Српски народ

47 април

ЗА СРПСКО СЕЈ10

Страна 9

%у6рен>е

Да би воће добро, редовно и обилно родило, неоиходцо је потребно да се врши и редовно ђубрење воћака, које је наш пољопривредник до сада веома запостављдо, ма да је воћарство и раније жрвЈКтављ-ало једну Од најрентлбилнтфа рр-та пољс&е привреде. Ђубрење воћњака је у толико лакше што се врши првенствено стајским ђубретом, то јест оним којим пољопривредник може данас у свако доба располагати. Ђубрење воћњака врши се само потпуно угорелим стајским ђубретом. Најбоље је за лаке и топле земље говгђе ђу.бриво, за хладне и влажне коњско, а за суве и топле свињско. Мешано ђубре је пак погодно за сваку врсту земљишта. Исто је тако добра и осока разблажена са 2 дела во^е, а свима воћкама нарочито прија ђубрење компостом. Јагодастом воћу највише користи људски измет помешан са плевом или дрвеним струготинама. Креч је неопходан сваком, а нарочито коштичавом воћу, и њега мора бити у земљи бар 1 до 2% да би воће могло напредовати и доносити плод. У оскудици стајског ђубрета може се на подесним местима вршити тако звано зелено ђубрење сејањем по воћњаку трава богзтих азотом, као што су ма^унасте биљке, које се заору плитко пошто порасту око 5 сантиметара. Ђубрење кречом такође је врло потребно растурањем од 1.000 до 1 .500 кгр. креча на један хектар. Храњиве састојке из земље упијају најситније жилице, које се налазе на ивицама корена. Због тога ђубрење не треба вршити уз само стабло, већ отприлике на један и по метар растојања у кругу, испод ивице круне. Има више начина за ђубрење воћака. Најједноставнији је растурдње стајског ђубрета по целој површини воћњака, који се затим заоре. Ђубрење с? врши у јесен, преко зиме и у пролеће. Ђубрење под мотику врши се посипањем ђубрива око дрвета у кругу, у обиму круне, па се затим плитко прекопа и затрпа. За ђубрење у бразде ископаЈу се око дррета у обимУ круне јаркови дубоки од 10 до 20 сантимвтара, у ширини ашова, и у њих се ђубре закопд. За ђубрење течним ђубривом, осоком и људским изметом, ископа се више рупа око пола ме тра дубоких у обиму круне, у које се сипа течно ђубре, во 2 до 3 лдтра на квадратни метар земљишта. На песковитом или добро окопаном земљишту довољио је разлити течно ђубре у обиму круне, пошто ће сама земља да га упије. Лаке, растрес&те, шљунковите ш камените земље треба ђубрити у пролеће, а воћке које добро понесу' добро је ђубрити још један до два пута, у мају и јуву.

36 УСПЕХ ВДШЕГ ПОВРТЊВКД

За добар успех поврћа и принос поврт^ака креч је један од најважнијих састојака, јер претставл>а основну храиу повртарских биљака. Пошто је сваком пољопривреднику немогуће да располаже кречним земљиштем за повртњак, а пошто с друге стране биљке у току узраста исцрпљују у великој мери креч из земље, кречеше повртшака постаје неопходно ако желимо да добијемо од њега онај највећи принос, који у данашње време треба да постигнемо у интересу народне исхраке. Примера. ради навешћемо, да у току свог узраста кромпир, засађен на површини од 100 квадратних метара, утроши 9 и по килограма креча, бели купус око 4 кгр. и четврт, црвени купус око 3 кгр., пасуљ према сортама од 700 грама до 1 кгр. и 280 грама. Ако биљке немају довољно креча њихов развитак биће у толико гори, а принос све слабији, готово никакав. Док ће многи то приписивати временским приликама, било суши или влази, у ствари кривица ће бити до недовољне количине креча у земљишту. Просечна потрошша креча у повртааку рачуна се на 6 кгр. за ]едан ар. Према томе очигледно је да и земљиште које је по својим прнродним особинама кречно, после дугкег гајења поврћа на истој површини може да изгуби креч и да се испусти, у ком је случају додавање креча такође неопходно. Креч не само што је непосредно потребан повртарским биљкама, већ он поправља уопште и подиже особине земљишта. Креч помаже растварању у земљи хране која се тешко раствара, неутрализује киселине, помаже стварању угљене киселине и азотиих соли. А остала ђубрива у заједници са кречом дају најбоље резултате. Креч треба растурити по зе мљи у јесен или зиму, а најдоц није почетком пролећа, пре за оравања, или прекопавања. А ко кречење не може да се оба ви сваке године, онда је по требио бар сваке друге) а неоп ходно је да се врши сваке тре ће године. Пикхраље м сађењо расада Има поврћа којр се одмах сеЈе на стално место, на земљишту где ће се усев произвести до сазревања, као на пример кромпир, пасуљ » др. За већн део поврћа треба прво произвести расад, па га пресадити на стално место, а извесне врсте поврћа траже још и пикирање, то јест једно или више пресађивања пре коначног сађења на стално место. У колико се пресађивање и сађење боље и правилније изведу, у толико ће дотично поврће дати бољи принос. За вршење пикирања у отвореним лејама треба бирати облачан дан, или га обавити уве че, да се услед сунчане топлине расад не би осушио. Расад у леји претходно залије, као и место где ће биљке да се иресаде. Пикирање треба да се врши што раније, чим време дозволи,

