Српски народ

Страна 2

^РПСКИ НАРОД

15 мај

■међцнар(^ШЈС ^ошЏаја Активно политичко пролеће

Ма да и лето које настугта 5943 године.Ј несумњив-о »еће још 'донети коначно одлуке у овоме рату, ипак ће се свакако у наредном периоду не само војничко већ и политичко разбистрава,ње ситуације наставити у интенЗивнијем темпу. Чињеница је, да ' еу Силе Тројног пакта ово проаеће, у доба док се на европ!ским бојиштима нису одигоавгле .Операције већега стила, искори,стиле за велике пслитичке потезе и акције. Оне су нашле свој спољни израз у низу разгов :>ра међу државницима народа. који јсу обухваћени Тројним споразумом или који претставЉају учеснике у његбвој политици. ј Разгбвори Вође Рајха Низ тих спољних манифестација политичк-е активности започео је еа посетом фон РибенТропа Риму, којом ,је приликом необично обимна зва .нични коминике већ укавивао правце за наредни период политичког делања у „европској тврђави". Иза тога дошло је до састанка између Хитлера. и Мусолинија, који је , гграјао много дуже од досадашњих ратних разговора два.ју ше1'фова Осовине. А затим су се у 1 посети код Вође Рајха изрећали шефови свију држава, ко.је су у Европи обузшаћени пактом Трију сила, кг<? и француски и норвешки претседшши владе. Ови разговори претстављају једну |? пелину, јер су спровођење у де!? Л'0 начелних одлука, које су до,• несене на састанку два.ју вођа Гнационалистичке и фашистичке ? револуције. * У први мах изгледа да се приЗем претседника норвешке владе Квислинга в претседника француске владе Лавала издва ја из оквира одгалих разговора, .јер земље тих двају државника нису • ставиле. сђ.ој пОтпис на инструМе.нт Тројнога пакта. П1та ; шппе Норвешка. има своју емигрантску владу у Лондону, & ФранцуСка своје закрвљене генерале де Гола и Жироа. Ипак при дубљој анализи види се да је унутрашња веза, која постоди данас међу европским нашдама окупљеним око Ооовине и Тројнога пакта, прешла и границе Француске и Н(тпвешке. Разговори са Квислингом и Лавалом логичио се учлањавају у систем чија је политичка линија дошла до изражаја , у конферисањима у Главном стану Вође Рајха. Што се Фра.нцуске тиче, одноСи са њом су . — посматрано из престоница Осовине, — већ одавна разјашњени. Повратак Лавалов на власт био .је први сигнал да су ти односи већ пробили стеге уговора о примирју и да .је питанЈв с8радње Петенове Француске са Силама Осовине ушло у нову и доста конкретну фазу. Развој тдх односа у току последњих 12 месбци пОказује да !је Лавал решен да своје снаге и снаге Француске уложи, према постојећим могућнострма, у европску ствар и да је самим тим .Француска из става побеђ^енога противника прешла у став оарадника. Неколико виђења између Лавала и Вође Рајха доказују даље да је гшта.ње француске сарадње у данашњем европском систечу једно од оних, које се од стране Осовине сматра битном поставком у шеној општој политичкој концепцији. Треба пот сетити на огромни одзив францускога радништва за рад у Ра.јху и на најновије аранжмане, који еу учињени по пита»у претвар.инз француских заробљеника v слобОдне француске раднике v Немачкој. Тако постаје разумљивом реч претставникз Вилхелмштрасе о томе, како су споразуми, који су скдопљени по Хим пиЈањима са Француском, уствари. тиха. ликвидација стања ствооеног ратом и стављање француско-немачких односа на нове темеље. много присније, но што су то начела Компјењског примирја. Ието тако је и Квислииговз

