Српски народ

вли ограничена, мапори кашега ума су неуморни али недовољни. То нам потврђује и наше обично као и наше научно искуство. Оно што је заједничко и једном и другом, то је њихова непотпуност, то јест »незнање«; само облик или степен тога незнања није исти код једног и код другог. У првом случају онр је »просто«, а у другом оно је »научно«. Још у петнаестом веку, кардинал Никола Кузанац, немачки мистик али веома дубок и оригиналан филозоф, дошао је на ту мисао да се стварно напредак саст.оји у претварању простачког. незнања у лнаучно незнање«. У својој, књизи «Је 1>ос»а 1дпогапЈја, он је расправљао односе између коначнога и бесконачнога, између релативног и апсолутног. Карактер апсолутМог искључује свако ограничење, сваку контрадикцију. Бог Је »апстрактни облик у коме -се сусрећу појединачно и универсално«. Али филозофски значај тога немачког мислиоца није' у његовом верском мистицизму, него у позитивном излагак>у његове доктрине као методе научног мишљења. Принцил те методв Јв у идеји бесконачне апроксимације: оно што је релативно не може никад дости+1И нешто што је апсолутно, али му се може приближавати до у бесконачност. »Ограничени интелект не обухвата никад истину тако потпуно да је не би могао схватити још потпуније; ум је према истини као што уписани многоугаоник према кругу коме св приближава у толико више у колико више има углова, не могуКи С| Међутим никад да"се с н>»«ме изједначи«. Закључак је ја^ сан: ^орамо с^ помирити са тим да је Апсолутно изван нашега домашаја, али да нам може послужити као принцип сазнања, као идеална мета прогресивног кре■ тања наше мисли Која на тај начин не лута него се развија правилним и повезаним Поретком. Филозофски мит двадесетог века, који се у данашњем просве^еном човечанст.ву тек рађа, утврдиће једном за свагда, и психолошки и Л.ОГИЧКИ, првенство и надмоћност духа над материјом. Удружени напори научног рационализма и моралног идеализма, уоблич,ени и оваплоћени вишим потребама и највишим смислом живота у одређене друштвене и политичке смернице људске практичне делатности, већ расветљују многе пореме^ене проблеме и испраељају многе помућене појмове.. Појам о релативности налази своје пуно оправдање' у умној области, али у моралној он претставља бесмислицу. Само су научне истине релативне; само научне хипотезе, теорије и идеје могу — једна према другој изгледати очигледније или бити — једна од друге — вероватније. Нема »научне истине« у апсолутном смислу. Међутим морална истина је по својој природи апсолутна. Она је недељива, у њој не може бити градације. Моралне норме су категоричке заповести. Основи етике су трансцендентни, то јест претстављају објективну вредност за сва места и за сва времена, без обзира на еволуцију искуства и на променљивост појмова и обичаја. Разуме се, ми не мислимо овде на мораЛност или наравственост као на субјективне особине људи, него на морал као на објективну појаву трансцендентне људске свасти.

РАТ УЛАЗИ У НОВЕ ФАЗЕ

(С пец Данас, после политичких и војних догађаја поеледњих неколико недеља, може се светски положај о.бележити као предах пред значајна збивања. Опширна саветовања међу државницима европског блока нашла су свој пандан у већањима у Вашингтону и у новом развоју британско-америчких и англосаксонско-совјетских односа. Политичким припремама, које врше обе зараћене стране, придружују се војничке припреме. Оне се осећају у оба табора. Али, док антиосовински табор о својим стварним или фиктивним намерама пушта у свет бујицу вести и комбинација, дотле снаге које данас претстављају европски континенат ћуте и више но икада задржавају своје планове у пуној дискрецији и тајности. Тренутни предах, међутим, може да послужи за анализу досадашњег војног н политичког по-

ијалав допис из Бер разредни степен. Сједињене Америчке Државе постигле су, ставл>ањем руке на Африку, један од највећих циљева евоје империјалистичке експанзије. Сада је за Вашингтон значајнији тихоокеански фронт на коме их је Јапан потиснуо у највећем степену. Ту је у питању област џиновског пространства, од Аустралије и преко неизмерно великих острва ранијег холандског колонијалног поседа, па све до Алеута који је и сам по себи био циљ америчког економеког и политичког продирања, а који сем тога претстављају непремостиву брану између америчког континента и огромних тржишта Далеког Истока. Кина, као област која може да прими стоструко америчку индустриску производњу, велика острва на Малаји, која су неизмерна резерва сировина, све је то данас за Амернку много важ-

