Српски народ

.».»Г • Ч Шв ЈОХАНЕС БРАМС Прошло је 110 година од рођења великог немачког композитора с дана цела Немачка. а га 1г\7->ттт.'~. —

Страна 13

-- - тл-»V'пам» немачког композитора Ових дана цела Немачка, а са музике на једном од најмањих церат, и један концерат за вио њом и цео културни свет, про- немачких дворова, код кнеза од лину, чело и оркестар. славља 110-годишњицу рођења Липе-Детмолда. Потом Јоханеса Бплмга г

„ -,.,,^-1.41» иишачлил ДВОрОВЗ, КОД КН633 ОД славља 110-годишњицу рођења Липе-Детмолда. Потом је некоЈоханеса Брамса, после Бетовена лико година провео у родном неоспорно највећег немачког сим- Хамбургу затим у Бечу, где је фоничара, чија су музичка дела 1863 и 1864 био хоровођа на Акаи у нашој средини много и са демији вокалне музике. После успехом извођена. неколико година путовања и неу Брамс спада у велике музичке морног композиторског рада, ка твараоце свих времена. .-п ј! Се _Ј е поЈављивао с времена

ствараоце свих времена. јер је да се је ™^ вљивао с"времена подјелнако велик V свима впгта. на време као концертни пијанимГму Д з Н ич К к°ог Ве Гар У алГт а ва ВР из Т у: * Бе " зев лплмп/А '

—- ИЗУ зев драмске музике (опере), ко јом се није бавио. Његова генијалност одавала је на првом месту синтезу велике и снажце позитивности и чврстине једнога Немца са севера, али и човека који је успео да продре и у душу и других народа и да из тог сагледања и туђих лепота развије уметничко савршенство у погледу снаге музичког израза и складности форме. Полазна тачка на којој је овај многоструки, Богом обдарени уметник, изградио своје уметничко образовање и свој уметнички став, јесте синтеза свих лепота класичне музике и осећајност романтичарске музичке школе. Свему томе Брамс је дао неупоредиви печат своје јаке музички изразите индивидуалности. своме стваралачком раду он ј< еволуисао постепено, од необузданог и страсног младалачког стварања, ка све мирнијем, склад нијем и савршенијем, зрелом метничком стварању, човека .. уметника који је у себи носио јак дух самокритике и који је умео да цени све вредности и те КОВИНР

»V гдр Јр '1879"" 4 ) ДЕЛА КАМЕРНЕ МУЗИКЕ: чу. где ,1е 1872—75 био директор спнатр ча кплпип ПКР гп нлтр концерата Бечке филхармоније. ^ две сонате за к^пин7т Почев од године 1878 није се ви- ' д сонате 33 ше примао никаквих сталних по-

2) ХОРСКЕ ПЕСМЕ: Љубавна песма, Циганске песме и многа друга слична дела. 3) ВЕЛИКА ХОРСКА ДЕЛА СА ОРКЕСТРОМ: Немачки реквијем, Триумф, Песмасудбине и многа друга дела међу којима и хорска дела црквеног карактера. 4) ДЕЛА КАМЕРНЕ МУЗИКЕ: I XX /»ПЧ—

У је

Уи Браме (Цртеж: С. Богојевић)

ложа.ја.

већ је радио искључиво као композитор. Јуна 1874 године постављен је за редовног члана Академије уметности у БерЈТИНУ — —

за чело, две сонате за кларинет, пет триа за клавир, три клавирска квартета, три гудачка квартета, и један квинтет за клавир, кларинет и виолину. 5) ДЕЛА ЗА КЛАВИР СОЛО: баладе, рансодије, интермеца, мађарске игре. 6) ДЕЛА ЗА ОРГУЉЕ, И СОЛО ПЕСМЕ СА ПРАТЊОМ КЛАВИРА (музичка обрада чувених немачких песника). Најпотпуније издање Брамсових целокупних дела изашло је 1926 до 1928. Године 1906 основано је Брамсово друштво које је између осталог издало 16 књига Брамсове преписке (књиге су изашле у дужим или краћим размацима од 1907 до 1922). Међу многобројним делима о Брамсу као уметнику и човеку помињемо дела М. Калбека (четири књиге, 1904—14) и В. Нимана (1920).

РАСТАНАК СА СЕЛОМ

Ноћи су те остале као жудња у мени, те ноћи рађања и жетве. Оне су остале као видик румени за мном кад сам полазио. Тужно су очи пале на кровове у грању, иа стазе у вијугању, на прозорчиће мутне, очи што жале. Поздравила си ме ти, остарела, погурена сенко; пољупце си расула по коси што је вијорила у чистој роси априлских ливада. У висини су мале птице певале а ваздух мирисао на земљу свежЈГ, и трагове белих стада. Зашто да одем кад ћу да зажалим, зашто се растати кад сузе стежу за шумске тишине на које сунце пада? Али — збогом! За пољупце меке ево ти косе, блиставо окб, срце ти пружам. Још мало, њиве ће ове бити далеко, још мало заборав ће ме дирнути дубоко, сузе запећи горко кад опет лист на грани, кад пашњаци преорани процветају у тешкој даљини. ц ВЕСЕЛИН ФИЛИПОВИЋ "*

