Српски народ

Г. ДимитриЈе Гћотић говори пред криптом жртава смедеревеке катастрофе (Снимак Државне пропаганде) Зо&тш мис&& ГраџаI Пре две године, 5 јуна задесила. је тешка катастрофа равно Смедерево, град деспота Ђурђа, град најболнијих дана српске средњевековне прбшлбсти. Катастрофа у Смедереву више је него потресла сваког нашег човека, јер тај наш најмоиуиенталнији споменик, својим зидинама столећима понпсно и болно наднесен над валима Дувава, као да је митским нитима везан за најтежа искушења ср пскога народа. Тешка рана за раном падала је на наше равно Смедерево, но та тешка прошлост даје му права на будућност највеће озарености. ј Равно Смедерево мора бити српски град заветно штован, али заветно и изграђиван: и на историски начин музеалан, и на прегалачки начин реалан. Реалност Смедерева, престављаће ре^лност Србије, реалност и приватне и државне иницијативе. Јер, не сме се само полагањем Вбнаца на Сени жртава, прбћи мимо оног што се дух Смедерева зове, проћи мимо обнове пр80 себе самих, па онда засуканих рукава, мушки везивати Данашњицу и за прошлост и за будућност — ићи с.рпским старбставцим мушким путем — путем немог бола а речитог стварања. РаВно Смбдерево мора бити испит стваралаштва, визија узвитланих будака и трнокопа, најшира река напбра, али таласа поносних и свесних баш као што су таласи Дунава у орону• жим сенкама смедеревског града. Од оронулости ствбрнти младост —, го је завегна мисао равног Смедерева.

Нв овој тужној комеморацији двогодишн.ице катастрофо прцсуствовало је мноштво света из Смедерева и околине као и из Беогрвда. Комеморативне свечаности обављене су у присустбу изасланика Срлске владе министра правде г. Кујунџи&а као и г. Димитрија Љотића, бившег министра и изванредног комесара за обнову Смедерева, г. Косте Мушицког, команданта Српског добровољачког корпуса, г. И. Параноса, потпретседника Београдске општине, г. М. Стојимировића-Јовановика, управника Државне архиве, г. Р. Живадиновића, главног уредника »Обнове« као и великог броја других угледних личности. Пред криптом на смедеревском гробљу, где су сахрањене жртве катастрофе, одржао је говор г. Димитрије Љотић, који је између оеталога рекао: „Познато је да свака ствар има свој духовни и материјални смиСао. Зато се овакви догађаји не могу објаснити ако са истовремено не удубимо у смисао људског живота. Овај догађај одиграо се после неславне пропасти наше. Ми, који верујемо да ни врабац не пада на земљу без воље Божје, него да Бог држи земљу и градове, сматрамо да је Господ ударио на врата нашег срца после пропасти кад су остала неотворена. Да би то сачували од заборава и потомцима, у виду обичаја, дали духовни кључ, узели смо зз заветни дан пети јуни. 1 Вечна успомена на пале жртве којима ]е ова крипта намењена као склониште! Ми им се клањамо као жртвама откупа нашег и вама упућујемо ове речи, с Молбом да заједно с нама, уз «мм1итве Његовог. Преосвештен-

ства епископа, принесете и своје топле молитве да у овом граду, на овом месту и у овој земљи

кључ духовни буде јачи од материјалног, како би мир и благоСтања владало над људима«.

Установљење Законодзвног савета у Миннстарству правде

Министарски савет пропвсао је Уредбу о установљењу и пословању Законодавног савета при Министарству правде. По овој Уредби дужност је За конодавног савета да на зактев Министра правде даје своје мишљен»е о законодавним нацртима и предлозима, изграђује законодавне нацрте и коначне редакције законодавног предлога и испитује и цени потребу за предузимање закоцодавних мера у ресору МинистарСтва правде, као и да врши послбве на сређивању и квалификовању пбзитивног законодавства. Сваки законодавни нацрт или предлог других ресорних министара у колико ое дотиче правосудног законодавства или правосудне управе, мора претходно бити поднет на сагласност Министру правде, који пре давања своје сагласности може тражити мишљење Законодавног савета. У таквим случајевима Законодавни савет може на своје седнице позвати' и претставнике дотичног ресора. Законодавни савет састоји се из најмање 16 чланова., које именује Министар правде као истак нуте стручшаке — правнике из редова активнЛх или пређашњих: наставника универзитета., судија Касационог и Апелационог суда, државних саветника, адвоката и других истакнутих пра.вника, а по саслушању Из-

ванредног комесара за персонал не послове. Претседника. Законодавног савета именује претседник Министарског савета на предлог министра правде. Рад Законодавног савета је према потреби сталан или повре мен. За пуноважан рад Савета пбтребно је присуство најмање једне половине чланова. Рад чланова Законодавног савета је почастан и бесплатг«.

Нишки Црвени крст за наше заробљенике Окружни одбор Црвеног крста у Округу нишком развио је у последње време живу активност. Образовани су сеоски месни одбори и градски реонски пододбори. Нарочите резултате дао је рад на ирикупљању и одашиљању пакета за заробљенике, тако да је до сада упућено укупно 15.000 пакета. Овакав успех могао је да буде постигнут благодарећи свесрдној са,рад њи свештенства, учитељства, осталих просветних радника, управних власти и грађанства. За жртве ра.та прикупљено је у самом Нишу до сада 450.000 динара.