кад младе биљке доби]у 2 до 3 листића, а то је. отприлике 3 до 7 дана пошто никну. Расад се вади из земље. Одатле се преноси у сандуцима до места за пикирање. Садиљком се у земљи избуши рупа за сваку биљ &у и спушта се у њу све до лишћа, пошто се претходно скрати сржна жила. Око биљке земља се добро сабиЈ - е. Растојање између биљака треба да буде редовно 6 до 8 сантиметара, а нешто веће, на]'више до 10 сантиметара, за патлиџан, лук и краставац. Пикиране биљке добро се залију, да би се земља што боље уз њих приљубила. Могу се вршити и два до три пикирања, између којих треба да прође 10 до 15 дана. Сађење на стално место врши се кад биљке одрасту. И за оваЈ - рад треба бирати облачав дан, или обавити га увече, а наЈ - боље пред кишу, у колико Ј *е то могуће. Пре спуштања у земљу врло Ј ~е добро да се корен и жиле уквасе у раствору свег жег говеђег ђубрета, глине и воде, јер ће се боље примити. Корен н жиле треба орезати, а исто тако и лишће ако се сувиите развило. Сађеше се врши дубоко, чак до донзег лишћаЗа бушење рупа употребљава се садиљка, а у влажноЈ - земљи може да се врши и прстом- Око засађене биљке земљу добро приљубити, а затим обилно залити и по могућству посути сувом земљом, да би се влага што боље сачувала. Оепике штеточиие повртњака Повртњаци често много страдају од роваца, или мрмака. То је мала животињица дугачка

свега 2 до 2 и по сантиметра, кој" готово цео живот проводи под земљом, у подземним гнездима и ходницима изривеним отприлике на 10 сантиметара дубине. При томе ровац подгриза или пресеца нежније биљно корење, а веће или кртоласто корење, као код кромпира, цвекле, мркве, першуна и тако даље буши и нагриза. Штете за повртњаке могу бити веома велике. Ровац је мрка с доње стране и по крилима жуђкаста буба. Земљу риЈ - е предњим ногама, које су врло снажне и проширене као лопатице. Највише се поЈ 'ављуЈ *е у влажним, ђубровитим, хумусним и лакшим земљиштима. Једна женка снесе од 200 до 300 комада Ј *аЈ 'а, из којих се За 2 до 3 недеље излегу млади ровци и убрзо крену у своје штетне подземне походе. Борбу проТиву роваца треба предузети одмах чим се појаве и то сретствима предострожности и непосредно. Пошто ровци наЈ"више воле да се задржавају У ђубрету, треба на првом месту уклонити ђубриште из близине повртњака. Ровци не трпе Ј *аке и загушљиве мирисе. Због тога је добро на улазима у ровове палити сумпор или катран. Могу да се проналазе и ходници, да се пресеку Ј *амама и укоЈјају лонци у које ће ровци уп^дати. Исто тако могу се у ходнике сипа ти извесне количине петролеума и машинског уља, па затим већа количина воде. Од уља и петролеума ровци ће напустити ходнике и побећи. При том их оеба хватати и уннштавати. Најзад, врло је добро копати дуж ходника док се не наиђе на гнезда, па их увивдтити заједно са јајима и младим ровцима.

