Српски народ

страна

СРПСКИ НАРОД

29 мај

Геше на београдској Заступамо гледиште да на прт која. су од веће уметнич-ће Стелу, праву романтичарску као неког флуидног и еТЕричног

ЗашммЉо-шљ

љубавницу, која прелазећи преко свију обзира и конвенција, оставља свој дом и полази да чарски песници.

фигенија у Тауриду, а можда живи са вољеним човеком. Про би вредело покушати са

вој српској сцени треба прика- ке вредности и од далекосежзивати нрвенствено дела трајне нијег и дубљег значаја. Тако уметничке вредности, као и дела ових дана у Паризу игра се Иод значаја за стварање једнога драмскога писца, за дух културе једнога народа или једне исто- кватош Тасом, а увек треба мириске епохе. Зато намера да се слити и припремати се на извонашој публици прикаже један ђење самога Фауста. У једној од највећих немачких и европ- од земаља на Југоистоку дават ских писаца као што је Гете за- је Фауст, који смело режиран ре, разне згоде и незгоде. служује свако признање, док и прилагођен савременој позодискусије може бити само у по- ришној техници може да има гледу избора дела. Наравно да великог успеха код публике. се ту мора водити рачуна о по- Прво Српско позориште тре-

КУЋА У ВАЗДУХУ I ) Јединствена слика на једно] божанства, надземаљског бића марки ваздушне поште Папске како су је замишљали романти- државе у Риму у вези је с једном тајанственом причом. На ... „ - . марки се види, како у ваздуху, Мада г. Б. Јевтић као редитељ лебди мала кућица са једним Тор- води неколико година у заносу мисли да романтичарско позори- прозором, коју у лету носе шест, велике љубави са Фернандом, ште Гетеово више одговара мен- анђела. Над њом се појављује В. Јова- мајка Божја с дететом. Прем а једном старом предању, ову су, кућицу, у којој је једном у Наре глумачке школе није успео да зарету становала 6огородица и креира Фернанда као романти- чекала на благовест арханђела Али личности из романтичар- чарског јунака, који свој бол но- 1 аврила, у једној мајској ноћи си кроз свет. Овом нашем одлич- 1291 ^ели и ваздухом донели на Риеку, у Ином глумцу изгледа не леже ви- талији _ Три године касни ј е 0 ше улоге љубавника, где треба давде је нестала, и нађена опет

који засићен, гоњен жељом за талитету наше глуме, г. новим, напушта Стелу и путује новић и поред свога патоса стапо свету, доживљујући аванту-

ског света знају и за кајање и не могу да живе без патње и бола. Фернандо покушава да

не успева враћа се Стели, својој великој љубави. Међутим, стицајем произвољних околности у

једне дате ба да има великих амбиција не пронађе своју жену, али пбшто имати више спонтаног елана. 1294 године код Лорета. Ту усГоспођа Мира Јевтић у улози К °Р° постаде кућа Маријина ме, . . сто за ходочашће побожних вернесрећне жене дала је јеДну ин- ника _ Године ]Ш саграђена је телигентно и пажљиво простуди- 0 ко куће велика црква и данас истом граду и у дому Стелином рану улогу. Њена патетика била то место посећују многи побожје често врло дирљива, али у ии верници из целог света. С ,, ■ обзиром на чудновату легенду о целини њено тумачење Цецили.,е от Ј ци кућ / це Маријине у ваз . било је претерано у скрушено- д У ху, важи у новије време мајка сти сломљеног срца. Г-ца Горда- Божја од Лорета као заштитни• на Гошић у извесној мери добро 43 ваздухопловаца. (ЕОС). је поставила личност младе Лу- ЋЕЛАВ0СТ КА0 НАСЛЕДНА ције, како ју је замислио писац бој ] ј ? ст као срећан карактер, који „не прима спољни притисак". Несум- (ЕОС) Ћелавост је мушка бо. . лест. Она Је последња етапа исњиво да њој недостаЈу рутина, пада1Ња К0 | Се1 ко ј е обично почишто је сасвим објашњиво с об- ње код Ч ов_ека од 20 до 30 годизиром на њену младост, и више не, а врло ретко се појављује изражајних могућности у њеној Још раније. У почетном стадијуглуми, што ће временом свакако му ства РаЈУ се т.зв. „саветнич' ки ћошкови , или настаЈе Једна поетићи. мала тонсура на темецу главе. Са задовољством подвлачимо Понекад обе. Данас морамо да да су и споредне улоге врло до- сматрмо ко узцок ове појаае је-> бро обрађене, што је доприно- дну наследну варијанту растења сило успеху комада код публике. косе К °Д мушкараца. Немачкц 1 тт научник професор др. Фус оспоТе су улоге носили г-ђа Невен- рава сваку. узрочну везу етвара* ка Микулић, г-ца Едита Милба- ња ћелавостл са такозваним лахер и г. г. Будимир Брадоњић, комисленим животом или са не-. Милорад Игњатовић, Велимир довољним ношењем шешира»

