Српски народ

Страна 4

СРПСКИ НАРОД

22 ма)

ЗАДРУГАРСТВО КДО ТЕИЕЉ НОВЕ ДРЖАВЕ

! Под утидајем индустријализаИИЈе све многобројнија радничка класа почела се сврставати у син дикате у нади да ће тако органи зована снази капитала моћи супротставити снагу свога броја и на тај начин заштитити своје привредне и социјалне инТе^есе. Тако су исто и други друштвени редови, сељаци, занатлије и мали трговци, дакле сви они који нису били пролетери већ поседници,' али чијем је малом поседу велики капитал ПретиО Да га прогута и пролетаризује, да би задржали, заштитилИ и поправили своје поседе, и сОцијалне положаје, почели стварати задруге, трудећи се да удружујући своје мале поседе створе довољно јаке организације и Кавитале способне да се боре против пре&лаети капитала. Иако су у скоро свима демократским режимима све владе „благонаклоно" и крупним речима „штитиле" и синдикализам и задругарство, уствари, нигги је синдикализам успео да реши отворене проблеме, нити је задругарство моглО да се ефикдсно супротмстави великом капиталу. И синдикализам и задругарство имали су структуралних недостатака тако да су их лако зараживале бодести тадашњег друштва: политиканерство, неограничена амбициозНост вођа, корумпираност итд. Иако су и синдикализам и задругарство одмах у почетку били проглашени за слободне и надстраначке, они су у ствари постали робови политичних прилика и подстраначких. Задругарство ]е у току времена примало најразноврсннје тенденције. Негде се једва одржавало захваљујући једино издашној' помоћи државе; кегде је цветало, а на другим странама опет добијало је чисто капиталистички карактер. Саме задруге често су се претварале у акционарска предузећа или у банке. Бољшевици су опет задругарство искористили у своје сврхе: „СелскОсбју&", „Семеновосдојуз", итд. имали су не само задатак да скупљају производе, већ и да снабдевају семеном, тракторима, машинама итд. Задругарство је дакле имало ту спосОбност да се прилагођава разним приликама у појединим земљама, па и разним режимима. |( Прва задруга у Србији створена је у селу Вранову, Округ смедеревски, 1894 год. (Село ВравоВо било је извесно времме у једној општини са селом Радинцем, имало истог свештеника, неко време чак и једног учитеља, и пошто сам ја до завршетка четири разреда гимназије живео у селу Радинцу, то су ми још у памети остали Пр»и утисци тадање задруге. Сељак је у то доба био презадужен, имања су у тим селима ишла сваки час на добош. Главна нада сељака је била да ће се ,тако спасти добоша. Нада се, колико се сећам, није испунила). Године 1898 донесен је први закон о задругарству који је дуго времена важио као најбољи задругарски закон. До 1914 год. Створено је у Србији свега 1515 задруга, од којих је остало 787 у животу, док су се друге угасиле У претхумановској Србији задругарство Је уживало леп у-

глед и у њему су напредне генерације виделе велику наду. Напредак задЈ>угарства у Југославији, а нарочито у Србији кочило Је партизанство. Постојеће странке гледале су да преко задругарства задрже или повећају своје позиције у народу. Други су опет иреко задруга желели да се пласирају у народу; неки су покушавали да помоћу задругарства створе нове земљораДничке странке. СИНДИКАЛИЗАМ И ЗАДРУГЕ У НОВИМ ПОКРЕТИМА Синдикализам као слободна ор ганизација радништва, и задругарство као слободна организација претежно малих, поседника не могу ее међутим узети као Чисто КЈЈасне установе, нити рбћи да се синдикализам бавио чисто Социјалним проблемима, а да се задругарСтво бавило увек чисто Привредним проблемима. Поред радничких синдиката јављају се други професионални синдикати разних других друштвених редова, па и пдседника. Синдикати штите и чисто економске интересе радништва. Задругарство се јавља и у радничким редовима. Најзад, задругарство се почиње бавити и решава^ем разних социјалних проблема. Није нимало необично што је то тако. „Привредна и социјална политика су једна заједница", вели Ф. Зелдте, миннстар рада Рајха. „Погрешно би било рећи да су бне идентичне, јер поља њихових задатака не поклапајЈ се потпуно. У привредној политици ми не гледамо данас само тежње појединаца да успеју да у своју корист продуцирају еспап и измењају га. Привреда за на<; обухвата све оНО што је човеку нужно да би подмирио све сбсје потребе за самоодржање као и друге потребе, иако би човек мог&о ВоДити један културан живот... Цветање културе, међутИм, не видимо мн у надживљавању само најјачих, већ у благостању целог народа... Социјална пблитика обухвата све оне мере које служе за одржање здравих, моралних и привредних снага народног живота". . При так?6ј повезаности ибмеђу социјалце и прцвредИе полнтике у данаШњем друштвеном кстадијуму развоја најприродниЈ'е би бИло кад би се послови објединили у једној личности; то је опет немогуће због њихове обимности. Зато се у националсоцијалиСтичкој држави сви Најважнији Лотези спроводе у сарадњи и споразуму дотичних министарстава. Интересантно је зато видети како су у Италији и у Немачкој фашизам и националсоцијализам поступили са снндикализмом и задругарством. У Италији је Мусолини у своме фашизму од синдикализма, разблудног сина либералне демократије, створио од инструмента класне борбе инструмент за координирање и хармонизирање класних супротности у циљу јачања националне целине и државе. Поред синдиката фашизам је створио корпорације које имају карактер државних органа и у њима су спојени сви произвођачи једне врсте, заједно послодавци и послопримци. Син-

