Српски народ

Страна 12

СРПСКИ НАРОД

22 ллаЈ

Радољубиви Србин Јован Гавриловић пише 13 октобра 1829 године Вуку Караџићу да је у Србији видео „елементе красног ' будућег разви.јања", да се прев-оди Напрлеонов закон и по „генију српскога народа срезује". Али ту „српску правду", која овим наста.[е, треба тумачити срцскоме народу, што може чинити само школован човек. и то професор кога Србија нема, али кога тцеба на сваки начин „подранити". Предлаже да се један способан мдадић о државном трошку пошаље у Немачку и тамо изЈдаи и немачка и француска права^ да после кад се врати у отаџбину, да ои буде професор прзва српских. Та мисао о слању способних младића на страну ради школовања од тада ни.је никако напујптри " јер се пот^еба за људима стп^чног знања и вишег образовања осећала на сваком кораку, нарочито после хатишерифа 1830 годиве, када су у Срби.ји почеле да се отвара.ју више школе к када су почели шири организациони радови у земљи. Рудокопни пут барона Хердера по Србији 1835 године открио је Рудно богатство наше земље и учинио још јаснијом иотребу за стручним људима рударског п_осла. Зато је на спасовско.ј скупштини 1837 године и решено да се први питомц.и пошаљу у Саксонију „ради рудокопних наука", који треба да науче откривати и раскопавати руде и одвајати метал од метала „ко.ји ми — како каж« Кнез Милош — V изобиљу под земљом у планинама нашим имамо". Аад тек крајем септембра 1839 године извршен је избор првих ученика. I ПРВИ питомци То су били: Димитрије Црнобарац, београђанин, амбициозан и врло способан, бев икога свога ч пуки сиромах, док је учио гимназију у. Крагујевду био му ,је „тутор" кнежев „совјетник" Јакрв Јакшић, иначе био је већ столоначелник у Министарству унутрашњих дела; Филип Хри• сти А, београђанин, син Катариве „удовице трговачке". врло сиромешан био је такође столоначелник у Министарству просвете; 'Димитрије Данић, син сиромашне „удови.це трговачке" из Београда .иначе писар београдског суда.; Стојан Јовановић, бедграђанин, син Пеме „удовице трговачке", али већ протоколиста Санитета у Министарству унутрашњих дела; Димитрије Томић, оин беогр_адског трговца али „убогог стања"; Стефан Груборовић из Мостара, мдадић без икога свога, врло убог али већ у служби као експедитор у Апелацији; Стефан Магазиновић из Руме у Срему, осредњег имовног стања. и &ао потпоручник био је млађи ађутант Главног војног шта_ба; Иван Матић из Великог Села у Јадру, без оца и врло убог, иначе протоколист београдског суда; Сретен Поповић из Београда, син писара Лазе „дворо-сенског комесара књажевског"; Стеван Павловић, син шабачког проте Јована; Василије Божић из села Чумића у Шумадији и Ђорће Бранковић, син пропалог београдског трговца, иначе калфа трговачки. Свега дванаест и сви са преко 20 година. Магазиновић беше свршио нормалну школу у Руми, Божић нормалну шкоту у Ореовици, Павловић гимназију у К'ар ловцима, Бранковић започео гим назију у Београду па отишао у калЉе. а сви остали, њих осам. беху свршени ђаци кра.у.ј-вачке гимназије. При њиховои избору на изои«ит захтев Саветл. поред сиромаштва узела се V облЈИР „како способност тако и добронаравност". За.једничка седница саветника и намесника утврдила ,1'е у које државе и на ко.је науке имају да се пошљу. Сви су послати у Аустри.ју, али поделени у две гоупе: четворица за Шемниц да уче рудокопну академи.ју, а осморвда за Бгч за подитехнику и права. За њихово издржавање држава ће трошити 2000 талира месечно. Питомии су се обавезали да ће благодејање јмжжмждхи својим радом и вла-

