Српски народ

СРПСКИ НАРОД

Страна 13

Узбуна око нестанка Мирослављевог јеван^еља 1903 године

Фш/Мл

Бечка варијанта Моцарта

'(Наставак из ускршњсг бројћ) Поводом Томићевих чланака Андра Гаврилови+» је дао изјаву да је 2 Гавриллови+4, а да Је У Данило ЖиваљевиК Гаврилови^ћ обе&ава да &е о томе опширно писати. »Правда« је у броју од 26 августа говорила о Томику као »ретком полициском таленту за паковање кривица, јер јз целу ствар изванредно вешто конструисао.« Томик је показао веттину новог Шерлок Холмса. У »Трибуни« од 10 августа штампано је и писмо пуковника И. М. Ћирића, првог ађутанта краља Александра из времена посете манастиру Хилендару. Писмо Ја објавио Љ. Н. ХристиК Датирано је 6 августа. У писму се ТВ РДИ да је краљ добио Јеванђеље на реверс и да је тај реверс у име краљево потписао Ћирић. Колико се сећа, Ћирик јв по повратку с пута добио од краља наредбу да Јеванђеље преда Љуб. Ковачевићу, али не сме да јемчи да Је тако заиста било. На то писмо Ћиоићево осврнула се »Штампа« у броју од 13 августа. Она је скренула пажњу на званично саопштење из 1896 год., у коме се каже да су хилендарски калуђери »уступили, на реверс, Еванђеље војводе Николв, да га српски научењаци у Београду проуче и да се из њега прецртаЈу арабеске и иницијали, који се одликују знаменитом вештачком израдом«. Ћирић је свакако побркао то Јеванђеље војводе Никол^е Стањевића с Јеванђељем кнеза Мирослава. 'Митрополит Димитријв дао Јв ^зјаву сараднику »Трибуне«, која Је изишла 12 августа. По тој изјави, министар просвете Љуб. Ковачевић је желео да се Јеванђеље еамо доби|в на умножавањв И у томв јв смислу писао Митрополиту, управо владици ДимитриЈу, а владика је израдио код хилендарске братије да Јеванђељв »буде поклоњено нашем Краљу у вечиту својину«, Предлог владике ДимитриЈа веома Је узбудио старцв хиландарске. Они су заплакали, »тако да је дирљиво било видети их«. Умиоили су се кад су чули разлоге. Владика им Је говорио: »Таку драгоценост може туђин однети незнано, може украети; њима хвала што су епоменик чували 700 година, а од сада &е га поузданије чувати Двор Српскога Краља«. То је утицало на старце и они су донели повољну одлуку. Јеванђељв Је предато краљу пред његов одлазак из Хилендара. Краљ до последњег тренутка није знао да ће добити тако драгоцен поклон. Сакупљени у сали, старци и све братство хилендарско опраштали су се с Јеванђељем уз плач и уз дирљиве сцене. Владика је ушао нешто раније код краља и известио га да долази братство с Јеванђељем. »Краља обли дивотна румен, кликну од радости«, па пољуби владику у руку. После краљевог одласка на непуна два дана »стигло је из Петрограда једно лице с огромном сумом новаца: желео је да по највећу и неодређену цену добије Мирослављево Јеванђеље! »Кад је сазнала да је закаснила, та се личност одмах вратила натраг Митрополит је још говорио о дугом и горком плечу Хилендараца на вест о крађи Мирослављевог јеванђеља. А затим је изрекао ово проклетство: »Проклет нека Је и овога и онога света и он лично и све потомство његово онај који је украо или макако учинио да се украде Мирослављево Јеванђеље и који заговара и омета налазак његов. Проклет!« Исти сарадник »Трибуне« био је и код Ст. Новаковића. Разговор са Новаковићем саопштио јв у броЈу од 13 августа. Испод тога чланка етоје иницијали: А. Г. То |е свакако био Андра Гавриловић. Новаковић је изнео како због неетанка Мирослављевог јеванђел>а Хилендарци нису хтели да продуже реверс за Јеванђегђ« Ни-

