Српски народ

14 страна

СРПСКИ НАРОД

17 отт-рми

Гђа Дара Стојаковић као Ђилда врло питома, кротка и дискретна. У шеној глуми има и убедљивости и пријатности. Певачки се трудила да донесе што бољи успех својој партији.

Дириговао је г. Херман Шредер, као гост, врло музикално са одличним познавањем музичког материјала у партитури и са уметничком љубављу и разумевањем, тако потребним за интер-

Г-ђа Дара Стојаковић и г. Никола Цвеји1.-Владин, носиоци главних улога у »Риголету« (Снимак „Српски народ")

Г. Бранко Пивнички, у улози грофа Монтероне гласовно убедл.ив и звучан, са глумачким ставом човека који има великог смисла и осећања за сцену. Исте ствари могу се рећи и за г-ђу Пинтеровић у улози Мадалене, само се код ње још осећа и велика сценска рутина. Остале партије исто тако биле су добро простудЈфане и на сцени дате. Г-ђа Ђорђевић је гласовно врло добро дала улогу Ђоване. Истакли су се и г. г. П. Обрадовић, Д. Петровић, М. Ивановић и г -ђа Сударевић. Балет у првом чину складно и са разумевањем спремљен и изведен.

претацију оваквих оперских дела. Као и сви други и г. Шредер је са успехом и на задовољство публике врло добро и савесно извршио свој уметнички задатак. На другој престави, одржаној 12 о. м. партију Риголета певао је Станоје Јанковић. Ову своју истакнуту улогу г. Јанковић је дао са лепим разумевањем и глумачким схватањима, која иду у

познатиЈу оперску традиционалност.али је публика и овакво креирање Риголетове личности схватила и бурним аплаузима одобравала. Г. Јанковић је то и заслужио јер је он и глумачки и певачки био врло убедљив и свеж. На оеој другој претстави певао је партију Војводе г. Александар Маринковић, симпатични тенор, свежег и лепог гласовног материјала. Његово певање и глума примљени су од публике са допадањем. Наша оперска публика је примила извођење Риголета са највећим допадањем и одобраван.ем. Дуги аплаузи и овације солистима, диригенту и редитељу доказују да је тај успех био спонтан и природан. За овај велики успех има великих заслуга и Дирекција опере, која врло смишљено и истрајно спроводи и одржава своје уметничке принципе. У овом правцу треба истрајати и издржати, па ће доћи још већи успеси. Б. 3. П.

№и® Јадв в Бач" Бечка државна опера приредила је циклус приказивања дела неумрлог италијанског композитора Ђузепа Вердиа. Тим поводом је уједно у просториЈ 'ама опере приређена изложба „Верди и Беч" која указује на све личне и уметничке везе које су великана италијанске музике везивала за Беч, не само немачку, већ свеевропску престоницу музике. Ж. Настасијевић: Ши вош Св. Саве

За време позног глечерског периода била је цела средња Шведска, као и цела обала северне Шведске, под водом, где се данас налазе најважнији градови и индустрије ове земље. 0во јако дизање земље почива на нестанку дебеле ледене коре, која је покривала Скандинавско полуострво и Финску, што се местимице развило у једно дизање од 800 стопа. Сада, после више од 10.000 година, престао је онај притисак који је био вршен услед леда и равнотежа може да се сматра као већ сасвим постигнута. Дизање земљишта проузроковало је извесне спекулације. Сматрало се, наиме, да се распрострањена гребенаста област око Штокхолма у неколико постепено диже и да ће јед-: ног дана можда да претставља једну јединствену област, али мало има изгледа да ће ствари да се развију у томе правцу.

ФРИДРИХ ВЕЛИКИ И ГЕНЕ* РАЛ ЛАУДОН Велика радост завладала је у. свим напредним немачким круговима кад се Фридрих Велики % Шлеској састао са царем Јосифом II, тим Хабзбурговцем изузетно напредног и немачког духа. Од сарадње та два најмоћнија владара немачке крви очекивале су се велике користи за општу ствар тада још разједањене Немачке. У пратњи цара Јосифа П налаН зио се и славни генерал Лаудон, доцнији освајач Београда (1789> који је у Седмогодишњем рату (1756—63) био задао Фридриху доста посла. Хотећи славном противнику да ода признање какво је од његових господара Хабзбурговаца ретко добијао, Фридрих рече: „Генерале Лаудону, станите поред мене. Више волим да вас гледам поред себе него према себи".

Премијера Извођење Вердијевог Риголета на сцени опере Српског народног позоришта претставља најве&и уметнички домет и позоришни успех постигнут за ове две поратне године позоришног рада. Целокупни утисак ове оперске претс,таве даЈе потпуно за®КЈ»Ј5ГЉ«иу и сигурно постављену целину и у погледу музичког извођења и у погледу декора и костима. ДирекциЈа опере може бити потпуно задовољна оваквим успехом постигнутим код наше позоришне публике, јер Вердијев Риголего и својом музичком структуром и својом драмском суштином, а нарочито својим особеним певачко-техничким захтевима на певаче солисте, претставља један нарочити уип Вердијевих опера, са чијим се елементима мора смишљено, пажљиво и са разумевањем поступати, јер се у обрнутом случају лако може пасти у баналност, површност и потпуну стилску неуравнотеженост. Овога пута, још једном понављамо, Ритолето је баш због тога имао великог успеха, што су сви елементи који сачињавају и остваРУЈУ једну оперску претставу: музика, текст, глума, декор, костими, осветљеше, технички ефекти, доведени у једну лепу и складну целину, у границама одговарајућег стила, али све проживљено и у напону сасвим довољног драмског импулса. I Режија г. Николе Цвејића и декор г. М. Денића доведени су у потпун склад, и у погледу визуелних ефеката и у погледу драмских струјања и разноликих драмских и музичких штимунга. За ову режију г. Николе Цвејића може се са правом рећи да је у свему потпуно успела. Нарочито је консеквентно и јасно спроведена драмска радња и одржан, од почетка до краја, један исти музичко-драмски изражајни стил. Хорске групе и покрети маса, као и драмски односи и сукоби појединих главних лица у драми дати су са логичном поступношћу и градацијама које су извирале из унутарње садржине музике и текста. У оквиру изванредно успелог декора и осветљења г. М. Денића, ова драма о убогом Риголету добила је свој прави израз. Међу солистима певачима овога пута нарочито се истакао г. Никола Цвејић у улози Риголета. Он је ову улогу и певачки и глумачки продубио и са једнсм драмском психологијом која раније није била уобичајена у њеном креирању на сцени. Никола Цвејић је имао многе унутарње снаге и сценске рутине, па је ову улогу дао у томе смеру веома изразито и пластично. Гласовно Н. Цвејић је врло свеж, сугестиван и продоран. Његов успех је био велики. Млади тенор Сл. Малбашки и овога пута је у улози Војводе од Мантове показао са одличним успехом све лепе особине свога гласа и добру диспозицију да се развије и у једног доброг и осећајног глумца. Његов Војвода је свеж, природан и ненаметљив. Изванредни наш басиста Жарко Цвејић, пун певачке енергије и музикалног духа, пленио је слушаоце својим лепим и звонким гласом у улози Спарафучила. Његова глума је такође врло сигурна, природна и изразита.

Ри голеша

у Београдској опер

и

Вемља изникла из мора

РАСТКО — СВ. САВА ВРАЋА СВЕТОВНО ОДЕПО КУЋИ МОЛИТВА СВ. САВЕ НА АТОСХ ПО ВОЈВОДИ