Српски народ

СРПСКИ НАРОД

Страна 5

ЗА Д РУГ АРСТВО У СЛУЖБИ СРБИЈЕ И СРПСКОГ НАРОДА

'љењу као основну тачку. Они воде увек ка општем, заједничкош циљу. Да се у томе духу васпитавао српски народ, куда би дошао до данас наш народ! Да се све то изграђивало на основама задругарства!.. Затим је претседник Аврамовић потсетио присутне на почетак свога рада, пре педесет година, када је почео да уводи задругарство у Србији. Он је видео како живи наш народ. Посматрао је и живот свога млађег брата. Увек је сматрао да шоже много да се учини удруженим напорима, па је убрзо почео са оснивањем задругарства у Србији. Сваки Србин је схватио шта је то змдруга, али у прво време нико( није знао шта је то модерна задруга, и свако се бојао да буде преваР &н, да буде у заблуду доведен. Ја сам сматрао, наставља г. Аврамовић да свако дете од малена треба да се васпитава у задругарском духу, да се задругарство подиже материјално, морално и духовно, да се ти напори негују, уче и студирају. Руковођен тим мислима, пре педесет година ја сам дошао ДО убеђења да Срби као појединци више не могу да живе о своме руху и круху. До тада је још ишло да свако буде сам себи довољан. Уосталом, за оне прилике, то је био нормалан живот. Наишло је ново доба. Уместо натуралне привреде дошла је привреда где је новац играб главну улогу. Народ је почео да производи за нОвац, а новац се добијао само на пијацу. Та прометна привреда је порушила све старе одлике српскога народа. Господине Претседничб, ја сам син сеоских родитеља. Ја сам у моје село често одлазио и често слушао жалопојке наших сељака и нашег народа. И размишљао сам шта може да се учини да се те тешкоће савладају, да се олакша живот нашем народу. И дошао сам до убеђења да то може да се деси само удруженим снагама. И то уверење да се будући живот нашег народа мора заснивати на удруженим напорима било ми је још јасније и присније када сам дошао до убеђења да се ти удру• жени напОри морају спроводити на. бази старе српске задруге и сада у мОдерним временима, када су престале да важе оне старе одлике нашег народа. Пример немачког зздругарства Зато сам се у првбм реду обратио немачком задругарству. Често и много пута ишао сам к њима да видим њихову технику, њихово задругарство и основе њиховог задругарства. Немачки задругари примили су ме као новајлију, али су ми показали све своје искуство и дали су ми све поуке. Ја сам научио иного од њих, јер сам чешће путовао у Немачку. Доцније сам се обратио и италијанском народу, који је исто тако копирао иемачки народ. Та велика неиачка техника, са којом се немачки народ служи не само у индустрији, већ готово стопро-

центно и у пољопривреди, дала ми је повода да поведем пропаганду задругарства у Србији на новој бази. Али, пошто нисмо имали немачку технику, та пропаганда морала је да буде на подлози старог српског народног задругарства. Почео сам са поштеним људима и 1908 године било је основано 1997 задруга. Оно што је радило у тим задругама, то је било здраво, орно и жиВахно. Затим су наишли и конгреси задругћрства у Србији. Ти конгреси били су на врло великој висини. Сећам се једног конгреса који је одржан у Чачку. На тим конгресима учествовали су и странци који су се дивили свему ономе што су на њима чули и видели. Један нбмачки изасланик на томе конгресу у Чачку рекао ми је да то није конгрес, да је то прави парламенат, да је то права велика универзитет• ска школа. Ти нћши конгреси били су велика народна манифестација. На њих су долазили претставници Француске, Данске, Немачке, Русије и Италије, а да о Бугарској и не говорим, јер су њихови претставници били стално у тесној вези са нашим задругарима. Српско задругарстио покрет љубави пречовеку Међутим, доцније, када је партиски дух овладао, када је овладало партизанство, задругарство се у томе изгубило и ми смо се ггочели питати да ли смо ми једна фамилија или нисмо. Управо, завладала је мржња. Л српско задругарство је Покрет љубави према човеку, покрет љубави према друштву, према народу. Међутим, људи су наши почели више да се поводе за иностранством, да се удаљавају од српских традиција и почели су да прихватају партизанство и партије. Тако је почела да се уноси мржња, талмудска мржња, која је почела да наноси велике штете не самб нашем задругарству, већ целом нашем народу уопште. А све тО дошло је услед мешања разних партија у наш покрет. Поред тога у српском селу завладао је прави комерцијални дух, па се тај дух пренео и у српско задругарство. Та политика и та тактика довела је до нежељених и жалосних последица. Сељаштво се поводило за иностранством и сељаци су почели да облаче на себе разне раскошне јаке, модерне ципеле, модерне чакшире ит. д. Жене су почеле да носе свилене блузе и сукње. А народ није схватао да никада не може један народ напредовати ако се потрошња у толикој мери форсира. Нарочито код нашег народа, који је од увек био скроман и његова породица може да живи једино скромним породичним животом. Али, то је имало и других последица. Тамо где раскош влада, ту се човек тешко решава да се жени и да ствара породицу, јер се боји да неће моћи подмирити све потребе таквог духа време-