коле Стањевика, које јв од њих позајмила Академија наука. »Код вас у Београду нема сигурности«, гОворили су Хилендарци. Новаковићева је мисао и његово је Ста-. рање као ондашњег »Старешине Владе« да се Мирослављево Јеванђеље добије, па ипак га је Новаковић видео тек после шестседам месеци, јер га је краљ суревњиво чувао. Солунски дописник »Трибуне« јавио је о своме разговору с Једним Русом, калуђером хилендарским. Тај је допис изишао у броју од 14 августа. »Калуђер прича — каже се у допису — да је вест о покрађи Мирослављева Јеванђеља из српског двора направила врлб тежак утисак код српске манастирске братије. Стари калуђери плачу као деца за драгоценим спомеником и веле: зар ми чували ту српску светињу 700 година, а из српског је двора украдоше након неколико година«. Андра Гавриловић јв објавио чланак »Ево истине — ено клевете« у »Трибуни« од 16 и 17 августа. Белешку у »Опозицији« из 1904 писао је или Ј. Мандил или Ј. Несторовић. Гавриловић признаје да је он писао чланак у »Трибуни« којим је почела јавна новинарска дискусија о крађи Јеванђеља. Риста Кисић, књижар из Мостара, је онај господин X који је причао М. Ђ. Милићевићу о Мирослављевом Јеванђељу. Живаљевић је У. Он је Томићу упутио јавно писмо, у коме је рекао »да је проето на просто измишљотина« све што јв Томик изнео о њему. За питањв неетанка Мироелављевог јеванђеља заинтересовала се и Влада. »Трибуна« од 18 августа донела Је вест да је, на предлог министра просветв Љуб. Јовановића, Министарски савет решио да се поведе званична истрага. »Трибуна« јавља да се иетрага води веЧ неколико дпна. Бележи такоће верзију да се Мироелављево јеваиђеље налази у Државној архиви. Из Двора су одмах после 29 маја 1903 многе хартије пренете у Министарство унутрашњих послова. Годину дана доцније у Миниетаретву су те хартије епакованв и под печатом предате Државној архиви. Не поетоји никакав попие ствари које се ту налазе. 17 августа Риста Кисић Је упутио »Штампи« писмо, које је објављено у бооју од 23 августа. Он је X из Томићевог »чланка, или боље речено приповијетке у диалозима«. Да је Јеванђеље код господина 2, чуо је у кафани у Београду, а и од своје куме. Не зна да ли је то тачно. Изјављује да му о томе није говорио господин У. Томић је у истом броју испод Киси^евог писма потврдио своје првобитне исказе. Неће да казује ко су X, У и 2. То је већ саопштио истражној власти. У »Трибуни« од 27 августа А. Гавриловић је изнео да му је коаљ Александар казао 16 маја 1903: »А Јз Русе и њихову тенденцију знам добро, и да сам их пустио ни коса нам на глави не би остала па би ппаиуло и оно старо Јеванђеље!« Ове се краљеве речи односе без сумње на онај закаенели руски пок^шај куповине Јеван1јеља, о коме се говори у изјави митрополита Димитрија. Исти број »Трибуне« доноси бвлешку и о званичној истрази, коју је водила Управа града Београда. У белешци се између осталог каже: »Штампа и данас ћути и чека, а по граду, од уста до уста, иде глас, како је службена истрага прекинута, јер се њоме није могло доћи до позитивних резултата!« О истрази има белешка и у »Правди« од 1 новембра. Влада је повела кривичну истрагу. »Ево већ више од три месеца како се та истрага води, па се не види никаква резултата...« Колико је нама познато, том се белешком завршава новинарска полемика око нестанка Мирослављевог јеванђеља.

