Српски народ

СРПСКИ НАРОД

Страна 15

Паул Ернст на српском

Паул Ернст: Отмица и друге приповетке, превела Вера Стојић, Издање „Југоисток" (Бџсерп г св. 16), Бсоград 1943, стр. 64, дин. 40 Колекцнја „Бисери из светске књил4ерности" коју је предузеће „Југоисток" недавно почело да објављује наилази на све већи број читалаца. Код нас се одавво осећала потреба за овзад укусно издатим збиркама приповедака и новела, уз то по приступачним ценама.. Кроз „Бисере" упознали смо се с краћим радовима многих истакнутих европских књижевника, а то је врло корисно и забавно. Сада се баш упознајемо с Паулом Ернстом код нас безмало непознатим писцем. Паул Ернст, међутим, заслужио је већ одавно да буде преведен и то са својим значајнијим делима којих он има на претек, јер је врло плодан писац. Књига Отмица садржи неколико краћих прича од којих је насловна прва. Отмиц а је у ствари дивна модерна бајка, права бајка јер није ограничена ни вре-

менски ни пгросторно, Јср се развија фантастично а писац очигледно показује намеру да створи бајку. Док је као бајка зацимљива, још је занимљивија као нека врста огледа о бајци. Читајући је, пратимо све фазе кроз које пролази један писац док пише бајку. А на крају крајева, ипак је то лепа бајка, лепша утолико што се на једној страници дешава у XVII веку а на другој данас, тамо негде на Рајни или на Булевару Сен Мишед. Духовити писац показао је своје квалитете и у причама са драмском техником Мудрац. Ту се приказују Сократ и Алкибијад за време једне јутарње шетње у филозофским разговорима. И док писац тако скаче с бајке на филозофску причу, уме да прикаже и свакодневну стварност на најреалистичкији начин. Таква је причица Кочијаш. Иако заступљен овом приликом својим најкраћим делима, Паул Ернст открива нам свој фини лик интелектуалца, песника и политичара.

ВЕШТИНА БИТИ ДОМАЋИЦА Скромна трпеза, одабрала и средила Софија Вукадиновић. Издање ИПРОЗ (Мали кувар, св. 4), Београд 1943, стр. 48, 10 дин.

јјугоско дело о Клајш

У Југоисточној Европи, где де« лом већ деценијама добро позна«

Др. Гора Иванова: Национална мисао код Хајнриха фон Клајста; Софија 1943, Штампарија Болгарски подем, про- ју немачку књижевност, надази« даја преко књижаре Чипев. ггрилично радова посвећених

У ЈЈемачкој о Хајнрику фон Клајсту. Њима се сад придружуКлајсту постоји толика литерату- је ово дело др. Горе Ивановђј ра да се једва јопд може еагле- пето дело бугарског аутора о дати. Међутим, и иностранз би- Клајсту од почетка 1940 године

Данас су све трпезе скромне, у то не сумњамо, али да скромна трпеза има и укусних једа, то је ипак вештина. Ако Је веровати гђи Вукадиновић, а до сада, су јој рецепти и савел и би- 5 ЛИОГ р а ф 0 | а 0 том анаменитом наовамо. Она је своју књигу гру* ли одлични, није тако тешко о- 4 стварити скромну трпезу. Нешто немачком књижевнику расте из писала У шест главних поглавља. више напора са мало материјала Св(Ј . 0ећи б , ис . 1) Породица фон Клајст и млаи домаћица може своме мужу и _ пићске голине Хајнриха фон деци да пружи чак и гурманлу- такнутих умова пЈ тп. дипске године ла ЈИ ри

ке. У тим мање-више посним јелима, готово вегетаријанским. и-

да који су не само дали одлиЧ'

. Клајста; 2) Клајст, првобитнн ма исто толико сласти као и у не преводе овог јзког драмати- рационалиста, претвара се у памасним. Када се узме у обзир ц нег0 су сз катедре или пу- триоту; 3) Клајст као политички да превише масна јела нису писан" 4) Клајст као изразито наздрава а меса нема много, јасно тем нарочитих дела приказивали * ' је да су савети о справљању је- његов живот и рад или „оједине иионзлни песник; 5) национална ла, од онога чега има довољно, мисао у Немачкој у времену до веома кооисни нарочито значајне момевте у ње- . „ „ . Пре свега, да видимо каквих говом стварању. Има. доста стра- Кла Ј стове п °Ј аве > лаЈстов носве чорби има. Чорба од кима . . винарски рад и Берлинер АбенДизгледа да је надјевтинија а и них земаља у којимз деда ХаЈн- ^ летер укусна; посна супа од пасуља риха фои Клајста спадају у Јреба, уосталом, нагласити да позната нам Је; посну чорбу од ' ' ' .. т , кромпира многи сматрају, и то школско штиво при настави не- ово Н иЈе први рад Др. I оре Ивасправом, за једну од најукус- мачког језика. Готово ни једна нове о Клајсту. Она се већ 1937 нијих; чорба а ла Пармантије , , француског је порекла и ако њој европска земља у том погледу не верујемо, гговерујмо Францу- више не чини изузетак. А има дозима који је једу, пошто су они несумњиво гурмани.

