Српски народ

Страна 8

СРПСКИ НАРОД

*

17 април

Како је постала Дграрна банка Зеленаштво и наше село

Једно од најтежих економских зала у послератним привредним приликама, које су и саме биле иначе нездраве, јесте зеленаштво, лихварство. Поремећаји у привредном животу нашег народа, који су дошли са ратом, спремнли су и приуготовили су земљиште за ову велику злоупотребу и недопуштено користољубље у креднтним односима. Требало је и остало је само то, да држава као политичка организована заједница не пружи лек противу тога, не уведе превентиве, и не пропише санкцију за деликте ове врсте, па да се ова отровна биљка бујно развије и ухвати ду.боког корена са својим сисалицама и пипцима у народном телу. < То нежељено стање баш је и наступило. И, зеленаштво у свииа својим облицима и видовима развило се и -завладало. Нарочи* то и особито оно је после рата пленило као најбољу жртву наше опустошено и необновљено село и нашег простодушног сељака. Ту, у селу, појавили су се и први облици зеленаштва, одакле му је и име дошло (давање зајмова иа још недорастао и незрео зелен усев, чесго чак још и незасејан). Али под тим појмом не разуме се данас само давање зајма на зелен усев, већ давања зајма, кредита у опште под несразмерџо великим интересом — каматом. , .. ..... Најчешћи је облик зеленаштва давање жита за храну оскудној сиротињи под усАовом, да се после жетве врати у двогубој количшш. Поред тога један се део узима у надницама, у раду, а све се осигурава меницом без датума, при чему врло често и двоструком меницом! Слично нешто чиии се и са обавезама за другу робу, за стоку и томе подобно. Но најобичнији и најтипичнији начин зеленаштва, онај управо најтежи и најгори јесте зеленаштво у претераном интересу на позајмљени новац по меници. Ситне мале банке у провинцији наплаћују далеко већи интерес од 12 и 14°/о, — оне солидније и боље обично 24 в /о без тзв. „провизије" и других трошкова, а оне несолидне 3640, 50% без „провизије и других додатака. А кад се каже, да у банци „нема новаца" онда се иде главном члану управе, односно оном који има највећи број акцкја, па се добије готов новац алн под „малим" интересом сто пара (т.ј. 50 п. дин.) на банку (5 дин.) месечно, што износи 60% годишње или још чешће по линар на банку или 120% годишње. Како се сматра да меница није увек довољно осигурање за осај сељачки дуг, јер је било спорно да ли је меница допуштени облик за сељачко задуживање (пошто јој је првобитна намена за трговачке послове), то се узимају негде дупле менице без рока и претварају се у документа довољна за кривичну одговорно-ст дужника. То се постиже тиме, што се дужник принуДи, да лично сам потпише писмене жиранте без њиховог одобрења! Тако испада да је осигулвл пута увеличани дуг, у

који је и интерес унесеи унапред, јер је дужник свестан, да ће за фалсификат ићи у апс, ако ту такву меницу пуети на протест суду. Велико интересовање за решење питања пољопривредног кредита сељачког изазвало је у прошлој години једну врло велику агитацију чак по неки пут и несолидну са разним предлозчма, на које се у суштини није тако озбиљно мислило. Та акција изазвала је једну реакцију у питању и оног дотадањег сељачког кредита на менкце. То је имало за последицу, да је сељаку у банкама ускраћиван и дотадањи кредит, онакав какав је. То опет дало је повода зеленашима, да сем меница за дуг >зму и непокретност, земљу било у тзв. рем, у рем до исплате дуга, било да с'е изврши чак и пренос тапије на повериоца до исплате. Зеленаши су стекли велику способност у изигравању закона Томе они нису штедели ни § 471. грађ. суд. поступка који је, осигуравајући сељаку 5 плуга земље био још једини чувар нашег села од бескућништва. Да би се овај ггараграф изиграо обично се вршила трампа, где је дужник за бољу земљу добијао исто толику или чак и већу површину горе, лошије земље. Или се и тих последњих пет плуга одузимало од дужника под видом з.акупа, кирије за- дуже време од 24 године. Са злоупотребама зеленаши нису имали граница. Они су насрнули и на имања малолетника, које су трампом лишавали добре очевине. * Зеленаштво је овако почело да црпи сву економску снагу сел>ака, да он на напредак своје куће и унапређење његовог газдовања не може ни да помисли. Јер све што привреди односи зеленаш. Он тако живи и ради зз интерес и камату зеленашку. Он је вечити дужник и економски роб зеленаша. Остајући поступно и без земље — имања, постаје бескућник, пролетер, паупер, несрећник. Природно је да овакав његов економски положај нагриза и његову душу и срце па чак и његов урођени осећај родољубља. Пробој солунског фронта са великнм фанатизмом наше храбре војске имао је пбрекло и у тој срећној чињеници, да је сељак имао своју земљу, макар она била и само пет плуга велика. Имао је своју кућицу — своју слободицу. Зеленаштво је дакле филоксера. паразит који исцрпљује' економску снагу нашег сеоског народа и црв који стварањем бескућника подгриза и стабло наше државе. * Настаје питање шта је ефикасније: да ли мере директно противу зеленаштва као таквог или поправком, стварањем солидног кредита сељачком народу. Изгледа, да је на зеленаштво као једно ведико друштвено зло потребно применити и једну и другу меру. Алн је несумњиво да је јаче средство у сузбијању зеленаштва отклањање узрока него кажњавање. Другим речи-