сеоним скланостима средине, о могућностима позори- само у погледу домаћег репершта у погледу глумачког мате- тоара него и у подухватима за ријала и техничких средстава, извођење ремек-дела светске покао и да ли постоје добри пре- зоришне умегности. Имамо поводи тих позоришних ремек-дела које треба играти. Сигурно је да горостасна величина Гетеа не лежи у његовом драмском стварању, јер иако фауст има драмску форму, он је уствари филозофска и лирска поема, која није створена за позорницу. Зато је то тежак проблем за сваку позоришну управу, која жели да великог немачкога песника прикаже преко позорнице. Данашње позоришно воћство хтело је да прикаже Гетеово позориште преко мање познатих дела, као што су „Брат и сестра" и „Стела", вероватно сматрајући да ће тиме пробудити већи интерес код публике него приказивањем оних најпознатијих дела, за које се мисли да су исувише позната и да су изгубила привлачност. Али питање

Бошковић и Радивоје Ранисав-

Свакако до сада још нису пр®-*

, т нађена никаква ефикасна сред« љевић. Једино бисмо замерили ства против рзног губљења косе* г-ци Милбахер, која готово бес- у најбољем случају може се јод^ прекорно тумачи своје улоге, са сц.иритуозним водама за косу,^ што је била исувише лукаво-си- и масажама да продужи век ко-^ рова, кад је требало да буде ви- се на гтави ' Важно је и то * да н у се коса не ивложи и сувише и№

