Српски народ

29 мај

СРПСКИ НАРОД

Страна 13

иш,е> у двадесет шестој годинн —♦♦ЉУБАВНЕ ДИЛЕМЕ И ДУШЕВНЕ БОРБЕ У КОЈИМА ЈЕ СТВАРАНА „СТЕЛА"

„Можете ли, драга моја, да претставите с.еби једног Гетеа који сад скоро више не сцида издашно златним ширитима украшено свечано вечерње одело, и иначе од главе до пете углавном удешеног као што приличи галанткоМ човеку од света који се креће у светлости безбројних зидник и столних светњака, посред свакојаких људи, међу којима за њега постоје само једне лепе девојачке очи. Тај пар очију влада њиме, покреНе га из једне разоноде у другу. Ч$с га прикива за карташки сто, час га одвлачи на неки концерт, час опет на бал. Али гдегод ее налазимо, он доследно чини само једно те исто: ббележен свима својствима лакомислена млада човека, без престанка се удвара привлачној малој плавуши. Покушајте све то да замислите па ћете добити слику и прилику садашњег прерушеног, карневалског Гетеа, човека који поиекад пропушта да вам пише, ]ер се стиди самог себе у вашем духовном присуству. ... Али поред њега ипак је нешто встало још и оД оног другог Гете.а, онога у једноставном дугом капуту сиве даброве боје ,са мрком марамом око врата и са добрим чизмама који већ езд у фебруару назире прве предзнаке пролећа. кад ће. опет да му се отвори овај лепи свет са уживањи• ма у природи..."

То је Гете написао у чувеном писму од 13 фебруара 1775 грофиии Аугусти фон Штолберг, сестри грофова Штолберг. „Густица" претставља једну од најчуднијих епизода у животу младога Гетеа, који је иначе у оно доба, издашно размажен од жена, био све друго само не резигнирани јунак платонских љубави на отстојању. У неруној 26. години. већ познат као песник, пред крај свога првог, младалаЧког периода стварања, Гете је добио од грофице Штолберг полуанонимно писмо, потписано кратко „Густица". Тако је дошло до сентименталног пријатељства преко писама у духу последње четвртине XVIII века. Гете је „Густици" у тој преписци откривао и најскривеније кутове свога срца, доцније ју је чак у писмима ословљавао и са ти, ма да је у животу никад честито није ни видео. Онај „пар лепих девојачких рчију", који је био дубљи мотив неколико његових књижевних дела, међу којима најглавније јесте „Стела", припадао је Ани Јелисавети Шенеман, рођеној 23. јуна 1758, размаженој јединици богатог франкфуртског банкара. „Лили" — тако је Гете називао не само за време ове франкфуртске идиле, него још и као старац, у свом аутобиографском делу Песма и истина, иако тек у седамнаестој години, већ је суверенО владала појмовима, стратегијом и тактиком велике монденке. Вешто је играла са читавом четом обожавалаца, код ко.јих су главна побуда биле њене личне Дражи „привлачне плавуш.е", као што каже Гете, а не очекивани велики мираз. У тај круг ушао је и млади Гете. За „Лилино" срце, Гете је углавном био оно исто што и сви остали обожаваоци. Али њена сујета желела је од већ познатог младог песника и франкфуртског патрицијског сина да направи сво.ј коначни плен. Гете је „загрејан" за њу, чак и добро загрејан. Али његово срце још је препуно трагова дотадањих љубави, које је остављао по једну у сваком граду у коме је дотле боравио. У родном Франкфурту почео је, још дечаком, са Гретицом, ћерком учитеља играња. Као млад студент права у Штрасбургу доживео је велику љубав са Фредериком Брион, ћерком сеоског пастора у Сезенха.јму (љубав ко.ју целог века није потпуно преболео). У Вецлару опет, где .је био на стажу као приправник у Врховном суду, наилази љубав са ћерком среског писара... Сад пак први пут љубав са