појавила са студијом Жена у, Клајстовом животу и раду у којој је дала доказа 0 великом раРеђају" с'е ста конкретних примера о инте- зумевању за овог КЊВЖ евника

ЕВРОПСКИ ПРЕГЛЕД

Еитораењсће Кеуце, Негаиз8е&ећеп уоп ј 0г . Јоасћпп Могаз, Беи(5сће Уег1а§зат5(аК, 5(и((§аг1—ВегНп, XIX. Јаћг, ... Не/( 3. •:■•,- ■■ , .. Трећа овогодишња свеска чаСописа Европска ревија нов је доказ тачности иримедбе коју смо учинили приликом приказа једног ранијег броја: да у потпуној мери заслужује своје име. На у^одном месту М. Лајбранд пише о теми Задаци европског саобраћаја. Као основни мотив ове студије, написане уистини са општеевропског (или чак са свеевропског) континенталног гледишта, могли бисмо да наведемо овај став; „...Упоредо наилазе две пој'аве: С једне стране нагло ра!дћење задатака који се постављају европском саобраћају, а с друге стране ирава револуција на пољу ообраћајних техничких могућности. При даљ®ј изградњи европских саобраћајних сретстава, имаће најбрижљивије да се испита којим се од многих путева има да удари. Више но икад треба избећи свако распикућство. Иифлацијз на гшљу саобраћајних сретстава не само што претставља јалове инвестиције капитала већ носи собом и врло теџже привредне последице..." Жорж Димулен јавља се са данас изванредно актуелном темом Француски радници и сеља• ци и бољшевичка опасност. Ова студија истиче се изванредно занимљивим уводом у коме се скицира развој фраицуског социалног живота од краја XVI столећа наовамо, тојест од вре-

мена када се у Француској почињу јављати плодови Колберовог рада, када земља у већој мери ступа у ред капаталистичких индустриских земаља. Колико крагко, толико прецизно и језгровито цриказују се лутања радничкин покрета у Француској у XIX веку. Излаже се нагло продирање бољшевичке агитације у дезориентисање француске радничке масе, незадовољне због заостале и оскудне социалне политике државе која је живела сва у либералистичкокапиталистичко - иидивидуалистичким схватањима. Говори се о пречишћавању појмова у данашњој Француској и о све јаснијем сагледању опасности бољшевизма, који гледа као један од предуслова за триумф своје „светеке револуције" у уништењу главних тековина 2000 година западњачке културе, о буђењу француског сељака који „још више но иједан други сељак у Европи гледа највећу катастрофу у могућности да за вечита времена буде претворен у цоживотног пољопривредног надиачара". Браћа фон Икскил под насловом Вешто питање развијају варијације о једном платонском диалогу. И У овој свеспи налазимо веома обиман преглед ратиих и по.Јигичких догађаја у свету. У нарочитом чланку прикааује се значај употпуњене грађанске мобилизације у државама Осовине. Налазимо преглед наЈ 'новиј'е литературе о два актуелна патања: о питању подитичког и привредног преображаја Француске и о питању прохтева англосаксонског империјализма. Одличан је и позоришни преглед. затим ове чорбе: од зелени и ресовању за Клајста чак и у Ја кромпира, од кромпира и кисе- к љака, буљон од свежег и сувог у ' поврћа, посна чорба од парадајза, супа жилијен, супа од карфијола, од коприва, од печурзка, од спанаћа, од тиквица, минестрон. ИталиЈ'ански минестрон нешто је већ масније: ту има и мало слантгнице. До.тазе затим супе од соје, од остатака јела.

