Српски народ

Страна 12

СРПСКИ НАРОД

8 лла?

НЊИЖЕВНОСТ КАО МОСТ МЕБУ НАРОДИМА од Хајнца Киндермана

|_^ О ХОЋЕ ДА разуме душу и суштину неког народа, ллора да се упозна са његовом књижешношћу, Истинска, чиста књижевност је производ познаваЉа самог себе за нацију у којој је поникла. Али уједно књижевност сваког народа је чинилац који тај народ не само*да упознаје са другим народима, већ истовремено поставља и душевне и моралне мостове међу народима. Ми Немци спадамо међу оне народе кој г и су још зарана правилно сагледали то својство књижевности, па смо стога још у најпријемљивије доба свога умног развоја вештину предвођења туђих дела изградили савршеније и савесније но можда иједна друга нација у Европи. Плод тог нашег сазнања и рада који се њиме руководио био је да смо, ослањајући се нарочито нв Гетеову тежњу за једном светском књижевношћу која би свз била приступачна немачком народу, а полазећи од сјајних преводилачких подвига видних претставника романтичног доба наше књижевности, постигли да дела многих великана европске књижевности, од Дантеа до Шекспира, од Сервантеса и Калдерона до Молијера и Русоа, од Ибзена и Бјернсона до Кнута Хамсуна, у правом смислу те речи прикључимо свом сталном умном инвентару. Ти страни књижевни великани чија смо дела у толико савршеној мери учинили • приступачним своме народу, с једне нас стране душевно обогаћују, а с друге нам странв допуштају да пустимо поглед далеко преко граница свог националног хоризонта, да сагледамо све најбоље особине и битна схватања других културних народа. Тако долази до пријатељских сусрета између душа појединих иарода који су добит и корист за обе стране. Не може се рећи да су сви народи, у толикој истој мери и са толиком усрднош&у, показали да умеју ценити важност доброг, сталног и доследног превођења ту1јих дела. Али је, без обзира на то, неоспорна чињеница да данас, кад европски народи збијају редове ради заједничке одбране евоје цивилизације, то питање постављања мостова путем узајамног упознавања књижевности игра нарочиту, неочекивано значајну улогу. А пошто Немачка, срце Европе, у овој великој борби игра највиднију улогу, природно је да се оста-. ли народи труде да из проучавања немачке књижевности сагледају какви смо у ствари ми Немци, како смо се то одржали кроз све мене времена и какви изпЈедамо сад у светлу националсоцијализма. Свуда у свету знају да имамо велику и значајну књижевност, али многима и многима широм остале Европе била су позната само имена најзначајнијих наших дела. Сад се јавља тежња да се та дела не само упознају него темељно проуче да би им могла што речитије да одговоре на питања о нашем народу. Отуда се у кругу народа који су у пријатељству са нама јавља процес све живљег и све обимнијег интересовања за немачку књижевност. У том духу много је оживела размена позоришних гостовања. Док претставници страних позорница на гостовањима у Берлину и Бечу, у Минхену и Франкфурту приказују дела својих националних репертоара, најбољи ансамбли немачких позоришта упознају умно најпријемљивије слојеве страних народа са драгоценом умном ризницом наших класика и са најодабранијим делима садашњих књижевника.

Билхелм Мартин Буш; Кањи

Позивају и наше најугледније књижевнике да пред страном публиком читају одломке из својих дела. Не само у великим, ве^ и у средњим градовима у иностранству сад веК често наилазите на немачке рецитаторе и предаваче који путем одломка из наших дела пружају страном свету лепе примере силине нашег језика и нашег духа. Велике немачке изложбе књига у иностранству пружају опипљиве доказе о томе шта Немачка све не даје на том пољу и сад, усред великог и дуготрајног рата. Немачки научници на пољу историје књижевнос.ти све чешће добијају позиве из иностранства да тамо опширније протумаче поједине одређене мене хиљадугодишње немачке књижевности, да допуне и усаврше знање које о нама шире стручњаци-германисти страних народа. Али у том правцу никако није безначајна ни иницијатива угледнијих издавача у страним земљама који све многобројнијим добрим преводима још већма убрзавају цео обај процес. Данас смо начисто с тим да само књижевни производи најбоље каквоће, да само дела, која нација у чијој су средини поникла признаје изразом својих народних својстава, заслужују да се добрим преводима учине приступачним другим народима, заслужују, ако можемо тако да се изразимо, да се укопчају у процес узајамних сусрета и размена који је и створио појам »светске књижевности«. СреКа је што сва досадашња искуства о примању и о умном утицају страних дела казују да се народи никад искључиво не интересују само за савремену књижевност других народа, него да су вазда жељни да се удубе и у творевине тих народа из минулих

