Српски народ

Страна 6

СРПСКИ НАРОД

22 ма)

КОНВОј 3 А МАЛТУ Исповест бџ&ина Џ. Рлиџсла, вшег елемтргара у бмерачној трговачко] морнаркци

(Свршетак из прптлог броја) Око 16 часова, наши обориша два непријател»ска авиона. Један се, падајући у спиралама, сручио у море поред десног бока нашег брода, Други је екеплодирао, скоро непосредно над нама. Неки од наших псују што нигде ни од корова нема »Спитфајера« ни »Харикена«. Тек смо доцнија сазнали да ни сами британски авиони нису могли да пролетв кроз нашу баражну противавионску ватру, Они су крстарили ван обруча те препречне ватре и нааал.ивали су на немачке и италијанке авионе, који су се враКали са својих напада или су наилазили ради нових навала. После тог су нам говорили да су Британци оборили свега неких 140 или 160 непри-, јатељских авиона, док смо се ми под овако страшним околностима дошуњавали до Малте. У 17 чдсова, брод-цистерна »Охајо«, препун драгоценог горивог уља, добио је добро »по носу«. Његови противавионски топови оборишв једну »штуку«. Али, не лези враже, проклета крнтија пала је баш ка предњи део брода и направила је тамо чудо и лом. »Охајо« је свега неколико стотина метара удаљен од нас, Гледам како из н«его избија пламен, висок до 300 стопа. Мелим Бога за н>еге.»у посаду и за становништво Малте, која толико оскудева у горивом уљу, »Охајо« заостаје, а ми настављамо пут. Кад пловите у конвоју, не можете себи допустити луксуз да чекате на оне.што заостају. Пуни поготци иа једној крстарици и на два теретна брода! Нова страшна детонација: Задњи део другв некв крстарице лети читавих 20 стопа у висину. Вероватно је нвишла на мину коју нам ја рставилв нека подморница. Примиче се вече. Диван залазак сунца на мору пресео нам је, ј«р сад нвилази најжеити непријатељеки напад: 60 бомбардера наваљују на нас, Већи део »ремена сам на дужности у машинском оде« лењу. Али с времена на време иетрчим на минут-два на кров, да видим адта се дешава. Бар могу да рбввостим онв| ј «мо долв. ' ■ ... ..." ; Хек око 10 сати увече Немци су направили »»фајромт«. Око прнр^и сам мало обишао брод. Мрак као тесто, Хвалим Бога што нема месечине, Доцније ми је било јасно да ни то није никаква сре^З, СРЕДА. — Кад ^емо стићи до те пусте Малте? Као да је још хиљадама миља удаљена! Око 8 еати, »Џери« и опет наваљује и не да нам мира све до 10. И опет смо добро »добили«. Пред подне, велико изаенађење: појављује се »Охајо«. Стиже |ас! Испрва нико неће да верује својим очима. Неки мисле да нам св то придружио неки други брод-цистерна, Многи гледају кроз дврглед. Виде Св остаци рне оборене »штуке«. Значи да је баш главом »Охајо«! Наши момци кличу и мафу. Али радост нам јв кратка века, Поподне се појављује подморница, наваљује на »Охајо« и сјурује му торпед праео у стомак. — Погана ствар, -— вели ми Хари Лаурене, — надам се да ^е посада сти(ни да побегне са брода пре но што е њим од» лети у ваздух! Преко целог дана на наш брод падају шрапнели пр<ртивавионски)? топова, Падају као град. Натакли смо челичне шлемове и идемо погнути од једног заклоњеног места до другрг. Напади противника тр» ли,ко су учестали да се узбуна више не прзкида. На све стране огррмни стубови воде, Слушам језиви врисак и писац бемби при паду. Сећам се речи неког еигческог официра у ЦЈкотској; »Не брјге ее ви бомбе коју чујете кад наилази него оне што је не чујете!« Може бити да је тако; али при свему том ова музика није пријатна. Један бомбардер нас »части« читавом серијом од по 500 фунти. Једна је пала у море, непосредно поред нашег дееног брка; било ми је као да сам је руком могао дохватити. Толико је близу нас прршишала! Ево непријатељског тррпеднрг авирна! Правр на нас! Један од наших рсур паљбу на њ из митраљеза типа »Луие«, При другом реденику, митраљез запиње. Никад у животу више не^у чути толике рдабране псовке какве је -сервирао срдити митраљезац. Али главно је да торпедни авион скреће, пуштајући дим. »Добио« је. Гледамо за њим. Спушта ее све нижв. Тек после подне запажамо да смо изгубили из вида добар дер евојр пратње. Нека италијанска ескадрчла била је навалила на нас и успела је да одврји рд нас баш веће ратне бродове. Вешт маневар Италијана! Али су им Британци бар »скинули« два авиона. И вечерае најжеш&и наипа§и у први мрак. Јаснр: Експлозивни пламвнови