Одлазак првих српских питомаца у иностранство

дањем, а ако у томе посрну , чека нам се, — кажу они — не с<1мо благодејање на на.јнемилости вији начин одузме него иекл и у највећу заборавност и пргзЈеаије бачени будемо". ПУТОВАЊЕ ЗА БЕЧ Из Београда пошли су 13 звгуста 1839 године у пратњи министровог изасланика Јосифа Миловука „рачуноводителза" у МинистарспЈу просвете, и равно после месец дана, штедљиво трошећи паре које су добиле за иут, стигли у Беч. Занимљиве су неке појединости са овога интересантног путовања. Испраћени од својих рођака и пријатеља, као и од званичних претставника срп ске власти, цитомци су одмах по прелазу у Земун ступили у карацтин, где су код најјефтини.јег „контумацког трактера" погодили храну .али не за сву тринаесторину, колико их је било, него само за десет „персона", јер им се учинило да ће у десет порција бити јестива додрљно за све њих. После десет дана изашли су из карантина и на позив православне зем\'неке општине отишли V иркву ла отстоје „богомоленије" за спећно издпжани карантин и зз срећно даље ггутопањс; ?,е,м\'нпи су им ука'зали' оволику част из ..ппчеств^ваниЈа високог поавитељ.ства и народа српског". Отишли су у нокву V лепом поретку и ..са сваком присто|ностш'у". а вратили се праћени благословом цркве и најлепшим жељам.а за њихову будућност. По подне. 25 септембра пошли су из Земуна на троја кола: први конак Ст. Пазова, сутрадан ручак у Карловцима, где су обишли цркву, гимназију и бого 1 словију, и увече истога дана стигли у Нови Сад и отсели код „Зеленог венца". Провели су у Новом Саду само један дан: посетили су бачког владику пре подне, а по подне Миловук је питомцима купио „по једцу опаклију да на дугом путовању не би навебли и поболели се." Ујутру 28 пошли су из Новог Сада на четвора кола, и преко Врбаса, где су прву ноћ ноћили, стигли 29 увече у Суботицу, 30 у Водкерт на конак, 31 преноћили су на отвореном пољу у пусти и 1 септембра стигли V Пешту. Отсели су код „Беле лађе" и остали V Пешти неколико данз. За то време обишли су све главне знаменитости града: пештанску и будимску пркву. будимски град, позориште, музеј и

..звездогледдјући на Герзелесу торањ". Нису се могли претставити преосвећеном владипи Атанацковићу, јер ни.је био ту, али су зато посетили неке „знатни^е Србље". Посетили су и Јосифа Шафарика, а Милован Видаковић, прослављеии српски списатељ. сам их и Ј пот.,ажио, Ж:љан да види „своје земљаке Серви■анце". Један од питомаца, Сретен Поповић, предао му Је и не ке паре, ко»е му беше пчлалл Перка. ћерка Кнеза М илошј , удата за Бајића у Земуну, да јод за њих пошаље неке сво!е романе, коде је она „радо слушала". А и чула је била да он живи у беди, па је хтела да га помогне. Шездесетогодишњи Видаковић учинио де на њих утисак човека „коди јс био већ изветрио". Нешто више од гздин? дана доцније овај много читани српски књижевник окончао је живот у матери.јалној беди: ,.умро је, може се оећи, на пештанској пијаци, где је књиге своје продавао". У „ЂАЧКОМ КЛУБУ" Наши питомци чули су у Пешти први пут и реч „ђачки клуб" и то од ђака Срба и других Словеца који су их у свој клуб одвсли. Највише је било Словака, међу њима и Урбан и Штур, доцније тако познати људи. Онн су их „с чашом пива у руци поздоављали". Ненаучени на такве сусрете, питомци су сто.јали збуњени незнадући како и шта да одговоре. Најзад Милован Спаси.ћ, из Рековца код Јагодин-е, који учаше „поезију" У Пожуну и који се ту деси, видећи стално „ћутање и блејање" питомаца из Србије, диже чашу и захвали се у име свих домаћинима на братском сусрету и на легшм жељама за успех српскога народа. У Пешти су се питомци поделили и 6 септембра четворица, одређени да уче рудокопне науке, отишли су за Темниц, носећи собом писмо српског министарства за Ђурђа Бошковића, српског трговца у Шемницу, коди де имао да српске ћаке прихвати и помогне им да се снађу V туђем свету. Са осталима Миловук је 12 септембра пошао за Беч. Путовали су лађом „СоЈ.ија", „првим плацем", јер у другом ниге било м«ста. Први конак су у Пожуну. где су тактђе донекани и подзрављени од српских ђакз. Стигли су у Беч 14 септембра. Отсели су код . Г>елог курдака", и у полициди „про-

МАГИЈА РЕЧИ РЕЧ блага чим је изговорена Доноси већ исцелење. Реч жива, моћ изречена, Реч духа одаплоћење. Како су свете оне речи

Које нису ни изречене, Тишина пред којом се оечи Боли од њих однесене.

мотрени и прегледачи". Не хвале се љубазн <Јшћу не(и.га барона на кога су v званичном општењу прво наишли. Био де хладан према њима „ваљда што му се. по обичаду, ниде ништа на длзн турило". Иначе аустри ^кч в : "ада преко свога конзула V Бео,раду издавила је српско.ј влзди да је питомце примила „с благоговолителном наклоностиду"; српска влада званично дод се захвалила* и ззмолила, је да српску благодарност и „самоме височајшем са својм прошлошћу. Између .дворУ из.јави". Спроводитељ Ми- њих истакли су се у јавном жиловук јав.ио је у Београд да су воту Србиде нарочито тројица. стигли на одређено место „не Димитрије Црнобарац, увек од-

Реч светог духа, велика тајна Моћ је отелотворена. Реч мала и величајна, Реч у дело претворена. М, Ј.