Спанаћ и зеље у пролеће

После дугих зимских месеци прбведених без срежег поврђа, свзко рано зелецо поврће претставл>а праву благодет за тржиште и благотворно утиче на оргаиизам. Стога св-,ки повргар треба дд се потруди, како би шт0 раније изнео ча >*гжиште зељасте повртарске биљке које брзо и рано сазревају за потрошњу. ,То су на првом месту спанзћ и зеље. Спанаћ претставља нарочито добру и здраву храну са великом садржином гвожђа.' Пореклом је из Азије, а у Европу су га пренели пре 4 века Арапи, код којих је сматрвн краљем поврћа. Име епанаћ ротекло је од арапског назива „есбанаш", а задржано је код свих европскцх народа. Код' нас иекусни ггот»*>т"п м<" да производи спанаћ преко целе године избором погодних сорги и заштитних мера у току лета и зиме- За раву пролећну трочзводњу сеју се летње сорте сданаћа у пролеће, у априлу месецу. После тога може да се геје за летњу производњу по дв чпут месечно, све до септембра. У г ев ниче за 6 дана, а стасавз за бм'бу после месец дана. Спанаћ успева на сваком плодном баштенском земљишту. Не-

посредно ђубрење му прија, али боље Је претходно ђубрење, да не би повукао непријатан мирис Може дз се сеје см-?п:-'? с је 6јт > р нз редове У првом случају иле пола кч I >грам . оемваа на је^гн ар, з у другом 250 грама. Семе тр/ба гаграбуљати и мгСатн Пик-|рањс ;е коонсвс Влга спавЈћ^ нрија, те је а&ливм.е веома <,рич:?, јли гат«>. да се земља зјлизз , а не биљка, и д5 кЕ обавл.а уЈутро или упече Познији, легњи спанач требз бранити од јаког сунца помсћу ::;ура или гг.::с:з псбодених н конља, или га садити поред густо посејаних високих биљки, као што су ку^уруз, сунцокрет, конопља, сирак и друге. Као међуусев може се добро гајити између усевз који донније стасавају, као патлиџан, купус, карфисл и т л к*л кад се ееје и на њивама заједно са пшеницоМ. Питомо зеље. такође стасава рано у нролеће. С-је се од априла до јуна. Ниче за 4 до 5 дана. Да би се добио расад за један ар земље треба посејати 20 грама семена на два квадратна метра површине ,а може и ла се сеје бдм&х на стално место, по 50 грама семена на један

шџеитама Један велики непријатељ наших трешања, тог укусног и раног воћа, појављује се обично почетком априла, да би се за« а тим задржао све до јуна, наносећи трешњевим плодовима огромне штете. То је мала трешњева мува, дугачка св.ега 4 до 5 милиметара, сјајно црне боје, са жутим пегама и сјајним крилима. Извесних година те мале штеточине • претстављају цраву најезду, и тада је тешко наћи трешњу која није црвљива. Трешњеве муве слабо се крећу и већином бораве на лишћу и плодовима, најрадије са сунчане стране. Живе свега 20 до 30 дана, а за то време носе јаја у самим трешњевим плодовима, тражећи најзрелије. Мува пробуши кожицу плода и снесе у плод сиг нојаје. После тога са мало желу дачног сока запуши рупицу, а 5 до 6 дана доцније у привидно здравој трешњи излегне се гусеница, која почиње да се храни меснатим плодом. Гусеница се у плоду потпуно развије за 20 до 30 дана, то јест док плод потпуно сазри. Дугачка је око 6 милиметара. Заражен зрео плод обично отпада са др« вета на земљу. Гусеница га тада буши, излази напоље, забија се у земљу и претвара у лутку, из које идуће године опет излеће мушица. Према испитивањима наших стручњака изгледа да трешњевб муве најмање нападају ране сорте. Због тога се препоручује њихово гајење. Затим, све трешње треба обрати чим сазру и изнети их из воћњака. Са њима се износе и гусенице, те се тако спречава размноЖавање за идућу годину. Корисно је такође за време окопавања пустити у, воћњак живину, која у земљи проналази и једе ларве. Од вештачких сретстава за сувбијање трешњеве муве препоРУчују се раствори са арсеновим солима и меласом или гликозом, и то на 100 литара воде 10 кгр-. меласе или гликозе, 250 до 350 грама натриумовог арсенита и по 20 грама натриумовог бората и §орне киселине. У један од та два раствора уквасе се прутићи трешње и обесе у априлу месецу по један до два на свако дрво. Муве, тражећи храну, усисавају са њих отровну течност и угину. Неки препоручују прскање воћака растворима арсенових отрова и меласом, први пут чим се мув^ појаве и други пут 10 до 12 дзна доцније. Двввлнгвд јв испрскати само неколико гр®на. са сунчане стране. Међутим, постоји опасност да ови отрови допру и нз плодове, те да изазову тровзње код оних који их поједу неопране. Најзад се препоручује и прскање воћака сваких 15 дана, по образовању плодова, раствором 2"/о ватриумовог силиката са меласом .