Српски народ

Наш углвднИ научник Драгутин КостиК истакаб се нарочито прбучавањем старости народне поезије српске. На том пољу задужио је српску науку великим бројем расправа, објављених у стручним часописима и у засебним књигама. Драгутин Костић сматра да је наша народна поезија стара колико и наша књижевност; Она се развијала истовремено с нашом средњевековном литературом, или је настала у вези с њом. 1| Радећи тако дуго на народној поезији, Драгутину Косги^у није тешко било 1 да и сам испева неколико песама у том духу, пошто сматра да она треба да постоји и као писана, а не само као усмена књижевност. За доказ нам најбоље служи писац »Горског вијенца«, који је исто тако у духу народне поезије велико уметничко дело. Доносимо једну такву песму Драгутина Кости&а са жељом да се нађу песници који би наставили започет посао уваженог научника. -

СМРТ РАДОСАВА ЂАКА

Боже мили, чуда великогц! Краљ Милутин вадужбине грали, Једну згради — другу запо шње. Да ли хвале и славе је жудан, Славе веће но његови стари, Хвале широм хришћанскога света: На Атону и у Цариграду, И у Риму и Јерусалиму, Те он свугде задужбине гради? Да л му блага претиче толико Да не знаде коме да га даде, Но га врака Богу ко уздарје? I И рад славе и због блага пуста, Лонајвише од страха Божија, Коме га је научила мајка Богоносна краљица Јелена Толкујућ му скору пропаст света По истеку Христовога царства, Што му тисућ напуни се лета Откако га царе Константинг Прогласио у граду Милану. Од тога је страха Божијега Крал> Драгутин престо оставио, Л1ибао се троструком камџијом, Под кошуљу кострет навлачио, Жив у гробу лежао на трњу; Краљ Милутин разумнији био, Грешан краљу грехе откајаво Свс градећи многе задужбине: Црква свака — покајница каква! Када цркву Грачаницу сазда ЈТа убаву на пољу Косову, Реда дође да се црква пише Свим свецима и светим сликама. Њу ми пише девет зоографа Са Атона и из Царигрсда; Мсђу њима Радосаве ђаче А са Рашке испод цркве Традца. (Ту краљица Јелена га нашла Код оваца где преслицу шара А с цркве јој препочиње шаре. Предаде га старом зоографу Што јој њене задужбине писо, Да га боље приучи занату, Увежба му и око и руку. Брзо Раде занат научио, И мајстора старог надмашио: Што очима види — руком пише, Што он пише — исто ко да дише, Што он створи — још да проговори! Владика га Данил запазио Што је краљу грађу надзираво, Трачаници Рада доводио Уз остале Трке зоографе, Ма да њима право није било). 'Лепо краљу цркву исписали Свим свецима и светим сликама, Сваку зону строго по канону. I : . " ' ' ■, Кад је било вељу писат ону, Писат слику на јужноме зиду, Писат краља, кира-Симониду Ко ктиторе како цркву носе, У Тоспода благослова просе, Рече краље зоографа проти: ^Хвала теби, честита старино, Задужбину украси ми дивно: Сва ти сјаје ко у рају да је! Но ми пошљи најбољега ђака 'Да ми верно он препочне лице, $/ краљицу моју Симониду Ђа заветну икону на зиду; Мајбољега пошаљи ми ђака, 'Да нам жива црта буде свака: Нек се царско не џзгуби лице Доклс траје беле Грачтице!"

Вели краљу зоографа прота: „Воље твоје да послуха лака Послаћу ти Радосава ђака: Што очима види — руком пише, Што он пише — исто ко да дише, Што он створи — још да проговори!" Дозва прота Радосава ђака: „Радосаве, по занату сине, Устај море па за мном у дворе, Да краљево ти препочнеш лице И краљице младе Симониде, Да нам. буду углед за икону, За заветну на јужноме зиду. Још почуј ме, Радосаве сине, Ја сам краљу за те говорио, И јесам се краљу затекао Да ћеш њима исписат ко жива Њина лица два благочестива: Нек не царска не изгубе лица Док устраје црква Грачаница!" Скочи Раде, на посо се даде: Зоографске пограби ногаре И танану и витку палету, И четкице од кошуће длаке, И угарке, шиљате штапиће, Што ће њима нацрт нацртати, Дивне боје, све најбоље своје, Још понесе две липове штице Исушене, садром натопљене, На њима ће препочињат лице Милутина краља и краљице. Вредан био Радосаве ђаче, Оштра ока, поуздане руке, Препочео краља без по муке, И угарком, не би сахат посла, И бојама, сунцу до смираја. (Царско лице познато му давно, Царско лице лозе Немањине, Још у оног светог Симеона У прекрасној Сгуденици цркви; И у аног светитеља Саве У прелепој Милегие&и цркви; И 2/ краља Првовенчанога