дикати служе одржавању равнотеже, а корпорације планском подизању производње. НационалсоциЈализам у Немачкој, међутим, као што је одбацио стара схватања и старе методе тако исто је одбацио и инструменте ДИбералне демократије и створио Вовб за спровођење своје идеологије. На место синдцката створен је фронт рада који је сврстао у једну организацију и раднике и намештенике и послодавце. Сви њихови опречни интереси затупели су своје оштрице у тој заједници, јер изнад свих посебних интереса стоји интерес националне заједнице. Задовољавац»е својих посебних интреса постиже се у служењу општим националним интересима, а то са своје стране развија у сваком појединцу осећац>е за заједничке националне интересе. Задругарство, међутим, националсоцијализам ^е задржао, али га је укопчао и учланио у организацију Сталеж исхране, те је Тако и од њега створио један инструменат који има не само да служи интересима задругара, већ пре свега и изнад свега, интересу исхране националне заједнице, тако важном интересу за немачки народ. Социјална и привреДна политика и њихове организације које им служе за оживотворење нових националних идеологија код пр.епорођених нација Европе, нису више домени на којима влада хаос И вечито трвење и борба, већ су и једна и друга политика и њихове организације Постали заиста врло корисна оруђа у рукама вођа нових покрета, за привредно и социЈ 'ално изграђивање тих земаља и за остварење националних препорОДа. I ј ; . : ПРИВРЕДНА И СОЦИЈАЛНА УЛОГА ЗАДРУГАРСТВА Пред све мисаоне родољубе кОјИ су забринути за судбину свог народа иЗнесен је један крупни проблем у познатом комуниКеу о задругарству и у изјави да Србија има да се изгради на темељу задругарства. Као што се могло и очекивати ова изјава је наишла на највеће интересовање у свима круговима и то баш интересовање најбоље доказује оно што смо стално истицали: народ хоће да преживи свој'у к.атастрофу, он једва чека да му његови мисаони вођи укажу на пут кОјим би он из ње могао изађи. Да ли се задругарство може употребити у те више сврхе и да ли је оно способно да буде тај спасоносни пут? Задругарство је досада показало да је способно да се прилагођава разним приликама и разним потребама. Као што је фашизам у ИталиЈ'и дао синдикализму нову садржину, нове методе рада, ноие циљеве и под руководством нових људи удануо му нови стваралачки дух и на тај начин оздравио га од старих оболења и оспособио за нове сврхе, као што је националсоцијализам за социјалну политику створио Фронт Рада, а задругарство потчинило да служи једној виталној намени. тако исто и наше задругарство, да би се на њему као на темељу могла израдити нова задружна држава, морало