%. усдивног чла_— — »^адиисти и те- на Академије уметности у Берковине музичких дела великих лину . Универзитет у Бреслави икомпозитора претходника. Он је забрао га је за почасног доктора. био један од оних великих и рет- Брамс му се одужио величанствеких уметника ствараоца, који се „л држао оне народне пословице: човек учи док је жив. Брамсова мелодика се исгиче великом осећајношћу, распеваношћу а и разноликошћу, јер је често прилагођавана и народној музици. Он је као расни Немац са севера осећао природну љубав према музици пониклој у народу. Али је његова мелодика у највише случајева дала најлепше и највеће ступњеве уметничке префињености и разрађености. 1) ОРКЕСТАРСКА ДЕЛА: Две Једноставно, или сложено, на- серенаде, четири симфоније, две мењено широким масама, или са- увертире, два велика клавирска МО КПИПАГУТО 1Л Т.« —

г идЈтпџ величанствено Свечаном академском уверти• ром. Умро је у Бечу 3 априла 1897 године. • Приближно набрајање Брамсових дела изискивало би неколико штампаних стубаца. Задовољићемо се и тиме што ћемо поменути његова најчувенија дела у појединим групама његовог ретко многоструког и неумрлог стварања:

Написао д-р Антон Вирц (Минхен) Када веН говоримо о тако ви- и чиста народна песма, тамо је соком деловању музике на чо- дух музике, који даје снагу и овечју душу, онда већ можемо "— в

Музика Је од увек била она покретна снага људског срца и _ IV духа, која је међу свим уметно- вечју душу, онда већ можемс стима заузимала прво место. Сам много да претпостављамо идеал је Шопенхауер рекао, да »остале ног слушаоца, нарочито музикалуметности говоре само о сени, а ног и сусрет таквог слушаоца са она пак говори о самом бићу. једним музичким делом највише

врсте, на пример, једном Бетовеновом симфонијом. Али на тај је начин музика, као духовни извор снаге, већ одвише потиснута у област доживљаја појединца,

—или само познаваоцима музике, Брамсово стварање увек је изразито озбиљно, складно и снажно, и човечански питомо и топло. Пут његовог стварања и развој његовог музичког израза иде од младалачке страсти до религиозне мирноће и античке ведрине. У свима својим музичким делима Брамс је велики и осећајни оптимиста. ... . \Ј Она даје стварима срце, она је најмоћнија међу свим уметностима, она је свеопшти лек наших патњи«. Такве и друге речи науч- —^ »в, вет* одвише потиснут ника и песника говоре шта сви у област доживљаја појединца 1) ОРКЕСТАРСКА ДЕЛА: Две ми осе ^ амо слушајући племениту који је на високом ступњу и вр ренаде, четири симфоније, две М У ЗИК У' 0 Д а нам ни ) е јзсно да ло образован. <ертире, два велика клавирска , е м У зика изво Р ДУх°вне снаге и Лепо је довинути се на такву концерта, један виолински кон- да у У«Утр а шњем животу сваког висину правог уметничког доживчовака, који тежи за нечим ви- љаја; али није неопходно потребшим, претставља и значи морал- "» ну животну снагу. Ова нам чињеница можда још никада није тако уверљиво по-

Културне вести

но да се музика учини извором духовне снаге. Врхови се не освајају само у планинама и они нису само тамо приступачни изабпамм" -- - ■

ч , . .ап.и унерљиво по- нису само тамо п /Н Ових дана прославило је стала свесна као баш у овим рат- браним путницима сто двадесет и пету годишњицу ним годинама. Попал свога осииван>а Баденско друштво за помаган>е уметности у

- .. . Ј МЧЧПИ и^»а- " ' ' " ..ввсна као ћаш у овим рат- ■ браним путницима у срећном ча- за разоноду, од Јевтиних шј ним годинама. Поред оштрог го- су; али пут у брегове води увек ра са двосмисленим текстом, вора оружЈа изгледа, додуше, да из низија и сваки путник зна. ла 1е МУЗИикл уиати«,—

иарлиру-у. друштво је почеткол У техничком погледу Брамс је овог столећа подигло лепу из> подједнако значајан као мелоди- ложбену палату. ЧЗО- УДПМПИттл^ — ■ '

вора оружја изгледа, додуше, да је музичка уметност неважна и посматрз се као непотребно бр бљањв. ./«!« -- --

племењује, исто тако близу као, и у концертној дворани, где одзвањају концерти и квартети Моцарта, ма како међусобно далеко изгледале спољне појаве таквих великих и малих дела. Увек је битно само то, да је извор, из којег желимо да црпимо, чист. Јер само добра, племенита музика у стању је на нас добро да делује, онако као што &П то желимо, ако музици уопште приписујемо моћ и унутрашњи водећи положај. Од плитке музичке робе за забаву, која жели, на пример, да служи само за разоноду, од јевтиних шлаге-

