Српски народ

Ос.

[Ј/ЉнИј/ у1Сс

НАЈНОВИЈЕ ОТКРОВЕЊЕ

На. дан тужне прославе смедеревске трагедије одржао је професор Универзитета г. др Димитрије Најдановић, на поподневној академији, овај говор: ОКО СРЦЛ Једна наша црквена песма говори о оку ерца човековог. Човек има разна чула и органе за појимање и одгонетање овога света. Једким својим чулом сазнаје човек царство боја и светлости, другим царство звукова, трећим царство мириса. И тако даље. Једним својим органом сазнаје он лепоту, другим истинитост, трећим величину, четвртим судбоносност овога света. И тако даље. Човек је у многоструким односима и дотицајима са васељеном. Његова душа има многе прорезе и пипке којима се урања у свет, — у његове многобројне појаве и видове. Дух је човеков устројен као нека азбука за читање велике свемирске књиге. Што тамо пише од искона, то ми читамо. Душа је човекова као неки многогласни инструмент на коме свебиЂе свира своју симфонију постојања. Сви органи човековог сазнања образују једну складну целину. Међу тим органима постоји један које црквена песма назива оком срца. Шта се подразумева под оком срца? Око срца ]е човеков духовни вид. Њиме видимо и сазнајемо што ниједним другим органом не вндимо и не сазнајемо. Ми оком сво )им ие можемо да миришемо, иити ухом да гледамо. Сваки орган врши само своју улогу. Тако * око срца. Што је другим чулиМа далеко и скривено, њему је блиско и откривено. Њему је пристулачна божанственост света. Оио Јв боговидо. Оно је удешено да контемплира, да »созерцава« иајвишу стварност, богостварност. Оку ерца приказује се овај свет сав испуњен Богом. Све .живо је божанским дахом надахнуто. Божанским нитима проткан је цео свемир. У свему постојећем открива се тајна над тајнама. Ето то види око срца човековог. Да душа нема својих инструмената сазнања свет би јој био »књига са седам печата«. Био би јој нека иепојамна и стравична грдосиЈа, препуна завере и претње, страха и погибли. Мутав зз његов Језик, слеп за његову светлбст човек не би у њему могао ни часа остати ни опстати. Зупци страшне »машине« која се космосом зове смрвили би човека при наЈмањем покрету. Да није ока срца овај би свет и живот у њему зјапио као понор беде и бесмисла, као сулудо вратоломије, као бескрајна лудница. Нешто слично пометености »вавилонске куле«. Оку срца међутим овај се свет свим у свему као боговит открива. Око срца је први орган човековог богословља. ПОРИЦАТЕЉИ Свакако &е неко одмах приговорити: Огкуд онда безбожника у свету? Зашто онда свако не види то што називамо боговитошћу света и живота? Откуда свесног и агресивног богоборства? Нема сумњ.е, приговор савршено оправдан. Одговор је мој прост. Није

крив ни Бог ни Божји свет, ве& човек и човеково око срца. Са оком срца, са човековим органом богосазнања, исто је као са осталим чулима. Какво чуло, таква функција. Ако Је чуло исправно, исправна је и његова функциЈа. Ако је чуло болесно, таква је и његова функција. Ако се чуло угаси, гаси се и функција: са ишчезавањем чула ишчезава и она. Познато је свима да поједини људи немају слуха. Они немају органа за разликовање тонова. Они су амузикални. За бес ^уХог не постоји царство м%ггоса, онај раскошни свет звухсаа у своме дивном благоЈласју, ритмици и лепоти. Или уколико постоји, онда постоји као хрпа и збрка гласова у

њене игре, објаснити чудо перспективе и море раскошних облика немогуће је. Сва речитост и духовитост, све знање, умење и настојање најгенијаинијих остају у овом погледу Сизифов посао. Наш народ исту мисао у грубоЈ простоти слично изражава: »Узалуд је слепоме намигивати«. Много Је мање познато да постоји моралне утрнулости и моралног слепила. Има људи којв најмањи удес и ближњега и даљњега дубоко потреса. Они су, квжемо, многомилостиви: као иаЈфинија струна трепере над сваком невољом сабрата, сачовека. А познато је да има људи коЈв ни највећа трагедија човека ив потреса. Они поред невољника