би се за ту нову намену потпуно изнова оспособити. Задругарство које је за 49 година свога битисања у животу Србије и бивше Југославије, имало истина лепих успеха, али које и поред свих помоћи и повластица од државе није могло да заузме никакву одлучујућу нити препородитељску улогу, такво бивше задругарство, мислим да је то јасно без даље дискусије, не би било у стању да одигра ни нову намењену улогу. Исто тако људи који Су тапкали у месту годинама и водили своју политику нису смели бити остављени да и даЉе то раде. Први је одлучни потез да се потраже и поставе нови људи. Привредно подиЗање Србије то је предуслов за надае дизан?е из катзстрофе, за спас српског народа. Ако ми сами не умемо да се привредно подигнемо, други ће умети ,јер ниједна стопа у Европи не сме ост^ти запарложена. У питању је даклб нешто много више него застарела схватања и форма. Задругарство ]е изабрани инструменат за наш спао и ми морамо тај инструменат зато и оспособити. Али не треба заборавити, и то на прво место, да се задругарство мора оСлободити политиканерства. Сви Људи тим заражени мораЈ 'у се уклонити са свих водећих места одозгО до доле. Рођаштво, синекуре, протекције, севап и инаТ, све тО треба избрисатИ једном за Навек Истицана је већ толико пута супротност интереса задругарства и ТрговиНе. Наше вароши у унутрашњости углавноМ живе од посредништва. БаШ заТО што ми немамо развијену индустрију, не сме се сувише олако прелазити преко тога питања, јер правилно је само оно решење које води рачуна о свима последицама. Најзад, питање социјалних проблема нашег сељаштва, мора се такође истаћи у први план. Задругарство има углавном привредни карактер. Оно може нмати и социј'алне намене. Хоће ли се наша сељачка социјална политика водити Преко ачиругаргтиа^, , или ће се стварати посебна ор- Затим, јаз који је код нас по< ганизациЈ'а, или ће се делокруг стој'ао одувек између села и грарада Српске заЈ 'еднице рада про да, сељаштва и интелигенције, в ширити на задругарство? Али који је последњим приликама „данас је уопште усвојено, да Ј'е још појачан, и на то би требало социј'злно уређење рада основа мислИТи, а не само о њему при< народног уређенЈа", вели Зелте. чати, како би се могао тај јаз Може ли се и заЈгаслити једна нремостити и да ли би и на којн успешна привредна политика, начин и задругарство могло да ако се не води истовремено са се оспособи да и у том правцу

Дух наше народне традиције У недељу је у Ваљеву одржао веома успело предавање истакнути национални радник Б. Мар> чић, директор гимназије у цензији. Тема предавања била је: Дух наше народие традиције. Предавач је врло живим и документованим излагањем нагласио да је српско село непресушни извор наше духовне обнове и нашег моралног уздизања. Српско село је кроз векове одгајивало народне песме, приповетке као и народне филОзофе, народне уметнике, лекаре и организаторе, који су цео свој рад заснивали на духовним вредноч сТима Српства. Професор Марчић у своме предавању нарочито је нагласио да је патријархални сељачки дом извор целокупне наше кул«' туре. Предавач је даље подвукао да је сељаштво не само привред* на грана, већ да је оно и расни политички појам. Зато враћање нашим патријархалним особина* ма није само развој пољопривреде, већ изграђивање наше нације. V У даљем току свог излагаља, предавач указује на то да ш данас морамо поправити раиије учињене грешке и морамо бити свесни тога, да је село и нада< ље остало носилац најздравије народне духовне традиције и да као такво оно мора послужити као темељ изградњи нове Србије. Српско село одгајнло је најбоље домакине који су ИЦ' није у правом смислу речи претстављали народне учитеље и народне васпитаче, који никада нису запостављали народне интересе. I На завршетку свога предава< ња професор Марчић апелује да се потпуно вратимо духу наше националне традиције која је наш народ очувала кроз векове. .Препородимо се у духу, те традиције, одгајајмо у томе духу наше синове и кћери да бп били достојни предака својих", завршио је овим речима своје предавање професор Марчић.

одигра једну значајну улогу. Морално расуло које је захва< тило тако широке народне сло< јеве морало би се такође лечи«

социјалном политиком? Једино једна добра социјална политика може да створи у националној заједници онај поредак у раду који је први услов ти! Неморални задругари не мо< да би привредна политика могла гу створити ништа корисно, донети позитивне резултате. Кад Стварање и неговање задругар* се већ социјална политика може ске етике и потребним закочоводити преко задругарства онда давством могло би се и у том се ј 'ављају многа питања како погледу много штошта учинга. би се најцелисходније то могло Могло би се поставити још извршити? Стварањем посебних много и много питања која се задруга са одређеним социјал- морају решавати. Задругарство ним циљевима? Или би боље би- би могло да буде потребан инло у рад свих задруга на терену струменат за рад на терену, али уткати и соцвдалне послове? Или оно се мора зато оспособити, од више задруга створити спо- мора му се дати нова садржина, собне јединице за социјалне по- нови циљеви, нови методи рада слове? И на крају, у данашњим и нови људи морали би му удзхприликама више но икад, изби- нути нови стваралачки дух, М јају у први план социјално-при- би испунило велику мисију која вредна питања. И око њих се не му се додељује. може вечито заобилазити! ДамњЗН Ковачшк