Српски народ

14 страна

СРПСКИ НАРОД

22 маЈ

]Јувапређвње мгрша Нов прилог спортској литератури Моцартова

Др Драг. Николић: Исхрана свиња, ИПРОЗ (Пољопривредна библиотека, св. 2627), Београд 1943, цена 20 ди, нара, стр. 96. Србија већ одавно заузима важно место у произв-одњи свиња у Европи. Још за Карађорђева времена товиле су се свише у Србији у знатним количинама за извоз. Тада је товљење свиња углавном вршено жиром кога је било довољно у пространим хра стовим шумама. Са постепеним нестајањем шума прилагодила се исхрана свиња за товљење у Србији другим сретствима, углавном, кукурузу. Иако је производња свиња код нас и данас прилична исхрана и товљење свиња се углавном обавља н.ерационално. Ово нарочито важи за свињски подмладак који ради недовољне и неправилне исхране закржља, што се це може поправити ни савршеним старањем за време това. Ради овога су губитци у народној привреде знатно велики. Лоша и неправилна исхрана свиња је најчешће последица непоЗнавања сретстава и начина правилне исхране свиња. Свињу је лакше хранити и товити него ма коју другу домаћу животињу, јер је свиња свеждерач а баш ради тих многоструких могућноети исхране највише се греши. У књизи дра Николића прикаван је процес искоришћавања хране у организму свиње, као и улога појединих састојака хране у изграђивању организма животиње. Затим су приказане све врсте хранива као и само припремање хране. На крају су ознбчени оброци за све ступњеве пора-ста животиње нарочито с обзиром на стање у коме се животиња налази и на сврху којој је намењена. Код ових упутстава за исхрану и товљење вођено је рачуна о различитим могућностима замењивања хране једне другом. Писац је насгојао да, износећи све елементе овога питања упути одгајивача да самоетално, у оквиру својих могућности, води економију исхране, јер на крају књиге он каже: „За исхрану и тОвљење свиња рецепти не постоје, нити се они могу дати, јер исхрана и товљење свиња зависи од врло много различитих околности. Сваки одгајивач, односно товљач, мора исхрану свиње да подешава према свјим приликама и потребама. То ће они, који за овај посао имају интересовање, лако постићи, јер су им у овој књизи укааани праои путеви." Инж. С. Ђ.

Карл Бринкман: Спортисти причају... превео Душан Касапиновић. Издање „Југоисток", Београд 1943, стр. 100, дии. 50. Код нас је почела да се развија солидна спортска литература. Имамо тако неколико монографија великих спортских клубова, неколико приказа значајних ;гакмичења ( споменица, биографија, а нисмо ни без романа и припОведака. Поред имена спортских писаца Вукадиновића, Кесића, Јовановића, Касапиновића, Глишовића јавља се читаво јато младих новинара, који св.е упорније продубљују разне спортске дисциплине и траже што чистији стил за приказивање спортских догађаја. Сада смо добили једну значајну књигу од немачког новинара Карла Бринкмана, уредника спортске рубрике Донауцајтунга. Бринкман је европски познат спортски новинар. Он је познавао све велике спортске асове, био њихов лични пријатељ или

их интервЈуисао у моменту наЈвећих успеха. Има и таквих слав них спортиста које је он познавао док их још нису обожавали милиони спортиста и које он зна као мале почетнике великих клубова. Књига Спортисти причају има зато, поред свег лаког и занимљивог причања Карла Бринкмана, нечег документарног. У приказивању поЈединих спортских каријера налазимо неке сасвим непознате моменте. Карл Бринкман је утолико занимљивији што намерно запоставља датуме, цифре, табеле и што нам приказује приватан живот, жеље, наде и тајне великих звезда. Читајући ову књигу ми пре упознајемо људе као такве, па тек онда славне спортисте о којима се обично говори у датумима и резултатима. Занимљива је каријера Финца Нурмиа, који је стварно први пронео славу мале храбре државе кроз цео сбет. Још никада нико није трчао као Нурми. Али

