Српски народ
18 април
ЗА СРПСКО СЕЈПО
Страна 9
РДДОВИ НД СЕЛУ ОВОГД ИЕСЕЦД
Од пролетших радова и неге винограда зависи будући принос грожђа и вина. Због тога сваки виноградар треба сада да обрати највеКу пажгау на свој виноград и да све потребне радове обави на време и на најбољи начин. Један од најважнијих послова, готово пресудан за принос грожђа, је резидба винограда. Повната је ствар да на једном чокоту нису родни они ластари који су избили на њему прошле године. Неки од н>их орезани овог пролећа даће зелене ластаре на којима ће бити грожђа. То долази од особине винове лозе, да се на њој родни пупољци образују само ластарима који су избили из прошлогодишше ло?е. То значи да се за родие кондире или лукове могу искористити само ластари који су избили из резница или кондира, односно из двогодишн>е лозе. Ово правило важи при примени ма ког начина резидбе и мора да га зна сваки резач, а њега се нцје тешко придржавати, нарочито ?<од резидбе која је у Србији највлше примешена, то јест на крахове, Приликом резидбе уклоне се сви ластари који су избили из старог дрвета, из главе или из кракова, јер су по правилу неродни, а оставе се само зелени ластари који су избили из кондира. Обично се на сваком коидиру остави онолико ластара на колико је окаца истИ био орезан, тј. оставе се они ласта*
МЛГДУ КОПРИВУ
ри који су избили из главних пупољака, док се остали уклоне. Копња винограда Са пролетнзом копљом винограда мора се причекати на положајима где постоји могућност пролетњих мразева. Прави тренутак за копњу је онда кад земљиште почне да се суши на површини. Ни у ком случају не сме се вршити ако је земљиште толико влажно да се разма" зује. У том случају поједине грудве би се осушиле и стврднуле као камен, тако да би се даљом обрадом тешко дале иситнити. Тренутак пролетше копње нарочито је важан код тешких земљишта. У колико земљивд.е садржи довољне количнне хумуса и креча, утолико је обрада лакша. Супротно од јесење копње. у пролеће не треба прекопаваги земљиште у крупцим веК у ситним грудвама, да би се тако сман>ио губитак влаге, који је у пролеКе нарочито велик за вре. ме дувања сувих ветрова. Крупне грудве се исуше као камен, а са њима и површински слој земљишта. Исто тако важан посао је прскање винограда против пероноспоре или пламењаче. Ако се борба против пламењаче не предузме благовремено и она захвати лист, онда је доцкан и таквом винограду нема више помоКи.
Пролеће у винограду
НА ДОМУ Кречи и пропетравај кућу. Пречишћавај н гпремај семе усева које још треба сејати. Врши преглед житнииа. Спр.емај асуре за покривање осетљивијег поврћа за случај слане. ОКО СТОКЕ И ЖИВИНЕ Старај се да стока за рад 6уде што боље храњена, те одвој за њу што више хране: сена, сламе и др. Осталој стоцн, нарочиго музној, постепено додај зелену храну, од које најпре стише за употребу: раж са грашком посејани рано с јесени, а затим инкарнатска детелина. Настаје опасивање $обила и букарење свиња. Пошто попаша лизада престаје, овие се хране зеленом ражи и без грашка, зеленим јечмом посејаним рано с јесени, репицом и слачицом за пићу. Лучи јагњад и врши вдтројење муш ких грла. Насађуј живину која почиње да квоче на мирном и склонитом месту. НА ЊИВИ И ЛИВАДИ Где је у плодореду задржан угар, сад се оре први пут. Озима пшеница сејана врстачном се« јалицом праши се коњеким прашачима. Исто тако и озими јечам, овас» пролетњи грашак, боб и мак. Окопавај морску репу. Плеви коров и избапуј га са њива- Припремај земљу и сејање репе, луцерке, детелине, грахориае, еспарзете, вучца, кукуруза, пасуља, тикава, диња и лубеница, проса сирка; сади кромпор. Коси раж озас, репицу као зелену пићу, инкарнатску детелину, луцерку и др. На ливадама настави дрљање и скупљање маховине. По потреби врши исушивање земљишта подземним це цима или прво наводњавање помешано са осоком. У ПОВРТЊАКУ Припремај земљу за сејање пасуља и осталих повртарских усева. Сеј краставце, ди&е лубенице. У току месеца већ ста савају за потрошњу лук, спанаћ, кисељак, шпаргла, салата, першун, паштрнгк, мркв" 1 .. јп.