Норвешка полјјтички чинилац, који се у Берлину сматра присним сараДником, што је нарочито дошло до израза у коменикеју поводом бораџка претседника норвешке владе у- Главном стану Всђе Рајха. Реченица о заједничким великогерманским циљевима није случајно написана. ниТи је само шушва фраза, већ се иза ње иалази један политички програм који је од основног и капиталног значаја за разумевање кемачко-норветпких односа у садашњости и бјјдућнбети. Чињеница да се норвешки и Други нордијски младићи боре на ИсТ01Џ10М фронту у саставу посебних нОрДијских СС-дивизија, даљи .је доказ за саДржај цемачке прлитике, и потпуног уједњачавања политичких погледа изт међу Верлина и Осла. Шта ,је разговарано УкраТко Се на основу евега реченога разговори, које ј« имао Вођа Рајха са Лавалом и са КвисЛингбм, логпчно учлбњаћају у оквир разговора са државницима земаља Тројвога пакта Ту се радило, дакЈ#, о конкретним политичким и во.јним већањима, о упознавању претставника појединих дрл<ава Са тшлитичким и во.јним цамерама Немачке у наредном периоду и.. о припремама за заједничку војну нолитичку акЦИ'" чији би главни носилац, разуме се, био Немачки Рајх. Сви ови разговори су једна целина и може се сматрати да је та целина заокружена и да. су разговори, који спада.ју у ова.ј поли тички и војви домен. засада завошени. Ппи ан.ализи ~—них саопштења, која су издата после појединих састанака и разговора у Глав ном стану, пре свега пада у очи наглашена одлучно 'т за борбу и победу. Ово ни.је у саопштењима. стереотипн9 изражено стално на исти начин, већ је та одлучност сваки пут окарактерисана и подвучена поугим речима и друкчи.јим изразима. Ово доказује да су уцели појединих европских држава у вел_иком хрвању наших дана третирани индивидуално и саобразно приликама, могућностима и стварно.ј снази појединих учесника данашњег великог европског склопа. У тим саопштењима, и V »агдашавању одлучности и вере, лежи истовре мено одговор на противударе, које .ј-е противосовински табор см'атрао довољним, па да на основу њих постзви теву о математској сигурности v погледу исхода рата. Величина бол»шевичке опасности, која је у току прошле зиме јасно дошла до свести свима европи морао да се наметне као што је. на свима странама у Европским народима, узрок је, једини могући закључак апсолутна и бескомпромисна борба до краја. Катин је Опомена за целу Европу, шта се може очекивати ако се тој бескомпромисности м.а и .једнога тренутка нешто оДузме. Тотална мобилизацијја снаге Евроне Тоталпа мобилизација Европе, која је проглашена ове зиме, није само ствар ко.ја се тиче непосредно једино Немачке и њенога' фронта, већ је захватила својим значајем и све остале европске земље. РазговорА к од Вође Ра.јха свакако Су у многоме били посвећени и уделу, који то.ј тоталној мобилизацији могу да допринесу остале државе Еврогге. Јасно је да се ради о борби на жИвот и смрт и да, према томе, и средства ко.ја се у ту борбу улажу, морају бити адекватна величини ствари које су у питању. Тотална мобилизација не обухвата само чисто војни домеи, него значи да целокупна Евро-. па, која ма у коме виду сто.ш под утицајем Немачке и Осовине, мора да уложи све могућнос1н које јој стоје на распо-

