Српски народ

С а/Ц, Косте Трифковића

Пре сто година родио се велики српски комедиограф Коста Трифковић. Трифковић је у својим духовитим и занимљивим комедијама описивао српско друштво седамдесетих година прошлог века. То је крај омладинског покрета у Трифковићевом завичају, али његово перо није исувише оштро, њега малограђани не наводе на жучну сатиру Стерије Поповића. Хумор Косте Трифковића је пријатан; он може да насмеје од срца, са досга симпатичне духовитости; личности су живо оцртане, и у томе се налази највећа драж његових кратких и занимљивих комедија. Његове мале духовите шале најбоља су његова дела. Површан поглед пишчев на свет дошао је у њима до свог правог и пуног израза. Њега велики друштвени проблеми не интересују. Свиђају му се мане малих људи, њихове мале страсти, које не доводе до значајних и дубоких преокрета. Све се свршава код њега на шали, на доброј досетци, на смеху од срца. У комедијама Косте Трифковића осећа се културан човек, са добрим познавањем позоришне литературе. Из његове бележнице, коју је сачувао архимандрит крушедолски Сава Павишевић, рођак Трифковићев, види се да је прочитао скоро целог Молиера и да је за време свог бављења у Пешти врло често посећивао позориште. Приповетке и песмеТрифковићеве далеко заостају за његовим позоришним комадима. У драми се одмах показао његов снажан таленат. Како су неки наши познати књижевни и позоришни критичари наглашавали да је код Трифковића јако развијено осећање за стварање интриге на сцени, ми бисмо пре тврдили да се Трифковић више одликовао стварношћу описа типова из своје средине, него нарочитом умешношћу да доведе до заплета, чији се расплет све до последње сцене не може да прозре. Лаким хумором обавио је друштво и своје савременике и желео пре свега да их прикаже у правој боји и светлости, служећи се интригом колико је неопходно потребно и у колико то сам развој радње доноси. Забављао је гледаоца смејући се заједно са њим невољама и ситним глупостима своје околине. Зато је Јавор и рекао за писца „Избирачице", да је за њега „изучавање типова важније од нворновите плетке". Коста Трифковић је и данас савремен. Радња се у његовим комедијама лако развија, заплет је вешто скројен, типови су живо и верно оцртани, комад пун природног дијалога, из кога се јасно оцртава лИк, а типичном карактеристиком допуњује слика друштва и назиру одлике читаве једне средине. Без понирања и снаге једног Стерије, Трифковић је добрим познавањем позорнице, насупрот тешкој и суморној сатири, дао свеж хумор, који одмара гледаоца, забавља и окрепљује. Трифковић би хтео да поправи кроз смех, али благим додиром и пријатељском опоменом, уверен да је свет и овакав какав је доста добар. Због својих несумњивих позоришних одлика Коста Трифковић је код нас примљен без Великих ограда, и најстрожији критичари истицали су његове основне одлике писца сигурног позоришног укуса и неоспорног духа. Поједини његови типови, као Спира Грабић у комеди.ји „Честитам", остаће несумњиво као најбоље израђене личности у целој нашој драмској литератури. ' Код Трифковића мали и често наивни заплети доводе до површних поремећаја. Све се завршава весело, иако би у оштрој сатири исход довео до горких разочарења и осмеха у коме има много жучи. Трифковић је много писао, као да је предосећао да ће млад умрети и његова бујна стваралачка снага показује да код нас драма има услова да се развија и да истинском таленту време мОже само да открије нове врлине. Тако је и код Трифковића време'допринело да његово дело захвати најшире слојеве. Оно се и данас радо гледа и у свим нашим пОзориштима врло често приказује. „Школски надзорник", „Избирачица", „Честитам", „Љубавно писмо", „На Бадњи-дан", остаће још дуго међу нашим најбољим драмским делима. Као што су и дела Косте Трифковића пуна топлог, рекло би се, лирског хумора, прОпраћена благим осмехом доброћудног човека, тако је и живот његов био сав у изливима једног доброг срца према породици и према свом народу. У породици је видео највеће своје забаве и весеља, без ње „није могао да живи". У једном писму својој жени Трифковић каже „осећам да сам без вас двапут несрећан..." У отаџбини и народу свом видео је све. У бележници, о којој говоримо у почетку, уписао је и ове редове.....Србин сам ја За Српство живим За Српство да!... Са таквим срцем легао је у гроб у својој тридесет другој години Коста Трифковић, у чијим комедијама ми и данас после више од седамдесет година налазимо и праве књижевне вредности и истинске драмске лепоте. Др В. Н. Димић

@ Оделење за штампу бугарског мииистарства спољних послова („Дирекција на печата") објавила је службени списак свих бугарских новинара овлашћених за уредничке послове. Списак обухвата имена 331 новинара од којих 217 раде у Софији, а остали у унутрашњости.