л ипа) љиви непријатељ Англосаксонаца, који су већ почели да говоре о могућности трећег светског рата. Истовремено се поставља нов проблем пред Лондон и Вашингтон, који је настао из укидања Коминтерне и из појачања комунистичке пенетрације у њиховим земљама, као последица тога најновијег лета Стаљинове империјалистичке политике. Тај потез Москве осећају и Лондон и Вашингтон као гест који је за њих веома опасан — ма колико желе да га протумаче као уклањање евих препрека за потпуни англосовјетски споразум. Москва иде еада на то да политику Велике Британије и Сједињених Америчких Држава стави под свој притисак преко „национализованих" комунистичких странака, желећи тиме да изазове снажније ангажовање Англосак-

Дои лордови говоре, немачке подморнице иоталаЈу...

(Ро1о: В. В. А.)

ложаЈа у свету, који Је уједно и полазна основа за све што ће се у току наредних месеци развити. У европском табору положај је јасан. Тотална мобилизација свих вој'них и радних снага нашег континента омогућила Ј 'е да се припреме за његову одбрану, — за коју је туниски фронт допринео велики добитак у времену, — довршавају на начин који ће сваки покушај насртаја на Европу учинити предузећем од највећег ризика и бескорисним жртвовањем људских и материјалних маса. Те одбранбене припреме указују на карактер ратовања у наступајућем периоду. Политички је постигнута низом разговора међу европским државницима пуна сагласност и компактноет свих чинилаца данашње Европе под воћством •Рајха. Много Ј 'е неЈ 'асниЈ"и, међутим, положај на другој страни. Вашингтонска већања РузвелтЧерчил дала су веома оскудан и безизразан коминике, али у толико више полузваничних и незваничних коментара. Значајнија за разумевање онога о чему се у Белој кући разговарало пуних шеснаест дана јесте међутим изјава коју је Черчил дао америчкој штампи у току самих разговора, као и његов говор пред Конгресом и изјава пред Доњим домом. Из свега произлази да се планови и намере двеју англосаксонских сила у битним тачкама секу и размимоилазе. За Велику Британију је атлантско боЈ "иште остало централно, нарочито у вези са Средоземним базеном, Блиским Истоком и путем за ИндиЈ 'у. За Сједињене Америчке Државе спало је, мејвутим, та поприште ва друго-

ниЈ'е од Европе. Отуда би Вашингтон желео да се снага његовог оружја окреНе против Јапана пре но што је овај успео да се тако утврди на освојеним областима да буде у њима практично непобедив. Велика Британија налази се овде у занимљивој дилеми. Ако се заиста Сједињене Америчке Државе окрену првенствено против Јапана, изостаће за Британце важна помоћ у људству и материЈ 'алу на бојишту око Европе. Сем тога, Британци страхују да ће — у случају америчког успеха на тој страни — Лондон коначно изгубити све могућности и све своје интересе у области Тихог и Индиског океана. Где Американац једном закорачи, за Енглеза више нема хлеба. А боравак Рузвелтовог личног изасланика Филипса у Индији, сарадња коју је овај успоетавис са индиским круговима, обележава се као даљи чинилац правца смерања стратега у Белој кући. Да би у том правцу нешто учинили и успели да задрже за своје планове у Европи за њих неопходну америчку помоћ, Британци покушаваЈ 'у да угичу на Москву, како би ова према Јапану заузела непријатељскији став, или чак ушла у рат против њега. Алузије на адресу Совјета, које ј 'е учинио Черчил у Вашингтону биле су ј 'асне, а да те алузије у Москви нису наишле на симпатичан пријем исто тако ј "е ј "асно. Властодршци у Кремљу, кој"и се боре за бити или не бити, нису ни мало склони дз са своЈ 'е стране отворе нове фронтове. Напротив, они према Јапану желе да задрже отворена врата, јер је Јапан непомир-

