Српски народ
I мај
ЗА СРПСКО СЕЛО
Страва 7
ПОЉОЛРИВРЕДНИ РДДОВИ У МДЈУ На дому Обезбеди радну снагу и припреми материјал за косидбу сена, копање и прскање винограда и друге радове. Прелистај књиге и пољопривредне часописе, слушај радио-емисије за српско село, да би знао како и кад треба те радове обавити. По потреби обраћај се реонском економу или среском пољопривредном референту, или пак неком другом школованом пољопривреднику који ти је најближи. I Код стоке и живине Стоку коју још ниси превео на зелену храну постепено преводи, тако да то обавиш за 10 до 15 дана. Ако се стока тера на пашу онда овај прелаз изврши опет постепено. да стока првих дана остане на павди сат два, а следећих дана све дуже, док се потпуно не навикне на пашу. Овце изгони на пашњак кад спадне роса. Чим отопли време овце острижи, гуну добро осуши, а потом свако руно измери, сави за себе и остави до продаје на неком сувом месту где има промаје. Тежину руна запиши да би знао колико ко.ја овца даје вуне. За приплод остављај она грла која дају више и имају мекшу вуну. Младу живину и сву осталу стоку уредно храни и пој. На ливади и њиви Прегледај да ли је кукуруз никао и потсеј празна места. Покоси озиму грахорицу и на то место посе.ј кукуруз за силажу. Праши и разређуј кукуруз, репу, кромпир и друге окопавине у колико је време за то. Ливаде покоси чим већи део трава буде у пуном цвету. Пази да покошену траву што брже осушиш и скупиш, јер ће тако добити боље сено. Коси луцерку и детелину, суши и скупља.ј Ако услед лошег времена не можеш да их осушиш на. земљи суши их на дрвеним сушиљкама. У повртњаку Посејано и посађено поврће праши, плеви и залива.ј. РасађУЈ на стално место паприку и парадајз. Земљу за парадајз добро нађубри згорелим ђубретом или компостом. а посађене струкове затим заливај. Парадајз, краставце, диње и лубенице шкопи да би што раније добио плодове. Црни лук, краставце, бостан и парадајз ради заштите од пламењаче прска.ј са 2°/о раствором Бордовске чорбе. Паприку, краставце и бостан ради заштите од лисних вавдију прска.ј са 3°/о раствором никотина. Јагоде опра ши и поред њих ставр чисту сламу или плеву, да се плод не укаља. У воћњаку и расаднику Праши воћке да би земљу око њих одржао у растрееитом стат њу. Сасецај изданке из стабла. На калемовима изврши попуштање рафи^е, а пооел јачих ластзра поби притке и вежи да их ветар не поломи. Воћно растило редовно праши и почни калемљење очењем. Шљиве прска.ј Бордовском чорбом ради заштите од пламењаче. Код јаоука и крушЈ ка по заметањУ плодова изврши прскање са 1% Бордовском чорбом уз додатак неког арсеновог препарата г,ади сузбшања чађаве краставости и црвљивости. У винограду и подрум^ Закидај непотребне ластаре. Везуј и редовно прска.ј виноград. Живу ограду око винограда сасецај. Праши и прскај прпорке. Почни са зеленим калемљењем. У матичњаку закидај сувишне младад>е и везуј их уз жицу. Врши дезинфекцију подрума. Довршавај претзк'ње винз и лоливање буради. Вина прегледај и подрум проветрава.ј. На пчеларнику Врви редован и што чешћи преглед кошница, Дода.ј вештачко саће. Старе кошнице замењуј новим. Врши вештачко ројење. Пази дз пчеле и е граче мм једне од других. Вади мед.