Р

МАНАСТИР КАЛЕНИЋ, ЗАДУЖБИНА СРПСКОГ СРЕДЊЕВЕКОВНОГ ВЕЛМОЖЕ БОГДАНА, ИЗ XV ВЕКА, РЕМЕК-ДЕЛО МОРАВСКЕ НЕИМАРСКЕ ШКОЛЕ. (Архив СН)

којима беслуха душа ништа словесно и благогласно не може открити. Отсутном органу отсутно и објективно постоје^е царство мелосних вредности. Узалуд је човеку беслухом свака поука из те области. Сви Бетовени, хиљадама година, најтананијим инструментима и најсавршенијим методима наставе не би могли да дочарају музичку вредност ни једног акорда. Многима је познат слични случај из области боја. Постоје такозвани далтонисти, људи који не разликују боје, замењују једну боју другом. Има људи, рецимо, који црвену боју никад не могу видети. За све нас та боја постоји. За њега, лишенога овог чула, не постоји. Сви напори свих сликара света са раскошним палетама својим не^е усПети да објасне далтонисти шТа је то црвена боја. Он нема органа за ту боју. Њему је, Да се тако изразимо, пукла жица за ту боју. Много је простији и очевиднији пример са слепим човеком. За слепог човека је овај свет прекриљен чудном тмушом, у којој ишчезава сва панорама коју окати види. Објаснити слепом светлост и сву величанствену драматику

пролазе без осврта, »као поред турског гробља«. За њих велимо да су морално неосетљиви, а Света Књига да су окамењена, »одрвенела« срца. Они не разазнају ниједну моралну вредност. Овим моралним слепцима — узалуд је намигивати. Но међу њима и морално дефектних, са нарушеним моралним чулом, непријемчивих за извесне моралне вредности. Има моралних далтониста. Некима је, например, немогу^е објаснити шта је то част, некима шта је то племенитост, некима шта је то љубав, шта отменост, шта смерност, шта чедност, шта достојанство, шта правда и томе слично. Узалуд свако настојање да им се дотична морална вредност доочи. Жица је пукла. Исто је тако у многим другим областима. Неко је слеп и глув за естетске, неко за политичке, неко за националне вредности. И тако даље. Ово су мањевише познати случајеви о немању или неисправности самих органа. Са њима се не срећемо само у књигама, већ и у свакидашњем животу. Готово на сваком кораку. Али нарочиту пажњу ваља скренути на појаву која је у вези са претходном. И

ова Је као она прилично честа, али св украда нашем запажењу, тв изгледа да нв постоји. Утолико Је она опаснија, кобнија. Ево у чему јв ствар. Има људи са потпуно правилно рвзвијеним органима. Чак су изузетно обдарени у том погледу. Њихови су органи, иаиме, оштрији, прецизнији, гипкији. Зато они много потпуније сазнају стварност за које Је то чуло удешено. Чудо је и изопаченост таквих људи што они опажеиу и осазнану, виђену и провиђену стварност поричу. То су људи порицатељи или, модерно речено, нихилисти. Они 1»е уочену вредност или стварност или намерно превидвти, или Јв изоп«чити, или неусвојити, или е 'м поре^и. Колико врста пор ч толико типова порицатеља, . <■, илиста. Толико врста нихилизмв. Наш народ зна за овог човека. Симболично је то знање изразио у причи »Стрижено-кошено«. У порицатеља је орган потпуно исправан. Он објективно снима дати исечак бића, али душа, чији је тај орган, нихилизира, поништава на свој начин своја објицирања. Слободом својом, снагом својв демоничности нихилист врши посао деструкције у свету. Рекосмо: колико демонија, толико облика разарања. Час је то потирање освештаних вредности, час обесвећење светиње. Сад је то рушење устаљенога реда, сад инсталација зла. Патос рушилаштва у демонизираног порицатеља објављује се кроз сумњу, злобу, бес, исмевање, цинику и многу другу јадост и гадост. Нихилиста је порицатељ »из принципа«. Зато он највише пориче срцем баш оно што је за његов ум најиес^мњивије. КУКУРЕК ПЕТЛА Тако је госпође и господо, тако и никако друкше и са оком срца, са духовним видом човека, са органом побожности. У неких је тај орган закржљао. Они из света духовнога једва да виде нешто. И то у мутним, неразговетним обличјима. У неких је око срца запуштено^ занемарено. Све тражи негу. Уколико је нешто нежније и сложеније, утолико му се више пажње мора поклонити. Духовни вид тражи изузетно култивисање. Са запуштеним срцем је као са запуштеним огледалом: прљаво и прашњаво оно више и не огледа. Оку срца је задатак да огледа светом разливену божанственост. Религиозна је контемплација созерцање: огледање Бога у човеку. Како ће да огледа кад је само потавнело. У неких је опет око срца, чуло боговидо, придављено бригама, страстима и многим другим гадостима овога света. Као оно семе из новозаветне приче које је пало у трње, па га набујали коров. удавио. Духовна вид ослепи ако г а обузме тама овога света^ тама грехова. Грехом придављено срце губи моћ дивинаторске визије. Има онда људи који су свесно и вољно дигли руку против Бога у себи. Душа је човекова поприште борбе између Бога и Небога. Човек се у тој борби мора определити: он постаје саборац једног или другог начела. Прво што саборци Зла ураде јесте да ископају око срца. На тај

