Српски народ

14 страна

СРПСКИ НАРОД

8 ма)

ДРУГО ИЗДАЊЕ РАДИЋЕВИХ ПРИПОВЕДАКА И „ДВА ЦВАНЦИКА" Колекција Српска ињига, коју издаје Југоисток наишла је на врло леп пријем код читалачке публике. Са добрим избором дела, увек са информативним предговором из пера наших књижевника и књижевних историчара, солидно опремљена и по приступачној продајној цени, џепног формата Српска књига има све услове да се развије још више. До сада су изашле ове свеске: Српске народне песме (Неисториски циклус), Српске народне пееме (Немањићи), Његошев Горски вијенац, Јакшићеве Изабране песме, Глишићева Два цванцика, Игњатовићев Вечити младожења, Радићеве Сеоске приповетке и Стеријин Београд некад и сад и Тврдица. У штампи је Видаковићева Аутобиографија а припрема се Нечиста крв од Боре Станковића. Међутим, док се још нису по'јавиле нове свеске, штамггана су друга издања свезака Два цванцика од Глишића и Сеоске приповетке од Душана Радића. За Два цванцика предговор је написао Живо.шн Вукадиновић а за Радићеве Сеоске приповетке Живко Милићевић.

УСКРШЊИ ПРИЛОЗИ

Недостатак великих месечних и туре и продубаљавању наших од- Бившег министра др. Јована недељних ревија за уметност, носа са културним европским на- Мијушковића већ по други пут науку и политику одомаћио је Устезање ол оала неких Упознајемо као изврсног познакод нас издавање специЈалних Р° дима - Устезање од рада неких ваоца истори ј е медицине и лебожићњих и ускршњих дневних наших интелектуалаца наноси кара са великим искуством. Др. и недел^них листова. Ова форму- највише штете националној култ- Мијушковић има пријатан и лак ла је мало у употреби код дру- тури- д а тако Н е треба чинити, стил, његово причање је крајње просо него што се данас сеје. Па

Инж. агр. Наталија и Бранко Наумовић: Просо. ИПРОЗ (Пољопривредна библиотека свеска 34), Београд 1943, цена 20 динара. У нашим народним умотвори-* много се чешће помиње

нама

гих народа, код ко.|их ,|е реви- најбољи нам приме г, показује интересатно. Оно што Је до са- св , ему судећи оно је некада слу Јална штампа развиЈена у вели- ф Ј * р Ц да написао, наводи нас на мисао благ0 , кој мери. Наши божићни и ускр- чфанцуска У којој се, оез оози- дд писац чланК а Примери чојшњи Лрилози сачињавали су та- ра на стање окупације, пише и ства и јунаштва у медицини тре- родно као што данас служи куку, ко неку врсту ревија у којима су ства р а безмзло као и пре рата. бало да напише читаву књигу руз . У упоређењу са кукурузом, сарађивале најпознатије лично- , едан р 0м е н Ролан издао је не- сличних тема, књигу која би се ко ј и ј е пр(ХО потиснуо, има сти српске културе. Ако би се ... : читала врло много у свим дру- просо и знатних предности наро .

направио Један попис чланака, есеја, приповедачких дела, песам а и слик а рских прилога, што их је српск а шт а мп а толико годин а об.јављивала о Ускрсу и Божићу,

штвеним слоЈевима.

давно књигу, Андре Жид је написао предговор за целокупна \\ 3 књиге д-ра Кашанина преГетеова дела, Роже Мартен ди нело је Ново време чланак о Гар уређује једну ревију, а пис- Старој српској скулптури. Писац

чито ради брзога стасања и уоп-* ште Р ади својих скромних за* хтева и у погледу неге и климат ских услова, што код кукуруза

.. и г овог чланка с правом констатуЈе дошли бисмо до закључка да је и и као што су иол торан, ^е- се код нас 0 среди , еве ко в ноЈ на тај начин објављено, можда, лин, Монтерлан, Лакретел, Ашар српС кој скулптури готово ништа није случај. С обзиром на хранајлепше и најдрагоценије што је у П у И0М су ствар а њу. Сем књи- не зна у широј публици а да и ц, иву вредност нарочито је вач наша култ>ра пружила за по- позориште, сами стручњаци често потцењују н високи проценат сад Р жаја њен значај. пп "

следње две децениЈе.