Ђшмш и красма&ир ш лешм џаш
Бостан се лети због своје сочности и укусности врло много тражи и троши. Због тота ће се сваки разборити пољопривредник благовремено потрудити да на свом имању произведе за лето што више бостана: миришљавих диња и слатких лубеница. Диња Диња, са својим многобројним облицима и сортама, пореклом је из Мале Авије, где се гајила од памтивека. На нашем земљишту налази добре услове за развитак ,а требало би да се гзји у већим количинама, јер она прет ставља не само укусну приролиу посластицу, већ се од ње може правити пекмез и пећи ракија, док се млади и незрели плод јви могу остаиљати у турцшју као и краставци. Предострожни пољопривредшш обрађује земљиште за бостан још у јесен, остави неподрљано преко зиме, добро га пођубри стајским гнојем, а у пролеће га преоре, па добро подрља. Диња воли топао положај и тежу земљу црницу, а пескуша јој не прија. Семе не сме бити свеже, прошлогодишње, већ да се устојало бар три до четири године, јер тада даЈ'е много бољц принос и много укуснији плод. Добро је потопити га претходноураствор 2% креолина или плавог камена. Бостан се сеЈ 'е на оџаке, на растојању око 2 метра. За сваки оџак ископа се рупа око пола метра дубока, коЈ"а се затим опет испуни земљом помешаном прегорелим ђубретом или компостом. Затим се површина заравни, а у средину засеје под мотику 4 до 5 семенки. Са сејањем не треб? журити, јер бо,стан не подноси хладн >ћу и сваки позни мраз нееумњиво би га уништио. Најпогодније време сетве је у другој половини априла и почетком маја* На 10 до 15 дана по ницању усева треба га опрашити, очистити од траве и разредити тако да у сваком оџаку остану највише 2 до 3 ндјбоље биљкв. Затим га треба редовно и према потреби окопавати и плевити. Кад избије пети лист трсба почети са орезивањем, тако да остану само 2 доња окца, из којих ће избити 2 вреже у супротном правцу, а затим и њих треба орезивати, тгко да на свзкој остане свега 3 до 5 плодова нлјближих корену, јер велики броЈ плодова утиче неповољно на чи
хов развитак, те остану кржљави и неукусни. Да би се спречила зардзз диња пероноспором, добро јс испрскати биљке Бордовском чорбом или раствором до 1°/» креолина. Заливање за време суше бостану необично првда, али саме биљке не треба квасити. Због тога је наЈ'боље ископати између редова око пола метра широке јаркове и у њих сипати воду, која ће се кроз земљу пробити до корена. Недељу дана пред брање треба са заливањем престати. Приликом брања ваља јако пазити да ди№.а не буде незрела нити презрела ,јер у том глучају губи свој укус и мирис. Лубенице Лубеница, која такође спада у ред бостана, а у род бундева, пореклом је из Африке. Што се тиче семена, сејања и гајења вреди углавном све оне што је речено за дињу. Луберица тражи ј'ош више то плоте од диње, тако да не подноси ни хлддна кивдовита лета. Од земљиц|та најрицје јој ' пријају хумусна пескуша и ритови. Супротно од диње, врежа лубенице не см-е да се орезује, јер замеће плод највише при врху. Да би лубенице рзније сазреле многи их уврћу око петељке. Тиме се заиста убрзава сазревање, али се не сме заборавити да тако сазрела лубеница много губи на укусу. Краставци Врло приј'атно, омиљено и освежавајуће летње поврће су краставци, који се једу најобичније као салата, или у киселом мле1су, или укишељени, а нарочите врсте јесењих 1<раставаца остављају се у туршију за зиму. Краставац је пореклом из Индије и биљка јужног поднебља. Због тога се не сме сејати рана, пре друге половине априлз, а најсигурније је почетком мЈЈа, кад се земља већ сасвим загре .1е и не прети више опасност пд позних мразева. Боље успева се ме устојано 3 до 4 године. Краставац воли лако, ровито земљиште и обилно, непосредмо ђубрење. Сеје се у оџаке, на вр сте и на редове. У оџак треб;'. посејати 3 до 4 семенке, а при сејању на редове побости семенке на 10 сантиметара растојања. Семена иде око ?5 гра^а на један ар. Оџаке треба покрити загорелим ђубретом ,а редове та-
Сви у кући иду на ппстима Оца Јв опет сполала оеума! А мајка св није побоинула да набави АСПИРИН Она то ни|в смела ( да заборави Јво
О«. и>. С. 360 «д 314.1943
кође испунити мешавином ђубре та и плодне црне земље. Усев изникне обично за недељу дана. Тада га треба разреди ти на 15 до 20 сантиметара растојања, а у оџацима оставити по 2 до 3 струка. Нега краставаца Кад на усеву израсту 3 до 4 листића корисно је скресати га и оставити само 2 доња листа, из којих ће избити две нове вреже. И те вреже могу опет да се скрешу на 2 до 3 листа, али тре ба водити рачуна да такво орезивање тражи обилно заливање. Добро је по могућству да се поред врежа побију тачке, јер ће тако усев дата обилнији при нос и лепше плодове, који никада не горче. Ако су биљке посејане у оџацима онда тачке тре ба побости укосо, тако да се три врха споЈ'е у облику пирамиде, а у врстама спојити врхове тачака између два реда, тако да образуЈ'у тунел или кров. Врло повољно дејство на развитак краставаца постиже се размућеним живинским ђубретом, којим се ђубри у току узраста. Краставцу прИЈ *а заливање, али не непосредно на биљку, већ наводњавањем земље у близини. При сејању на редове добро ј 'е да се између редова ископају ваде и да се у њих пушта вода. Заливање обављати само кад не ма сунца, односно 'увече. Да би се добио што већи принос краставаца у току целога лета и да би се. берба што више продужила, треба стално уклањати све делјве усева кбји показују знаке пуног сазревања плодове, лишће, па и целе вреже, остављајући само младе и бујне целове биљке. У колико се беру мга^.и плодови, у т^лико је боље, те никад не треба ос;авити да потиуЈ-о сазру. Први краставци стижу о"Јично за бербу вг три месеца пзсле сејања. С обзиром на сп.орост уз раста могу се у међувремену га^ јити на истом земљишту дру^и повртарски усеви, као салате, ротквице и ниска боранија. Јесењи краставци за туршију сеју се у јуну месецу.
