Српски народ

Страна 12

СРПСКИ НАРОД

29 мај

ПРОЛЕТЊА ИЗЛОЖБА У УМЕТНИЧКОМ ПАВИЉОНУ.

КЊИЖЕВНИК ТОДОР МАНОЈЛОВИЋ ОТВАРА ИЗЛОЖБУ

КњижеВник Тодор Манојловић отворио је Про летну изложбу београд,ских уметника следећим говором: Као што се сваког пролећа обнавља природа, зазелене поља и вртови, процветавају воћке и

шла већ и сама по себи као живи доказ несаломљивог стваралачког полета наших уметника, она је уз то још и најпозитивније деловала својом стварном уметничком вреднош^у и наишла тако на одличан одзив код наше публике. Ова последња околност, одзив, интерес публике, велике је важности: она пре зља јецвеће и враћају ласте, тако се, дан од »®°пхоДних услова здрасада вев од целог једног низа вог ' н«пР«Д н °-- /метничког жигодина на овамо, и у овом Умет- вота ' Је Р иако ) е У У^етности о-

ничком павиљону, редовно и увек поново отварају наше про-

но првенствено и највише, разуме се, увек — стваралачки

Овогодишња Пролетња изложба означује једну видну етапу у раду око обнове нашег уметничког живота: знатно јача, садржајнија, и квалитативно, и квантитативно, од лањске, ора, у главноме, васпоставља ниво наших предратних репрезентативних изложби — што у датим околностима претставља једну несумњиву добит. Заступљено је четрдесетак уметника са преко сто двадесет радова, који сачињавају једну угледну и привлач ну колекцију. Овај пут није било тематског ограничсња, услед чега је изложба, у својој цели ни, испала живља и разнолични' ја, а уједно и лична особеност појединих сликара могла да дође до јаснијег, маркантнијег из раза. Сви они наиме — а има их прилично — чија је права област пејзаж или мртва природа учинили су сада много бољи утисак, него на прошлогодишњој изложби на пример која је та два жанра била искључила. Тако одмах сви наши старији сликари који се надахњују претежно лепотом предела, цвећа и плодова; једна БЕТА ВУКАНОВИЋ која је, поред одлично постављене студије Босанка и једног солидног женског портрета, дала две веома живо и свеже колорисане мртве природе;затим ДРАГОМИР ГЛИШИЋ са два гиздава пејзажа и два нешто тмурна цвећа; БОР а . СТЕВАНОВИЋ са једним деликатним мањим пејзажом и једном једром мртвом природом; МИОДРАГ ПЕТРОВИЋ са својим ведрим зеленим шумадијским пределима; ДРАГОСЛАВ СТОЈАНОВИЋ који у светлом акварелу обрађује сличне мотиве, па СВЕТИСЛАВ СТРАЛА који у истој техници, али готово са густином и жаром масне боје слика пејзаже као онај визионарски, утварни Београд или раскошне букете свежег пролетњег цвећа, седефасто бојадисане јабуке и металично светлуцаве рибе, док ЈОВАН БИЈЕЛИЋ у једном чудном, готово апстранктном Пределу заснива цео ефект на кон- ( трасту црнога са неким бледим, хладним роза и једним смелим као ведар живи декор или о- али још више у два етерично зепотезом усијаног зинобера. квир. лено интонирана Предела који Али су и остали, млађи наши ИВАН РАДОВИЋ је у свом по- иду, несумњиво, у најбоље, најсликари обилно и успешно дали етичном платну Њиве исто као зрелије што је уметник, у помаха својој љубави за пејзаж и и у фигури са мртвом природом следње доба, у том роду извео. мртву природу, не занемарујући Доручак развио једну раскошну Веома је апартна, као замисао, при томе ипак ни портре. и фи- гаму најделикатнијих боја. 'Го- као визија, а зналачка у спровогуру којима та прегршт цвећа, пле, слатке колористике дао је ђењу, и Киша од ВАСЕ ПОМОвегетације, воћа, слободне при- и ВЕЉКО СТАНОЈЕВИЋ у гра- РИШЦА којој се интересантно роде и градских мотива служи циозном портрету Младе жене, противустављају два његова ве* лика, монументална портрета строге, глатке фактуре. МИЛОШ ВУШКОВИЋ је у Портрету сликара Граовца са мајсторском лакоћом спојио живу, интимну карактеристику модела са треперећом свежином и дражи колорита — које дискретно прострујава.ју и његову Мртву природу. Сам НИКОЛА ГРАОВАЦ афирмира се све настојније као један од наших најјезгровитијих, на.јкрвнијих колориста. Његов мали пејзаж Мотив са Кнежевца и мртва природа Цвеће (она једра, загасито црвена ружа у бујном, сјајно-зеленом лишћу) одиста су узорити и као сликарски доживљај, концепција, и као техника масне боје.