(Цртеж Н. Бешевића) У предивној украј Ибра Жичи; И у оца, у Уроша краља, У високој Сопоћана цркви; И у брата, Драгутина краља, И у истог Милутина краља У кићеној у Ариљу цркви). Лако краљу лика ухватио, Оштрине му мило ублаЖио, Старине му боре угладио, Седине му сребро позлатио. Кад је прота лик однео краљу Итраљици младој Симониди, Свој гоподи у краљеву двору, Свако стао па се загледао, Свако каже да се с краљем слаже: „Ала пише — само што не дише, Ал га створи — још да проговори!" Мило било господину краљу Па се маши руком у шпагове, Извади му пуну шаку блага: „Нај то подај Радосаву ђаку! Кад краљицу тако ми оживи Како пише — биће му и више!" Вредан био Радосаве ђаче, Оштра ока, поуздане руке, Ал с краљицом пао ти на муке: Ни тренутак један мирна става, У покрету сад око, сад глава. Симонида — јучерашње дете Царска збиља већ јој додијала, Мила јој је задева и шала С дворкињама што је дворе чилс И држе јој скуте и рукаве. Радосава загледала ђака, Блед, озбиљан где је приступио И смерно се свима поклонио, Затим стао, на посо се дао: Зоографске раскречи ногаре, На њих стави убељену штицу, Из левице угарак извуко, Оштрим оком загледа јој лице (Мушким оком као небо плаво) С десна, с лева, и у очи право; Па мд око све се више пали,

Па му лице ве се више жари... Неугод јој било ал и мило, ч Можда грешно, али јој и смешно, Џ П џ говОри Радосаву ђаку: „Шта је теби, Радосаве ђаче? Три угарка већ си поломио % О те штице док препоче лице! Око пламти а дрхти ти рука, У образе румен ударила: Ил тролетна грозница те тресе, Или си ее уплашио врло Те ти тако поиграва грло?!" .ј Насмеја се, за њом одмах чиле Све дворкиње у смех удариле, Стидна момка горе застидилг. Жао било госпођи краљици, Све их мигом надвор отерала. ј Када л.и су останули сами, Моли му се госпођа краљица: ј „Не замери, Радосаве ђаче, Ну похитај, хитала ти срећа: Што год брже и награда већа!" Поврати се Радосаве ђ.аче, Тихо збори госпођи краљици: „Стан, повели, краљска госпођице, Док удесим и окушам боје Што за твоје пристале би лице: За небесне очи, косу златну, За ружична уста и образе По нацрту боје окушава А све му се још не чини права. Опет вели госпођа краљица: „Шта је теби, Радосаве ђаче? Што не гледаш? Жмуриш! Ко да ео- 1 њаш? Или сањаш или се одмараш? И ја сам се млада уморила Круто седећ, све у једно гледећ!" Слуша Раде блед ко утвар сушта, Не знајућ се на колена спушта И још збори Радосаве ђаче, Збори њојзи а замишља себи: „Зборте само, зборте, уста мила, Анђелско је то пјеније за ме Што ме диже у светлост из таме; Гледајте ме, очи озвездале, С погледом вам животним на себи Да ми мрети — зажалио не би!" „И нећеш га!"... То за собом не чу, Нитц виде сев мача што блесну Па га смрачи облак крви вреле; Нити виде очи кад угасле, У по 6риска убледела уста, Скамењено у препаду лице Обамрле кира-Симониде... Тек се нађе у наручју благом, У наручју светог Арханђела, Што погледом и осмехом истим Ко замахом свога шестокриља У царство га носио Господње. Вели краље протозоографу: „Већ ми, старче, не пошиљи ђака; Краљичино ти дочини лице". Вели краље владици Данилу И својему протонеимару: ,,Хоћу градит нову задужбину У прославу светог Георгија, Крсне славе Радосава ђака, За спомен му кад погибе лудо!" Краљ Милутин задужбине гради: Црква свака — покајница каква. Л КОСТИЋ