на и неће моћи удовољити раскоши модерне потрошње. То није ништа друго, него свесно уништавање свога народа. Никада народ не сме намерно да ствара нове економске проблеме, него мора да решава своје проблеме лепим, скромним, легалним мерама. Задругарство није нека догма. Оно није неко Вјерују. Наша социјална средина је сасвим друкчија него што је средина једне богате зеемље, као што је то Енглеска или Француска. Наша земља је скромна. Зато и наше задругарство има своје специјалне задатке који се регулишу према животу, према основи српског народа. Наше задругарство би могло добром вољом да ублажи и оВо тешко време у нашој земљи. Има доста радних руку, али нема капитИла. Ако влада буде вољна да стави потребна сретства на расположење, онда зкдругарство може учинити доста. Ја верујем да задругарство може много да учини у оВом •времену. Оно, не само што може. ца припреми терен за велику државну реформу, него може и у садашњим приликама много да учини за опстанак и будућност српског народа. Ми знамо да је данашње време ратно време. Код нас има седамдесет процената земљорадника без довољно справа и капитала. Зато и не можете да рачунате на неки велики аграрни прогрес. Уосталом, у временима када се одигравају в&лики потреси, ту нема великих аграрних напредака. Код нас има много земљорадника и то у великом броју гладних и некадрих. После тога претседник Аврамовић потс&тио је присутне на ранију корисну акцију министра Недељковића, који је био покренуо „Аграрну мисао" и који је писао и говорио како треба да се ради. Садашња задругарства Господине Претседниче, мене обузима једна зебња у погледу успеха у тим добровољним функцијама у нашим установама. Задругарство ће мођи да прибира производе, да помаже производњи, али да ли ће бити у стању да врши снабдевање српског потрошача, то ,/е велики проблем био и раније, а нарочито данас. Јер, господине Претсед ниче, Ви знате какве су данашње цене, те цене не може да поднесе и да плати ни сам Рокфелер. Господине Претседниче, ја по штујем Вашу велику веру у задругарство и у његов напредак Ја верујем да ђе бити доста добре воље и познавања проблема. У тОм погледу будите уверени да задругарство под овом управом неђе никада пасти у велике грехове ни према народу, ни према људима, ни према будуђности нашег народа. Јер, проширити менталитет који српски није и економски живот који није српски, то никада неђе бити у овом новом задругарству (живо одобравање). После претседника Аврамовића гдворио је др. Танасије Ми-

