Српски народ

УСТАРОМ беор ра лу

одНиколе Трајковића Илустровао К. Направник

' 4 Ч ^ Г? ( % Ф;

уСКРС 1843 гбдине у Београду! Јутро је тек свануло. Свеж пролећни дан. Сунце грануло иза Екмвклука и својим још нешто хладним, али јако светлим, готово румвним зрацима купа тесне и криве улице Београда са белим ку^ама, често ниским, старинским, али и на »бој«, са широким настрешнкЦама, високим крововима, разноликим оџацима и оџаклијама, Скоро сви прозори имају дрвене и шарене »мушебаке«. Многи су већ отвррени, одаје се проветравају, јер у кућама, нарочито у оним хриш&анским, припрема се за велики празник Христова воскресе.нија и за дочек гостију који ће ускоро почети да долазе на честитање. Жене трче по кувама, доксатима и двориштима, још не густо озеленелим, али се ту и тамо већ расцветали багрем, јоргован и друго рано цвеће, јер ове године нешто доцкан пада Ускрс. Клепећу дрвене нанулв и папуче; чују се довикивања, гласови, као и песма петлова и гукање голубова који су се некада нарочито много гајили у Београду. Зар Београд није у то време био град птица и цвећа? Много више но данас. Улице су пусте. Чаршија је затворена, и тога дана и сутрадан неће оживљавати, нити ће се многобројни ћепенци подизати, јар је г о л е м празник. Тек ће нешто живље бити у турском крају чаршије. Апи и Ерлије (Турци трговци и занатлије) тих дана радиће некако мање, тек реда ради, али без воље, кад њихови суседи ХрииЉани: Срби, Грци, Цинцари и ЈермеНи не раде и не пазаре. Уместо пупе чекика чуће се и у турјском крају ситно куцање у босанску шаркију, негде у дну авлије, иза мутвака и радионица... Дакле, чим је свануло сунце, изгрејала цела блистава погача, куће су се почел® будити из сна. Чуло се отварање врата и капака на прозорима. Излази се у баште, према цве^у, и ту се умива водом, пљуска, као на Ђурђевдан. Затим се брише чистим пешкириМа, облачи нова преобука. Обичај је да се увек ново рубље узме на Божић и Ускрс. Чим су се сви обукли и дотерали, долази женска чељад и обострано се честита празник, а старији љубе у руку. Црвена, варзилом обојена јаја дома&ица нуди мужу и старим родитељима, иначе сеја брату, и то обично млађа старијем, затим се сви куцају уз смех и задиркивање. Усто настаје доручак, тога дана нарочито обилан, јер се последњих дана доста напостило и зажелело мрсних, тешких јела! Разуме се, ни чашица ракије није изостала старијима пре доручка. Кувана јаја и пржена јагњећа џигерица редован су доручак на Ускрс. Убрзо улице оживљују, али само мушкарцима и тек неким Старијим забрађеним женама. Иду у цркве на велику литургију. Сви свечано одевени у живописну ношњу, одела живих боја, плавих, црвених, алевих; са новим фесовима, накривљеним мало због тешких и густих ки^анки. Многи носе бројанице и кад се поздрављају и честитају један другом празник, оне звонко звецкају. Ципеле и јеменије, плитке и меке, црне или црвене, шкрипе празнички, док тромболос за појасом и дуге ки^анке од доколеница куцкају по такту свечана корака. А сви, и старо и младо, иду некако достојанственим кораком и озбиљна лика, док у руци носе белу мараму, струк босиљка и воштану свеву која има да се запали у цркви. Нарочито су пуне света улице које воде ка Саборној цркви. Нова и тек довршена, недавно освећена, црква блиста са својим витим торњем и кровом изнад околних ниских кућа. Њена звона брује силовито и слободно, и тб у душама београђана изазива многе мисли о ономе што је прошло и даје наде на будући бољи живот. Око њена високог торња лепршају се, као и данас још, бели дунавски галебови. Нарочито кад забрује звона, јато се ускомеша и обле&е око високе црквене зграде. Док су једни укућани отишли у цркву на велику литургију Воскресенија, други су остали у кући да послују. По собама се проветрава и још једном зачиш^ује, иако се последњих дана све рибало и тресло. Подови у собама и на доксату од суве ораховине опрани су, да са беле као слонова кост. Басамаци и доксати шкрипв некако свечано. Доле у кујни кувају се и крчкају пуни лонци дивних сарми, капамв, -ђувеча и других јела, док у дну дворишта иза куће пече се на ражњу младо јагње. А у мутвацима жуте се као смиље гомиле колача. Колико је ту све врста! Татлије, гурабије, локуми^и, мафиши, па разне алве, шећерлеме, ратлуци и суџуци. Пуне бакарне м симијг

