Српски народ

3? мај

СРПСКИ НАРОД

Страна 3

Положај нашег села Српски народ је претежно сељачки народ. Ову чињеницу ваља имати стално пред очима када се процењују одлике његовог карактера. Као сваки сељачки народ и српски народ је везан за своју груду. Српски сељаж гледа у земљи коју обрађује свога храниоца. Отуда у њему жеља да на тој земљи буде не радник работник, већ власник. Отуда му ње никад није довољно. У овој чињеници такође треба гледати и један од узрока зашто комунизам на српском селу није могао ухватити дубљег корена. Комунизму су прилазили сеоски пролетери, бескућници и нераднини, док је огромна већина остала доиаћински расположена и као таква противна колективизацији, противна револуционарном хаосу и рушењу. Није то случајност што се српско село прво одазвало позиву генерала Недића за редом, мичом и радом. Српски сел»ак је као и сваки сељак конзервативан. Он чува обичаје наслеђене од предака, верује у Бога, радан је и озбиљан. У њему постоји склоност ка патриархалности, у којо.ј млађи слуша старијега и свакоме се зна његово место. Навикнут да у зноју лица свога једе хлеб свој, српски сељак је реалиста, који јасно разликује стварност од пустих жеља и маште. Најбољ>доказ за ово јесте чињенит»ча је он већ ппошле. а нарочито ове го^тне, сваку стопу расположиве земље обрадиоЈј иако често под најтежим окол ностима. Варошанин може бити и авантуриста, сељак никада! Зна он да мора залети и радити ,и да печене шеве не падају са неба. Зато је њега про паганда Лондона и Москве најмање захватила. Зато српоки сељак данас, крај свих примамљивих обећања ове пропаганде, има само једну једину жељу: да га сви тобожњи спасноци и лажни усрећитељи оставе на миру. Српско село данас живи и ради под врло тешким условима и околностима. У граду је живот грађана далеко заштићенији, док је на селу, где су куће често прилично удаљене једна од друге, довољно да упадне једна наоружана тројка бандита и да направи прави покор. Отуда толиких жртава међу општинским часницима, који сто.јички и херојски до краја врше своју дужност. Село страда још и стога што је индивидуалистичко и ненавикнуто на организовану заједницу. Некада, док су постојале патриархалне задруге, смисао за заједницу био је далеко јачи. Онда је и поникла реч: „јаче село од сватова". Ову реч и данашње наше село мора да прихвати и приведе у дело, ако жели да се одбрани од нежељених и незваних шумских гостију. У овом смислу мора,1у га упућивати сви његови прави пријатељи и сви прави српски родол»уби. Сваки онај ко му другојачије саветује јесте његов непријатељ, јер је виновник његовог страдања. Пред овом чињеницом морали @и застати они лакоумни варошки елементи, који сакривени иза својих бусија хушка<у село на неред и саботажу, наваљујући тиме само невољу и несрећу на њега, а преко њега и на пео српски народ. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ

Задругарство спасава српски народ

(Наставак са прве страпе) ј Генерал Недић у намери да испуни дату реч српским сељацима да &е нова српска државна заједница бити сељачка задружна држава, у којој &е сељоци водити прву рвч, да не би као до сада пропадала, док су је водили политичари и господа, пошао је путем добрих метода у остваривању ове своја намере. Пошто су стручњаци и други позвати фактори свестрано проучили ово питање и пошто су утврђене етапе, по којима ке се спроводити у дело ова замисао, приступило се претходним мерама, пре него се пређе на главни посао. Претседник владе, генерал М. Недик именовао јв ново воћство у српском задругарству, које ће, далеко м ван сваке политике, руковођено само високом задружном свешћу, поштењем и стручношћу, моКи да да пун замах задругарству већ сада, припремајуки га за велику улогу у изграђивању новог српског економско-социјалног поретка. Зато се у новом воћству налазе апостоли и пионири српског задругарства, заједно са њеним оснивачем честитом старином Ми хајлом Аврамовићем, који је имао толико заслуга за његово увођење код српског народа. Њега је затим несрећна политика удаљила од задругарства, док га није потпуно разочарала. Згађен на њене подлости, он је напустио политички и јавни живот, бавећи се теориским проучавањем задружног система. Али када Мајка СрбиЈа позива све своје синове без обзира на године да јој сви помогну у послу спасавања српског народа и обнављања његовог живота на здравим и солидним основама, Михајло Аврамовић, велики српски родољуб и велики задругар, примио се задатка да своју задругарску веру, своЈе искуство и своје знање стави у службу националне обнове. Његова животна мисао — задругарство којз спасава српски народ — постаје данас идеал целог српског народа и камен темељац, на коме се зида Нова Србија. Од великог значаја је што на чело новог српског задругарства долази поново први и најве^и српски задругар, кога су на жалост годинама политика и махинације котерија држале по страни задругарства. Генерал Неди^, исправљајући ову неправду и одајући заслужно признање оснивачу српског задругарства, доводи на чело Михајла Аврамовића и доприноси много да оно успе у својој новој мисији. Исто тако у во^ству српског задругарства налази се већи број старих задругара, тако да +не стечено искуство у задругарској

