Српски народ

17 април

СРПСКИ НАРОД

Сграна №

Сег(ги<1 уоп (1еп Вппскеп: Мјетапд, Котап, Ргапк'$сће Уег1а%5ћисћћапс11ип8, 5(и(1цаг1 1943; 640 5еКеп; Рге'т, т НаЊ1етеп КМ 9. Гертруда фон Бринкеи која се прочула већ својим ранијим балтитшш романом Бесмртне шуме, чија је збирка десама Успут наишла на врло ласкав одјек у немачкој критици, у овом роману још обимније и темељније, са још боље разрађеном општом историском и дру1џтвеном позадином, аналише душу балтичког човека немачког порекла, тога човека који је чврсто сачувао прадедовску народност и веру али ваљано служио многим господарима, који је од свих њих доживео много црне неблагодарности, да би најзад оцет нашао пут ка земљи и заједници својих предака. Јунак овог романа симболички се зовеГец Ниманд, тојест презива се „Нико". И збиља, у својим душевним лутањима, он је дуго времена прави „нико", јер више честито не зна шта је и куд спада.

Ново правописно упутство

Ново правописпо упутство број лица. Али Службене новисрпског књцжевног језика. не ретко ко чита То значи да би Предговор написао Велмар- нова књижевна реформа српског Јанковић. Издање ,Југоис- књижевног језика остала мртво ток", Београд 1943, стр. 84, слово на хартији. Зато је прицена 20 дин. ређивач паметно урадио што је Ново правописно упутство објаУ говору и писању чине се вио У једнрј овако лепој и прак-

на пр. (на пример), н. д. (наведено дело), н.к. (нови календар), н.м. (наведено место), п. (пара), пок. (покојни), с. (сат), св. (свети), св. (свеска), с.р. (својом руком), сек. (секунд), сл. (сантил,итар), см. (сантиметар), стр. (страна), ст. (став), ст. к. (стари

разноврсне и многобројне језич- тичној књижици. Тако ће сви о- календар), т. (тај), т. (тачка).

ке гредаке. Оне се могу чути и читати на улици, у кафани и позоришту, у биоскопу и на радију, у законима и државној администрацији уопште. И пре а и за време овога рата језичким накарадностима није било краја. Зато се појавио и проблем обнове српског књижевног језика. Министарство просвете у пил?у да би припомогло решеи>у тога питања прописало је ново правописно упутство (в. Службене новине од 25-ХП-1942 г.). Нов начин писања обавезан је од 1 јануара 1943 г. за све српеке основне, средње, стручне и високе школе. Да би ова корисна новина дала плодотворне резултате, потребно је да је упозна већи

Један фински ратни роман

Е. К. Ситтегив: Бет Ки!е Се(геи; <]еи(5сћ уоп ЕтИ Сћаг1е1; Егјсћ 5ккег-Уег1а5, ВегНп-5сћИ(1оту 1942, 344 5еНеп, &ећипс!еп 6,50 т, О финском народу знамо већ доста, а требало би — из много разлога — да знамо још и много више. Треба се дивити малом финском народу, који из искуства зна шта је бољшевизам а шта је права народна слобода, па се сад већ по трећи пут онако јуначки бори против бољшевика. Али и на другим пољима имамо још доста да научимо од Финаца. О финској књижевности пак, наш просечни образовани човек не зна скоро ништа, осим два или три имена, случајно запамћена из какве енциклопедије. Ево одличног финског романа У немачком преводу (превод Емила Шарлеа оценила је финска критика као врло добар) који вам, са историјским збивањем борбе против бољгџевичке немани као позадином, даје слику народиог живота и појмова у „Земљи 1000 језера". Јунак овог романа, генерал Саландер, спада у ону славну плејаду некадањих царско-руских ге нерала финске народности, који

ШПАНСКИ ПРЕВОД НАЈНОВИЈЕГ МУСОЛИНИЈЕВОГ ДЕЛА Ових дана излази шпански превод најновијег Мусолинијевог дела Разговарам с Бруном у коме Дуче излаже своја сећања на сина Бруна Мусолинија, погинулог при вршењу дужаости, Предговор шпаиском преводу написао је генерал Москардо, славни бранилац Алказара. По Дучеовој жељи, чист приход ове књиге намењен је удовицама и сирочади шпанских авијатичара Као што је познато, и чисти приход немачког превода овог дела који је изашао крајем прошле године, био је намењен Немачком ваздухопловном пензиовом фонду.