наших топова елужв »Џериу« као ориентација. Већ пред мрак страдао јв и други амерички брод у нашем конвоју, Цела посада је спасана; чак и две бродскв мачке. Вечерас нас и опет нападају шездесет авиона, Доста је бродова погођено усред тог пакла. Кад год зачују какву ближу експлозију, наши веселници у машинскрм рделењу нехотице гледају на прмр^не гвоздене лествице крјима треба да се прбегне ако би главни излаз био затрпан. А глвдају и у онв две кофе што св сваки час извр^у. У евакој, од њих има по 250 фунти јаког експлозива. Упаљач може да се темпира на 10 или 15 минути. Њима треба да бацимо брод у в.аздух ако би смо били принуђени да га напустимо. Нија баш пријатно гледати те две кофетине... Једном приликом, истрчавши и опет на кров, као »извештач« машинског оделења, имам шта видети: Море, ваљда у опсегу четврт квадратне миље, букти у пламену. Лепо се претворило у пламен! — Шта јв ово, при Богу!? — питлм неког морнара. — Један броД добио пун погодак. Неетао је усрод тога чуда...« При трм прказује пут мора пламена. ., _ . да спусте чамац који се налазИо недалеко Мене хвата ,е 3а . Решио сам да ова, до- ' еплава< Силазимс>1 Нац] чамвц на „ гађ вЈ »цензуришем« из наредног извешта- л ^ зио се бдцЈ м страни коју 6ије ветар( пз весламо као махнити да би се одбили од брода. У то чујемо очајно запомагање: »У помоК! Морски пеи!« Брао екраћамо у правцу тв викв и вадимр из воде младрг мррнара крји — перррезом кво м9хнит боцка по води. Показало се да је за неки комад греде мислио да је ајкула! И поред очајничког положаја у крм св н«лазимо, наши мрмци су стигли да млвдића са некр.пикр буботака казне абог тога што нае је толико поплашио, Остали чамци напустили су брод са супротне стране. Испецали су из мора Још петнаестак људи, међу њима паторицу који су били на предњем далу брода и који су задобили тешке опекртине, При свему том, на целом броду пргинур је

Облачим св на врат, На ное и ЈсИтам у бочни ходник. Тога часа се бррд пррпео толиком силином да сам траснур о зид. Тек сам доцнија сазнар какр нас је то било снашлр; Онај први »МАС« пррклет био! — служир ја кар мамац. Док емо на њега били уередсредили паљбу, примакао нам се са супрртне стране други јуришни чамац крји је нашем броду из непосредне близине сручио торпед у стомак. Замном трчи морнар, неки Џими, ЕнгЛез. Довикује миј »Погодишв нас!« Отварам гвоздена врата на крају ходника; брЖе сам их залупио наго ртворир, прцјтр иза њих већ букти пламен. Проклети торпед већ је учинио своје. Џими и )а хитамо другим путем на кров. Предњи део бродв ве^ је у пламену. Брод се нагао за неких 40 степени. Нешто пуца, нешто се тресе и ломи. Нисам начисто да ли је то бука пожара и експлозија или да ли ми просто бучи глава. Нас двадесеторица ее тиекамо око неког сплава. Покушавамо да га спустимо. Али нека будала некако је заглавило једну од кука. Изгледало ми ј« као да је прошло читаво стрлеће док су најзад стигли