летње изложбе. Једна сразмерно гени,ално_г или даровитог по,единјош млада али очигледно већ у- Чв, ипак ,е врло знача|на и, практврђена и крепка културна тра- тично ' често п Р осто п Р^УД" а и диција делује, афирмира се ту У лога мноштва, публике, друштва такорећи са неумитном нужнош- чи ) е р «умевање и признање да*у неког природонг закона, при- 1У на Јв фикасни )И потстрек уметређујући нам сваке године, па нику за његов стваралачки натако и овај пут, и усред изван- за његов узлет ка звездама. редних данашњих прилика, једну ИталиЈански Ренесанс на пример свечану пролетњу смотру наше могао Јв да се оствари на Јвдан ликовне уметности. та *° с ) а » ан и величанствен начин одиста само захваљујући најприЖивот је: континуитет — а жи- снијем стицају и најинтензивнијем вотна способност, виталитет је- узајамном де)'ству тих двају чисте: воља и способност за одр- ниоца уметничког живота, захважавање, односно, у преким слу- љујући оном жарком и радосном чајевима, за васпостављање кон- одушевљењу што је стварање ветинуитета. Наши уметници пока- ликих уметника умело да изазове зују у високој мери ту способ- не само у вишим и највишим круност, тај животни елан — и пе- говима, већ и у широким народровој наше уметности цвета оди- ним масама. ста једро даље и под тмурним Најтоплије, најрадосније и најнебом и усред непогоде. О томе чиетије од свих одушевљења је смо баш ту недавно могли по- оно за ду* и лепоту — и увек је ново да се уверимо: — прили- то један свечан и срећан тренуком изложбе наших сликара у так када такво одушевљење обуропству, са којом је врло срећ- зме душу народа; када народ но отворена овогодишња сликар- одједном некако осети — било је ска сезона. Привлачна, добродо- тога, код старих Грка, код Итали-

ј - ана Ренесанса, па и касније још понекад — осети да је прави и најплеменитији смисао и врховни циљ живота у тим идеалима и да у доба тешких искушења самб ти идевли могу да уздигну човека изнад свакидашњих брига и невоља. Уметници, песници и мислиоци су надахнути проповедници тих идеада, верни чувари тог светог пламена, без којег нема живота; они га гаје и предочавају, предлажу неуморно народу; каткад муњевито, величанствено и раскошно, каткад, можда, тише и скромније — али увек с вером и животворном љубављу. Онако као што побожни, истинити свештеник служи службу Божју и моли се Свевишњему за сво)'е верне. Свака озбиљна и искрена уметничка или поетична манифестациЈ'а претставља такву једну службу или молитву. Песник је спроводи у речима и идејама, музичар у звуцима, а сликар и вајар у бојама и облицима. Ово је данас обред облика и боја; свежих пролетњих боја, богатијих и ведриј'их, него што смо их видели на лзњској ' пролетњоЈ - изложби — јер ћете овај пут, поред портрета и фигура, наћи ту поново и множину пејзажа и мртвих природа, лиснатог младог зеленила и раскошног разнобојног цвећа које наши сликари нарочито воле и умеју да сликају. Желећи да вам та ведра пролетња процваст боја буде привлачна и угодна, част ми је отворити ову изложбу. зажа и један веома лепо схваћен и зналачки изве.ден женски портре. Слично би се могло рећи и о АНТОНУ ХУТЕРУ чије две фине мале Композиције имају неку сасвим особену, готово архаичку чар. Овде треба споменути и СВЕТИСЛАВА ЛУКИЋА

•који у Пределу са Дедиња пока* зује такође израђеног укуса, осећања и прекаљене техничке вештине. Непосреднији, спонтанији је ЂУРА РАДОЊИЋ који је у једнбј мртвој природи са лимунасто жутом лубеницом пред плавичасто сивим фбндом умео и без неког нарочитог рафинмажа да оствари нешто што привлачи, годи, разгаљује као и сама природа. ЖИВКО СТАЈИСА ВЉЕВИЋ је, у једној великој, можда нешто прецизно аранжираној мртвој природи и пејзажу истих сразмера Стари Београд поново осведочио своје познате врЈЉне: смисао за велику деко" р.ативну кбмпозицију и израђено колористичко знање — док је СВЕТИСЛАВ ВУКОВИЋ у паноу Враћање са рада дао и овај пут пуне одушке својој предилекцији за жарко, пламтеће шаренило боја и широку, импресионистичку технику кичице. МИЛИЦА ЧАЂЕВИЋ, живахна одмерена и деликатна у акварелу, дала је у малом платну Из моје баште једну сасвим м,зјсторски насликану, ваздухом и светлошћу фино прозрачену студију шипражја и биљки (фикус и слично); РАДМИЛА ЂОРЂЕВИЋ, поред занимљивог птичијег шаренила Из зоолошког врта, дискретно тонски изведен Портре г-ђе Љ. М. и жанр На углу; ЗЛАТА РАНКОВИЋ грациозну, у флуидним, седефастим тоновима израђену фигуру Сеоско ђаче и једно слично третирано, такође пријатно Цвеће; БОСА ВАЛИЋ два крупним, пастозним потезима насликана платна (Девојчица у кујни и Предео), а Г1ЕРСИДА НИКОЛАЈЕВИЋ укусно постављену студију Сељанка. ЉУБИША НАУМОВИЋ, још подложан разним утицајима и нешто тврд, сиров у фактури, одаје у својим, мотивски, врло разноликим и занимљивим радовима ипак један симпатичан полет маште и хотења — и она његова златно-жуто интонирана Жетва може свакако да важи већ и као реализација. Архитект МОМЧИЛО БЕЛОБРК афирмира се врло часно и као сликар једним деликатно нијансираним Цвећем, а још више оном љупком и зналачки колорисаном портретском студијом: Мој син. Нешто аналогно дао је и БРАНА

ДРАГОМИР ГЛИШИЋ: ПРОЛЕЋЕ НА ПЕРИФЕРИЈИ

Дубоко сликарски гледа, осећа и мала и ЈЕФТО ПЕРИЋ који је изложио три свежа, сочна пеј-

ЖИВКО СТОЈИСАВЉЕВИЋ: МРТВА ПРИРОДА