ложењу да допринесе заједничКом прегнућу. То ће код неких држава бити прилог у производњи, код других у радној снази, а код трТ+.их у људству. УкраткО,. све чиме Европа распоЛаже у привредном погледу, у погледу људске снаге, у погледу борбености и спремности за на.јвишу жртбу и у погледу својих духовних моћи, данас. се организује и уп.^ћује једним јединим одређеним правцем. У овоме треба тражити једну од главних тема разговора, који су дали сада завршеном периоду диПломатске активности свој печат. Берлин и његови противници Нееумњиво Је врло зпачајно, шТо се у евима сарпштењима на исти начин обележава став, како према' боЉшевизму тако и према англосаксонској пЛутократи.ји. Бдаго је,.у веза .са говором Каудиља и са извесном акцијом његовог мицистра спољних послова Хордана, говора о некаквим покушајима да 6е из Берлина различито третира однос према бољшевизму од онога према Великој .Британиј.и и Сједињецим државама. Ишле су верзије кроз свеТску јавност, вероватно пе- случајно, да је на иомолу нешто,. што би овом различном третирању. дало и извесну конкретну садржину. Међутим, после серије саопштења о разговорима, не може биТи суМАе да .је данас. Немачка на исти начин политички расппложена према оба своја велика противника. Ово се у једном деЛУ немачке штампе и нагл^шава, при чему се подвлачи да је Европа једино у знакусво.је пуне солидарности а под окриљем немачкога оружја у стању да савлада бољшевичку опасност _ и да, према томе, све што ма у кбм виду помаже Тој опасности, мо-. ра да се изједначи у очима јрвропе са бољшевизмом. Без обзира на велика размимоилажења која постоје између Москве и Лондона, н која су веома реалне природе, за Немачку и њену европску концепциЈу Англосаксонци су исто толико негативан и непријатељски еле* мент као и бољшевици. Прво рат — после све остало Најзад је веома значајно за разумевање немачке политике, која све ставља у службу борбе и тежње за победом, да се у политичким разговорима последњих недеља није поставило некакво генерално конкретно-пилитичко начело које би, у детаљима разрађено, могло да даје основицу за политичке разговоре и преговоре о међусобнимо дносима по.јединих, европских народа после рата. Сва духовна и физичка снага Немачког Рајха упућена је данас на рат и на доби.јање рата. Отуда немачка политика начелно нзбегава све, што би ма у ком иогледу могло спремност н компактност Европе по том основном питању да окрњи. Знају се основна начела, — а о појединостима и о разним међусобним развојним и стабилизационим могућностима моћи ће да се разгОвара, тако сматра Берлин, тек када ; буде оснбвно и главно питање решено. Тек са коначно обезбеђеном н спроведеном одбраном Европе од негативних утицаја с десна или с лева, биће у оквиру Европе створена платформа зауређење онога, што је заједничком снагом нашег, данас мобилисаног, континента обезбеђено. О појединостима будућег европског уређења разговараће се кад томе буде време. Данас нема времена да се снаге, које желе да се унуте у .једноме правцу, ма каквим дискуси.јама распарчавају. Ово је општа поука која се иЗ пролетње дипломатске и политичке високо динамнчве актив-

ности Немачкота Рајха може избући. Ако смо рекли да је тај период окончан, онда смо тиме мислили на то, да Су данас у оној категорији европских чинилаца, чији су претставници били примљени на разговоре од Вође Рајх.а, основне ствари постављене Па своје 11еСто и да су утврђени заједнички и последњи задаци. Но, Европа има још и других компонената, ван оних чији је положај, углавном, пречишћен или у основи постављен на разјашњене темеље. И према томе ,се мОл<е очекивати да ће велика политичка акТивкост бити у тим Другим правцима настављена и да ће, ако се Догађа.ји буду развијали, само још добијати у интензитету. При томе ће — у свестраном испитивању и употреби свих европских могућности доћи на дневни ред после великих проблема и питања која са високог европског видика не спадају у први ред. Рузвелт, Черчил и отсутии Стаљин Ништа мање интензивна није ни политичка делатност противосовинског табора. На страну то, што се британско-московски сукоб преко пољских леђа Све више заоштрава, почела је Велика Британија сада да шаље у своју подземну борбу против Совјетске Уније и друге емигрантСке владе. Ради се о владама емиграната из оних земаља, које би најпре осетиле бољгћевизам на своме телу, јер су му и географски најближе. Ту почиње сада да се развија једна велика политичка игра, чији ,је први предзнак био пољски захтев међународног Црвеног крста, а која је сада тек у своме првом чину. Изгледа да је Великој Британи.ји пОтребно' за спровођење П>ених по титичких планова да пошаље у ватру емигрантске пречЈСтавнике појединих европских земаља.ка ко би са више