Октобра 1915 кад је Влада у повлачењу дошла у Рашку министар просвете Љуб. Давидовић и министар трговине и заступник министра финансија В. Маринковић предали су Мирослављево јеванђеље једном од начелника Министарства финансија. Јеванђеље је стављено у сандуче од дасака. Сандуче је запечаћено и предато М. Стевчићу, тадашњем благајнику Министарства финансија. Направљен је и званичан протокол. Преко Албаније Јеванђеље је ношено с нарочитим мерама опрезности и пажње. »И приликом свакодневног одмора и спавања — каже се у једној изјави у »Политици« од 15 јуна 1935 нисмо се одвајали од њега, ве^ често наш симпатични и вредни чувар нашег трезора, познати комита г. Васа А. Станковић, тадашњи наш служитељ, а сада главни архивар Министарствз финансија, употребио је то сандуче као јастук,. не пуштајући га никако из руку.« На Крфу је Јеванђеље предато Главној државној благајни. 13 јуна 1935 год. из Главне државне благајне Јеванђеље је пренето у Музеј кнеза Павла. Године 1911 о Мирослављевом јеванђељу се ништа не зна. Води се новинарска полемика и Влада наређујв званичну истрагу, која се изненада прекида. Годинв 1915 Мирослављево јеванђеље се налази у рукама двојицв чланова Владе. Како је оно нађено? О томе има података у књизи г. Ил. Н. Ђукановића, државног саветника у пензији: »Убиство кнеза Михаила и догађаји о коЈима се није смело говорити«. Г. Ђукановић јв забележио причање г. Марка Милутиновића, шефа Краљеве благајнице. После 29 маја 1903 дошао јв за управника Двора Јован Павловић. У канцеларији новог управника једнога дана појавио се »велики сандук од рубља покривен белим чаршавом«. Кад је Душан Вујић заменио Павловића на управничком положају, Милутиновић је отворио »онај незакључани сандук«. Ту је нашао судска акта о убиству кнеза Михаила и Мирослављево јеванђеље. Милутиновић је о томе известио Вујића, а овај краља Петра I. По Вујићевој наредби сандук је предат краљу Петру I. Кад се почео да распитује откуд је тај сандук доспео у канцеларију управника Јов. Павловива, Милутиновмћ је сазнао д,а су у тај сандук стављена »акта извакена из великог писаћег стола Првог ађутанта за владе Обреновића«, дакле ђенерала Лазе Петровића. Тако би и Мирослављево јеванђеље б^ло нађено у том писаћем столу. Само то би морало бити за време управниковања Јов. Павловића, дакле пре 1911, а те године, међутим, Павловић пише оно своје пиемо које смо навели и у коме он изјављује да не зна где је Јеванђаље. Мипутиновић прича да Је »видео Павловића да отвара фијоке овога стола и да из њих вади нека акта«. Значи да је Павловић лично извадио из стола и Мирослављево јеванђеље. Мора да га није познао. Ставио га је у сандук као неку стару књигу о којој ништа ближе није знао. Сандук доцније није прегледао. Тако се једино може да објасни његова изјава из 1911. По приватном саопштењу г. Ђукановића, краљ Петар I је узео Јеванђеље из сандука и дао га Добри Ружићу као своме библиотекару. За време отступања 1915 Ружић га је предао Престолонаследнику, који га је поверио министру просвете Љуб. Давидовићу. Б орђе Сп. Р&дојичић

Нема филмска епоха негбвала је слику и покрет, користећи визуелну снагу кинематографа до максимума. Звучна епоха се нашла пред једним новим елементом, збуњено је почела да комбинира слику и звук, али стално у власти ЗвУка који је опчинио и синеаСте и широку публику. Једно време звук је претио да уништи режију, „примордијално и једино сретство, постулат на коме се оснива светски интелектуални утицај филма". Филмски произвођачи и режисери чинили су велике уступке широкој Публици у погледу музик4 и говора, па смо тако добили један рђав тип музичког филма у коме Се од почетка до краја концертира и .један стандардни тип „филмованог позоришта", састављеног готово само из диалога. Према оваквом схватању филмске уметности, музика није дошла да да Нуноћу слици тамО где ,је она била неспособна да се сама собом изрази, већ напротив да потисне Слику и да је себи подреди. Тако смо, уместо драмске радње у коју се увлачи музика, добили концертну тачку кроз коју се провлачи драмска акцијаСве се ово може објаснити трговачком страном у производњи филмова. Прави Синеасти, међутим, трудили су се одувек да у сваком материјалу открију само филмске елементе. Сарадња слике и звука природна је само на принципу контрапункта, теорија коју су прихватили у последЊе време сви режисери. Међу првима, у области музичког филма, био је Вили Форст. Ни.је ии чудо што је један Бечли.ја тако срећно спојио у себи Филмску и музичку тпадичи"'. Сећамо се његовог филма Песма моје чежње. који као целокупна реализапија веповатно још није превазиђен у Европи. Правити зато музички филм није нимало лак посао; далеко је тежи од обичне драме или комедије. Режисеру стално прети опасност да уместо режисерског мегафона узме де факто диригентску палицу у руке. Покушај Карла Хартла да да још једну варијанту Моцартовог живота на платну утолико је похвалнији. * Волфганг Амаде Моцарт је отац немачке опере, од њега се Ха.јдн учио писању сис ^онија, Бетовен је наставио дело његово и Хајдново, а увођење кантабилитета у симфонију такође је Моцартова заслуга. Не само по тим сво.јим заслугама за немачку музику, интересантан је Моцарт далеко више својим животом. Тај живот је идеалан филмски сценарио са свим визуелним и звучним елементима. Као дете . чарт је био славан, приман по евроским дворовима, навикнут на богат и безбрижан живот. Као одрастао човек живео ,је у беди, средина га није увек разумела а ловорове венце плели су му после смрти. Та.ј свој горак живот испричао је Моцарт у уводу свог Реквиема, материјал који је Хартл вапредно лепо искористио на филму. Љубав Моцарта према двема сестрама Вебер драма је за себе. И као што обично у животу бива, она коју .је више волео (Ј1.) није постала његовом женом, а она коју је мање воело (К.) била му је хругарица кроз цео живот. „У љуоави, рекао је Балзан, увек један љуби, други усне пружа". Онај који је вољен — у бољем је положају; па како су Моцарт и Констанца они ко.ји воле силно пате. Сам Моцарт, разаран отровом средине која га није разумела, бедом и сиромаштином, уз то разједан љубавном гроаницом и болешћу, завршио је живот врло млад. „Уморан сам иако ми ,је само 35 година... уморан као старац" — каже у овјм филму Моцарт Бетовену, приликом једне посете будућег аутора Де• вете симфоније. Сусрет младог Бетовена и Моцарта уошше је један од на.ј-

