Српски народ

'Страна %

СРПСКИ НАРОД

29 ма!

ЗАДРУГДРСТВО - ОПШТб РАРОДНА СВОЈИНА

народ да се сломи, него сви Срби морају да су ту сложно. А ако један вуче на једну страну, а други на другу, онда им је одзвонило и томе нема помоћи. Зато кроз то задругарство треба да иде цео национЗлни живот, цео социјални и економски живот. Кроз ту организациЈу има да се спроведе и усаврши диригована, или такозвана планска привреда, која је дала толико добре резултате и која мсра, ма какво стан,е било, и после рата кроз дуги низ гсдина да се примењује, па да се не деси оно што се десило после првог светског рата, да од сел>ака дигну сви руке и да падне пшеница на'60,— динара сто килограма и да сељак иде сав у крпама и да падне у руке зеленаша. Не само то, него кроз то задругарство мрра и врховна државна управа и влада да спроводе мере за одржавање и поретка и осигурање поретка и рав нотежу тога друштвеног и државног поретка у Србији. Ето, то су крупни задатци, суд боноени задатци, браћо задругари. Ако прочитате између редова ово што сам вам ја све казао, ви ћете видети да се у ваше рукг задругарске став ља судбина српског народа и српске државе. Ви ћете у будуће бити ковачи народне среће и чувари онога што |е нама најмилије, мајке Србије, да ,не улети опет неки Будалина Тале у српски народ и

српску државу, па да је упропасти за двадесет четири с?та и да побегне, и да остави у беди и невољи српски народ да сноси туђе грехове. Да се не би то у будуће десило, та организација мора да буде чисто народна и мора да буде кичма и ослонац будућег државног и друштвеног поретка. 1 Ето, браћо задругари, то 1е мој поздрав вама, то је моЈа ин« струкција за ваш даљи рад, за обезбеђен,е виталних интереса мзјке Србије. Ја бих жедео да ви одмах примите ваше свете дужности, тако крупне и тако судбоносне, да се конституишете и да отпоченете рад са срећом, и то вама на част, а народу и Отаџбини на корист, понос и дику. Живели, браћо задругари! Речи претседника г. Недића задругари су саслушали пажљиво и поздравили живим одобраван>ем. ј После претседника г. Недића говорио је творац српског задругарства Михаило Аврамовик, У свом говору, који је трајао скоро читав сат, Михаило Аврз» мовић изложио је углавиом развитак нашег задругарства, го>мињући разне фазе кроз које је задругарство пролазило. Свака реч претседника Аврамовића саслушана је са великом пажњом, Он се најпре обратио г. претсе« днику" владе и захвЗлио му иа ,његовим из^гањима. Претсед- иик Аврамовић је поред осталог рекао.: I

УДРУЖЕННМ НАПОРИМА СРПСКИ НАРОД СТВАРАО ЈЕ СВОЈУ ИСТОРИЈУ

ру израсле с њим. Оне су његова душа, оне су у срцу, у сржи, у крви његовој, а плод су његовог дугог и дугог живота у крвним задругама. Те крвне задруге јесу његово највеће благо, које је имао и ко.је је остало неискоришћено и пропало. Ви сами треба да се сетите колико је таквих лепих особина имао из тога доба и које се и данас провлаче кроз српеки народ као ирвени кончић и које се разликују од особина осталих народа, јер нико нема шта Србин имаде. I Хоћу само једно да вам поменем, једну особину која је пала у очи и страном свету, који је ту особину истакао и подвукао: Србин је веома својтљив. Он и страном човеку каже: друже, јбрате, пријатељу, рођаче ,дедо и ,томе подобно. Он и страној же■ви жаже: сестро, ма.јко, снајо, ба»0 и томе подобно. А то су изрази благородства шегове душе, то је израз његовог чедног моралног стања, које је он добио !Још у оном животу када су појстојале оне крвне задруге! Али, те крвне задруге имале јсу на Србина и на српски народ особитог утицаја. Оне су формирале њега као човека честитог и поштеног. Сетите се само какав је Србин био 1912 године. И као човек и као јунак и као радник и као правдичипч и као нарочити особењак са човечним осећајима. Све је то код њега развила крвна задруга. А Ви знате када ј*; крвних задруга ћ .евтало настао је пораз, почело је да наступа колебања у српском народу. ј I Да није дошао наш првоборац задругарства г. Михаило Аврамовић и подигао српску заставу и позвао српског сељака да се удружи на самоодбрану и самопомоћ, ко зна шта би било. Српски народ који је васпитан у задругарском смислу, одмах је то схватио и похрлио и резултати су били сјајни. Они би били и сјајнији и бол.и да иије пбсле тога одмах дошла Југославија, па онда партизанство, па себичн.аштво, па котеријанство и те велике особине које су биле плод нашег демљишта у српском нароДу би.._. су доведене у питање. Рад у српској сељачко) задружној држави ! Ви знате, драга браћо задругари, да је наш народ сељачки народ, да нас сељака има осамдесет пет процената. Ми од те стварности не можемо да затворимо очи, нити да бежимо од ње. Него, напротив, с њом имамо да рачунамо, јер наш сеоски свет живи у селу и морамо да рачунамо с тим да је село основа и темељ свега онога што постоји у мајци Србији, то је снага српског на|рода и моћ његовог духа. И зато мора да се поклони селу особита пажња, то мора да се истакне, и село мора да дође до пуног изражаја. Тај| изражај, по моме убеђењу и моме схватању, може једино да буде у задружној српској држави,