савесно врше своју дужност и поштује своју заклетву док има кога да служи, а који при том осећа за свој народ. Судбина хоће да иетрајни и пожртвовани рад генерала Саландера, који је сав утонуо у поимање дужности, у крајњем резултату свом

ни који воле свој Језик научити да српски правилније пишу и говоре. Нови правопис има шест одељака: писање великих и малих слова, писање гласова, састављање речи, дељење речи на слогове, скраћивање речи и одељак о интерпункцији. Скоро у сваком одељку има отступања од досадашњег правописа. Није без интереса да неке од тих измена наведемо. Великим словом пишу се заједничка и збирна имена народа и етничких група: Србин, Немац, Индоевропљанин, Српство, Германство, Словенство, изузев кад значе особину тих народа. Досад се Српство писало малим с-ловом у оба случаја. Географска имена састављена од две или више речи пишу се великим словом само прчетне речи: Балканско полуострво, Црна гора, Мали мокри јјуг . Досад се писало: Мали Мокри Луг. Али ако је друга реч особна именица, онда се и она пише великим словом: Источна Србија, Југоисточна Европа. Кад се називи скрате ра почетна слова, онда се пишу реликим

тел. (телефон), тј. (тојест), т.зв. (тако звани), ул. (улииа), уп. (упореди), ч. (час), чл. (члан). На крају је и стварни регистар свих наведених правописних примера. На тај начин могућно је брзо и лако пронала-

РОМАН ОЦА И СИНА РАТНИКА Сеогв уоп Угт§; Оег Регре 5оћп, Еггаћ1ип§, \/ег1ае Р1рег & Со; Мппсћеп 1943, 200 5ећеп. I Главни јунак овог романа јесте офидир из првог светског рата чији јединац син непувих четврт века после шега има да издржи тешко ватрено крштење на истом месту на коме је некад отац издржао претешку борбу. Отац проживљује дане бриге И неизвесности. Наилазе сновл и полуснови у којима се успомене из крваве прошлости мешају са визијама из челичне садаши>иае

жење потребних правила и при- у коЈима ртац више не распознзмера. је самог себе од свога сина. Фон Сви они који воле свој језик Вринг је овим делом показао да треба да набаве ову корисну и њ егово перо зна да ствара Једпрактичву књигу. Сг. Караџић

ноставно, природно и без патоса, а да је при том ипак права рИзница уметничке лепоте.

АкђЕЛб Гати опет у игааи превоау

Ап%е1о СаШ: Оах Оог/, Ег- одличан превод збирке новела гаМип^еп аиз Сатегапо, аиз д н ђ ела р атиа> знаменитог |».и< дет КаИетзсћеп ићег!га1Уе/$55/е/с/, Еећеп, СћгопЈк ипс1 ВИс1, Зићгкатр - Уепац, ВегПп 1942, 176 5еНеп, Ргејз &екипдеп 6.— КМ.

У вом

вези са Јесенашњом просла~ -годишњице Герхарта Хауптмана, Пел и Фонгт приступили су изради овог уметнички опремљеног биографског дела овог великог немачког књижевни-

почетним словом и то без тачке: користи баш ствари новорођене ЈД Ж & пСК ( а Б ^ а а ^ и Ж ! Л ^Г; °Д пе Р а - Та квалификација клуб). Досад се писало (Срцска државна железница). Имена становника градова, села и области пишу се малим словом: србијанац, београђанин, банаћанин. Досад се писало: Србија-нац, Бсограђанин, Банаћацин. За писање сугласника „ј" дат је читаз низ примера. Убудуће писати: змиски, шумадиски, историски, а не: змијски, шумадијски, историјски. Сугласник „х" не писати У овим речима: дуван, бува, глув, кувати, кујна (не, кухиња), манит, пастув, рвати ее и другим сличним. Сугласник „с" остаЈ"е иза сугласника „ћ". Место: никшићки, пећки, писати: никшићски, пећски. Дељење речи на слогове знатно је упрошћено и олакшано. Најважнија су правцла: Ако је у средини речи скуп сугласника па први од њих ни.је з, с, ж или ш онда се ти сугласници раздвајају па се први сугласник придаје предњем а остали наредном љу, не може да заборави девој- самогласнику. На пр.: мот-ка, ку која га неће, те лебди изме- бор-је, зем-ља. Сложене речи Ј»у самоубиства и потпуне апати- деле се по саставу: по-ква-рен, је. Неки чувени специјалиста, У- м Р е " ти ' не-прав-да. професор медицине, приступа Скраћивање речи чини посебаи смелом експерименту. Путем хип- одељак. НаЈ'обичније скраћенице нозе постиже да младић за неко су: ад. (акционарско друштво), време потпуно заборави најбли- ал. (алинеја), арх. (архитект), б. жу прошлост, иа и свој љубав- (бивши), бр. (број), в. (види), г. ни доживљај. Излечени несрећ- (година), г. (господин), гђа (гони љубавник, захваљујући тој ' спођа), гда (госпођица), гл. (глапразнини вештачким путем иза- В а), гр. (грам), дин. (динар), дл. званрј у његовом памћењу, по- (десилитар), др. (доктор), и д. (и ступно се враћа у живот. даље), и др. (и друго), инж. (инМартин Штибинг је, склад- жињер), итд, (и тзко даље), и сл. (и слично), кбм. (кубни метар), ном живошћу радње н зрелим ^ (квадратни километар ), посматрањем стварности живо- квм (квадратни метар), квч. (кита, успео да од овога романа, ловатчас), кг. (килограм), кд. који је лако могао да се сведе (командитно друштво), км. (киједног психолошко- лометар), књ. (књига), л. (лист), л. (литар), м. (место), м. (месец), м. (метар), мин. (минут), мл. прави привлачну слику једног (млађи)> мм (милиметар) , м . п , људског живота. (место печата), нап. (напомена),