(ЕОС) Курфирстендам у Берлину био ј.е одувек међународна улИЈта. Данас уеред рата, он је то још више, негр ли икада рани,је. Нестало је, наравно, налич.је раскошног света, ко.ји је тамо увече уговарао -са-станке, који су били у моди. Али без промена, можда још и .јаче, одзвањају улицом поред немачког сви језици нашег континента. У кафанама, биоскопима, пред излозима, овуда се угодно разговара. Добар жиаот страних радника Ту су радници и намештештеници, људи и жене, ко.ји сваки на сво.ј начин проводе вечерњи одмор напуштајући своје станове ида заједиичке логоре; јер они могу в упркос енглеске пропаганде слободно да се крећу и они су сви — то се примеђује по дрл<ању и по више или мање гласном р.азговору — добре воље. Сваки од њих био де већ на отсуству у својој домовини. И сви се опет враћа.ју натраг на своје оадно место у Немачкој, јер они према свом раду сразмерно добро зарађују, добијају честито јело, у већини случ.ајева много боље него ли у својој земљи и осећају се сигурним под окриљем немачког социјализма, како они то досада нису познавада. Француски заробљеници као радиици Међу њима има и много ратних еаробљеника, француза, који су на основу међународног споразума били нзмењени, али су се онда опет добровољно јавили на рад у Немачкој. Већина их станухе у заједничким лосорима, разасутим по це-

снаге и ауторитета могла да заузме свој став у политичким додирима са Москвом, који свакако претстој-е. Занимљиво је да је, после свих великих наговештавања о састанку англосаксонских шефова сз Стаљином, сада дошло до новог разговора Рузвелт—Черчил, — и то опет без Стаљина. Није вероватио да је он био на тај саа'& нак позват, јер се није могло очекиваги да он данас, кад над њим лебди могућност новог тешког удара за који се немачке дивизије вероватно припремају, напусти своју земљу, и да оде чак у Вашингтон. Али баш збоп тога, што је опет дошло до једнога састанка без учешћа Сов< јетске Уније, мора да ее намет« не закл^учак да су размимоилажења у противосовинском табору заиста још дубља него што се то према оскудним спољним манифестацијама може да оце< ни. После Казабланке било је речено да је направљен и војнички план за целу 1943 годину, Чињеница, што је са Черчилом стигао у Вашингтон толики бро.ј војних експерата, доказује да је то тврђење о Казабланки било, у најмању руку, претерано. Неће се много погрешити када се као најважни.ја тема, којој ће се посветити Вашингтонски раз* говори, обележи испитивање, колико је црвени савезник још јак и шта треба предузети ове го-' дине да он, истина, остане још у борби, али да му се не да више ефективне политичке н стра* тегијске помоћи, но. што је то за одржавање те његове савезничке верностн неопхОдно. Друч гим речима, у политичком и у војном погледу о-ста.је концеш ција „једним ударцем две мум ве", која је досада била основа британске Политике према Совјетској Униј1^.ј | Ј и Јј(адаље туч за^буду-ће- -британске и .америчке планове према Моекви. УЕК1>5

лом Рајху, великим И малим, али сви су уредни и подесни за ста* новање, јео савремене бараке, какве су У Немачкој саграђене, уређене, претстављају права насеља са заједничким дворанама праоницама и купатилима ц често и са централним ложењем и топлом водом у одређене дане. У Логорима се станује најјефтиније. За округло 10 марака до» бија се стан и храна за недељу дана и добар се део зараде може уштедити, иослати кући или на К.ОЈ.И други начин потрошити. Због тога отпада досадна брига за куповање животних намирница, тражење гостионица итд. У логорима је уведен стални лекарски надзор. Тако се дешавају само мало обољења, 1 до 2%, урачунавши и несрећне случајеве. У јужном крају БоанленбуОга, недалеко од Берлина, налази се један логор Украјинаца са 2.000 људи. Од њих жели, према саопштењу вође лотора, и после рата да осТане око 60% у Немачкој, јер у својој домовина нису имали никада тако добад и уредан живот. I)?

/0ШРИС14.И »АРОА ГЛАВНИ УРЕДНИК, одгово. ран за садржину листа: Велибор Јоиић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Из< возне банке). ШТАМПАРИЈА „ЛУЧ", Кра< љице Наталије 100. 1 Тромесечна претплата 36 дии. шаље се преко „Пресе", «. Д. Влајковићева №.

МЕЂУНАРОДНА УЛИЦА све је задовољно и шиви уредним животом