Преглед и селекција . стоке Министар пољопривреде и ис хране донео је решење, да срески пољопривредни референти у сарадњи са реонским екон-омима прегледају и попишу сва мушка и женска приплодна грла старија од једне године, ј <оја ожовараЈу поЈ 'единим расама и сојевима предвиђеним за гајење Планом о планској пољопривред ној производњи. При томе ће се нарочита пажња обратити на домаће расе и сојеве, који су од особитог значаја за наше сточарство ,као што је колубарско говече, брдски коњ, сврљишка и сј "еничка овца, моравско и шумадијско свињче, као и на оне увезене расе које се у Србији дуже времена са успехом гаје, као сименталско говече, енглески полукрвни, липицански и арапски коњ, мангалица, беркшир, јоркшир и цигаЈ'а овца. Скреће се пажња сопственицима приплодних грла да одређеним комисијама. пријаве и предведу сва грла подесна за приплод, јер је то у њиховом сопственом интересу. .
НОВО ВОЋСТВО ГЛАВНОГ САВЕЗА СРПСКИХ ЗЕМЉОРАДНИЧКИХ ЗАДРУГА Услед смрти извесних чланова, извршене су промене у воћству Главног савеза српских земљорадничких задруга. За нове чланове управног одбора поставље ни су Драгомир Богдановић, з-ђмљорадник из среза Раваничког, Милан Дунић, начелник банске управе у пензији, др. Драгутин Јанкавић, министар у пензији и Ђорђе Јевтић, земљорадник из среза Качерског. У управном одбору налазе се Александар Дачић, учитељ у пензији. Војислав Ђорђевић, министар у пензији, др. Шпиро Солдо,, професор из Београда, Михајло Стојић, земљорадник из Соко Бање, др. Кар ло Шнајдер и други. Пошто је извршено конституисање, за претседника Главног савеза изабран је Радиво.ј Николић, земљорадник из Дражевиа, а за потпретседника Сава Ђурић, земљорадник из Лесковца.
Подизање живинзрстез у
Живинарство, и ако је ситна сточарска грана, има велики значај за исхрану нашег становништва, а нарочито у садаитим ратним приликама. Издржавање живине не захтева веће издатке, јер се она знатним делом храни природном храном коју сама проналази. Да би се унапредило живинарство, Министарство пољопривре де и исхране основало је >{<ивинарску станицу у Великој Моштаници. Ова једина установа у Србији има да ради систематски на поправци нашег заосталог живинарства. Услед отежане набавке страних раса живине, Станица за сада углавном испитује домаће расе. Управа се стара да испита домаћу расу и да је путем селекције и другим методама оплемени и поправи. У колико прилике и сретства буду дозволили Станица ће радити и другим мерама на.подизању и
унапређењу народног живин ства у Србији.
ЈАЈА ЗА НАСАД Јаја за наеад ваља употребити једино свежа и по могућству исте сгарости, од јаке и здраве живине. Не препоручује се употребз јаја старијих од 14 дана. При полагању јаја мора се пазити да се не потресају. Ја;а треба да буду једнолична, а сувише веЈЈика или сувише мала треба отстранити. Мора се пазити да спољашња тврда љуска буде јако глатка, без пукотина и чиста. Чишћење љуске треба обавити врло опрезно. Шестог дана лежања можемо се потпуно уверити о плодности јаја ако направимо левак од лепенке дугачак око 15 сантиметара са отвором једнаким ширипи обичног јајета. Ја.је се постави у ваљак који се једним крајем прислони уз светиљку, а с др\те стране се посматра. Јаја ко'а су остала неоплоћена су прцвил^а. док оплођена јаја имају у средини једну црну тачку.