СКРОМНА И ГОРДА БЕОГРАДСКА СЛАВА Град Београд за свој духовни празник има Спасов-дан. И ова године, сходно приликама, град Београд прославио је своју елаву. Од деспота Стевана Високог, Београд, кога Је уздигао на међународни украс свога доба, први град СрбиЈв једаред годишњв увек Је свечано помишљао на своју прошлост. Идући напред као и сви велики градови, Београд није заборављао своју традицију. Он је не само прославља, он је продубљуЈе, он је и мишљу прожет да се много штошта, усред најмодернијих прилика времена, може и мора решавати традицијом. Јер, нв смеју такве револуције да завладају светом, да се не може реки како су стари мислили, осеКали и делали, баш као и ми, модерни људи. Нит хуманости, нит Је прегалаштва, а тога је било и у пр> шлости као што га има и у садашњости. Београдски Спасов-дан је уствари светковање динамичне традиције, светковање прегледа свршенога домаћег посла, саетковања заједничке воље на заједничком добру, светковање животоносности града, с убеђењем да помишљања на прошлост само могу дати подстрака за корачање унапред. Дани прошлости огледало су садашњости, дани садаит>ости огледало су будуКности — а њихов сплет је дах живота. Београдски Спасов-дан стваралачки је осврт но прошлосц стваралачка вера у будукност. ната у раду претседника Драг. Јовановића био је социјалан. Помоћ онима који су најпотребнији је нит, која се од почеткз истицала у свима поступцима општинске управе. Тако је сиротињи пружена огромна помоћ у исхрани по народним ресторанима, при најтежој оскудици у огреву сиротињи су на првом месту стављана на расположење дрва са околних ада, о најсиромашнијим слојевима увек и зг свакој прилици вођена је најаећа брига. Здравствено старањс било је на пуној висини тако дз је, упркос свих тешкоћа данашњег живота, Београд сачуван од сваке епидемије, а смртност ни,је прешла границе нормале. Градска санитетска служба обогаћена је између осталога једним великим модерно уређении породилиштем. Малој деци обез« беђује се основна исхрана у млеку и редовном допунском следовању намирница. Није потребно истицати да је овим својим примерним редом и радом Београд имао дубоког у* тицаја и на сређивање прилика у унутрашњости земље. Кад се узму у обзир сви ови крупни резултати, онда је потпуно разумљиво узбуђење којим су многи београђани прославилн славу свога града. Претседник Драг. Јовановићу свом "говору на слави нагласир је између осталога: „Колач, свећа и кољиво,то су знаци да нисмо прене« брегли и заборавили он<> што нам је нациОнална и верска дужноот, да се на дан празника града Београда помолимо Свемогућем и Свевишњем да нам да снаге, моћи.разума и здравља да преживимо времена у којивд се налазимо и да тихом молитвом Свевишњем за пале и недужне жртве, за жртве недовољног разума и грубих грешака, замолимо Свевишњег да нама, преосталима, да много смисла, много разума да схватимо времена у којима живимо и да на тај начин сачувамо оно што је свима најдраже, а то су животи нашег народа. Теото бреме носимо и њега изнетн морамо, не ради нас самих већ ради поколења која иза нас долазе. Ма шта било, морамо уве.; једно имати М | уму, а то је, да морамо сачувати Српство и сриски иа. д за будућу СрбиЈу."

То је била једна тиха свечаност која је присутне дубоко дирнула. Ма да је рат несрећно прохујао над нашом престоницом и над нашом земљом, са својим страховитим последицама, горди Београд, захваљујући руци помоћи која му је пружена и нашим људима који су се свесрдно заложили да подигну Србију из рушевина, успео је ипак да у духу својих- историских и верских традиција прослави своју овогодишњу славу. Велика заслуга за то припада данашшем претседнику Општине Драг. Јовановићу. У једнОм од најтежих тренутака, које је Београд дожлвео у својој 65Фној историји, Драг. Јоваиовић преузео је крмило Београда. Руковођен доказаном љубављу према Београду, чију је историју проучавао и о чијој ,је прошлој слави и доцнијем, процвату писао како у засебној књизи, тако и у разним листовима и публикацијама, Драг. Јовановић, дошавши на положај претседника у најтежем тренутку примио је на своја плећа један огроман терет. Тумачећи интенције и. сарађујући у свима напорима Владе народног спаса генерала Милана Недића, Драг. Јовановић уложио је све своје напоре који су плодом уродили. Спољне последице рата данас се у Београду више не запажају. Мир и ред, који су готово од почетка пОтпуно сачувани, данас су устаљени. Живот тече даље и развија се упркос свих ратних тешкоћа. Савладавши најтеже кризе снабдевања и довоза Београд, и поред ранијих несређених прилика у многим крајевима земље, није остао ни једног тренутка без воде ни без осветлења. Исто тако, поред страховитих тешкоћа, снабдевање Београда је функционисало. А захваљујући иницијативи и предузимљивости Драг. Јовановића, као и напорима његових најближих сарадника потпретседника Илије Параноса и Ивана Милићевића, оно ће у идућој зими бити несумњиво далеко боље, ослањајући се на систем самопомоћи. Не само свака стопа слободног земљишта у граду, већ огромни комплекси бивших ледина и врбака од дунавских и савских ада до Бањичког поља и Макиша данас су засејани корисним усевима и поврћем, што ће у великој мери обезбедити београђанима будућу исхрану. Један од најзначајнијих моме-