Српски народ

Страна 2

СРПСКИ НАРОД

22 ма)

ежеви у врећи

Коалиција противевропских земаља личи на једну врећу у коју су бачени велики и мали јежеви, који се међусобно боду својим бодљама. Што је јеж маторији, то су његове бодље дебље и тим јаче боде. Ово сада осећа Черчил који је сада у Вашингтону заједно са својом Британијом изложен јаким убодима североамеричког јежа. Черчил се већ више пута састао са Рузвелтом, и сваки састанак траје дуже од претходног. То значи да су тешкоће иостале веће, а раамимоилажења све дубља. Овога пута Черчила у Вашингтону нису примили ни као најпочаснијег госта: америчка штампа је писала да Рузвелт нема довољно времена за разговоре са Черчилом, јер је заузет разговорима са Бенешом и другим личностима. Черчил мора да чека док Рузвелт нађе времена за њега, а не сме да ;напусти Вашингтон, јер пошто |пото треба да сазна шта су Американци скували у Москви, |где је отишао нарочити изасла|мик Рузвелта Девис. ј Ово одашиљање неког тајан! |Лтвеног писма без знања Черчи!ла доказује да Рузвелт сматра ЈБританију лишеном свог доми;Вантног положаја у светској поЈ1литици и да може да води поли|уику бритвноамеричког блока |као своју сопствену. О садржини ртрг писма има много нагађања. јПретпоставља се да Рузвелт хо|ће да побољша односе између |! Москве која сматра Европу за сферу своје револуције и Лондона који је навикао да сматра Европу за сферу својих интрига. Али има вероватноће да писмо које је однео Девис има циљ 'да побољша односе не између 'Москве и Лондона, већ између Москве и Вашингтона. Да су ти америчко-совјетски односи јако погоршани, видимо по томе што 'је Литвинов напустио Вашингтон и што сад јављају из Мо;. скве како Се тај Стаљинов дипломата неће више вратити на своју дужност. Пошто Черчил има доста слободног времена у Вашингтону, гго га је један пододбор Одбора за спољне послове у Конгресу позвао да дође на седницу и да да одговор на четири светскополитичка питања. Од њега се ,тражи искрен одговор на нека веома деликатна питања. Пошто ће седница бити тајна, новине ће сигурно сазнати све детаље гге седнице, јер су амерички посланици предусретљиви информатори листова о свима тајнама. Али већ и сада можемо да наелутимо каква би то питања моГла да буду, јер знамо за шта се ннтересује спољно-политички одбор Конгреса: став према бољшевизму; припајање Британије уз САД; америчке аспирације на колоније у целом свету, чак и на британске; паслератно уређен>е света. Черчилу није лако у Вашинг!тону. Њему у помоћ сада је дошао први министар Канаде Макензи Кинг који треба да учсствује у политичким саветоваи>има, а.по свој прилици и у саветовањима о најважнијој теми 'данашњег дана, а то је: избор главног ратишта. Британци траже да европска зона мора бити главно ратиште садашње фазе рата,. а да Пацифик долази на ред доцније. Американци пак сматра.ју да се њих тиче само Пацифик, а да Британија мора сама да изађе на крај у Европи. Изгледа, да Черчил нема наде у победу британске тезе. У свом говору пред КонГресом он је констатовао да је 1942 године Вашингтон узео на себе главну одговорност за рат против Јапана, а да је Британија преузела главну улогу за борбу у Атлантско.ј зони. У том Черчиловом говору осећа се да постоје два начелна стратегиска схватања — британско и америчко. По сво.ј прилици нема ниједне сфере колаборације између непријатеља Европе, по којо.ј не би било два, три или *«шпе супротна начелна гледи-

Резултат акције једне осовннске подморнице: потопљен британски теретни брод (Го^о: В. В. Д.Ј

шта. У пољском питању та супротност долази сада до пуног изражаја. Лондонски кореспондент Газет де Лозан пише да стварање једне пољске дивизи.је од сгране Совјета претставља несумњив доказ да Совјети воде политику уперену против пољосе емигратске владе и протнв британског става према тој влади. Да узмемо .један други проблем — индиски. Иако је то унутрашње питање Британске империје, ипак се Вашингтои усудио да заузме један став према Индији- ко.јн је супротан британском. Долазак „Рузвелтоппг ока" у Индији Филипса у Вашиигтон истовремено са борачком Черчила у тој престоници (а такбђе и долазак Вавела) даје основа за преТпоставке да се гпца у Белој" кући БриТанија и Америка рву око дал>е будућности Пндије. Док се велике силе свађају око великих питања, њихови мали следбеници праве тешкоће коалиционо.ј политици сво.шм с?ађама због малих питања. Боливија тражи излаз на Тихи океан, а Чиле већ оштри бајонете кахо не би уступио Боливијанцима луку Арака. Де Гол је поешао у противнапад против Жироа и захтева да му се повери образовање француске втаде ван 'Фпанпуске у коју би Жиро ушао као главнокомандујући. Ово пооштравање борбе између два издајника, по1'ачање позиције Де Гола треба ставити у везу са чињбницом да је Сикорски сачувао сво.ј положај упркос совјетских захтева: из те две чињенице видимо.да Британија води антисовјетску политику у пољском питању и антиамеричку политику у француском питању. Чим .су Еиглези прочули да су америчке поморске снаге пошле у правцу Мартиннка, одмах је барбадоски батаљон британског јужнокарипског корпуса отишао према Доминику, како би био у приправности за искрцавање у

