Српски народ

л.

4 <7 ЈЦР

№ш1<1ринд алаћена у г*то*у

РПСКИ

НЕДЕЉНИ ЛИСХ

Београд, 22 ма| 1943

Гр. 19.

Год. II.

ПРИМЕРАК 3.— ДИНАРА

ОБНОВА СРПСКОГ ЗАДРУГДРСТВД Света дужност српских добровољаца

„Енглези допустити..."

Нечувено држање британске владе и британске јавности пре• ма Пољацима, о коме смо већ иедавно говорили, извлачећи уједно једине могућне закључке са једног гледишта које иас још већма мора интересовати, изази• ва невероватно огорчење међу пољском емиграцијом у Великој Британији. Познато је да су злочинци у Кремљу већ поставили и услове за обнову односа са пољском емигрантском владом. Међу овим условима помињемо ове: 1) Уклањање генерала Сикорског; 2) одрицања од источних крајева Пољске (које су бољшевици били окупирали септембра 1939); Зјпријатељага политика према СССР; 4) сарадња са „пољским" (тј. јеврејско-комуиистичким) оргаџизацијама у СССР; 5) обавеза да ће јевреји у буДуће у Пољској добити иарочите повластице, итд. Британска влада, потписник иеколико славних ,/араиција" Пољској, британска влада која је тврдила да је септембра 1939 заратила да би „одбранила ин-. тегритет Пољске", дала је разумети да ове совјетске услове сматра „врло разумним" и да оии „претстављају подесну базу за преговоре". Овај цинизам изазвао је нов вал очаја и огорчења у пољској смигрантској јавности. Пољски емигрантски листови којих у Ен• глеској има неколико, сад се више ■ не задовољавају нападима ва бољшевике, већ отворено нападају и британску владу због иадасве вероломног држања према Пољацима. Али Британци, кад већ не могу ништа подморницама које им сатиру тонажу, решени су да казне непослушну пасторчад. Јавља се на сцени наш стари познаник, либерални народни посланик г. Мандер, који се у своје време истицао у Доњем дому арогантним питањима упућеним министру спољних послова о чисго унутарњим питањима наше земље која се баш ништа нису тицала владе Његовог Британског Величанства, а још мање г. Мандера. Изгледа да је тај г. Мандер тим својим запиткивањима из прошлости у „Олд Ингленду" (који је познат са свога непознавања географије европског континента) стекао глас неког „одличног познаваоца И-

сточне Европе". Ваљда је зато њега сад британска влада изабрала за мандатора кад треба мало припретити г ,непослушним" Пољацима који се љуте због тога што су им бољшевици побили цвет њиховог официрског кора. По свој прилици „по поруџбини", народни посланик г. Мандер питао је иинистра за снабдевање земље да ли је вољан да обустави испоруку хартије пољским емигрантским листовима у Великој Британији због њиховог држања од откривања Катинског покоља наовамо. Додао Је да „...у таквој мери гледа веома подесно срество за обуставу пропаганде која шкоди интересима земље". (Енглеске, разуме се, које друге земље!). Да, шкоди интересима земље, јер би се у Москви могао наћи неки Шерет који ће тврдити да би се Енглези још могли присетити да су тобож загазили у рат због Пољске и да су Пољској потписали читав ииз гарантија. Шкоди интересима земље, јер би другови из московског Политбироа могли помислиги да је неискрен вал пробољшевичког одушевљења који је захватио неке отмене лондонске кругове, у толикој мери да нека сестра од тетке г. Черчила која се бави вајарством, ради само још попрсја совјетских првака. Све лепше и лепше испољава се улога Енглеске према ратним жртвама, према жртвама енглеске политике. Ми смо већ раније једном приликом подвукли из• гледе који се тиме отварају за друге енглеске жртве које раније ни изблиза нису биле толико „повлашћене" у Лондону као Пољаци. Не сматрамо да треба да се понављамо, али указујемо на ову најновију фазу у трагедији пољске емиграције оним нашим сународницима који су лени да мисле властитим мозгом, који су одвећ комотни да разабиру јасни говор грубе стварности, а које извесне тугаљиве и забринуте дискусије радо пресецају својом стереотипном, детињастом фразом: „Ама молим вас, Енглези неће допустити..." Збиља, неће допустити: Неће допустити да због којекаквих својих бивших штићеника и жртава падну у немилост код московских крволока!

