Српски народ

В маЈ

СРПСКИ НАРОД

Страна И

Смрт Рада Драинца ГТрви мај 1943 донео је тежак залтацију унео антејске, земљо-

Губитак српској књижевности. У Државној болници тога дана скланиле су се благе, ирваске; очи песника Рада Драинца. Рада Драинац, чија је последња порука била да наг, у неотесаном сандуку, буде предат матери земљи,, Рада Драинца, који је својим незацељеним грудима оргцски надимао пр.са српске модерне лирике: Ниједан прекор, Видик се у пољубац шири! Само је поред друма нешто на брестовима старим Опрљено грање;

радничке мишице: То земља у мени дише, И преда мном мукло сто.ји!И ништа, ништа више Ие може од ње да ме одвоји! Умро је усамљен, усамљен ће и живети на првим странама српске лирике XX века.

И у смарагд се прелије јесење орање.

Рзде Драииац (Радојко Јбвановић) рођен је 1859 године у месту Блаце* Гимназију је учио у Крушевцу и Ници. Одмзх после првог светског рата одао се књижевности и новинарству. Књижевни рад Раде Драинца одликује се такозваним великим После сваке мисли међу шумама импровизацијама, необично успе_ лим по својим искреностима, смемад плавог неба Провири Л0С тима, својственостима Раде Драинац објавио ,је ова књгјжевна дела: * ПЕСМЕ: Модри Смех, Ероти* * кон, Лирске Минијатуре. Две Ни, № Драинца, у н,о 6 и,„о Једрим прегрштима, присно је Бандит или Песник, Банлет, Човезано за српско песничко ства- век Пева, Улис, Дах Земљ<>. рање последњих двадесет годи- РОМАНИ: Шпански Зид. на. ПРИПОВЕТКЕ: Срце на паС јужних огранака дубодолин- зару '„ 7 _ ског Јастредца, тај, уобразиљом Р СЕЈИ: 1( ^ светљење ' ° сврти ■ ч . ^ 1 одине 1922 покренуо Је часонеомерени и неуморни походилац ПИ с Хипнос, прогласивши просвих континената, свих океана, граматски „трећу хипнистичку вечито на путу Блаце — Фиџи — 30 "У"Блаце, вечито витак и мраморан, ^ао књижевник, Раде Драинац подарио је своје раскошне руме- сара ' 5Ивао .' е У свим угледнијим * , часописима. < не мрље већ избледелоЈ строфоманији такозваног лирског модернизма, подарио их са жарком понесеношћу, са искреном растрзаношћу — такорећи клинично императивно. Космополитски олуј, прохуЈ 'ав и његовом с в ешћу, устреперио је саио .тишће, али не и корен његов: "•

ПРОДУЖЕНИ РОКОВИ ЗА КЊИЖЕВНИ КОНКУРС СрпсшГ иароџа Интерес за књижевни конкурс Српског народа прешао је сва очекивања редакције и жириа. Према досада приспелим радов^ма можемо да закључимо да су се за конкурс заинтересовали како књижевници из Београда, тако и они из унутрашњости. Па ипак, и поред великог броја приспелих радова пишу нам често и моле нас да иродужимо рокове за све књ"жећне радове. За приповетку и р~.»1ан нарочито налазе да је остављено мало времена. Изгледа да сви нису упознати са намерама редакције,: која је овим конкурсом хтела што пре и материјално да помогне наше књижевнике. Али како су молбе за продужење рокова све чешће и оправданије редакција Српског народз, у сагласности са жиријем, решила је да продужи рокове за још месег дана и то: за песму 1 јуни, за приповетку 1 јули, за роман 1 август. Ови рокови су дефинитивни. Награде такође^ Скрећемо пажњу учесницима да би, у случају штампања њихОвих радова у засебну књигу, следио нов хонорар по ауторском праву. Према томе, редакција Српског народа задовољава учеснике како у погледу термина тако и у погледу материјалне награде. Имена чланова жириа гарантују за потпуну исправност у раду и за високи оцењивачки критеријум.

НЕМАЧКО ПОЗОРИШТЕ У БУЕНОС АЈРЕСУ

Нссник се> <*гм>/м

Јављају да је Немачко позориште у Буенос Ајресу Отпочело (ЕОС) Хармонија сунчаних зраовогодишњу сезону (која се с об- кова са несталношћу поднебља зиром на климу временски знат- врло је замршена. Ни сунчане пено разликује од европске) при- ге и њихова несталност нема никазивањем Лесингове Мине фон каквог удела на земаљску нестал Барнхелм. Немачко позориште је ност поднебља. Ерупције на сунза одређене дане закупило по- цу не мењају ништа на његовом зооницу и гледалиште тамошњег топлом сјају. Али ове су еруп„Театро насионал". ције производима познатог немачког геолога, професора Јулиуса Бартелеса од највећег значаја у електромагнетском погледу. Мбтална језгра збмље јесте магнет, чија је магнетска •снага променљива и чија је несталност уско везана са споменутим ерупци.јама на сунцу. Из ових ерупција излазе ул-

