Српски народ

ВАСЕЉЕНА - ОРГУЉА БОГООТКРОВЕЊА

према томе, окрстити према његовој глазној доминанти: према острвљеној богоборној окомљености, назваћемо га антитеизам. Не безбоштво, већ противбоштво. Ако ћемо га пак крстити према његовој суштини, према његовом метафизичком биКу, онда га морамо назвати сатанизмом. Скроз је наивно, чак и погрешно мишљење да је овај сатанизам прости, вулгарни атеузам. Наивно и погрешио. Јер сатанизам није нипошто академски, доктринарни атеизам, какав се, рецимо, може наћи у неким филозофским системима Запада, већ богоборна агресија против Бога. Сатана верује. Сатанв зна, он је до апсолутитета убеђвн да Бог постоји, али ја 1 цело његово богоборно биће прожето активном богоборном деМонијом. Нигде, например, Светр. Писмо, које поред теологије, учења о Богу, садржи и сатаналогију, учење р ђаволу, не назииа Сатаиу безбожником, неверником. Напротиш, тамо са изриком каже да %аво верује. Чак је ђаво приказан као монотеист, са евидентним сазнањем о једном једином Богу. И ђаво верује у једног јединог Бога, — каже готово дословно апостол Јаков у својој посланици (2, 19). Сатана је боговид, али богоборан. Он је нихилиа 1 на највишем плану. Његов је метафизички задатак, нека врста космичке мисије да у све димензије божанскога унесе и заведе принцип богоборног реда, да на рушевинама божанскога царства заснује своје царство, царство противбоштва, царство таме. Достојевски, велики откровитељ људске душе, најве^и метафизичар последњих сазнања проникао је као нико у тајну богоборног титанизма, у праоснове демоничног нихилизма. Он се уопште није упуштао, како се то мисли, у психологију површног и симплицистичког атеизма, већ ронио : по безДанима богобораца и тамо открио основни закон метафизике антитеизма, која на јасним и поуЗданим сазнањима о постојању Бога, снује свој противбожни мит о свевлади Сатане. Зато Сби његови велики претставници богОрушилаштва • верују у Бога, али зато и утолико одлучније устају против Бога. Они су теокласти по превасходству. Такав је страшни и џиновски богоборац Иван Карамазов. Такав и фанатик самобоштва Кирилов. Таква и апокалиптичка фигура човекосатане Ставрогина. Њих и друге из своје галерије богобораца назива Достојевски зпим дусима, бесовима, — именом које открива^читаву апокалипсу богоборних титана. Није ми, наравно, овде главни задатак анализа обољења и смрти глав«ог органа религиозног сазнањз. Напротив, централна јемоја тема око срца и његова функција. Дају^и морфологију духовнога слепила ја сам поступио као сваки исправни сликар који јаким сенкама бсхље истиче светле белине својих платна. Ја сам већ у сзом ранијем предавању истакао да све у свет.у. има два вида: спољашњи и унутрашњи. Постоје углавном две свемирске димензије: димензија видљивог и димензија неридљивог постојања и збивања, Све има своју површину и под њом скривени процес. Један од модерних филозофа поредио )е свебиће са чауром: омот чау» 1« иеломичан, статичан, док

унутра, испод чауриног огртача трепери и бруји живот. ЦЈта види у том свемирском интеријеру нормално око срца човековог? Оно види, као што сам рекао, да је целокупно биће просијано божанском светлошћу, да се на материји божанскога као на свеопштој основи ткају сва животна ткива, да до крајње периферије универзума доходе животодавни зраци једног и истог центра, једног сунца над сунцима, Бога. Оно види свуда и свакад једно и исто Око Света, Бога живога. Оно и не би видело свет да он, као и оно, није окупан светлошћу неизрецивом, светлошћу као светош^у. Бистри духовни вид уочава рнда да такозвана цела приро/ а .1 и *1јје ништа друго до пропова/ ће живога, до молитза Боева а гу , „^„оме, до прославна песма Бргу)«живоме. Онда види да је све живо и мртво, ако и чега под Богом мртвога има, величанствена исповест, величанствено обелодањење Бога. Из простог разлога што неизмерни океан Божјег живота, покретан силом љубави која се увек пресипа, претвара васцели свет у свеоруђе Божјег откровења. Цели је свет уствари хармониум са безброј дирки, од које свака на свој начин прозвучава акорде богооткровења. Богооткровења као свеоткровења. Цели је свет са свим својим теологија, богословље, наука о Богу живоме. То је имало у виду Његошево боговидо срце својом исповешћу да је богословију учило по звездама. СМИСАО СТРАДАЊА Овде се ни приближно не могу побројати ни најбитнији начини богооткривања. Но из целокупне многогласне скале његове узимам једно, које је изузетно по себи, а од нарочите важности за основну тезу предавања. Узимам у специјално расматрање откровење Бога кроз страдања човека. Одвајкада је страдање, тешко и неизбежно страдање човека у свету, у историји, било један од главних аргумената и безбожништва и ббгоборства. Симплицистички атеизам увек је иСтицао да се страдање у свету не може помирити са идејом Апсолутнога као пунином добра и милости. Ако постоји Бог, откуда зло у свету? Ако постоји зло, откуда Бог? Или Бог или зло! И активни нихилизам заснивао је своје непримање Бога на факту страдања. Један од главних претставника богоборства, Иван Карамазов, изражава централну мисао свих бесова кад сву велелепну и блажену хармонију неба, рај, пориче и одриче због суза неправедно уцвељеног детета. И Јуда правда своју богоиздају самилошку према ближњима. Очевидно, оба облика безбожја, атеизам и антитеизам, апелују на две божанске инстанције у човеку: на разум и срце. Симплицистички атеизам позива се на логику, а демонски антитеизам на етику. Пошто логика не трпи парадоксе, онда не постоји Бог — закључује вулгарни атеизам. Пошто срце, »логика срца« (Паскал), не трпи моралне парадоксе, онда ваља уништити Бога — закључује инфернални антитеизам. Тако посматрају проблем страдања у свету два демонизирана духовна вида: срце безоко безбожника и срце разроко противбожника.