Инж. Владимир Р. Јованчевић: Подизање и уређење градина. Издање ИПРОЗ (Пољопривредна библиотека, св. 37), Београд 1943, стр. 38. 10 дин. Важност градина као да су више ценили наши стари. И на селу и у граду налазимо око старих кућа мале узорне градине које су са пуно љубави обрађиване. У новије време није им поклањана довољна пажња. Око куће у граду прављени су цветњаци, често без неког нарочитог распореда и укуса, а на селу потпуно су занемарени повртњаци, воћњаци а о цветњацима и да не говоримо. То нас је много коштало дуго година а резултате тог занемаривања имамо прилике данас да осетимо. Књига инж. Јованчевића, додуше, није писана за „тазе" земљораднике 'и љубитеље вртарске и повртарске вештине, већ за оне праве трудбенике на том послу. НЗмењена земљорадницима и економима, а није згорегда је прочитају и управници школа, болница, јавних установа, претседници градских општина. Писац не само што обрађујепроблем градина; он говори и о паркирању терена, што је нарочито поучно, пошто неколико његових пројеката, реализованих у нашој земљи, пружају довољно убедљивостр о солидном знању и стручној спреми инж. Јованчевића. Први део књиге посвећен је кућној градини. Има врло интересантних пројеката за кућне градине имућнијих сељака. Из њих се тек види колико може да се искористи окућница, код нашег сељака често тако мало, или нимало. обрађена, да има више штете но користи. Сем поврћа, у оквиру окућнице, може да се гаји воће, ту су стаје за стоку, ђубришта, сењак, овчарник, шупа за алате, пчеларник, живинарник, свињац. Наравно, око саме куће налази се цвеће и поврће. Око имања ређа се воће, по где-где помешано с липама. Распоред је тако учињен да сељак има преко целе годиие разних воћака, поврћа за кућу довољно, па чак и за продају, за одржавање стоке постоје сви

уређаји, предвиђени у задњем делу, далеко од куће, одвојени зеленим појасом мирисних липа. У таквом плану заступљени су хигијена, естетика и корисност. Сем планова о уређењу градина и окућница на селу. као и око кућа за ренту писац говори стручно о неговању и обрађивању земљишта за градину; о сретствима за обраду, о начину обраде. Једно поглавље посвећено је воћкама у кућној градини, затим једно цветњаку и украсном шибљу. У другом делу писац говори о школској градини, наводећи као мото Е. Шваба: „Доћи ће време, када цео просвећени свет неће моћи да појми како су вековима наставне и просветне установе могле постојати без школске градине". И заиста, наше школе, зидане тако просто и без стила, истурене готово на градске улице, без довољно дворишта, уопште и немају градине. Колико ђаци могу да науче у једној градини ботанику, колико могу корисних искустава за живот да стекну радом у градини, најбоље знамо сви ми који смо прошли кроз школе без градине. Није чудо што имамо интелектуалаца који не разликују јечам од пшенице, боб од пасу-. ља, што не знају имена појединог обичног, народског такорећи цвећа, што мешају појмове копати и окопавати... Да смо све то савладали од малена, можда бисмо данас са више успеха неговали своје мале баште на периферији Београда. И не само то, него бисмо правилно оценили значај повртарства за иашу земљу, а нарочито за Београд. и учинили бисмо сигурно доста на његовом подизању. Недостатак повртарских реона око Београда сада нам се свети. На нама је још да исправимо грешке и да колико год можемо, чинимо за подизање градина не само на школским имањима, већ и на својим. У идеалној земљи за повртарство и цвећарство ми смо најмање повртари и цвећари. Ми уопште и не осећамо задовољство гаЈ 'ења свог врта у вечерњим летњим часовима, задовољство тако познато западњацима. Не бавећи се много јавним баштинама требало би да се посветимо више корисним пословима, обделавајући најпре стварно свој врт.