жевности напредуЈу

Оно што нам Је вр-

Ту лепу традицију покуша в а- сликарство, балет, филм, музика. ло кратко изнео заинтересовало беланчевина, до I- /о, и масти, до

мо да одржимо и данас, у доба Неда в но је Артур Онегер јавно нас ј е да дознамо што више и о- 3.5°/о, али је за његов Р анг у № кад се многи писци устежу да пи- изводио своју композицију Раг- бимније. љоп Р ивредној п Р оизводњи нзјч шу и своје радове објављују. Дин0 Сег0нз ак О зрачењу живих бића код нас ка оти По прилозима коЈе Је баш наш . д0 сада изгледа да уопште ни.|е лист објавио о Божићу и Ускрсу УчествуЈе на сликарским излож- писано- Инж . Богдан Н. Ђорић ност према суши и б Р зо стасање. могло се видети да сарадља б а ма, Марсел Пањол даје своје уП озна.је нас сада првипут с тео- Ради ових предности проса вач није условљена никаквим политичким нормама. Тежи се само ширењу и грањању српске кул-

Користи од Проф. Јанко Вукићевић: ЈЈивадарство и познавање ли• вадских трава, Библиотека „Земља п рад", свеска 7—8, Београд 1943, страна 96, цена 20 динара. После два одлична рада из области науке о пољоп Р ивреди: Потреба и важност скупљања ђубрета и ђубрења земљишта и П Р оизводња и сили Р ање зелених биљака за сточну храну и градња сило јама, која су објављена као 2 односно 3—5 свеска Библиотеке „Земља и рад", из-ашла је у издању исте библиотеке и трећа књига професора Јанка Вукићевића о ливадарству и познавању ливадских трава. Као и два претходна рада и овај се рад професор а Вукићевића одликује не само дубоким познавањем предмета него и нарочитим познавањем мера, када се из опсежног материјала о једном предмету хоће да изводи оно што је важно и најважније. У предгово Р у писац упозорава на малу пажњу коју наш пољопривредник посвећује ливчдарству, које Ј 'е ради тога код лас, и поред још нерешеног питања нормалне исх Р ане стоке, ве.напредно и запуштено. Ово стањг нашег ливада Р ства је у највећој мери последица тога што наш просечан пољопривредник мисли да се ту не може много постићи, или, у најбољем случају, да се та.ј посао не исплаћује. У уводу књиге п Р офесо Р а Вуки ћевић оба Р а го Р е изложене п Р ед расуде указујући на огромне иепосредне и посредне користи које читавом пољопривредном газдинству г.р;жа напредно лизадарство. После поглавља о ливадским земљиштима, коме Ј 'е додато и упутство о познавању каквоће земљишта по биљкама које на њему радо самоникло расту, донесена су упутства о нези ливада: ђубрењу, мелиорирању, наводњавању и одводњаван>у па упутства о косидби, сушењу н спремању сена и отаве. У нарочитом поглављу је обра-

комале, Марсел Карне снима ријом и испитивањима францу- љал0 би заиста порадити да се ског научника Во^ома^Вратив- ^ повећа култивирање ов ђ ши се с пута по НемзчкоЈ, ола *"• дан Сотировић нам даје један корисне житарице; али и на то^

филмове. Позивајући јотп једном и мла-

ливадарства ђено заснивање и нега вештач ких ливада. Упознавање са «0'

ће и старије српске интелекту а л- кратак и ин форм а тиван приказ ме да С е у исто време повећа ч ТТ П тта 7ТГ\П,Г\ТЛТ1&Г\Г ТТТТ ^П АЧ, лг и плл. к

садашњег стања уметности у Трећем Рајху Главна констатација: ради се непрекидно на свим странама. Са Грбаљским закони-

њен просечЈН принос по хектару, који је код нас варочито ма* лен. I I Књига инж. ЦаталиЈ 'е и Бразка Наумовића посвећена овој