младом дамом из великог света. Родитељи и једне и друге стране нису очарани, нарочито Гетеови родитељи. Ни сам Гете покаткад није очаран. „Лилина" мајсторска тактика изазива код њега страшне кризе љубоморе, намеће поређења са Фредериком, која не испадају свакад у „Лилину" корист. Јављају се одлуке да се „кида", да се бежи из Франкфурта, али оне се не извршују. Најзад, нзјнесрећнијим путем, који може замислити заљубљен човек, посредовањем неке г-ђице Делф, долази у априлу 1775 и до службе-1 не веридбе, некако свечано-укочене. „...У отсудном часу..— вели Гете, — пружила ми је руку, не велим баш оклевајући, али некако споро, замишљено..." Међутим, баш та веридба као' да ,је почетак краја. Обострани родитељи као неким прећутним споразумом раде на том да се она поквари. Сам Гете предузи-. ма пут у Швајцарску са младим грофовимћ Штолберг („Густином" браћом), „да види да ли може без Лили". Три месбца велики пријатељ природе ужива у величанству Алпа. Најзад долази до кварења веридбе. Раскида се исто оНако банално као што је и настала: „Лилина" мајка „решила се" да исприча кћери За Гетеов однос са Фредериком из Сезенхајма... „Ох. још да не пишем драме, потпуно бих пропао..." —јада Се Гете у једном писму „Густици". И збиља, неколико Гетеових позоришних дела имају за свој постанак да захвале искључиво „Лили", односно патњама, које је она иЗазвала. Тако се прво јавља Ервин и Елмира, мали позоришни комад који је, како каже један од безбројних Г етеових биографа,, „можда требаЛО да буде опомбна за Лили". Елмира је лепа али сујетна девојка, која својом кокетеријом- страшно мучи свог вереника. Друга „опомена" (ако усвојимо горњу тезу) била је драма Клаудина. Клаудина, лепа. умна, размажена. кокетна али при свему том добра Клаудина, кћи отменог господара од Вила Беле, тоне у љубави са пустоловом, пропалицом. одметником од друштва КрУгантином (доцник му: је Гете изменио име у „Ругантино"). Треће И најпознатије дело тог „Лилиног 1 циклуса" јесте Стела ко.ја се сад- јавља на београдској позорници, закључак не само тога „циклуса", већ и закључак бу.јног. младалачког периода уГетеовом књижевном стварању. излошба сликарсних р а д о в а У свечаној дворани мушке реалне гимназије Кнеза Милоша у Крагујевцу, отворена је изложба слика Љуб. Анђелковића, Г1. Лазаревића, и Свет. МладеновиОд рата на обамо ово је прва, строго уметничка приредба, организована од стране приватне иницијативе и приватних средСтава, па јој стога тр^ба придати већи значај него онима, приређеним званичном иницијативом или Субвенционисаним од стране разних установа. А. ДОЛИНАР: АМАЗОНКЕ (теракота) На изложби је изложено ОкО стоТину радова. Две трећине чиМИРКОВИЋ у свежем, импресио- фектног стила. Ти његови жен- не радови младог и талентованистичком Портрету моје жене. ски актови тако смело, али ипак ног сликара Љуб. Анђелковића, I Два млада сликара — МИЛОШ веома зналачки и складно потен- док С у остали радови сликара ЈОНИЋ и' РАДОМИР ЈОАНО- цираних форми одишу неком ду- Лазаревића и Младеновића. РаВИЋ — који су успешно деби- боко чулном, па ипак јединстве- доаи су разноврсни. Пада у очи тирали на Изложби сликара у но племенитом лепотом. Она мали број уљаних радова, који заробљеништву јавили су се сад бујна и горда Лепотица са огле- Сви П отичу из предратног доба. поново; први са четири свежа далом, а још више можда она _ . ■ . С друге стране опажа се већи акварела, а други са Једним тем- толико штедра и деликатно ком- ,, . г д ■ / ^ л броЈ акварелних радова, тако Д® пераметно боЈадисаним (уље) понована група двеју нагих А- г , ■ т- - се ова изложба може означити ћеоградским мотивом. Тим на- мазонки израчава неку неодољи- , ,, , . к?о изложба акварела. Младеношим наЈмлађим живописцима ву, опојну митолошку чар. Не . . придружује се и ГАЛИНА мање сугестивно делује и Пор- виК Је дао радове рађене пером ' СТОЈАНОВИЋ-САХАРОВА чији тре проф. Шкерла својом ош- као и два Р а Д а екладни пастели — све портрети тром, продуховљеном моделаци- Општи утисак ј 'е врло пово•— дају једну привлачну прет- јом. Долинар се креће у линији љан, поједина дела су на правом ставу о њеном таленту. Ако спо- најбољег модерно,г вајарства. уметничком НИВ оу и могу чинименемо ту још интересантне сце- СВЕТОМИР ПОЧЕК дао је у . . . . . ти част и наЈугледнијим уметнинографске нацрте и два мало једноЈ шир.око и меко моделисамутна пеЈ 'зажа у масној боји ној' Женској глави живота, ка- чким салонима. шМШШЕА ДЕНИЋА, завршили рактера и смирене, суморне ле- Сликар Анђелковић доминира смо у главноме ову, наравно, са- поте. МАРКО БРЕЖАНИН пжа- изложбом; акварели> пејзажи> мо сасвим летимичну смотру на- зује се свсжији , нгпосредниЈи у ших сликара. некако барокно схваћеном Пор- Ц ве ^ а и портрети, чине главВајари су заступ.љени у много Трету уметника, пего у мало те- ни део његовог рада. Најјачи је мањем броју — али се на њихо- шком, уморном Портрету Боре у портретима, у којима испољавом челу иалази ЛО.ЈЗЕ ДОЛИ- Станковића, док се више графич- ва ИЗ р азиТ0 уметничко изражаНАР. Један скулптор чија умет- ки талент ПЕРИШЕ МИЛИЋА вање _ КонСтрукција дела и ком . ничка личност постаЈе све вид- најповољније испсљзва у рељенија и знатнија и који од излож- фима Вук Ст. Карацић (гипс) и бинациЈ 'а боја сачињавају његобе до изложбе скреће све жив- Момчило Милошевић 1бронза), и В У главну сликарску особину; љу пажњу на себе. Он је и овај у једном академски чистом и у П ејзажима Анђелковић је пут донео неколико радова, те- глатком цртежу. Свеж, интиман и јако допадљив. ракота, од врло оСобенОг и е- Тодор МпНОЈЛОВИћ Нзегови пејзажи дају верну сли_ ку живог и природног. Једино (с* ^ >>- ... тамни и тешки тонови неба ко-

БЕТА ВУКАНОВИЋ: СЕЉАНКА

Анђелковић не само да наговештава, већ даје оправдане наде да ће се развити у првокласног сликарског уметника. Сликар Лазаревић, који нам је познат из својих ранијих излагања, изишао је Овога пута са својим старим радовима, те смо му захвални што је на тај начин допринео општем утиску ове високе умеТничке приредбе. Младеновић је млад сликар, чија се младост јако изражава у свима његовим радовима. Несумњиво је да он располаже лепим сликарским смислом, и када буде савладао оне велике тешкоће које раздвајају љубав за сликарством од праве уметничке слике, може се са сигурношћу рећи да ће се и он развити у доброг сликара. Изложба је побудила лепо интересоваше јавностн