или, како је ја нззивам: српСкој сељачкој задружној држави. У то,ј задруж«о.ј држави мора пос?0, рад да добије своје признање и сво,ју награду, т макар ко га обављао, било земљорадник, било радник, интелектуалац и томе подобно. У тој 3'дружној држави мора сваком брату Србину и сестри Српкињи да буде гарантован примеран живот, па да воли ту државу и тај народ и да за њега живи и мре. Зато и може српски народ да дође до Изражаја и да очува себе ,у сад-шњости и будућности у једној чврстој и јакој организацији, Која је основана на његовим дубоким традиционалним особинама и која одговара духу савремености, духу данашњег времеиа, а то је као што сам казао: СРПСКА СЕЉАЧКА ЗАДРУЖИА ДРЖАВА. То значи да основа те задруге мора да буде зздругарство, да мора основа те задруге да будете ви и да ту државу ви држите у сзоЈим рукама. Отверено ззлругаргтво зз све Срб® Зато, драга браћо задругари српска влада, Влада н^родиог спаса, мислећи на то, дошла је до закључака да изврши приђремне мере у том погледу, јер неће да ломи ту ствар прехо колена, јер је то од огромног значаја по садашњост и будућност српског народа и зато је једну од тих мера донела. То је Уредба по којој сте ви наименовани као воћство задружних савеза. Ја вас молим да ни ви ни остали задругари не мислите да је то неки атак на старо задругарство, на старо воћство, или неко, не дај Боже, неповерење. Напротив, то мора да се тумачи овако: код свих вас и код свих њих мора да се схвати да је то манифестација једног новог времена, једне нове потребе, и то братске, хомогене сарадње и да је потребно, с обзиром на ново време, да се задругарство усаврши, како ,би могло да изврши задатке, које будућност њему налаже. Тако треба да се тумачи, тако мора то и да буде. Задругарство је остало отворено, приступно сваком бра ту Србину, свима сталежима, а најпре и највише земљорадничком сталежу, који је и најпозваниЈи да држи др! жаву и будуће Друштвено уређење и да буде ослонац, основа и тога друштва и те нове државе. Основи задругарства остали су исти. Начела су иСта. Али, задругарство мора да буде општа народна својина. Оно не мрже да припада ни Петру, ни Павлу, ни Јанку, ни неком другом, оно мора да припада народу. Друго, задругарство мора да буде снажно, уједињено, сложно и братско, право српско задругарства Не