| Именовањем новога воћства у српском задругарству учињен је првм корак за оспособљавање задругарства да постане »темељ нове сељачке задружне државе«, коју жели да оствари генерал НедиК за добро српскога народа, коме су задруге у прошлости биле од највеће користи. Потреба дириговане привреде у данашњим приликама је очигледна и место хаотичне либералистичке економије мора доћи организована рационална производња и праведна подела добара у складу са највишим интересима националне заједнице. И економски напредак и социјална правда захтевају да се пође тим путем место плутократске експлоатације радног света на селу и у граду под фирмом демократске слободе и једнакости. С обзиром на посебне прилике у културном и економском развоју српског народа, као и ма значајну економску и националну улогу, које су задруге одигргг-. организовање нашег социјалноекономског живота на задружној бази јесте најприкладнији облик дириговане привреде. Задругарство на економској бази меето породичне, које се у Србији појавило пре педесет година, садржи у себи здраве елементе, да би му се поверили нови велики задаци економске и социјалне обнове Србије. И поред покушаја партија да злоупотребе овај велики социјални покрет и да унееу у њега партијашки дух, оно је у своме корену остало здраво и народ се са вером организовао у нове задруге разних облика да би се одбранио од експлоатације зеленаша, банкара и других плутократских пијавица. Зато је први посао несумњиво био да се српско задругарство ослободи свих тих штетних утицаја из прошлости, да би могло да испуни своју нову мисију, од чега зависи боља будућност не само српског сељаштва него и целе српске заједнице. (Наставак на трећо.ј страпи)

НАРЕЂЕЊЕ ПРЕТСЕДНИКА ВЛАДЕ ГЕНЕРАЛА НЕДИЋА

Претседник Српске владе, генерал М. Недић извршио је смотру Петог добровољачког батаљона пред његов одлазак на терен и том приликом упутио је следеће речи добровољцима: — Децо мо]а! Јунаци! Ја сам дошао данас међу вас да вас видим. Хоћу непосредно да вас поздравим пред одлазак. Ви идете у нашу дичну Шумадију, у моју Шумадију, пошто зам ја шумадинац. Ви одлазите са Једним светим задатком који в^ам налаже да одржите ред и мир у Шумадији, да пружите законску заштиту како би уз личну и имовну безбедност народ могао да ради на њиви, у пољу и у своме дому. Такав свети задатак поверио сам Петом добровољачком батаљону. Добровољци су својом крвљу дали прве жртве за Мајку Србију и створили данашњи поредак. Зато ми можемо сада да радимо како би обезбедили српском народу достојно место у Европи. Кад стигнете на своју дужност тамо ћете наћи наш најбољи свет, расне шумадинце. Према њима будите свугде и на сваком месту браћа. Али, ви ћете наићи и на извесне друге људе. То су одроди, комунисти. Сатрите их. То издајничко семе сатрите да би наш народ живео. 1

Име српских добровољапа је света То је честито, поштено и јуначко име. То име морате да чувате, да га достојно носите и оправдате. Нека за вас буде Мајка Србија пре свега и нада све. Ви сте њен стуб в ви ћете Је носити на својим плећима. Зато све који се противе томе уништите! Шумадија, у коЈу Одлазите, најплеменитији је део нашег народа. Сва стварања^ велнке идеје и покрети потичу из ње. И нова велика Србија одатле ће да се роди. Ви имате дужност да је понесете. Српском народу тога краја пружите заштиту и правду, јер је закон наЈвећа сила. Где буде добровољац, да се распростре ред; где буде добровољац, да завлада мир и законитост. А сва ки ко се дрзне да ради супротно, сматраће се непријатељем. Највећи непријатељи српског народа Јесу комунисти. Ви сте Мајку СрбиЈу спасли — чувајте је у будућности и она ће живети вечно. На својим дужностима морате и даље бити добри војници, при мерни и дисциплиновани. То вам ја наређујем у име Мајке Србије и целог српског народа. Желим вам срећан пут и живела моЈа децо, моји јунаци! Живео Пети батал>он!

Генерал Недаћ врши смотру Петог добровољачког батаљона (Снимак Држа&нс-тгротсанде} \.Р' '