лепших секвенса у овом филму, Млад, полетан Бетовен, пун стваралачког и револуционарног, наилази на човека који је сасвим ра зочаран. Сусрет .је био пред вече, Бетовен затиче Моцарта самог у, соби, у дворишту је тишина, сан мо светлост сВеће обас.јава ликове два музичка генија. Бетовеи свира Моцарту једну своју композицију која изненађује домаћина. Моцарт: — Кад неко као ви хоће све да преобрати имаће му« ке... То брзо умара... стварати увек ново и велико... а не знаш 3а кога? Бетовеи: — Боже, за себе. Ни дрво не пита за кога цвета. Ни птица кад пева. Моцарт: — Има мало разлике, Дрво не плаћа стан, а ни птица порез. Бетовен је тада тешко разумео 1 Моцарта; али у том истом Бечу. имаће прилике да се увери како је плаћање стана важна ствар и како је тешко стварати ново, дубоко и оригинално у том веселоМ граду у коме је већ била прео-: владала лака италијанска музика. Ове драмске елементе, по новели Р. Билингера, обрадио је вешто сценарист Едуард фон Борсоди. Драма се разви.ја као какав крешчендо: из светлих, сунчаних дана Салцбурга са пуно смеха и весеља, кроз сиву атмос^ феру Беча крајем XVIII столећа са нешто горчине и опорости, у. таму сиромаштва и патњи. Овај визуелни крешчендо употпуњује музички: у почетку су лаке шансоне и ведри квартети, затим дО* лазе опере и симфоније а завр* шава се недовршеним Реквиемом. Музика је често узимала маха : и претила да угуши слику. Режисер је показао интелигенцију и познавање заната кад ,је сцене Дириговања Дон Хуана и компоновања Реквиема употПунио" надимпресијама. НаЛазимо само, да је на крају филма, у приказивању смрти Моцартове, музика најзад провалила у први план. Дуго тра.је извођење Реквиема а радње нема, све је већ свршено. Од речи које изговори Моцарг са постеље певачима: „Форте, тамо пише форте!" па до по.јаве Ши!т-">тепове са венцима — нема никаквих покрета; то су само таблои са портретима. Сматрамо да су режисер и сценарист пропустили да обраде нај филмскију тему у животу Моцартовом. То је сахрана аутора Чаробне фруле. Познато је да се жена Моцартова разболела на дан његове смрти и да ни.је могла да пође на пратњу. На дан сахране дувала .је страшна вејавица помешана кишом. За ковчегом је ишло само неколико нај ближих пријатеља, али уколико се гробљу приближавало било. их ,је све мање. Ковчег је скоро сам стигао на гробље. Моцарт је сахрањен у заједничко.ј гробници; без венаца, говора, одавања почасти. Улогу овог човека тако благе и нежне душе, аутора савршене, чисте и продуховљене музике играо .је у овом филму Ханс Холт. Природа овог глумца је нешто весела и површна, мислимо да то није прави Моцарт. У игри Ђина Червиа из филма Кар мина Галоне о Моцарту, налазимо више озбиљности и разумгвања. Па ипак, Ханс Холт је одличан у првом делу филма играјући младог Мопарта. Сем њега добра је Вини Маркус као Констанпа, смирена и тиха жена домаћчма. Ирена фон Мајендорф као Луиза унела је нечег фасцинантног и вамповског. Одличан је Рене Делтген као млади Бетовен. Његова маска заслужује сваку похвалу. Симпатично је друштво Бечлија почев од Паула Хербигера до Фрица Имхофа. По јава човека који поручје Реквием сугестивна је и уноси атмосферу језе. Фотографија, монтажа. костими и градње овог филма на висини су. Д. Аћ—