пракси бити у пуној мери искоришћено. Једни су се истакли на челу Савеза, други су познати као пожртвовани задружни организатори на терену. Сви ^е они бити од користи задругарству у извођењу нове велике улоге, која му је додељена.

Претседник Српске владе генерал М. Недић именовао је ново воћство Главног задружног савеза и Главног савеза српских земљорадничких задруга у следећем саетаву: За претседника Управног одбора Главног задружног савеза у Београду г. Михаила Аврамовића, управника Г.с.с.з.з. у пензији из Београда. За чланове Управног одбора Главног задружног савеза у Београду г.г. 1) др. Танасија Митровића, редовног професора Пољ«опривредног факултета и(з Београда; 2) Андру Станића, министра у пензији из Београда; 3) др. Чедомира Марјановића, касационог судију из Београда; 4) др. Мирка Косића, вице гувернера Српске народне банке из Београда; 5) др. Стевона Иванића, држав ног саветника из Београда; 6) Васу Мучибабића, претседника Привредног одбора Србозара из Београда; 7) др. Тихомира Ђорђевића, професора Университета у пензији из Београда; 8) Животу Лазаревића, претседника савеза занатских задруга из Београда; 9) Милоша Штиблера, бившег претседника Савеза набављач ких задруга државних службеника ив Београда; 10) др. Теофана Рист и ћа, доцента Университета из Београда; 11) инж. Николу Станковића, генералног директора „Вистада" из Београда; 12) др. Александра Јевремовића, директора ГТризада из Београда; 13) Косту Костића, претседника Савеза прОизвођачких задруга из Београда; 14) др. Павла Вукасовића, биолога Централног хигијенског завода из Београда; 15) др. Михајла Градојевића, декана Пољопривредног факултета из Београда; 16) Брану Ивановића, помоћника министра саобраћаја из Београда; 17) проту Милутина Настасовића, из Сипића, Срез крагујевачки; 18) Миха и ла Стојића, претседника Венчачке виноградарске за.друге с. Бања, Срез опленачки; 19) Живојина Филиповића, прет седника савева пољопривредних комора Недељица, Срез јадрански; 20) Стевана Стевановића, земљорадника из Здравчића, Ужичка Пожега; 21) Стојана Боровића, земљ. из Шопића, Срез колубарски; 22) Јеремију Јеремића, земљ. из Ландола, Срез подунавски; 23) Момчила Чедића, земљ. из Жаркова, Срез врачарски; 24) Богољуба Богићевића, зем-

Поред њих налазе се и одлични познаваоци економских и пољопривредних питања, који ће допринети са своје стране да се задругарство укопча у националну економију и да заузме место, које треба да му припадне у прикупљању економских добара и у

њиховој расподели. Генсрал Недик овако именујући ново воћство српског задругарства по мерилима задружне свести, поштења и стручности обезбедио је добрим делом успех у овом великом националном послу. >С,—Н.а