1 мачко-италијанске трупе дошле у Тунис, легална француска влада је преко свог легалног претставника у Тунису поверила заштиту Туниса осовинским властима. Туниски бе.ј се лојално понашао према тим властима. Зато су га сада инвазионе власти ухапсиле и послале на принудан боравак негде на Мадагаскар. Не говорећи о томе да ни амерички, ни енглески властодршци, нити издајнички француски генерали, номају права да смењују туниског беја, не говорећи всћ о отвореном гажењу међународног праза, треба констаТовп.ти да је тај пргврат извршен без саГлаСноСти туниског становништва, а зато је изазвао вслико огорчење у арабљанском свету. Тиме је опст пооштрена аитибританска акција на једном од многобројиих унутрашњих фронтова к.оалипи.је, арабљ.анском, Антибритаиск-а! ахци.ја дошла је ових дана до ефектног изража.ја и у британском домипиону Јужноафричкој Уни'и, где је вођа опозиције др Малан изјавио у вези претстојећих парламснтских избора: „За Јужну Африку је боље да Немачка до• бије рат, јср у случају евентуа.пне победе ЕнгЛеске, Америке и Совјетске Уиије комућизам ће разорити све шта је спето и драго за хришћаиске нације и за белу расу у Афрпци". Овај вођа афршжих нанионалиста отворено каже: ,,Ако мИ дођемо д'о крмнла, паша ће политика бити у томе да престанемо са активним учешћем у рату, да ограничимо учешће наших трупа на одбрану у нашнм.сопственим границама или у крајњем случају у границама јужног дела Африке". Јужноафрички унутрат.њи фронт, индуски, египатски, североирски —- свуда Британија има великих тешкоћа. Њена пропаганда увек. ширд вести, лажне и фантастичне о стању у окупираним областима Европе, али тачне и проверене вести о стању у областима ко.је су окупирали Енглези и Амсриканци

Мартинику: два ривала остају ривали иако се зову савезници. И још један детаљ француског питања: од дана капитулације Француске посаде француске ескадре у Александрији не пристају ни да стану на страну Енглеза, ни да им препусте своје ратне бродове. Сада је командант британске флоте у источном делу Средоземног мора забранио испоруку пошиљки са животним намирницама за те француске морнаре. То је у енглеском духу: придобити „пријатеље" глађу. У вези француског питања стоји једна чињеница која је сада јако узбунила арабљански свет. Туниски беј је 1881 године закључио са Француском уговор о заштити и био је увек лојалан према Француској. Када су не-

дају Слику огорченог отпора многих племена и многих народа. У Ираку, Ирану, Сирији, Египту, у Северној Африци има немира, буне се црнци у афричким колонијама: тешка је британска и америчка чизма која гази мале народе. Та чизма гази безобзирно. Ево једне мале илустрације како се немоћне државе морају покоравати _ британоамеричким захтевима: јужноамеричка држава Чиле прекинула је дипломатске односе са Мађарском. Чилеанци осим неколико хиљада школованих људи нису никад ни чули о Мађзрској. Тројни пакт Је организам слоге. Чињеница да су Јапанци одмах активиралш своју стратегију чим су Британоамериканци у Ка

Немачки морнар осматра морску пучину, тражећи непријатељеке бро дсзе .!%.:'

следњег грађанина — да се борн за свој спас све док извојује тај спа-с. И у другом кра"Ју светске ратне пОзорнице има манифестација дубоке слоге. Јоргес Варгас. претседник управне егзекутивне комисије на Филипинима, дао је изјаву у којо.ј каже да филипин ски народ искрено сарађује и сарађиваћеса Јапаном. Исти став .је за.узео и бурмански народ. Кина и Манџукуо манифестовали су скоро своју вољу да уложе све напоре за победу идеје стваоања великог блока Источне Азије. 1 Стварају се блокови од отсудног значаја. Ових дама је у Вилхелмштраое било постављено питање да ли су приликом састанака одржаних у последње време узимани у претрес проблеми југоисточне Европе. То јест проблеми који постоје између појединих источноевропских земаља. Кгко је јавио Трансконтинент Прес, поводом тога изјављено је да се ништа није променило у рани.јем гледишту свих влада које долазе у питање, а наиме, да се сви ови проблеми морају оставити за доцније, а све снаге ставити V службу заједничког вођења рата. Народи Југоистока Европе, као и народи целе Европе, стављају све своје снаг-е У службу победе. МЕС. 1

пши АРОА

ГЛАВНИ УРЕДНИК. одгпво« ран за садржину листа: Велибор Јонић. ВПАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 меианин. I степениште (Палата Извозне банке). ШТАМПАРИЈА „ЛУЧ", Кра« %ице Наталвј« 100. Тромесечна прегплата 36 дин. шаље се преко „Пресе", «. Љ Влајковићева Ш

сабланки решили да прво нападј ну Е !:••;. пу, докч.^у.је колика ја свест народа Тројног пакта и колико је-. разумевање потребе заједничке стратегије и заједничке политике. Сада. се врши огроман притисак на Италију како би се од-

војила од Тројног пакта. Притисак бомбама и притисак радиовестима. Али се Италија није да<ла ни уплашити, ни преварити. Италијански народ стоји чврсто уз свог Краља и Дучеа и пун је решености да се бори до коначне победе. Огромне манифестације оданости Дучеу, а на.јвише примерно држање становништва у бомбардованим градовима, доказује да раа- нерава против Италије нема успеха. Исту констатаци.ју треба да учинимо и у погледу Финске. Било је свакојаких верзија и прорицања са непријатељске стране, али говор финског министра претоедника Линкомиеса не оставља ни најмање сумње у то да је Финска решена — цела Фицска, од претседника до по-