Како чисто око срца види страдања у свету? Да, многа су откривања Бога у свету. Свемир је свеоткривење Божје, грандиозна поема богојављења. Али не свако страдање. Постоје два страдања: страдање од Сатане и због Сатане и страдање од Бога и због Бога. Прво страдање долази од нихилистичке акције противбожног човека. То је страдање у распаду и греху, пакости и уништењу. На такав страдални субјект враћају се, као лопта од зида, сав ужас и језа, ругоба и свирепост нихилизације. Наузнак вравена нихилистичка помама мучи апокалиптичким страхом и муком адском богонихилисту. Ова агресивна нихилизација увек се завршује — самоуништењем. Опет је Достојевски — и опет као нико! — приказао физику и метафизику унутрашњег и спољашњег распада бесова. У свих њих патос порицања нужно одводи самоуништењу духа кроз дух самоуништења. Па потом уништењу тела, самоубиству. Малопре споменути богоборни титани: Иван Карамазов, Кирилов и Ставрогин, завршују своју ђавострадалну одисеју самоубиством. Жалац безбожног и противбожног шкорпиона урива се у себе. Страдање од Бога и због Бога увек је богоносно и богорадосно. Оно је, пре свега, трајни покретач сталног богоузношења човековог. Покретач као инспирација највишега реда. Инспирација која шибом бола и патње указује смртнику двери бесмртности. Инспирација као жеђ за праизвором живота. Инспирација као немир на овоземаљском путу ка крајњим, августиновским мирењима и смирењима. Онда: Сократ је увек истицао да је његова мудрост само продужетак бабичења његове мајке на духовном плану, меевтика. Он само помаже саморађању духовнога човека. Ето то је уствари позитивно, небеско страдање: меевтика духа, болови при рађању човека боголиког, богоносног. Друкше речено: страдање је виши ступањ небесне педагогике. Страдање наводи и на бдење. Страдалник је увек будан. Будан и — мудар. Као мудре девојке у Христовој параболи које су са уљем и упаљеним жишком дочекале Женика. Страдање је непрекидно доливање уља духу, духовној лампади човека. Још један врло важан посао обавља страдање: суза патње испира стално око срца човековог. Као животворна водица. Творац боговидог органа потрудио се да тај орган кроз страдалништво у урођеној чистоти, оштровидости и далековидости одржи. Страдање у Богу — куптура ока срца човековог! Онда страдање ово и овакво дејствује као право чудо. Познато је да се органи могу регенерисати. Познато је да се изгубљени вид може чак и повратити. То чудо обавља страдалничка патња од Бога за Бога. Удар нађе искру у камену. Удар мучеништва или буди учмали вид или отвара нови духовни вид. Зар се је мало безбожника вратило Богу? Зар се мало богобораца превратило у одушевљене богоисповеднике? Узмите случај највећих у духовној историји човечанства: апостола Павла и блаженога Августина. Они само стоје на челу огромне листе религиозних конвертита којима је љуто стра-