Н0В0 В0ЋСТВ0 У СРЛСКОМ ЗАДРУГДРСТВУ

љорад. из Кнића, Срез гружански; 25) инж. агр. Милана Дуњића, из Стопање, Срез трстенички; 26) Велимира Дам.јановића, земљорад. из Крупња, Срез рађерски; 27) Живорада Милића, земљ. из Јабучја, Срез колубарски; 28) Ђорђа Жикића, учитеља из Вратарнице, Срез зајечарски; 2?) Радисава Трајковића, земљорад. из Жагубице, Срез хомољски; 30) Станоја Младеновића, земљорад. из Бивоља, Срез крушевачки; 31) Добривоја Лукића, вемљ. из Дудовице, Срез колубарски; 32) Живорада Ђукнића, учитеља из Белановице, Срез качерски. За претседника Надзорног одбора Главног задружног савеза у Београду, г. Стеву Димитријевића, проту, професора Университета из Београда. За члавове Надзорног одбора Главног задружнг савеза у Београду: 1) Алексу Тодоровића, свештеника из Београда; 2) Светозара Спанаћевића, нопоћника министра народне привреде из Београда; 3) инж. Михаилг. Стевановића, управника Хемијске централе из Београда; 4) Ивана Протића, учитеља из, Београда; 5) Триву Крстоношића^ управ ника са.веза земљорадничких за друга из Великог Бечкерека; 6) Марка Срдановића, земљ. из Причиновића, Срез мачвански; 7) инж. Аћима Бацковића, секретара Српског пољопривредног друштва из Београда; 8) Милана Крстовића, земљ. из Клатичева, Срез таковски; 9) За претседника Управног одбора Главног савеза српских земљорадничких савеза у Београду г. др. Танасија Митровића^ редовног професора Пољопривредног факултета из Београда; За чланове Управног одбора Савеза српских земљорадничких задруга у Београду г.г.: 1) инж. агр. Вукашина Тоскића, професора Пољопривредног факултета из Београда; 2) др. Стевана Иванића, претседника савеза здравствених задруга из Београда; 3) Миливоја Николића, управника Главног савеза српских земљорадничких задруга у пензији из Београда; 4) Раду Павловића, учитеља из Београда; 5) др. Тихомира Ђорђевића, професора Университета у пензији из Београда; 6) Ивана Матовића, директора Учитељске школе из Београда; 7) др. Павла Вукасовића, биолога Централног хигијенског завода из Београда;

8) инж. Јована Банића, претседника смедеревске винарске задруге у Смедереву; 9) Живана Филиповића, земљ. из Недељице, Срез јадрански; 10) Јеремију Јеремића, вемљ. из Ландола, Срез подунавски; 11) Стевана Стевановића, земљорад. из Здравчића, Срез по* жешке; 12) Траила Петковића, земљ. из Лубнице, Срез зајечарски; 13) Драгомира Катића, земл«. из Црквенца, Срев ресавски; 14) Христивоја Гајића, земљ. из Уровице, Срез посавски; 15) Милана Крсговића, земл>. из Клатичева, Срез таковски; 16) Николу Јованића, земљ. из Варне, Срез поцерски; 17) Михаила Стојића, З емл>. из Липовца, Срез опленачки; 18) Душана Колаковића, земл». из Буковца, Срез неготински; 19) Андрију Јевремовића, земљорад. из Чајетине, Срез златиборски; 20) Милана Дуњића, агронома из Стопање, Срев трстенички. За претседника Надзорног одбора Главног савеза српских земљорадничких задруга у Београду г. Андру Станића, министра у пензији из Београда; За чланове Надзорног одбора Главног савеза српских земљорадничких задруга у Беграду г.г. 1) Светозара Чубраковића, учитеља из Београда; 2) Бранка Милосављевића, земљорд. из Друговца, Срер поду-; навски; 3) Драгог Динића, учитеља из Београда; 4) Добросава Рашића, земљ. из Загргђа, Срез качерски; 5) Михаила Костића, земљ. из Витановца, Срез жупски; 6) Лазара Радосављевића, свештеника из Белановице, Срез качерски; 7) Богоја Вељковића, земљ. из Доње Мутнице, Срез пар^аЈћински; 8) Момчила Чедића, земљ. из Жаркова, Срез врачарски; 9) Гају Веселиновића, земљ. из Мовака, Срез тамнавски; 10) Живорада Милића, земл>. из Јабучје, Срез колубарски; 11) Жику станојловића, земл>. из Трновче, Срез В. Орашје; 12) Константина Живковића, земљ. из Раче, Срез лепенички; 13) Богољуба Богићевића, земљорд из Кнића, Срез гружански; 14) Божу Милића, земљ. ив Ракинца, Срез моравски; Заменике члановима Управног и Надзорног одбора како Главног задружног савеза тако и Главнсг савеза српских земљорадничких задруга у Београду накнадно ћу именовати. Београд, 18 маја 1943 г. Преседник Српске владе армиски генерал Милац Ђ. Недић