мз: место казне зеленашу, потребно је дати повољан кредит сељаку. У тој најтежој дилеми и криг зи економској дошла је иницијатива за Привилеговану аграриу банку, која има да пружи јевтии и повољан кредит сељаку и да му омогући да обиђе и избстне зеленашке понуде и канџе. Привилегована аграрна банка дошла-је. да без дугачких про1рама стварно помогне сеоском народу и раскине ропске ланце економски под.јармл^еном задуженом а често и презадуженом сељаку. Оснивање ове банке претставља један веома знамаиити догаћај и једну нову епоху у животу нашег народа. Она ,|е дошла да гшмогне баго у дванаестом часу, онда кад је наступао ропац. И она ће иомоћи, уверен сам, сем ако не буду крелити недо вољни, а процедура око добијзња кредита много бирократска Основа је, у колико се види, добра. Нарочито повољно примљено је у пројекту допуштење да и раније Землзорадничке задруге свију облика ступају у сарадњу са овом новом огромном кредитном установом. Да би међутим нови кредити могли да ликвидирају старе зеленаше и дугове сељачке, потребно ,је да они послуже у првом реду овом циљу. Нарочито и особено ваљало би повести акцију противу задуживања на луксуз, јер, на жалост, у миого случајева дугови су прављени ради свилених чарапа и свилених гајтана. Не би нико могао имати ништа протиг ву лепшег па чак ни луксузнијег облачења нашег сеоског света, али ако се то чини дугом и то несолидним, мора се против тога устати свим силама. Аграрна банка мора водити и контролу дужника као и о обиму и врсти њиховог задужења, јер није редак случај, да се цеки задужују. ради подизања великих зграда несразмерно Скупо цених и великих према имовини. Али акција ове врсте припада, по природи самог посла, брганизацијама преко којих се кредит и дели, то су Земљорздничке задруге. Ту, у том послу, пропаганди штедње и разумиог за^ужења, имају Земљорадничке задруге да докажу и покажу да су дорасле њиховој културној мисији. Њихов рад у народу на еконбмском просвећивању уз довољне кредите за раздужење нашег презадуженог сељака, створиће ново боље стање и отклониће услове, који су помагали зеленаштво и осиромашење народа, Казие за зеленаше после овога неће доћи ни до примене, ма да их треба прописати и увести у најтежој форми. . Ново боље еко«омско доба, коме Аграрна банка има да послужи као главни фактор, еа циљем потпуног ослобоћења од зеленаштва, донеће собом сеоском народу пораст његове привредне моћи, његов бољи живот са више благостања. А, живи ли сељак, онда и цео свет добро живи. Др. Милош Радосављевић „Наше село" 1929