тензивно-Ј сунчано.1 светлостњ

Режија г. Б. Јевтића показуЈ'е Мушкарци који до своје 40 года-

је да ли је овакво решење најбоље и шта се добија извођењем Г-ђа Деса Дугали*, г-ђа Мира Јевтић и г-ца Гордана Гошић у ГеГетеових дела из којих се не мо- теовој »Степи« же ни наслутити будућа вели- (Снимак: Државна пропаганда) чина Гетеа. Она можда имају само значај као израз тежњи зоришну традицију, располаже- он налази и свој"у жену и своју Ш е наивна. једне епохе или једну етапу у мо разноврсним одличним глу- кћер. Настаје борба за његово духовној и књижевној еволу- мачким талентима у старим и срце, које је неодлучно између велико познавање Гетеовог позо- не немају никакру појаву ћелач. цији младалачког романтизма Ге- млађим генерацијама, снабдеве- позива страсти Стеле и осећања ришта и исправност његових вости, могу да рЈчуна.ју да ћа; теа ка класичној усклађености ни смо савременим техничким дужности према супрузи и ћер- схватања о значају стварања по- ста Ж ОСТ и В0 '' У К0СУ Д ° На ' Јда | његовог зрелог доба. средствима, као што имамо и ци. требне атмосфере, „штимунга", ље СГар0СТИ *_.ф .„Ј Г, Б. Јевтић, који је превео и захвалну публику. Зато би план- По првој верзиЈ'и Цецилија у извођењу оваквих дела. Игра ^ Током прошлог ^есеца бирежирао оба ова дела Гетеа у ски и са великим еланом тре- пристаје да прими Стелу у за- глумаца, музика, боје у декору и ло је у Берлину више приредаба; својој изјави поводом премијере бало да се ухватимо у коштац једнички живот и то је као не- костимима све је било усклађе- на којима су пред својим зем* Стеле оправдава њену појаву на и са најтежим стварима на по- ка врста модерног „брака у тро- Н о са много укуса и великим ра- љацима играли чешки уметницш сцени Српског Народног позо- љу позоришне уметности. Нашу је". Али због напада, које су зумевањем доба. чешких^радника? 6 запослених у ришта т в Рђ ењ ем да је млади стваралачку способност и кул- изазвали овакав завршетак ко- Српски текст комада врло је главном граду Рајха и у шеговсо" < Гете ближи српској позоришној турну вредност обновљене отаџ- мада, а делом и под утицајем успео, сем неколико места које околини. публици од Гетеа — писца Фау- бине у европској културној за- Шилера, Гете се решава да пре- мислимо требало је слободније Ж Пароброди на РаЈ"ни, који су: ста. Можда Је то донекле тачно једници посведочићемо нашом ради Стелу. Тако у дефинитив- превести. Сценограф г. В. Заго- 33 мн оге стотине хиљада путнида је романтичарски Гете са вољом и тежњом да достигнемо ној преради комада Фернандо родњук дао је успео и прикла- опе^су^овог^Ускрс^стављени^у „велтшмерцом" у срцу препуном врхунце стваралаштва у свима своју колебљивос т кажњава са- дан декор, који је много чинио П ромет на средњој прузи Рајне. љубави био некада ближи нашој уметничким областима. моубиством из пиштоља, а Сте- за успешно остварење Стеле на Они ће и ове године да приреде публици него мудри и уравноте- Као што смо већ рекли тешко ла своју недозвољену безгранич- нашој позорници. Костими го- многу разоноду и весеље рање-и жени Гете из Вајмара. Одиста, у се може из Стеле наслутити у- ну љубав самоубиством трова- спође Миле Бабић-Јовановић са- ни Ч има - ■■■ своје време краЈем XIX века метнички геније Гетеа, који и њем. вршено су доприносили стварањуу ■■■■ ■■■ Патње младога Вертера имале су сам није био задовољан овим Мислимо да је подела улога у потребног штимунга. не само велики књижевни утицај својим делом, па је чак дао и Стели могла бити другојачија,^ г до. М. Милошевић него су и формирале менталитет две верзије. Кад не бисмо зна- имајући у виду велики избор и осећања читавих тадањих гене- ли да је Стелу написао Гете, са који пружа београдски глумачрација. Колико ли је у то доба много више критичког духа го- ки ансамбл. Наша велика драмбило младих људи који су пре- ворили бисмо о том делу, за- ска уметница, г-ђа Деса Дугаживљавали вертеровски свој љу- мерајући му романтичарску пре- лић-Недељковић тумачила је обавни занос по угледу на овај тераност, немогућност и непри- ву романтичарску љубавницу са Гетеов књижевни лик! родност многих ситуација, бујно свима сретствима свога богодаАли данашња публика, чак и фразирање без психолошког у- ног талента и своје фине интеона најмлађа, много мање оду- дубљивања, као што је то слу- лигенције. Својом богатом скашевљава се романтичарским за- чај код многобројних епигона лом гласовних и мимичких моносима, ма да је романтизам ср- великих романтичара. Фернандо, гућности она је изражавала роца у извесној мери вечит. Она јунак комада, прави је романти- мантичарску страст у своме заима много више реалистичког чарски тип, човек кога распиње носу, као што је умела да нађе смисла који се не може задово- жеђ за новим и непознатим, ко- потребне акценте за бол и патљити бучним тирадама о вечној ји незадовољан са својом сре- њу. Али ипак у низу својих крељубави. дином лута по свету тражећи ација женских ликова на беоЗато можда није било довољ- заборав за свој безразложни градској позорници, од кој'их су них разлога да се приступи при- бол. Тако и он напушта своју неки незаборавими, Стела не доказивању Стеле на београдској жену Цецилију и кћер Луцију лази у први ред. То није била позорници, остављајући по стра- и одлази да лута по свету. млада баронеса Стела, идеализони друга драмска дела Гетеа У том лутању Фернандо сусре- вани лик романтичарске жене,

Д. МИЛОВАНОВИЋ: МРТВА',