МШСРКИ ДОКТОР ФШ На једној заједничкој приредби немачко-мађарског друштва у Берлину говорио је професор пл. Чилери, некадашњи министар народног здравља, о животу и раду Стевана Хатвањиа, мађарског Фауста, који је живео у 18 веку и био познат, многострано образован научник. Његови га савременици нису разумели, били су према њему негтријатељски расположени и управо су га мрзели, па тако његова судбина има много заједничког са судбином немачког доктора Фауста. И за Хатвањиа су говорили да има везе са ђаволом, јер нису могли да тумаче његову необичну науку на природној бази. Хатвањи већ у раној својој младости — исто као и Фауст побуђује завист због свог знања међу својим школским друговима и стиче у току својих теолошких студија толико угледа на високој школи у Дебрецину, да већ после завршавања ових студија постаје позцат и знаменити научник. Али га његова жеља за науком гони далеко у свет. После једног путовања у Немачку, посећује он универзитете у Утрехту и Лајдену и студира природне науке. Универзитети у Марбургу и Ха.јделбергу нудили су му ирофесу(>у, али он се враћа у Мађарску и постаје тамо не само истраживач и учитељ, који је крчио пут са својим предавањима о теологији, медицини, филозофији, науци о моралу, математици, физици, хемији, биологији и астрономији, већ и истакнути лекар, који је са својим лечењима постигао увек велике успехе. Његова истраживања и открића на пољу електрицитета превазилазе далеко оно, што је његовом времену у тој области било познато. Али многе приче, које још и данас у Мађарској о њему круже, сведоче да Хатвањ није био само велики дух већ да је он био и човек топла и добра срца, једном речи и душеван човек. (ЕОС)

ј» ■ иш ш^шкВанн

400 ГОДИНА ОД КОПЕРНИКОВЕ СМРТИ Портре Николе Копериика од непознатог сликара из године 1570. Слика се налази у школи у Торну, где је Коперник био ђак. ј (Ро1о: В. В. А.) КУЛТУРНЕ ВЕСТИ

Ж Италијански министарски савет донео је уредбу о стварању Средишњег завода за изучавање живота и рада Вердиа. Седиште овога зазода јесте родно место неумрлог музичког ствараоца Ђузепа Вердиа, варпшица Бусето код Парме. & У Коложвару (Клужу) свечано је отворен Немачки научни институт. $$ Друштво Франца Листа у Будимпешти закупило је за дуги низ година стан у Андрашијевој улици у коме Је некад становао Франц пл. Лист. Стан се преуређује у концертну дворану у коме ће друштво у будуће прире-

К. Д. ПАШИЋЕВА 7. — ТЕЛЕФОН 20-459 Пожарни апарати са хемијским средствима за гашење пожара са: ПЕНОМ, ТЕЧНОШЋУ, ТЕТРАХЛОРОМ Ватрогасни материјал и прибор. Пунимо и оправљамо пожарне апарате. 345 2—3

Радно Београд о књижевном конкурсу Сџпско1 нораџа Радио Београд у својој српско] емисији од 1 јуна објавио је следеће: Обнова Србије тражи предан и истрајан рад на свима пољима, како у материјалном тако и у духовном погледу. Оживљавање српског књижевног стварања у циљу уношења стваралачког полета у савремени књижевни живот, претставља несумњиво један од најважнијих праваца духовних прегнућа данашње Србије. Кроз нову српску књижевност треба да буде приказан савремени живот српског народа, и да буду осветљени многи важни моменти у епопеји страдања и подизања Србије. Зато књижевни конкурс недељног листа „Српски народ" претставља један заиста важан догађај у данашњем српском културном животу, јер се кроз овај конкурс пружа прилика младим српским књижевним снагама да се афирмирају, и да јасно и одређено покажу могућности савременог српског духовног стварања. Овај конкурс изазвао ,је велико интересовање у целој Србији, тако да је у ствари постао прави народни конкурс. Према многобројним радовима који су приспели из целе земље, види се, да у конкурсу учествују претставници и најмањих места. Београд наравно предњачи. Један специјални књижевни одбор врши преглед и оцењивање приспелих песама и приповедака, а доцније ће доћи на ред романи и драме. При оцењивању радова води се строго рачуна о њиховој стварној књижевној вредности, тако да ће бити награђени само они, који то заиста заслужују. Избор најбоље песме биће објављен између 1 и 15 јуна. Из до сада прегледаних песама види се, да је дух обнове и препорода захватио савремене српске књижевне ствараоце, који певају о Србији, о својој родној груди.

ђивати музичке и друге академије у спомен Францу Листу, ♦ Познати румунски књиж.евник Ливиу Ребреану, главни интендант Народног позоришта у, Букурешту, који је стекао велики реноме и у Немачкој где су изашли скоро сви његови ро.мани у одличним преводима и где је приредио низ врло успелих предавања, одликован је Звездом Ордена Немачког орла. "Ж Вођа Рајха одликавао Ј - е Гетеовом медаљом професора др Артура Шпитхофа, бив. редовног професора историје економских наука у Бону. Професор др ШпгДхоф који је рођен 1873 у Диселдорфу истакао се својим економско-историским студијама као наследник свога учитеља проф. др Шмолера. Од 1908 до 1917 био је професор на немачком универзитету у Прагу, а од године 1918 до 1939 редовни професор универзитета у Бону. Сад живи у Ба• денвајлеру у Вогезима, где се бави приватним студијама.

ИСТОРИЧАР РЕНЕСАНСЕ Јаков Буркарт, немачки научник, који се истакао својим историским проучавањима Ренесансе. Позната су његова дела: »Култура Ренесансе у Италији«, »Чичероне« и »Грчка културна историја«. Овв године навршило се 125 лета ед његовог ро^ења. (Ро1о; А А Г А2