јд крји +,у прднети друговима у машинском оделењу. Предвече свим теретн^м бродовима јрџд споеобним за плрвидбу стиже наредба да изађу из састава крнврја и да сваки за себе крену пут Малте. Очигледнр је сад већ и сувишр ризично да се рстане на ркупу. Бррдвви ее нагло удаљују један од другрг. Гуети мрак из кога вреба смрт... Ч^ТВРТАК, — Двадесет и пет минути по поноћи неки авирн избацио \џ читаву гарнитуру ракетли, Од њих бљешти мрре као усред бела дана. Пола сата доцнијв опет дрхватио нас је млаз светлости неког рефлектора, »Одаклв тај проклети рефлектор!?« —• питају св многи. Комбинују да нас тр ( јр сврј прилици есматрају са италијанског ретр?а Пантелерије, Значи да смр ре^ прошли кроз злогласни »булвар брмби«. Али сад рд зла наилази грра, пријтр улазимр у »Улицу МАС-ова« брзих италијанских торпедних чамаца којима као базе служе обалске пећине. Значи, да смо у мореузу између Рта Бона !Тунис) и Пантелерије, више него игде изложени ПВД" морницама, бомбардерима, минама а еад и МАС-овима, јуришним чамцима! Врдајући у »цик-цаку« као каква гоњена звер, најзад смр око 2 сата ујутру у* спели да се извучемо из домашаја рефлектора. Силазим у своју кабину. Хари Лауренс евратио код мене на »по једну«—г Чудна ствар, — вели ми, — наше две мачке цело вече непрекидно су се мувале окр чамаца за спасавање.« Нисам сујеверан. Али док м$ хвата први еан, не могу а да у томе не гледам неки предзнак, неку злу слутњу. Трже ме из сна паклена митраљеска паљба. Махинално првр гледам на сат. Пет и пет ујутру. Митраљеска зрна крј# ретављају еветлећи траг падају иа свега 100 м. рд бррда. Јрш онако сањив и бунован мислим: »Шта би рзрј прдмррници те нам се толикр близу примакла?« Није ми било јасно да та наши не бију подморницу наго јуришни чамац, »МАС«.

(Цртех . С. ОогојШћ) само Један једини, неки од британских војника из прслуге топа »Борфорел. ПогиНУР је н« меету од митраљееког литца са »МАС«-а. У наџЈем намцу сваки прјединац Је у тешкој бризи еа неким нарочито интимним другом. У часу кад смр ев ПР И макчи рсталим чамцима, силно еам ев обрадрвдо кад сам са једнрг рд њих зачур глас Хариа Лауренса; »А, евр Вае, мшфе! Добро је! Милр ми је цјтр Вас видим!« И мени је мило. У недоумици ее питамо шта ке сад бити е нама. Да ли кв нас заррбити? Или **е »Џери« рднекудд да се етушти е неба и да заспе наше чамц? митраљмком ВЗтррм? Кажу да јв и трга ређ билРСат и по веслали смр без !4ИЛ»9, час у рвом, час у рнрм правцу, кад тек некр викну; »Енр брода!« И радоени и унла* шени у истр рреме, гледамр пут хоризанта. Ч ији ли је? Најзад видимв да је наш разарач. Примиче нам се на 50метара. Прилазимр му; избацују лествице и ми рдлазимр на кров. Тек штр смо ее иепели на брод, з ето већ однекуд »Џериа«, Баца још две бомбе на запаљени брод еа кога смо пре непуна Дра «тч прбегли. Брод св буквално ломи на двоје. У тај мах, ударио сам у жестрко псрвање: С 0 тих се да, бежећи из кабине, нисам понер тррбу! Још еутрадан пр прласку из Ги* бралтара бир сам у н>У спаковар све најпотребније за случај бродолома, а баш СИНР& еам доаар још неколико пакли цигарета! На разарачу је права лудница- Пре нас јв био покупио прсаде још д?а бррдз и сад има на ^ему неких 350 бррдрлрмниг ка. СвакР иоле празно местр претрпанр јв поспаним, изнуреним мернарима. Оввј разарач имао је првобитно други задатак кад му је стигла наредба да ее прикључи нашем конврЈу. Наегрва посада живела ја ве& пуних оеам дана на смањеном еледовању пексимита и сувог меса, И прред тога н»с британеии морнари на с?акрм кораку храбрв веселим »Здравр Јенки!«