г ца и рани грашак. РасађуЈ цвеће. У ВОЋЊАКУ И РАСАДНИКУ У току месеца многе всћке ће процветати и заметнути плод, Да би се сачувале од мразева и слане, прикупи магеријал за произвођење дима и пали га кад прети опасност од ноћног промржњавања, На палметама не укдањај зелене изданке док не нрође опасност од слане. У расаднику настави калемљење. У ВИНОГРАДУ И ПОДРУМУ Дрвршавај побиЈање притака и жице. Настави калемљење под. лога на сталиом -и:с.у. . . калемљење за отолом. Стратифицирани калемсви се прпоре. Довршава се сађење нових садова. ОткидаЈ неродне и непотребне ластаре. Снабдевај се сретствима за сузбијање лозиих болести и штеточина: плавим каменом и кречом против пероноспоре, зеленом галииом против антракнозе (црњевине), сумпор-
ннм прахом или цв?тсм пга плесни. Исто тако обезбеди спра ве за употребу тих сретстава, тј. прскалице, запрашиваче и др. Прво прскање противу пероиоспсре треба неодложно извршити чим ластари израсту 10 до 20 сантиметара. У подруму дсвршавај поет-"ње. Бурад редовно доливај. Прегледај чешће вина у бачвама и флашама да би благовремено предузео мере против појаве какве винске болесги, Празну бурад по претакању одмах опери и задимн сумпором. НА ПЧЕЛАРНИКУ КраЈем априла може почети рсјење, Провдири лета; прошири легла. КОД СВИЛОБУБА Изводи постепено Јаја свилобуба загревањем просторија до 20 степени. Прибор за гајење да буде спреман. Кад се гусенице излегу почиње стхрањивање и неговање. !
Исто кзо цјто се у пррлеће дрља пдаенииа ,тдко се морају дрљати и детелишта. Ако је земља сува и тврда треба саЧекати прву кишу, па чим се земља мало просуши, одмах је подрљати. Младу и слабу стару детелину тобро је претходно пођубрити зрелим стакким ђубретом без сламе, или пепелом- Дрљање тре ба поновити и после сваког кошења. Овако негована детедишта дају .веће поиносе и одржава.ју се вигае година на истој њиви.
5ЕШЕ Коприва се појавила на нашим градским тржиштима тек после рата. Иначе је расла свуда као бескористан коров, о коме нико Није водио рачуна. Међутим, мла да коприва је у ствари врло добро и здраво зелено поврће, које по укусу ннмало не заостаје за осталим повртарским з^леним поврћем, као што су спараћ и иитомо зеље. Коприва садржи зиатне количине састојака врло корисних за људски организам, као гвожђе, фосфор и мрављу киселиру. Многи јужни народи већ одавчо нене коприву као добро јело на својој трпези, што је случај код Француза, Швајцараца, Италшана, Шпанаца, Бугара, Грка, Турана и других, где је млада коприва ушла у обичај као традипионално пролећње јело., Кад се узму у обзир велике количиие коприве која код нас свуда расте самоникла, онда тре ба најтоплије препоручити нашем сељаку да је ове године што видае бере док је млада и ла је донесе на градска тржишта, где ће је сигурно уновчити. За бербу коприва неће бити потребно дз се одлажу други важ ни и хиТни пољски пролећни радОви ,јер се за брање могу корисно упоелити деца и ст.арци, као и чобанчићи узгред поред чувања стоке. Несумњиво је да ће тај мали и готово никакав труд бити одлично награћен, кад се узме у обзир да се за гајење коприве це мора жртвовати ни
једча стопа обрадиве земље, па чак ни трошак за семе. Док је дчвља коприва добра за људску исхрану снмо док је млада, то јест рано у пролеће повртари могу да гаје на неком забаченом ивичном делу повртњака и баштенску коприву, која се бере много дул<е, све до половине лета. Баштенска коприва сеје се одмах на стално место или се производи расад, а негује се исто као и спанаћ, али не тражи неке нарочите завдтитне мере ни против суше ни против хладноће. Једном засејана биљка одржава се дуги нчз година без неке нарочите неге.