може браћо Срби, један да искочи горе, а други за десет корака доле, па сваки на своју страу, ко у Клин а ко у плочу, него сви морају да буду браћа, да Ји спасли Србију и Српство, свк чса сложно да раде да би билг добри резултати. То задругарство мора да иочива на честитости, поштењу и високом моралУЗато, мора да буде јако контролисано. Задругарство, да би могло да живи, да р"ди, да се развија, мора да има своју задружну банку. Оно ће ,?е добити у н"јскоријеи премену. Али, гато је најважније, оно мора да се усаврши и да гп у с?б? и гоиго'К? М"се н:родне, а на бззи добровољног иристанка, на бази иницијативе, на бази утакмице у раду, на бази честитости и поштења. Иајјача привредна ерганмзација код српског . нареда Сматрам да ће оно бити право српско домаћинско задругарство и да ће та органиггција бити најјача при4 вредна организација у Срби'и и у српском народу. А ево зашто, Кроз то задругарство, крсз ту организаци/у мора да струги здрав народни живот, цео г ! г живот. Јер, не може то да буде свако на своју стрглу, а не уекупно. Јесте ли видели онај прутић када узмете једзн можете лако да га сломите, а када их узмете вивде у сноп, онда их не можете сломити. Исто тако не може српски

— Гбеподине Претседниче, већ дуже времена и стално ја читам Ваше говоре упућене српском народу, у првом реду српском земљораднику у којима Ви излажете велику вредност нашег зађругарства и велику наду у његову стваралачку снагу. У истини, све што Је српски народ створио, све што је постигао, урадио је удружсним напорима Ја ие знам како је нш народ у својој прапостојбини живео док је био тамо иза Карпата, али знам да је и тамо имао оргализовану породицу, организовано братство и племена и да је све што је требало, било да је бранио и сачувао, све што је постигао, постигао је удруженим снагама. Када је наш народ прешао у ове крајеве, он се служио увек, као што је то морало биТи, удруженим напорима, да створи своју Отаџбину. Удруженим напорнма ишао је кроз живот, стварао је своја склоништа, обрађивао своју Отаџбину, своју постојбину. То је била једна врста удружених снага, а шта значи радити нешто удруженим снагама, Вама, господине Претседниче, као војнику, врло добро је познато. Ништа није српски народ појединачно могао урадити, него само удруженим снагама свих својих чланова. Сјајан пример за то је поука великих Немањића, који су српски живаљ подигли иа високи степеи и то само. удруженим снагаша^

Тако је краљ Милутин оставио повељу у манастиру Бањској, у ,којој се истиче вредност удружених напора. Он је тако удруженим напорима ослободио оне Србе који су били под влашћу Византије и других владара. То је служило као основа свима доц нијим српским владарима. После њега дошли су други велики Трудбеници, као што су били Ви соки Стеван и други, који су почели заједничким напорима да стварају могућности бољег жшвота српском народу. Животна функција српског народа Удружени напори били СУ, не само традиција живота нашег народа, него и животна функција српског народа. Цео живот српског народа је на тој бази. И када на то мислим, господине Претседниче, ја се увек стављам пред једно чудно питање. како је могућно да српски народ, који је такве дивне творевине створио удруженим напорима, одједанпут се мануо тога Сваки народ уређује своју државу и своју домовину на основама које су њему својствене. Тако је наш народ радио у прво време, али доцније се мануо тих принципа да удруженим напорима ствара своју будућност. Из наше народне историје видимо где се појединци истичу као јунаџи, где је индивидуал-.

ност дошла до изражаја. Тако видимо Марка Краљевића и Милоша Обилића. Међутим, све оно што је учинио Марко, није ипак учинио сам. Он је имао једну високоумну мајку, која у једном моменту, када су њен су-. пруг и девери покушали да отступе од моралних закона српског народа, даје савете Марку да поступи по високој моралној и националној вредности српског. народа: ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинОга. Исто тако ни Милош Обилић није био никада сцм. Он је имао хиљаде и милионе својих предака у својој свести. У историји и у народној песми Милош се помиње да је убио турског цара Мурата. Међутим, Милош то није учинио сам. Он иде у Муратов шатор са Иваном Косанчићем и Миланом Топлицом. ■ ј ' Уопште је моје убеђење да индивидуа уопште сама за себе не вреди. У новије време све се више указује потреба заједнич ког израђивања опште будућности једног народа и ја се питам како је то могуће да један државни програм занемари тунајвећу вредност једног народа, нарочито нашег српског народа. Чак се нигде и не помиње та сила која изграђује све заједни' чким напорима. А ви знате шта значе заједнички напори. Ва баш те заједничке напоре ниали сте х свом воЏткеж ш-