^.ш-шЈан као мелодичар, хармоничар и контрапунктичар. Његова инструМенталиа дела у највише случајева дају објективну боју и карактер инструмента на коме се изводе, а камермузичка дела дата су са најлепшим осећањем и познавањем тога стила, док су му оркестар- ^ 14в >ПИВС рзитету у Франк ска дела и инструментација врло . . убедљиво и снажно постављени ФУР Т У ч* М. основана Је нова са јаком дозом изразите индивидуалности, али са свима лепим

ммкитпа « - •* посматра се као непотребно брКарлсру-у. Друштво је почетком бљање, које треба да се остави овог столећа подигло лепу и-*. за мирнија времена. Али то се само тако чини, јер су, у ствари,

музика и музичка дела, која су вековима стварали велики мајстоПИ. и *1чиам»!. , »"-

♦Ј* Угледни композитор Клеменс Краус оДЛикован је поводом добара једног свог педесетог рођендана Моцар- може изгубити. товом медаљом. Ми видимо - да с *

из низија и сваки путник зна, да су и низије и успони на пола пута лепи и да усре^ују. Примењена на музику ова слика каже: музика као извор снаге није одмах затворена за човека који не уме одмах да поступа са највећим делима ове у-

Ж На универзитету у Франк-

, .... ...и|чи- па са Н ри, најзначајнији посед духовних метности. Ако појединац подобара једног народа који се не знаје само једноставне, природне може изгубити. облике народне музике, боље ре<1И народне песме, онда зато њеГОО \/ п —

особинама зике.

његове камерне му-

Јоханес Брамс је рођен 7 маја 1833 године, као музичарски син у Хамбургу. ПочеО је да учи музику прво код свог оца, затим код Марксена у Алтони. Године 1853 пратио је на клавиру неког ^ „ тада угледног мађарског виоли- ^ ишњи професор универзитета у нисту, па вероватно од тада још Ростоку који је стекао европски потичу први утицаји ко.ји су да- глас са својих безбројних дела и ли чувене Брамсове рапсодије. студија (укупно преко 200!) о

тедра за историју лекова и лекарских потреба. Катедра је поверена бечком научнику др. Оту Цекерту. @ Ових дана је прославио 70 рођендан угледни немачки научник др. Херман Брининг, дугогодишњи професор универзитета у Вл«- -«

г, -у ОД почетка рата све врсте добрих музичких приредаба много боље посе^иване него ли пре, и да то води сасвим природно код човека до једног унутрашњег преокрета, вишим мислима и осеКајима.

гов удео у уЖивању и радоСТИма није ништа мањи од оних који су тако ретко образовани и који музику дубоко осећају и могу сами да тумаче дела великих мајстора. Где се пева добра

које само потврђују наша примитивна осећања, наравно да не можемо очекивати душевно јачање, Ко једном на себи осећа благословено и високо дејство племените музике, т а Ј никада не^е више моћи да ужива у таквој плиткој роби, која је у моди. Ми не смемо да заборавимо, да за различите људе и врло та музика

—.... рапсодије. Затим је добио препоруку за Ро- . ' " беота Шумпз « п... ^ 0 _ дечЈим болестима и њиховом ле„ л „ .. гг.

.1- ирепоруку за Но „ гш пр . берта Шумана у Диселдорфу, ко- — ~~ """* " . га је одушевио савршеним начи- чењу. НаЈЗнаменитиЈе му Је дело ном извођења својих младићских Велика ручна књига патологије композиција на клавиру. ■> -

МЈ1СЈ композиција на клавиру. Шуман је у Новом музичком часопису З-Х-1853 године објавио одушевљен чланак о Брамсу, као новој звезди на немачком музичком небу. У Вајмару је Брамс провео неко време поред славног клавиристе и композитоЛистд. Затим ЈЈв био вастввЈвн*

и патолошке анатомије дечјег доба. Значајно је да је проф. др. Брининг дочекао 70 дођендан на војној дужности на коју се, и поред старости, добровољно јавио, као резервни санитетски мајор. Домаћинство, дечја галама, велики веш, све то кида њене живце Вероватно није заборавила добро праеило

$50 ОД 31 .1 .1043

различита музика може да постане извор душевне снаге. Једна обесна игра, једна обесна мелодија у такту марша, занимљиви шансони г све то може у извесним часовима расположења да делује умирују^и и да учини од једног напаћеног човека, који је био неспособан за рад, одједном опет веселог и ведрог, па чак и врло активног човека. У таквим се случајевима ради свакако о једном чистом деловању на расположење. А ми морамо бити на чисто с тим, да овакво деловање на расположење остаје само површно, ако с њим нису скопчана одговарајућа дубља деловања на унутрашњост и-на сам дух човека. Да, оваква утицања на дух и душу морају одлучно да ступе на прво место, ако жел.имо музици као природно животној снази и као духовном извору снаге дати месга у нашем животу. Нама су данас потребни људи са јаким унутрашњим животом. А музика је за нас, ако је добро разумемо, извор снаге из којег не црпимо и не пијемо наизмен« це, ве^ извор најчистије и најистинскије радости и осе^ање најплеменитије узвишености. (ЕОС).