Улога учитељз на Учитељи на седу имају своју нарочиту пионирску задаћу. Они треба да буду на угдед и пример осталим земљорадницима. Наредбом и планом о пољопривредној производњи њима је нарочито стављено у дужност обраћивање школских повртњака. Према томе, њихов повртњак треба да бу.де примеран не само по уредности, већ и по избору усева, Поенато је наиме, да миого и много поврће једвз може да се нађе по неким нашим селима. Многе корисне повртарске биљке уопште се не гаје у неким нашим крајевима, ма да климат* ски и тепенски у.слови то дозво-. љавају. Тако нд пример v многим кпајевима уопште се не гаји зелен." тј. мркв^, паштонак. целер, першун и мирођија. А колико је то здрава и добра хра-
Сретство за прскање против пдамењаче на виновој лози је Бордовска чорба, којом се прскају и остале воћке. Али Бордовска чорба за винограде треба да буде јачег раствора, то јест 2% уместо 1%, као што се редовно употребљава за остало воће. За справљање 2% Бордовске чорбе потребна су 2 килограма плавог камена, 2 и по до 3 кгр. негашеног или 5 и по до 6 кгр. доброг гашеиог креча и 100 литара воде. Плави камен треба у иеком џаку или корпи спустити у воду да се раствори, а у дру" гом суду растворити у води креч. Затим полако сипати кречно млеко на раствор плавог камена. Добро је додати 1 литар посног оплављеног млека, које повећава лепљивоет течности за
уналре1јен>у села на, нарочито мрква, познато је сваком културнијем човеку и 0о љој дом_аћици. Сличан је случај са тиквицама, па онда са разним салатама. А шта тек да ?е каже о гајењу карфиола, кеља, келерабе и пвекле, које су у поједицим нашим крајевима земљорадницима сасвим непо* знате. На том пољу учитељи могу у својим школским цовртњацима мнсуо да учине. Њихова је дужност да у својим школским вртовима покажу сељацима шта се може и како се може гајити и производити, па да тако очигледним примером наведу земљо радника д§ и он приступи гајењу тог поврћа. Осем тога. угледни сеоскц врт био би најбољи доказ способности учитеља и иоиос селл.
виново лишће. Чорбу употребити истог дана. У случајевима врло јаке пламењаче треба употребити и јачи раствор 3%, то јест 3 кгр. плавог камена на 100 литара воде. Прво прскање врши се што раније, кад ластар достигну отприлике 10 сантиметара, наро« чито ако је време влажно и топло. Друго прскање врши се пре цветања, пошто се гроздићи појаве. Њих треба такође пажљиво испрскати. Чим лоза процвета врши се треКе прскање, а четврто пре појаве шарка. Ако настане топло време без ветра, са честим кишама, треба извршити чак пет до осам прскања, да би се лоза са што већом сигурношћу сачувала од болести. Виноградар се неКе изложити опасности да самом лоше спремљеном Бордовском чорбом опрљи лишКе ако је контролише помоКу тако званог црвеног лакмусовог папира. При справљд.шу чорбе треба тај папир спустити у раствор. Кад паиир поплави значи да је чорба до" бро спремљена и може да се у« потреби без икакве опасности. Грожђани мољац Велику пажњу мора виноградар да обрати још с пролеКа на грожђаног мољца. Ова штеточина каткад преполови бербу наших винограда, а чувени смедеревски виногради трпели су и до 80% штете, тамо где сопственици нису никакве мерс благовремено предузели. Код нас се појављују две врсте грожђаног мољца: жути и пепељасти. Први грожђаии мољци јављају се у другој половини априла или првој ј;олобини маја у облику малих лептира који предвече лете у јатима, полажуКн своја јаја на лозу. ВеК после недељу дана излегу се из тих јаја гусенице, које одМах нападају младо грожђе још пре цветања. Ове гусенице у току истог* лета произведу нову генерацију. Пошто се у јуну зачауре, концем јула имамо опет вечерња јата лептириКа над викоградима, који полажу јаја. Недељу дана доцнијс испиле се нове гусеннце, које нападну непосредно грожђано зрње завлачеКи се п~д покожицу и хранс« Ки се плодом, Обе генерацијс наносе виноградима страховите штетеИачин предохране против грожђаног мољца и шегово у« нивдтавање врши се на тај на' чин, што се при првом и дру« гом прскању винограда Бордов« ском чорбом додају у раствор арсеникови препарати, од којих гусенице угину за кратко вреч ме. Стручњаци препоручују зз прскање против прве генераци« је мољаца, то јест пре цаетања, препарат Молекс, а против дру« ге генерације препарат Агри* токс. У колико се ови препарати не би могли наћи, дејство Ка се постићи и непосредном упо« требом арееиових и осталих отрова које ти преиарати садр« же.