дање или поправило или потпуно повратило духовни вид. И још једну преважну функцију има страдање. Страдалништво је наима _исполинска централа за произвођење најчистије и најживотније енергије: светости и светитељства. Као што се трењем добија светлосна енергија тако се страдањима човека кроз историју добијају млазеви светости, који обасјавају, ослађују и осмишљују горки и чемерни овоземаљски живот, И доиста: има ли светости без мучеништва? Еда ли је уосталом ишта у свету успело без мученичког напора? Да ли је ишта лепо, племенито, трајно остварено без страдалне жртве? Има ли једнога великога човека, хероја мисли или дела, једног јединог генија који није био мучен трагедијом, обасипан страдањима? Да ли има каквог великог покрета чије злато нису пробале ватре патње? Ваистину страдање је човеково највише достојанство, мисија и спасење. И то све по милости, промисли и љубави Божјој. По љубави БожЈоЈ, Јер суштина тајна и смисао страдалништва открива се у љубави. У крајњој ^инији страдање и љубав су једно и исто. Има ли кога који љуби, а да не страда? Има ли кога који страда, а да не љуби. Љубитељи морала, религије, нације, човечанства, љубитељи свих наЈ&ећиХ вредности и стварности увек су —. страдалници. Страдалници за правду, лепоту, истину и све друге велике и највећа вредности и стварности могу бити само љубитељи. Највиши закон неба и земље, природни и натприроднИ гласи: страдати јесте љубити, љубити јесте страдати. Законодавац овог закона није ни себе самог од њега изузео. Најсавршенија религија, хришћанство, јесте истовремено и религија страдања и религија љубави, Она тако и Бога замишља. Зато чим каже: Бог је љубав, истовремено вели: Бог је страдање. По чему је Богочовек Христос Бог љубави ако не страдањем својим? По чему је он Бог страдања, ако не љубављу својом. Хришћански је Бог крсни Бог, Бог страдања. И хришкански је Бог ускрсни Бог, Бог љубави. Страдање и љубав образују једну диалектичку целину: они се међусобно прожимају и надахњују. Једно кроз друго постоје. Да је то тако збори нам и срце наше. Страдања од Бога за Бога милосна су и блажена. Градилачко и божанско страдање је, како би Његош рекао, песма са сузама, сузама радосницама. Или, како би Књига Радости рекла, блаженство. Блаженство којим се постиже царство небеско (Мт. 5, 10). Свим у свему: страдање је најве^и облик и најпунији израз Љубави, Бога самога, као његово највише откровење. Као такво страдање није само кључ за разумевање судбине човека и његове историје, ве& основни принцип њихов, — њихов главни чинилац и покретач. Пошто смо ушли у тајну и смисао страдања лако ће нам се разјаснити и светскоисторијска ситуација наша: рат. Несумњиво је да је ова космичка катаклизма врхунац страдалништва у историји. Ништа се са њом не може упоредити. Међутим и она као таква има, попут свега, два вида: спољашњи и унутрашњи. Без ока срца и са оком ерца. Посматран

без ока срца овај је рат огромна буктиња безумља, злочин какав се једва замислити може, врзино коло бесмисла, безјаштва и сваке лудости. Рат, то је пукао чир у коме се вековима набирали гад и евака нечистоћа у организму човечанства, Има с.е утисак да смо ушли у дванаести час људске повеснице. Као да се остварују сва пророштва о смаку света. Као да се налазимо у зениту св.етојованске Апокалипсе. Можемо захста са Мерешковским рећи: »Зар се пред нашим очима не збива колосална визија са Патмоса? Зар нећемо свиснути од страха због мука које су Земљу. снашле?« Изгледа да се сасвим приближило царство Антихриста. Да су атеизам и антитеизам ушли у реализацију своје нихилистичка завере. Као да чујемо крик Ни« 4чеов: »Бог је мртав!« Стојимо ваистину у знаку Каина. То је. спољашњи вид, кора зби« вања гледана оком земаљским. Без ока срца. Но духовно- око, оч ко срца види испод коре, види : дубље. Оно поред свег ужаса ви* ди у апокалиптичком збитију на- . ших дана, у рату, и откривања страшног и величанственог мајестета Божјег. Ни врабац не слеће с крова без Божје воље. Рат као врхунац страдања има по плану Божјем, по божанском до* мостроју да обави све велика функције страдања од Бога за Бога: . I • да инспирише богочежњу и боч гомир у човечанству, да буде меевтика, помоК ра- . Цању новог, духовног света, да устроји широм васељење духовне страже и бденике за Долазак Жениха, Богочовека Христа, да улије човечанству духовнк вид, да тај вид поврати где је око срца обневидело, да узида нове централе светости и светитељства. . Рат је громогласно скидања плоче са гробнице људскога духа, почетак нове ере под егидом богословља. Богоеловља као богославља. Ратном буром и ратном агонијом као гроМовИТим а- " пелом потреса Бог обезбожено људско срце. Рат је велика Божја реч против Сатане: антисатанизам као одговор на антитеизам.. Овај је рат за безбого срце човечанства Једино могућа терапија: даје се прегорак лек за претешке грехове. Најзад: овај рат врхунац је страдања, али и врхунац Божје љубави. Јер је показано: где страдање, ту и љубав. Ваистину, овај рат је поема л>убави кроз грмљавину гњева. И као такав — најновије откровењв Бога живога. Да! До овога рата војевао јв сатанизирани човек против Бога, сад Бог против њега. До рата ја судио зли човек Бога страшним судом својим, а сада Бог тога чог . века својим страшним судом, Дв рата је свет доживљавао интро-: низирање Сатане, а детронизирање Бога. Сад обратно: распрестољује се Отац Лажи, упрестољујв се Отац Небесни. Што грми и сева, што је свуда големи страх и лелек, нИкакво чудо! Јер један се престо руши, други зида, Је- , дно царство нестаје, друго устаје. Мора бити страшно и величанствеИо кад Бог претвара земљу у зборницу свог најновијег откривам. /