И кад је свечана литургија минула и ускршњв торжество завршено, грађани св вра^ају своЈим кућама. То пре подне само најближи рођаци обилазе се међусобно и честитају једни другима сре&ан празник. На поласку нуде се црвена јаја и »резил« је не узети их. Уподне ручак. Прво мрлитва »Очв наш«, па тропар »Христос воскресе из мертвих...« пева се трипут, и онда настаје дуг обед. Поподне настаје народно весеље и младеж излази у посете и шетњу. Улице оживе од света. И Турци су некако блажи у своме рпхођењу са Хришћанима, Празник је, као да веле они. Младеж, »чираци« (шегрти) и деца излазе на празна поља и тргове где се свет скупља, код Маркове цркве, гдв је иначе чувени вашар о Маркову-дне, или се иде на »Ладну воду« иза дОрћолских баштованџиница. Па или тамо, код Маркове цркве, испред гробља, игра коло, свирају дудуци, гајде или пискава зурле и удара помамно у гоч, па све помешано разлеже се, док се народ у колу таласа, или у сенци витих јабланова и високих топола поред чувене чесмв »Ладна вода« окупља се младеж и гледа »пеливане« (рваче) како се боре, наги до појаса, намазани уљем да им се кожа, поцрнела и глатка, сија као од абоноса, А кроз тај свет се провлачи гомила разних продаваца симита, крофни, мафиша, па алваџије, бозаџије, бонбонџије, а за оне који огладне бурекџије||; и шкембари; сви са својим саханима, тепсијама, кантама, судовима нарочита облика, данас потпуно несталим и заб >рављеним, а н&кад толико карактеристичним за улице и изглед старог Београда. И тако лагано пада вече. У први сумрак сва се та места нагло празне. Младеж жури ку&и у којој већ гости и породица, ближа и даља, седе у великој одаји у кругу на миндерлуцима, често и по источњачки, са савијеним коленима. Старији завијају дуван и пуше, млади стоје око врата и чекају наређења домаћина који важно разговара са гостима. Али тога дана, јединог у години осим 5ожи1»а и Крсне славе, младеж се мање боји домаћина, иако се он, као и увек, чини строг, али не гледа их онако љутито као обично, ве^ озбиљно, па ипак благо и с осмехом. Ускрс је, као да му говори срдачан поглед испод крупних обрва. У први мрак сви се гости разчлазе. Остају само домаћи. Седају опет у круг око софре, молитва и тропар, па опет дуг и леп обед. Док еу старији већ уморени од припрема за празник и дбчека гостију и разговора с њима, младеж се смешка међу собом И чека да се устане од стола и да може слободно и нашироко да препричава шта је тога дана доживела. За столОм младеж није смела гласно и много да говори. А нов, ускршња свежа ноћ, пада над Београдом, разастире се ведро звездано небо изнад миских ку^а, изнад којих су чешћа минарета, него црквени торњеви. Мујезинова песма слабије се чула тога сутона него других. »Празник им је«, као да и хоџе дају на знање кроз своју уздржану и пригушену вечерњу молитву. И тако је илузија била већа да се у слободи прославља Христово воскресеније. А увек лепи Београд, тај чудни град на окомку стене над уш^ем две велике реке, тоне лагано у сан свакидашњи; само ту и тамо, у његовим пространим баштама окупљена младеж из околних кућа, до којих се Може кроз капиџике допрети а да се на улицу не излази, игра и пева раздрагана. Торањ Саборне цркве плови лагано кроз ноћ, једва се назире његова силуета под звезданим небом, његови голубови заспали су давно под скровитом црквеном стрехом, баш као и паства овог храма у својим ниским кућама. Празник је проииао, Треба се припремати за радне дане који долазв™