це да допринесу ширењу и про дубљавању српске културе. хоћемо да укажемо на оне чији су прилози овог Ускрса штампани и дерним пољопривредним справа- да похвалимо њихов предани рад упозна^е нас др. Ђисаловић. мз напредног л: оад .рства извр- и љубав према свом народу и сво ^ легенди ман астира Дечана тј. шено Ј 'е приликом помињзња по- ЈО г ' К У ЛТ У1 ,И - 0 свећама кнегиње Милице даје . жнт . апИ11И попоинеће ■ Читаоци нашег листа имали су науЧ но расветлење Ђорђе Сп. скромноЈ житарици доприневе прилике да се упознају са илу- Радојичић. Чланак Николе Алек- знатно упознавању добрих свој-< У другој половици књиге при- ст њем Христовог васкрсења сића *о чудима савремене хемије става ове културН е биљке и њеказане с У , у слици и речи, ко- спада у ону врсту написа коЈе пл*рттапд№лг Пп-ла ' према српском православном „„„„„„„„„ „„Л*. натлли!? чита ном бољем ооделавању. иола Рисне и штетне ливадске биљке пвмњу у чланку академика др . ^ ић Н ас уводи у свет ™ увода о пореклу, значају и при, по сврсисходноЈ систематици. р лад р Петковића. Из нове књи тетичких препарата, свет који ни носу следи поглавље о његовиц слатке траве граминее, лептир ^ Милана Кашанина прене- најлуциднији алхемичар ииј? м0 " ботаничким особинама. За нас јв

нице — легуминозе, миришљаве

ли смо одличан чланак о дечан-

гао да замисли. Бора Кесић даје преглед послератне лирике,

најзначајније оно, што писци на

траве, киселе траве и корови и ским ф рескама1 ко ; и нам откри . к °ј у је^ угЛвншл могао да прати воде, да је могућност доприноса отровне биљке на ливадзма. На вд Све б огатст во и лепоту нашег кроз наш лист. Истичемо с _по- и у сушним годинама могуће крају књиге дата су упЈтсгва о средн>евековН ог сликарства. Чла- хвалом напор г. Кесића да у Ј "ед- пове }Ј ати и д 0 40 товара по хек< сабирању семена ливадских тра- нак управника Народне библио- ном кратком п Р и казу ™ ухвати тар у. ва^ о п Р ављењу смеше и сејдњу. теке -^орђа Сп. Радојчића расвет- та Ш да К да гшализу појединих дела После савесно обрађених свих; У књизи је83 цртежа, који / д- љава нам не станак Мирославље- и.'што је најважније, полета за МО мената важних за вегетацију, лично помажу боље разумгвање вог ј ев анђеља после 29 маја 1903 даљи рад, како нашој редакцији ове ^ иљке у зав ршном чланку о „ упознавање „рел„„, године , Др . Ве „ Дниић га!е љ у „острног „рос, ,у,.р. инж. п. V клону дд наставе са елаН ом кажу: „У нашој земљи просо своје стварање. може имати привредни значај у« лицшишш инини „ ИН 1? рес | су за тим чланци. главном као пострни ус ев. И као РесЈго АМошо А1агсоп: О/е Јовада Хаџића. Професор др. Ди к ? "ронашао таквог ми препоручујемо њего, • > . < . . » иптптиа Мл 1 гглгглппћ моттдл <А »л»ч . . т Г у некој балканско.1 антикварни- во гаЈење. Као главни усев про* ци новинар Живко Јовановић, со се може препоручити у југоч

приказао нам ,1е у Једном кратком н сажетом чланку лик оснивача српске правничке традиције

Уепсћмепдегт, аеШвсћ \'оп митрије Најдановић изнео је још Раи1а 5ааГтапп, Рпск-Уег1а&, једно ооигинално тумачење Ње-

{ У1п"пм 43 ' 320 &еПе "' Рге ' $ гоша ' Др " Р ' Ђисаловић дао је затим напис С в ете Милутиновића источним нашим крајевима) гда 5,80 КМ. елементе за рехабилитацију пес- ° првој електрнци у Београду с „ вог ПОЛ небља слабо успе. За обЈективни, истине и пра- Г В етим»вл ГтеЛанооића (оваЈ жанр нег У ,е Милутиновић због сувог поднеоља слаоо усп вог знања жељни, карактер не- „ Ф в ", врло лепо и требало би што ви- ва кукуруз на површинама коЈе Управник Државне архиве Ми- таквог материтала ла објави), Г|Р НР ндкп7Т№*апа1'у Апи и тзмо мачког народа карактеристично ~ . , т , . шс 1Л,чви1 се не наводњаваЈу. лли и шмц . лан Сто.шмировић-Јовановић об- затим чланак Ђ. Исаковитпа о сте-