УТИЦАЈСУНЦА НА МАГНЕТИЗАМ ЗЕМЉЕ

в ири

Одак-ле сам пошао, опет ту дођох, За мном се затворио круг! Уз срце ми жито зри, А уз образ шуми луг. * * # Књижевни рад Рада Драинца, обилан,, својствен, разноврсан, довео га је, и то сигурно, баш до међе преко које се броди валима велике лирике. Пред снажним замасима његове фикције, пред потмулим ступњевима његове чулности, пред бистрим струјама његове сете, пред брујним визијама његовог родољубља, пред муЧнОм горчином. : друштвене разочараности, падали су естетички рамови, штедро' уздизала узмениреност једног племенитог Човс^а -детета, у чијим је живцима, као у плаш .ту од црнога трња, блистао сребрни кип Дионизиса из Жупе: Добро је вино као млечни пут Са даном нестаје, И, ако човек није дивља животиња, Свакој Ае се будукој порадовати чаши. 'Али, постоји једно пијанство које - непрестано лаје И с демонима се удружује да сваки животни циљ промаши. * * * Ненадна смрт Рада Драинца ви ше је но потресла његове пријатеље, другове, поштоваоце. Био је то уствари велики паћеник, веЛики песмодавац. Знан и ван граница, песник као човек, песник као књижевник, с њим је прерано престала да трепери не звучна струна, већ читав један слив степена животоноСног лирског крвотока. Раде Драинац је у песничку ег-

Ниједан прекор, Видик се у пољубац шири! Само је поред друма г Опрљено грање; После свакс мисли мсђ\ •, И у смарагд се прелије јесење орање. Прозебло вече гаром на руке ми пада, Тмурно вече што из шума дише, И све тамно из мене отиче каб каскада, Са сузом коју не умем да сакријем виш0, земљо, моја земљо, Што ме поново без прекора прим Велика и једина, Света и вечна, Непобедива и непоречна! Реци ми: „Просто ти било Захвалност блуднога сина, То је крв моја коју ништа није лреобратиг-> ДАХ ЗЕМЉЕ Једном, . У младости, , Ишао сам неким пејсажом чедним, У ком су јабукове гране цвилиле к, А украј пута ражане стабљике Звиждале као окарине. Та ми је музика под језиком заспала Сећ^ Те често зането слушам шум у трави, И пред сваким орањем, Чим октобар небо загарави, Дах родне земље ,у срцу ми се јави

ОСАМЉЕНА БРЕЗА Милујем осамљену брезу у свом сс. И н.ичега ми више жао није. Родила је црна земља И сноп је пао, И високо, До врха планине, Побегао је ветар зао, Па шта онда? Не орем ли и ја негде по дну људских душа, И зар моје сунчане жегве цеће једном доћи до златног. зрења? Родило је и на моме срцу! И никаква више суша Неће убити плодове моје Од врха до корења.

вакве магнетске олује биле су.у последње време врло честе и про узроковале су нестанак игле са компаса за 5°/о. Ми данас још Увек не знамо зашто је земља магнет и зашто се тај магнет стално мења. ♦♦

75-ТИ РОЂЕНДАН СЛИКАРА М. РАБЕСА

Познати немачки сликар професор Макс Рабес прославио ,је ономад 75-ти рођендан. Рабес травиолетни зраци, а у ието вре- се ис такао прво као један од ме и велики облаци честиаа у најугледиијих сликара појединомаси са брзинбм од 200 км. на сти архитектонских пројеката, на'" сат, дакле танад, која на Земљи стављајући тиме традицију свог врше магнетска пустошења. Из- негдашњег учителза, славног Пабијање ерупције можемо посма- вла Греба, а затим нарочито као трати, а неколико сати после о- сликар прекоморских пејзажа, вог посматрања настаје на земљи И змеђу осталог пејзажа са Блимагнетска олуја. чија су онда ског и Средњег Истока. Најзад жртва све бежичне вести на Ве- ј е СТ екао леп глас и као портрелике удаљености. Ове појаве о- тиста . бично прате поларна светла. О______ » ♦2« Париска опера намерава да 1" ХАНС ЕМИЛ РЕКЛАМ у месецу мају изводи Вагнерову У једном санаториуму у Шварц оперу Валкира. Професор Кравалду умро је Ханс Емил Рек- селт, досадашњи директор опере лам, почасни доктор, сувласник у Каселу, дириговаће овом Ваги главни директор издавачког неровом опером. предузећа „Филип Реклам" у Лајпцигу, 'у целом свету чувеног ♦!* Француски недељни ч а С0пис са „Рекламове'библиотеке" којој Крмедиа, у сарадњи са филмским нигде нема равног. Као што, је прсдузећем Гомон, организовао познато, „Рекламова библиотека" је конкурс за филмски сценарио. која је недавно гтрославила 75- До сада је за овај конкурс сти-

годишњицу, издала Је до сад око /500 књижица у укупно 300,000.000 (триста милиона) примерака.

гло око, две хиљаде радова, чији је просечни ниво потпуно задо-. вољавајући.

Ђ. ЧЕРМАК: ПАРТИЈА КАРАТА У ЗАРОБЉЕНИЧКОМ ЛОГОРХ