начин постаје он поданик царства »таме овога света«. Тим и таквим немогуће је доказивати постојањв Бога и божанскога. Нема проповеди, нема речитости, нем,а дубокоумности која би им дочарала божанску светост и свештеност бика. Узалуд сва жестока откровења, жестока да сву твар из темеља потресају. Узалуд сва блистава светлост небеса, блистава да вид сваки засењују. Људи померена, пометена или разоренога духовнога вида остају непомични у пустињским просторима свога безбожништва. Они немају око срца. Жица је пукла. За њих нема ни Бога ни божанскога у свету исто онако као што за човека без слуха нема царства мелоса. Они своје слепило пројицирају у цели свет. Они своју невољу претварају у — врлину. За њих не постоји оно што они органски не могу да аперцепирају исто онако као што за далтонисте не постоји црвена боја. Али не веле они: Авај мени несре^нику, угашена ми је светлост над светлостима, јер ми ја вид над видовима, око срца мога уггшено, већ веле да сама светлост не постоји, Као што Је спопима овај свет покор мрака, тако је он и њима, религиозним слепцима, понор таме. Но они не виде да је понор у њима, а не ван њих. Они последицу узимају за узрок. Унакажено око отац је унакажене рефлексије: они мисле: нема Бога, а уствари они немају Бога. Све што не виде то и не по стоји. Ако им је душа пуста, мисле да је свет пустиња. Ако им је срце безбого, мисле да је свецело биће безбого. И гако они сматрају логику слепих исправнијом од логике окатих. И тако они своју болест проглашују за здравље васељене, свој изузетак за космичко правило, своје неверовање за универзални закон постојања. И тако они наравно личе, свим у свему, на петла који мисли да зора свиве и дан пуцз због његовог — кукурека! БОГОБОРСТВО Ви видите, госпође и господо, да је са оком срца као са осталим органима. Но ми смо видели да има врло исправних органа, али је њихов субјект неисправан, Органи добри, а људи хрђави. Те људе смо назвали порицатељима, нихилистима, а њихово духовно устројство нихилизам. Нарочито у области духовнога живота имамо изразите појаве нихилизма. Око срца види Бога и божанско, види их јасно као сунце, сазнаје их до крајње очевидности, сазнаје их као саме себе, али баш та непобитна евиденција највећи је разлог да се субјект таквог вида или потпуно одврати од виђене стварности, или, што је чеш^е, свим бићем својим устане против ње. Перверзна душа не задовољава се простим негирањем, већ је целу колеба патос рушилаштва. Безбожништво је овде запаљено активном мржњом, а понето еросом уништења Бога и божанскога. Уместо површног рационалног атеизма имамо борбено, агресивно безбожништво. Ми имамо пред собом безбожништво које више не смемо да назовемо атеизам, већ неким другим именом. Ако &емо га,

ИЈ