финске слободе и независности.

РОМАН ЈЕДНОГ ИЗЛЕЧЕНОГ ОД НЕСРЕБН5 ЉУБАВИ ,"1агНп 5(!ећ1п%: Ц/апс11ип% т 1сћ КеН-]/е1'аз, ВегНп '943, 411 5еНеп, Рге1в 6,50 КМ. о У светскоЈ' књижевности јављају се сваке деценије ваљда хиљадама романа у којима се гладни јунаци, излечени, поново подижу из душевног слома, проузрокованог несрећном љубављу. Али особеност овог романа је у томе што се у овом случају може говорити о лечењу у ужем смислу речи, о правој лекарској интер^енцији. Млади човек, потпуно сломљен несрећном љубав-

„ . . ,, жевника, чији Ј'е роман „Иља ед еп уоп Напз №е1$в$1е1с1, . , ' ј . ј *- ■ « Ого$(е-Уег1а§, ОивзеШог! Алберто" н. пр. за десет година 1943, 312 5еИеп, §ећипс1еп доживео девет обимних и потКМ 6. пуно одељених издања. У орим приповеткама нам Гати приказује италијанско село, са свим његовим лепотама и нежностима, али и са свом чврстином И трезвеношћу коЈ'а му је своЈ'ствена. Претставља нам складну хармонију између традиционалног италијанског народног духа и свега што темељним преваспитаможе се одрећи ни г. Хансу Вајс- вањем СТВО р И ше две последње у , Д , Д»* , . . . .»» . ■ фелду који Је у овој књизи дао децениЈе у животу ИталиЈе.

Упознава&е италијанског живота било је код Немаца од вајкада предмет незаситне жеђи; данас је пак постало правим култом, на коме раде најодабранији познаваоци италијанске културе међу немачким људима не

Илустрована биографија Герхарта Хауптмана С. ?. Већ1 ипд ГеПх А. познаваоцима Хауптмана књиУоЈе(: Сегћаг( НаирШаппз, жевника који би желели да што

ближе упознају и Хауптмана-човека, његов лични и породичнн живот од младих дана па до осамдесетог рођендана. У овом погледу, књига Бела и Фоигта претставља до сад најбоље дело те врсте. Пиеану хронику Хауптманова живота прате безброј одличних фотографских репродукција из живбта н поро-

ка. О Хауптмановом књижевном ДИ чног и пријатељског круга шле раду, о првим фазама у ко.шма Је имао да одржи тешке борбе да ског великана. Поред осталог, из би уопште изво.јевао приступ на њих поближе упознајемо друганемачке позорнице. о следећим рицу у животу, коју је себи одаменама у којима је имао колико брао писац 11Ткача " и „у топље . присталица, тојјико и противни- а<< , М - п _ лпртл , ка. па све до садашње кулмина- звона , г ђу маргарету Аа ције, постоји читава литература. уптман, рођену Маршалк, почев књига пак намењена је оиим од вереничких дана.

Сви у ку«1и иду иа прстима. Оца )в опвт спопала реума! А мајна св није побринула да набави АСПИРИН Она то нијв смвлц да заборави Јер:

иа приказ медицинског

штш Усб&Ку КуАу/

Ом. «•*. С- &о вбО