Јавио Је Једно непознато писмо нографи.ји на суду. Д. Вучкови-

је да он за трајања садашњег рата, кад је самим стицајем до- ' које нас јасно "у- ћа Живогнн^ у рагу гаћаја на врхунцу култсвегашто Од песама Иово време ,1е оола, води у односе овог паметног срп и а гпп бу кне^а Б алтића Је национално и домаће, разви- вило п " г Р "° у

п Р осо т Р еба сејати и после жеи ве главног усева. Осим овог случаЈ'а, просо се може сеЈ 'ати на пов Р шинама, на ског владара са његовом женом од Жарка Томашевића. Песму „„„„„„ „„„„„ Ја нарочито интензивну преводи- Наталијом и сином Александром . ЊИВ ама од Н. Гачовића, Мој ме- ко -< има С У "Р опали У севи * след лачку делатност, у тежњи да Ђорће Мано ; 3иси УП03на ~ нас теор од Р Ђисаловића, Лутање поплаве или из других узрока, што дубље продре у ремек дела - од Д. В. Матића, Недостижиој када смо принуђени доцкан да са богатом ношњом наших сред- од Љ убомира Маоковића. Србг,- сејемо ј 0 најбоље подн0 , њевековних госпара и тако даЈе јо, хвала ти! од Братислава Буоснове Ј "едном брижљиви.)'ем про- љубашића и Тугу за тобом од си П03Н У сетв У •

умног стварања и других наро да. Роман Педра Антонија Алар> 1". V ч. 11V и V- ЈГЈ/ТЈ.У.МГЈ.ОП.Ј У-а« II и< КЈ - »и т иии^иии " кона Расипница, коме одлични о г , учавању свег нашег средњевеков мошуља. превод Пауле Сатман - „ ног облачења. Пун 1е празничне

Инж. С. Ђ.

немачки није одузео баш ништа од његових стилских лепота, обрађуЈ 'е сиже жене у зрелијим годинама која попушта љубавним преклињањима много млађег човека, поред њега проживљује срећне часове, али се најзад жртвује да би свом љубавнику омогућила задовољење политичких

атмосфере напис Николе Трајковића о Ускрсу у Београду пре сто година. Никола Трајковић уводи код нас овај лепи књижевно-новинарски род, тако потребан за нашу средину ко.ја ,још

Визионар Ниче

Оег $ећег, еше Аишаћ! уоп ма, па и децениЈ 'ама необЈ 'ављени. N16(25сће, ћегаи$ке%ећеп Познато је такође да је Ничс уоп Ог. СоШгЈед Вт5гпауег, пред одлазак из Базела хтео да 0$1тагкеп- Уег1а§, Шел спали многе рукописе на чије се 1943, Ргеј5 3,50. објављивање није могао одлучиЕво још једне одличне публи- ти и да их ј 'е његова сестра тако једном нема довољно свести и кације посвећене јубиларној го- рећи „на снагу" спасла. знања о својим прецима Сама Д ини Заратустре. Др. Бинсмајер, Из тих дела опет уредник ове одлични познавалац Ничео Б их књиге дао је првенство баш

амбиција. Роман се одиграва у ,, _ пр " дела, одабрао је за ову књигу одломцима из кој'их се нарочито немилосрдној стварности најско- зи ' еликом Миодрага Петровића одломке из свих важнијих дела пластично запажа сва пророчка, „„„ : в и композицијом Светомира На- великог филозофа, написаних од визионарска моћ немачког велишпанске р ш и, и ј стаси ј евића уводи серију специ- 1876 године наовамо. Првенство кана коју су доцнији догаћаји v писац успео да дело улепша и . них ст на посве ћ ен их срп- је дао оним делима ко ' а Ј е тек толико потпуној мери потврдили. оплемени обилним примесама " после смрти ор.ог великана обЈ "а- И сам наслов књиге истиче да јој старошпанске галацтерије и ви- ск 2. м поднеољ У- вила његова^ сестра је главни циљ подвлачење тог „ . прилози у Новом времену та- Познато је да су код Ничеа епохалног свЈ "оства Фридрнха Ни кође су разноврсни. многи рукооисн дежалв година-