тров&ћ, нови претседник управног одбора Главног савеза српских земљорадничких задруга, који је рекао следеће: Нов дух у задругарству „Ми нисмо постављени да го сподујемо, ми смо постављени да служимо земљи и народу и да учинимо оно што наш народ дуго година тражи од нас, да му дамо најлепше савете, да му дамо своју најлепшу помоћ и оно што земља тражи од свију нас. У задругарству ми ћемо отправљати своје послове по својој савести, далеко од евих политичких начела. Као што је покојни Лапчевић говорио када је улазио у Дом Пољ»опривредног друштва да свој политички штап оставља пред вратима, тако је потребно да ми сви служимо једном циљу: Србији и Српству, У томе ћемо ми да Вас помогнемо господине Претседниче, не пре»ајућв ни од чега шта ће ко да нам каже, јер служимо земљи и народу. С- сни смо да ће бити извесних тешкоћа, па вас молимо да нас пол гнете у свакој прили. . Приступамо установи која је за нас светин>а. То је у исто време декларација онога што ми и* мамо да пренесемо у српски народ, а то је: братство, љубав и благостање, а у исто врбме напредак земље." После тога претседнвк владе генерал Недић узео је поново реч и изражавајући свОје задовољство поводом говора Михајла Аврамовића и др. Митровића у дужем говору анализовао је узроке наше националне ката-строфе, данашњи полджај српскога народа и шта се очекује од обновљбног српског задругарства. Закључујући састанак г. Претседник се прво поздравио са г. Аврамовићем, па затим са свима задругарима појединачно. * После пријема код г. Претседника владе задругари су одржали пленарне седнице у дворани Главног задружног савеза, на којима је извршено конституисање управа. За потпретседника Главног задружног савеза изабран је др Танасије Митровић, професор универзитета и претседник Главног савеза српских земљорадничких задруга. Конституисање управе Главног савеза српских земљбрадничких задруга извршено је под претседништвом претседника др Танасија Митровића. За потпретседника изабран је познати задругар и претседник Венчачке виноградарске задруге Михајло Сто.јић. У пословни одбор изабрани су претседник др Танаси,је Митровић, Миха.јло Стојић, професор универзитета инж. Тоскић, државни саветник и претседник Савеза здравствених задруга др Стеван Иванић, управник Главног савеза у пензији Миливоје Николић и управник учитељске школе Иван Матовић. У ужи одбор улазе сви чланови пословног одбора, а поред њих Стеван Стевановић, земљорадник из Здравчића код Пожеге, Милан Крстовић, земљорадник из Клатичева, Христивоје Га.јић, земљорадник из Уровца и инж. Милан Дунић, начелник Министарства пољопривреде у пензији из Стопање.

ЈЕДНА УСПЕЛА АКЦИЈА И последња група наших себских омладинаца путује ових дана у Немачку. Ова неооспорно корисиа акција дала је већ досада одличне резултате. Нашим омладинцима пружена је прилика да се на лицу места упознају са начином рада и живота немачког сељаштва. Пре свега, наши омладинци имаће да виде шта све вредни немачки сељак успева да извуче из мање плодног тла него што је наше и под мање повољним климатским условима. Обилна примена пољопривредних справа и резултата научних истраживања омогућава му да произведе далеко више него наш пољопривредник. Сем тога, немачки пољопривредник има прилике да своје земљорадничке производе преради и да им тако обезбеди дужу траЈност и себи осигура већу и праведнију награду. Иако и наЉ земљорадник у доба пољских радова не жали ни труда ни себе, ипак немачки земљорадник ради са више плана и система. Он боље распоређује своје време и боље га искоришћава. И у овоме лЦки Једна важна поука за на*ие сеоске омладинце. Видеће они даље како је немачки сељак не само ралан већ и поштен. Као гости своЈих немачких домаћина наши ће омладинци имати прилике да се у то у безброЈ случајева лично осведоче. Увериће се и у његову гостољубивост. А што је наЈважније, видеће да он не гаји никакву мржњу ни према српском сељаку, ни према српском народу. И упознавање са вишим жи вотним стандардом немачког сељаштва биће им од користи. Научиће се да боље цене своје властито занимање и изгубиће вољу за господством и вароигким животом. По повратку у земљу они ће боље уређивати и свој властити дом и своЈе село. Од користи ће им бити и то што ће се упознати са мерама помоћу којих Је националсопиализам пресекао са бесмисленим цепкањем сељачког поседа, што претставља ракрану нашег села и наше пољопривреде. Видеће како државна управа без демагогиЈе и лажних обећања плански и систематски решава животне проблеме немачког сељаштва како у његовом, тако и у општенародном и државном интересу. Научиће наши омладинци како се своЈ род и отаџбина воле не речима, већ делом. Вратић? се у земљу не као рушиоци, већ као ствараоци, као неимари нове СрбиЈе. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