ТУЖНА СЕЋАЊА 3 АШТО су се данас две вреле су: тако чудно сручиле из мога ока?.. Ја иисам знала да сузе љубави тако пеку... Ја нисам знала да је рана душе тако дубока у данима кад се жели одбегла срећа... У даљинама ти не сањаш колико ми је живот тужан без тебе... Ти не знаш да слистале гране новога пролећа за мене значе заставе црне... Ти не знаш да ми свака мисао зебе у кутовима сећања тражећи заувек одбегло јуче... Ти гледаш ово исто небо... и тонеш покадкад у срећи... Можда си мислио да ћеш побећи кроз просторе времена од сећања на мене... Можда ћеш заволети једне друге очи и испити слатки напитак са врелих усана неке нове жене.. Па ипак ћеш за увек остати само мој... Јер љубав за тебе је још пламена и жива... Између мене и живота... Ти си једини спој... Ти једини извор што у себи скрива вечност непролазних снова... Зашто су се данас две вреле сузе тако чудно сручиле из мога ока?.. Ја нисам знала да сузе љубави тако пеку ... Ја писам знала да јс рана душе тако дубока у данима кад се жели одбегла срећа... ЗОРА ТОПАЛОВИЋ

векова, Разуме се да ке свака суседна нација из велике ризнице немачке књижевности моћи збиља да прими и да душевно апсорбује само оно зашта је по свом народном карактеру пријемљива. Због тога запажамо много разноликости у томе што поједини народи, према својим схватањима, одабиру ради превођења из наше књижевности. Осим тога треба водити рачуна да има књижевника чији су стил и манир лакши за добро превођење на стране језике, а да их има за чија дела збиља добар превод претставља проблем. На скученом простору који ми стоји на расположењу на могу дати неке прегледе о томе шта се од немачке књижевности нарочито свиђа овом или оном народу. Задовољиву св само извесним опажањима стеченим у току турнеја по страним земљама. Излишно је ре^и да у Италији добро знају Гетса. Ако ништа друго, то је веК условљено и интересовањем које јв Гете са своје стране у свом животу и раду показивао за ту земљу старе културе. Међутим, у разговору са неким гимназистом из Фиренце могао сам да се уверим, да то познавање Гетеа није ни површно ни шаблонско. Тај младић знао је напамет читав низ Гетеових песама, како на немачком, тако у добрим итвлијанским препевима. У Италији на све стране сусрећете одличне преводе »Фауста« и »Вертера«. А Институт за немачке студије на гордом римском Јаникулу, који је основао Мусолини а којим управља професор Габети, свакако је највећи германистички завод ван граница Номачке. Оцем германистике у Италији можемо да сматрамо Габетиевог учитеља, академика професора Фаринелиа из Торина. Скоро сви данашњи професори-германисти на италијанским универзитетима његови су ђаци. Он ужива не само у нашим главним, вајмареким класицима, него и у битним ствараоцима из XIX века. Од ових нарочито симпатише писце из Источне Крајине, са Грилпарцером и Рајмундом на челу. Али ма о чему писао Фаринели из области немачког умног живота, код њега сви путеви воде ка — Ничеу који уопште у Италији ужива много симпатија. Уосталом, и Мусолини, који је некад написао одушевљену студију о Клопштоку, спада у изразите пријатеље Ничеа. Италијанска позорница нарочито ужива у Шилеру који је по свом темпераменту некако близак италијанској души. Али и многи међу нашим савременим књижевницима, нарочито Р. М. Рилке и Ханс Кароса, заступљени су у Италији сјајним преводима. У Данској, немачка књижевност XVIII и XIX века надалеко је позната и омиљена. С времена на време се на репертоарима данских позорицЈта појављују немачки класици. Једино што су Данци још мало шкрти и уздржљиви у разумевању и интересовању за савремену немачку књижевност. Данци читају ванредно много немачких књига у оригиналу, захваљују^и чињеници што у тој земљи многи знају наш језик. Са преводима савремених наших књижевника још некако запиње. Врло пријатна опажања на том пољу чинимо у Финској. У том храбром народу има ванредно много њих који течно говоре немачки. Кад сам у фебруару прошле године отпочео турнеју по Финској, Народно позориште у Хелзинкиу приказивало је ве& 25-ти пут Клајстов »Разбијени крчаг« и то у сјајној инсценацији, док је фински радио оних дана приређивао читав циклус приказивања Гетеових дела у забаченом градићу у Ботнијском заливу: тамо сам у излогу једне књижаре угледао Бремов »Апис и Есте« у финском преводу! Убрзо сам могао да се уверим да тај превод није био усамљена појава, ве^ да Финци врло марљиво преводе наше са« времене романе. Врло је похвалан труд који фински издавачи улажу ради што бољег упознавања свог народа с нашом књижевношћу, као што, уосталом, и ми својим преводима стално прихеатамо најбоље финске писце. Ако уз то имамо на уму рад лектората Немачке академије, којих сад има у свим земљама и који нарочито раде на упознавању круга у коме су акредитовани са немачком књижевношћу, ако имамо на уму у коликој мери многобројне немачке школе у иностранству доприносе ширењу немачког језика међу најмлађом генерацијом, можемо мирно рвћи да процес узајамног упознавања и разумевања посрвт« ством књижевности између нас и пријатељских народа наглв одмиче.