нити своду, личан ђак, ко.ш де у Паризу докторирао права, био де државни саветник и министар; Филип Хри стић, који је такође у Пзризу положио из права докторски испит, био је дипломатски претставник Србије и њен министар, и Сретен Поповић, касациони суди се истакао нарочито

гтовредивши нигде нити народну чест". ВЕЗЕ С ВУКОМ И КОПИТАРЕМ Миловук је у Бечу одмах ступио у везу са Јернејом Копитаром и Вуком Караџићем, коди су д И Уа~"кој понудили своје услуте. НацЈао је

као књижевни радник. Он је напитомцима „кваргир са костом и пи , сао виш е књига, а међу њима прочим но 13 и по талира на ос ђд ито занимљиву и данас врло месец . Христић де становао за- р етку књигу Путовање по новој дедно са једним ГТољаком и, ка- Србији, која садржи драгоцену ко каже његов друг Поповић, гра ђу за познавање Србије њеон де том приликом добро познао „какав је у њих дух несловенски". Исто т_ако нашао им је учитеља за немачки и француски дезик, два честна и вредна мужа". Предавање су држали редовно, свакрга дана сз.т цре и сат по подне „сем свеџа", свима заједно у једној соби, коју де Милрвук узео под кириду, претворио у школу и свечзно отворио 24 септембра. Ђака је било 11 и то 8 државних питомаца и . . 3 који су се школовали о своме Х0ЛМ У израдио Је једну теориду трошку; међу овима био је и о постанку сунчаног система. Анастас Јовановић, коди де још Према том систему, сунце је израније учир у Бечу „художе- П р ОШЛ о некада кроз једну гасну ства гравирање . Отварајући школу Миловук им је скренуо полу 7' а као тог пажњу да се у овој малод соби с Укоба у простору настале су великога европскога града. у ко- велике спољне планете Јупитер, дод се они припремају за успец'- Сатурн, Уран и Нептун. Земља но студирање виших наука, „за- и мале али чврсте унутрашње чиње и почин>е нова животн

гова времена. I Др Р. Марковић ф| ^ 1 Постанак сунчаног система Професор др Алфвен са Крзљевске високе школе у Шток-

стаза тако значадна и за њик и

планете, настали су, напротив,

за Срби.ју. „Трудите се, учите приликом пролаза сунца кроз Је-

се, пазите се и чувајте се од свега оиога што би вама на несрећу и отечеству на срамоту и увреду бити могло. Отаџбина чека да јој се вратите здрави. паучени и са свима доброддгтељима украшени" — рекао им је

дан космички оолак од метеорске прашине. Кад сунце у свом брзом кретању кроз простор дође у гасни облак, онда ће му у почетку навалити у сусрет гасне честице. Тада ће се оне ме-

Миловук на растанку при по ђусобно сударити, услед чега се вратку у Београд. , . ~ . мноштво електрона одбиЈа од аПосле годину дана, задедн-; са Јованом Мариновићем, Сарај- тома К °Ј И се 0Н Д а пуне електрили.јом и секретаром кнеза Ми цитетом. На ове набијене атоме хаила, отишли су из Беча за утиче онда сила теже и елекПариз Црнобарац и Христић као Т р ИЧН0 одбијање. Последица ће „наЈ "способнији и најблагона- , „ . „ бити та, што ће се маса скупљадежниЈИ и тамо наставили и за- ' вршили своје студи.је. Иначе нчд ти У извесној удаљености од зор над питомцима у Бечу срп- сунца. ска влада поверила је Вуку Ка На тај су начин настале спољраџићу ,коме је за ту дужност не планете _ з ем ља и остале ниодредила и специ^алну награду. Да ови млади Срби, удаљени ,д же планете НИС У због СВ0 Ј е те ; својих и с л своде земље не бм жине могли да постану на тај били заведени животом страног начин. Највероватније је, да је и великог града, и охладнели у сунце продрло у један облак осећању своје отаџбине и V љу- космичке магле . Сам0 месец не бави према њод, предложили су . и Миловук и Вук да се и онима спа Д а У ова Ј пример. Земља и у Шемницу и онима у Бечу ша- месец образују у ствари неку врљу српске књиге и по дедан број сту двоструког планета и могли беогр.адских српских новина. Ду- су некада да буду ј едно тело ховна веза са отаџбином и тлно обавештавање о свему шта се ' у њод ствара, дачаће у њима српски дух и челичити племените тежње за родољубиви рад. ^ Градско поглаварство града Ови питомци били су прва де- Милхаузена решило је да заведе ца Србиде преко кодих д'е она сми годишњу Награду Вилхелма Лам шљено и плански створила кул- парта З а радове научника из обтурну и политичку везу са запад ласти Горње Рајне. Награда је ном Европом. Дух Европе, кода добила назив по физичару и фибеше у превирању. и нова европ лозофу Вилхелму Лампарту који ска схватања човека и његових је рођен у Милхаузену 1728 гоодноса, они су пренели у Србиду дине. и као ,1 'авми радници и пова ин- 1 телигенцида свдга нарола кори- © У Ослу Ј"е прослављена дво' сно применили у изграђивању годишњица отварања тамошњег Србиде. не губећи никад из вида Немачког позоришта. Ова позор* да сппска отаџбина може бити ница обраћа нарочиту пажшу омоћна и вечна само онда ако у пери, водећи при том рачуна н своме животу не буде напушта- о норвешким операма, на првом ла духовну и матери.јалну везу месту о делима славног Гсигв,