слава није дуготрајна. Нурми напушта такмичење и постаје учитељ. Нурми ствара нове генерације финских тркача. На филму смо често виђали клизачки пар Бајер. Питали смо се откуд толике прецизности у игри, толике увежбаности и такве гипкости у клизачком пару Бајер. Бринкман нам расветљава тајну. Ернст Бајер, архитект у приватном животу, дакле математичар и конструктор, успео је на један прецизан начин да створи нов стил у клизању. То је напоран рад од неколико година. Ернст Бајер, клизач који већ зна шта хоће ; упознаје младу Макси Хербер, и од талентоване девојчице ствара себи партнерку с којом ће окушати да изведе неке нове идеје. Млади клизачки пар, шрајући на леду из дана у дан, није био хладног срца. Играње се завршило браком, али брак није уништио каријеру. Напротив, онда почиње да цвета Бајерово дело. Занимљива Ј'е каријера Макса Шмелинга. Тај млади џин напустио је Европу да би у Америци стекао светску славу. Макс Шмелинг пошао је насигурно. Годинама забијајући руком клинове у зид на вашарима по Немачкбј, он је знао да нема те главе која ће издржати његов ударац. Најпре је оборио Џона Рискоа. И то је већ билб довољно да залуди Америку.. Али године пролазе и Америка сензација и чуда не види више у Шмелингу звезду. 1936 Јенки би радо желели да црни Џое Луис пречисти са Шме лингом. У великом Јенки стадиону, између 80.000 гледалаца, тешко да је било неког „који би за Шмелинга дао — гљиву". Али деси се чудо. Шмелинг обара „црног бомбардера". После тога Шмелинг се враћа у Европу и сада је војник падобранских ловаца. Сем Нурмиа, брачног пара Бајер, Шмелинга ту су портрети Гундера Хега, другог тркачког чуда света, италијанских футбалера Пиоле и Меаце „летећег Хамбуржанина Ервина Сиетаса, лакоатлетичарке Гизеле Маермајер, боксера Адолфа Хојзера, лакоатлетиЧара Рудолфа Харбига, Рангхилде Хвегер, жене која држи 42 светска рекорда и најзад нашег Бана Секулића. Књигу је превео с немачког Душан Касапиновић. Насловну страну израдио је у Ј "едноставним потезима и укусно Карло На правник

& Ових дана излази у Бечу обимно дело др Василија Мунтеана Историја румунске књижевности. Ово је прво велико дело о тој теми на немачком језику. ® У Уметничком дому у Минхену приређено је „Вече румунске лирике", на коме је немачка уметница Аста Зидхауз са великим успехом рецитовала одличне немачке препеве из дела Стефана Јосифа, Василвда Александриа (молдавског „пеоете лауреатус"а), Јона Пилата, Октавиава Гоге и слазаог Еминеска.

преписка Впе!е ипс1 Аи/гекћпипцеп дег РатШе МогагГ, ВапЗ 2 ипс! 3, Негаиза;е.§:е1)еп Јга АиПга^е сЈез 2еп1гаНпзШи1е5 Сиг Мо2аг1Гог5сћип§ ага МогаПеит т ба1гћиг§; уоп ЕгЈсћ Н. Ми11ег уоп Азочу . Уег1ај* А1Ггес1 МеСгпег, ВегИп 1943, Ргеј$ 50 КМ. Као што се из горњег цитата пуног наслова овог монументаиог дела, тачније његове II и 111 књиге, види, наслов који смо ми Дали, строго узевши сувише је скроман. То је систематскз збирка преписке читаве породице Моцарт коју издаје односно уређуЈе, по налогу Завода за проучавање Моцарта, г. Ерих X. Милер фон Азо. С.рећни су велики просвећени народи! Зар нису „имали рашта се родити" великани тих нација којима се подижу не само достојни споменици, него којима посвећују читаве нарочите заводе за проучавање сваке ситнице из њихова живота и раДа! Тако ето поред разнИх завода за проучавање Гетеа, Хумболта, Лутера, Бизмарка, Фридриха Великог, Вагнера и т. д. постоји при салдбуршком „Моцартеуму" и Завод за проучавање Моцарта. При том треба имати на уму да се ту не ради о неким свескама, већ о монументалном делу, Оно (по немачким појмовима) не стаје баш мало новаца, али бар можете бити свесни тога да пријатељ музике, њене историје и њених великана, за противвредност наше хиљадарке (педесет марака) добија дело којим ће чак и његови унуци моћи да се поносе. Најзад треба имати на уму да је чак и наведени пуни немачки наслов дела и сувише скроман. Нису ту, у до сад објављеним деловима ове збирке, просто једно за другим репродукована писма и забелешке самог В. А, Моцарта од 1769 до његове смрти, његове путне белешке, његове песнички радови (о њима шира публика до сад сразмерно мало зна) па списак његових музичких радова од 1784 до 1791, па затим преписка чланова породице. Све то је проткано не само објашњењима, не само опширнијим биографијама важнијих лица која се у писмима помињу, него има и доста написа о околностима под којима је Моцарт радио у којој прилици,о музичким приликама онога времена у Немачкој, Француској и Италији. Тиме ово дело постаје и делимичном културном историјом друге половине XVIII века. Уредник Е. Милер фон, Азо осветлао је образ брижљивошћу преношења појединих писама, савршеном техником којом је водио рачуна не само о најмањим исправкама и ивичним примедбама, него чак и о писамцима која је Моцарт писао разним шифрама односно уговореним тајним азбукама.