I

Живот Београда добија сасвим нову оријентацију, а град, нарочито његова околица, сасвим нову физиономију.Ма да је наша земља готово искључиво пољопривредна, ретко се који београђанин раније занимао пољопривредом, па чак ни толико, колико је редовно и уобичајено у осталим великим градовима земаља које нису пољопривредне. У тим западним градовима врло често, уместо ружних и прљавих периферија, постоје читави квартови лепих и чистих малих кућица, окружених баштицама, у ^рјима становници града проводе по неколико часова дневно обрађујући из задовољства и због своје физичке хигијене парченце сопствене земље. 5еоград свега тога није имао. Данас Је тО друкчије. Београђани, поучени иекуством, опет се враћају земљи, најбољој хранитељици. Чак у самом граду, на сваком слободном земљишту, између блокова кућа, становници Београда сами обрађују земљу, а око Београда ничу све нови и нови обрађени повртњаци, који ће великиМ делом обезбедити бУДУћу исхрану. Београдска општина највише чини да би њени грађани сами извукли из земље све оне многобројне плодове које нам она благородно' пружа. Преко своје Управе . за градску економију и вртове и преко Пољопривредног радног одбора, Београдска општина је на путу да од целе непосредне околине Београда створи један огроман и угледан повртњак, који ће бити у стању да задовољи све потребе града у поврћу, тој важној, а данас у несташици меса основној животно.ј намирници. У том циљу извршено је недавно, између )сталог, припајан.е Жаокова атару Београлске опшгине. Другим речима, досадашње село Жарково постало је предграђе Београда. Треиутно Жарково није променило своју физцономију, са својих 600 сеоских кућа и око" 4.000 становгшка. Једино је Жарковачкг- општииа постала Одељак Бе-чградске општине. Алц, несумшиво је да ће Жарково убрзо промечити свој изглед, јер" ће цостати ужим центром једног огромног повртњака од неколико хчљада хекчара, који ће обилно снабцевати Београд свима повртарским производима. Београдска опш т ина добила .је 600 хектара земљишта у Макишу, што ће бити искоришћецо ове сезоне, јер 200 хектара Општина већ обрађује у својој режији, са 400 радника, а остало је уетуиљено у обраду разним установама и цриватним лицима. Земл>иште које је призатна сопственост обрађују сами сопственици. Захваљујући овогодишњем по-

вољном пролетњем времену, беа поплава и цретераних киига, у Макншу је добијено 2.200 хектара обрадивог земљишта. У будуће то земљиште биће обезбеђено од воде помоћу пумгш. Заузиман?ем и схватањем Београдске општине несу.мњиво је да ће и Жарково мдого добити припајањем Београду. Тачно |е да је то доста богато село, са великим бројем лепих зиданих кућа, ко-је по свом унутрашњем уређен-у, удобности и чистоћи не заостају, па чак и превазила« зе^многе зграде уже београдске периферије. То своје добро стање Жарково је до сада заснивало на млекарству. На пољу сточарства жарковчани су се у главном посретили гајек.у музне стрке, а близина града обезбеђивала им је добро и сигурно уновчавање шихових производа. У осталим гранама пољопривреде видимо исту појаву као у многим другим еашим местима и крајевима, а то је иедостатак планске производше и нерационалио искоришћавање земљишта. На жарковачким њивама гајила се у главном пшеница и кукуруз, уместо поврћа за исхрацу великог града и пиће за исхрану сопствене стоке. Последице тога су данас доста тешке, јер се број стоке знат но смањио, а преостала грла. слабо храњена, једва успевају да дају минималне количине млека. Поред тога нема уређаја за силирање сточне хране, па ни довољно секкалица, а просторије за стоку су примитивне, нехигијенске и неуређен«. Ове године Жарковчани се већ полако сналазе и велики број домаћина набавља семе сточне репе. Разумевање које за све те проблеме показује управа Београдске општине даје основа уверењу, да ће се за кратко време питање пољопривредне производ ње у Жаркову рационализирати и знатцо побољшати, од чега ће имати. в^лике користи само Жарково, а исто тако и Београд, као најближИ и искључиви потрошач жарковачких по.ђоиривреднИх производа. И на остале периферијске краг јеве Београда широко се протегла делатност Београдске општине на пољу пољске привреде. Пространо Бањичко брдо, које је некад било иуста ледина и војничко вежбалиште, данас се претвара такође у велики повртњак од 32 хектара, на коме са већ сеје и сади најразноврсније поврће. Општински расадник иа Вождовцу у погледу расада задовољава општинске потребе, а поред тога знатне количине разиог повртарског расада биће стављене на расположење грађанству. Земљиште на Ади Циганлши, око 40 хектара, такође се искоришђава за ливадске , траве и. сеч?.

Миалфабегаи течајеви у нашим селима

ЈШШтшШтт ^^Ж §§ Н ❖*> Ш ШШшШШШт шШтк н - - - , рШ Мш»|1Ш1Ијж|1 4 * ; 1 ■V ( * ^ $ 1 Ј ; * "Ш

Неписменв сеоске девојке — ли* даадесет и пет — покеђоле еу м са успехом зааршиле петомесечни аналфабетсми течај, »држан школске 194Ј/43 године при Нарадној основној вдкеци у селу Жабару, Срез поцерски, Округ шавачки. Наставник течаја била је г-ц« Милица Д. Поповић, учитељица, Слика претставља девојачку н»рвдну ношњу из тога краја, која је постојала у времену пра бапкаи. ски* ратова, а која је сада нажапост готоао потпуно ишчезла, ?• с« може ређе видети и то обично само на извесним народним вриредбама, свечаностима и сликама. САрхив: „Српски иалад**}