и делв еа нама сврје следовање. Настављамр пут, непрестдно тукући из противаеириских трпова некрг »Џерив« кеји лети н#д нама. Кар да се прилопир за нвс. У 10 и 30 часова наилазимр на други британски разарач крји се зауставир пред пррсторрм рд неколико стотина кеадратних метара запаљеног уља, А усред тога мрра пламена назиремо један свој брод. Настављамо пут, пошто је један разарач виша наго довољан да прихвати онр Нвкрликр људи штр је изнело главу из овргв пакла'. Али да видите сад! Онај други разарач још није потпуно ишчезао на хоризонту, ми ве& трљамо очи да би се уверили да ли случајно не сањамр. Шта је оно? Ено, тамо десно од нас стрји неразрриви »Охајр«! Знвчи да још постоји, иакр не мо* же више ни да се макне! Боже, шта ли је тај брод све претурио преко главе! Читава три сатв (три сата бе» догађаја,' прсле трликих страхрта) кружили емо ркб непомичнрг »Охаја«, Мислим да смо тимв рдбили подморнице крје еу вребалв час кад ће доту^и »ОхаЈв«. А можда ја наш разарач и рчекивао нвка појвЧања? Две групе непријатељских авирна навзлиле еу једна за другрм на »Охајо«, а дв га ниједна брмба није погрдила. Око 15 часова најзад, са разарачв добацују челично ужа »Охају«, Полазимо, вукући бродцистерну. Да тешког путовања! У два маха еу са нашег разарача прекинули уже. »Џери« нам се био и сувише примакао Па је требало одма^и св што више од »Охаја«. А пет пута се опат уже само прекинуло! На »Охају« је осим трга и крмилр пркваренр те мррамр плрвити нарочитим правцем да брод-цистерна на би »ргнуо« у страну, П ловимр епррр кар пуж. Кад сам се најзад извалир на ств у официрскрЈ трпезарији да мало ртспавам, еумњам да смр дртле били превалили 10 миља, ПЕТАК. Још само 60 миља до МвА» те, вела. Али мени је кар да никад наћемр сти^и. Вучемр и даље »Охајр«. Плрвимр брЈином рд сввга три чвора. <5ко 10 сати пре прдне привлачимо »ОхаЈо« уза свој брк и прихввтамр његрру ПРсаду. Међутим, сат дрцније, №егрв заповедник прзива прсаду да се врати. Др прследњег човека без речи извршују нарвдбу, Мало доцније, етр опет »Џериа«, Бомба од $00 фунти пргађа бррд по ередини. Сам &а Бог знати од куд није смеета експлодирар и рдлетео правр у небеса?! Међутим. не Појаељује ее ни пожар, Опет прилазимр ; и рпет прихватамо посаду. Одело им је пуно к.рмади 1»в «3бае^ч, Окв подн» 6 ме стиже рнај разарач штр смо га били еидели прред запаљеног бррда. Сад нешто нрво; Оба разарача прилазе »Охају«, јкдан с једне, други с друге 'стране 1и тако га вуку. Д рк нам деле чај, Хари Лауренс ми вели; »Кар кад двд пливача вуку дављеника, зар не?« Збиља, нв осејуамо ев Најпријатније. Збила су те три бррда, рдлична мета за »Џериа«, а ча бррдрвима око 800 људи! Али крмандвНТИ ора двв разарача као да су л,уди ДРбрих живаца. ремјили да »извуку« »Охајо«, па то ти је.„ У току поподнева, мрја првобитна еимпатија за »Охејр« нагло хладни. Изгледа ми да ће нам он свимв јрш дрћи гла?е. Одред за одредом немачких и италијанских авиона наваљује на нас. Можда пружамо толикр нербичан призрр да вни грре престо не могу људски да нишвне, Брмбе П9' даЈу, али ниједан од три бррда не Дебијч непеередан пргрдак. Противавионека артилерија са два разарача дејствује беспрекидно. Тројица њих, јавивши ее добровољно за то, прелазе нв »Охајр«, кар послуч га за један њен прртивавирнски топ, Д рк Је напад на врхунцу настаје неш*0 штр вишв никад не бих желер да дожи^ рим. Пошто еу екоро сви уверени да ћа »Охајо« нвЈзвд Ипак пртвнути, тр у групв. ма прелазимо на брод*цисгерну И првц«. ено га пљачкамо. Мени еу се прдервлч чакшире, те сам среНан штр сам у некдм орману на »Охају« нашао нове новцата рфицирске пвнтвлоне, Понео еам и крма« дић рне »штуке« што ее разбилв на кррву бррдв- Остави^у га евРЈИМ унуцимв вК9 изнесем главу. Вра^ају се људи на разарачв, натрварени рделам, крнзервама, ци< гаретвма. Неки нрсе елеђену живину. Нљ ки мррнар прнер блузу главног инжен>в» ра са »Охаја« (св три златна ЏЈиритв); друч грви му иррничнр салутирају. У једном углу већ читаво посело: мезетишу ксжзервв, бели хлеб и мед са »Охаја«; кувају квфу,,. А све тр, имајте на уму, ?у Немци нвд нашим главама, бвцају^И брмбе коЈе нас евакрг часа могу отпратити на рнај ееет. Дрк се ј01х| такв частимв, најзад наилази тренутвк крЈи збиља вреди да св »части«; Стижв први авирн упукен са Малтв ради нашв заштите, Клицвње и| (Јтртина грла. Хари ме из милеште страховитс распали ПР леђима и виче: »Слушај, Бога ти, можда ђемо збиљв живи стићи на "ЛаЛ" ту|« СУБОТА. ™ Целе нрћи смо под зашт* твм пррлазили прред рбале ретреа. С ®д, у 8 уЈутру, најзад улазимр у глввну луку Мвлт§. СвзнаЈвмо Д« смо ми поеледли квји стижвмв из нашег конво1а.