великог за.маха, великих заслуга а оскудног у личној срећн,

од рибе. Сем чорби има доста безмесних јела: пире од слаткога купуса, ћуфте од пасуља и празилука (познате, то може укусно да буде!), посна сарма (пре рата сматрали смо је за деликатес), јалан-сарма, крокети од соје, а затим једно шест-седам јела од

ветска политика кроз научну призму 1еН$сћгШ (цег РоПШ, ће- странке, у дужем напису дефигаи$ве%ећег) уот ПеиГ&сћеп нише борбу Европе и њене. циАи$1апс1ш1&8еп5сћаШкћеп вилизације за одбрану од бољ1п$ИМ аигсћ Ргоћ Иг. А. шевизма дазинком: „Дичност 5/х ипс1 МЈп.-Ра( Рго1. 1Јг. слобода — ред!" Г. Аксел пл. IV. 21е[*1ег, Саг1 Неутагтз Гадолин, професор универзитета \?ег1а&, ВегНп И 18, 33. Вс1. у Хелзинкиу, излаже нам погдеНеК 2 — 1943. де умне елите финског народа на проблем европског контивенСврха за којом иде овај отме- та и даје приказ историског разсо.је, печурке с киселим купу- ни часопис који већ три деце- вој.а идеје европске солидарносом, паприке пуњене пасуљом није излази као орган Немачког сти. (такође некадашњи деликатес), завода за проучавање иностран- Од нарочитог ј 'е интереса члакељ, тиквице у тесту, сарме од ства могла би се с правом де- нак сад већ покојног мадридкеља с ја.шма, коомпир с кар- финисати насловом који смо да- ског професора др Карлоса. ПеФијодом, постан ћувеч с - прази- ли. овом прнказу. Ту се „сине рејре (умро је док је овај број луком... Долазе затим јела од ира нек студио", без страсти и био у штампи) под насловом „Оизнутрице, свакако врхунац мас- без патоса, али и без сентимен- пасвост за Америку". Полззи са ноће и гурманства у овом скром- талности и гледајући стварности изреке аргентинског државника ном јеловнику. На крају додати право у очи, приказује развој Албердиа „Опасност за Америку су рецепти за јела од кукуруза светског збивања. и ист.ражује треба тражити у самој Америци" и за ратне • колаче. извор догаћајима и тежњама. и овако дефинише главне елеЗа скромне новце може ипак А иллипју се природни закони менте унутарње болести америчда се састави рзчиоврстач и v- којн уеловљавају ток историје. ког континента: 1) идол лажног кусан јеловник. Само мало већа У бро.ју који дв пред нама, про- конституционализма, 2) мит Монвештина домаћице, и са ов^квом фесор др Валтер Грос, начелник рое&е доктрине и 3). шарена лаж хигијенском храном на бисцо одељења за рзсцу политику у Свеамериканства. више уоподте ишлјј у бање. вџћству ваццоналсоци.јалистичке Проф. др Румпф приказује Западну Африку као извор сировина, а проф. Карл Кригбр чес.то дискутовану тему о улози погонских горива у светској политици. МЕЂУН АРОД II И АГРАРИИ ПРЕГЛЕ

Д

ДРУТО ИЗДАЊЕ РОМАНА „ТАЈИЕ ОКЕАНА" Пустоловни роман Тајне океа-

1п(егпа(попа1е Ацгаг-Ким!- 1943/3), налазимо одличан чланак 5 сћаи, Наир(5сћгИ(1еНег Ог. рабриела Боргаса о смерницама 1е1ег Г ЈоћапеТо1сћ1еП, Уег- ™ панске пољопривредне произ/а^ Тћ. Шекћвг, ВегНп — волње на немачком и шпанском 5 сћопећег§, Ј. 1943, НеП 3. језику. Карел Хабраук (Брисел) пише о прилатођавању белгиске И поред рата који ,је поставио пољопривреде новим приликама на од П, Адамова, који је изивелике препреке пиркулисању на европском континенту и о шао у колекцији Плава птица, а научног живота, овај часогшс и новом полету пољопривреде у у издању „ЈугрИстока" још пронадаље у пуном опсегу оправда- Белгији од догађаја 1940 године шле године, доживео је сада ва сво,је име. Доноси извештаје наовамо. друго издање. Успех овог ромаи вести из области своје струке Одлични светски преглед овог на сасвим разумљив када се има из свих земаља на свету. Ради часописа груписан је по предме- У виду да Адамов спаја фанталакше ориентације садржај по- тама следећим редом: Општа стичности Жил Верна и Карл јединих главних делова часописа тГаТскрГе"; С **»<» ^ означен је на неколико језика. спо.љна трговина пољопривред- Р ома на акциЈе. гоман Је пре Често се неким важнијим студи- ним производима. Следује ужи вео Мих. Шиле а идустровао Н. јама додају резимеи на Јфранцу- пољопривредни преглед са ру- Шеншин. Две књиге, од којих ском или ком другом страном је- б Р икама: Питања жене на селу; прва има 330 страница и једну • карту а друга 317 страница, ста-

питања унутарње колонизациЈе креди'

зику. 1ако на пример у трећем пихаНЈа земљорадничког броју кој'и Ј'е пред нама (И. А. Р. та итд. ЈУ ј 00 динара.