сонаца у борби и тиху пенетрацију у њихов животни склоп. Москва је ту вођена етрахом од смртне опасности која прети њеним садашњим црвеним шефовима, ма како се развијала немачка ратна тактика на Источном фронту, при чему и покрет генерала Влаеова игра свој'у значајну улогу. Она осећа јасно тенденцију Англосаксонаца, а џрвенетвено Британаца, који желе да главни терет рата о-ставе несмањеном тежином на совјетским леђима, Москва данас чини све да покрене Англосакс .1нце из садашњег става у одлучну акцију. А Англосаксонци за сада у говорима и изјавама остзвљај"У Москви пола Европе, па и више, али сем бучних вести из незваничних изворз не чине ништа да остваре ту толико пропагандом припреману инвазију. Јер — и ту лежи централно питање — веома је сумњиво да баш у том погледу интереси Англосаксонаца, а првенствено Британаца имаЈ "у зај'едничку тачку са интересима Москве. Истовремено, међутим, припреме за одбрану континента и наговештене одмазде за бруталне нападе из ваздуха показују да акциЈ'а против континента данас, не само што мало има изгледа на успех, већ истовремено претставља вој"нички н политички ризик највећих сразмера. Снаге Европе, а нарочито Немачке, су се припремиле за одбрану, али оне могу исто тако, поготово ако Ј "едан покушаЈ' напада на континенат пропадне, да пређу у напад. Стратегиске и моралне резерве за такав обрт постоје у довољној мери. " УГМЈЗ.

Исказ совЈетског авијатичгра Од оног дана када су се на Источном фронту створили добровољачки одреди од Руса, Бјелоруса, УкраЈ'инаца, Козака, Татара, појавили су се бегунци који су напуштали редове црвене војске и прелазили на страну тих добровољаца. Затим се ство рила руска ослободилачка армиј 'а, и онда је тај покрет црвеноармејаца узео већег маха. Сада они прелазе на Власовљеву стра ну не само појединачно, не у малим групама, већ читавим јединицама. Сваки од њнх по доласку на ову страну фронта изјављује: „Хоћу да се борим против комунизма, јер је комунизам непријатељ руског народа!" 1 Између тих исказа којк се већ броје на хиљаде и хиљ.аде, интересантна је исповест совјетског поручиика авијатичара Бориса А. који Ј 'е долетео 10 маја на аеродром Псков и ставио је на расположење Власову самог себе и свој авион-разарач типа „Ја К 7". . I Овај" вој'ник прича да је члан комунистичке странке, да је био одан комуннзму све док ;;иЈ 'е у овом рату увидео да комуиизам гура руски народ у пропаст. „Овај рат је ужасан. Наш народ није заслужио такву страшну судбину!" Борис каже да се његова душа револтирала кад је видео какве радове н псд каквим условима морају да раде у рату руски људи, које Ј "е Стаљин претворио у машине без сопствене воље. Стаљин је поробио руски народ. Тај совЈ'етски поручник је прочитао један проглас генерала Власова и рекао је себи: „Кад један човек Власовљевог. кова узима на себе воћство ослободилачког покрета, онда јв наша дужност да га следимо." И Борис се одазвао тој својој дужности. Он каже да ће стотине и стотине хиљада црвеноармејаца прећи на страну генерала Власова кад буду чули да постоји руски ослободилачки покрет. I I.... Црвеноармејци напуштају Стаљина. Комунисти напуштају Ста љина. Руски људи беже од његовог ропства, прелазе на страну генерала Власова. И то прелазе не зато да би се спасли роп ства, већ да би одмах ступили у оружану борбу против Стаљи новог поробљавања руског народа. пскн АРОА ГЛАВНИ УРЕДНИК, одгово» ран за садржииу листз: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић и$ Београда. I РЕДАКЦИЈА И ЛДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, 1 степениште (Палата Извозне банке). . Телефон: 20-383. ШТАМПАРИЈА ,-',ЛУЧА", Краљице Наталије 100. Телефон: 21-772. Тромесечна претплата 36 дин. шаље се преко „Пресе", а. д. Влајковићева 18.