Српски народ

Зашто штедети у цонз дане

Основа сваке друштвене заједнице ]е рад, и то плански рад. У данашње време рад није само основа сваке народне за.једнице, већ и мерило вредности учешћа снакога народа у општем напону снаге нашега конгинента да се ова.1 одржи као свет за себе, који има право да сам одлучује о својој судбини, а не да буде поприште обрачунавања за друге. Међутим, рад, сваки рад, па и плански не води циљу ако се не сироводи у заједници са штедљом. При томе штедња значи разумно трошење, разумно распоређивање, како би се са расположивим средсгвима постигло што всће задовољење постојећих нотреба. Ми данас не морамо да штедимо са.мо код сваког залогаја и да пазимо и на мрвице, већ морамо истовремено да будемо штедл>иви и са жељама и прохтевима које имамо. Цео живот је .једна борба, борбз између појединаца и борба између народа. Облик борбе је различит — прикривен или отворен, а жестина такође. Сваки рат, па и онај најкраћи по трајању и најмг.њи по замаху изискује огромна средства за своје вођење а још већа за исцељење рана које зада.је. Тотални рат једнога народа тражи највеће напоре свих духовних и материјалних средстава којима тај народ располаже, а тоталан рат једног континента тражи то у још већој мери. Ми се данас налазимо у једном таквом тоталном рату европског континента, који се бори уједињеним снагама против опасности да постане поприште варварства и беде, који би га вратили у време пећинског човека, у коме човек од живота на земљи није имао до голи иЉвот и грубу етварност, која му се показивала. у опасности да свакога тренутка изгуби и тај живот. , Данас води рат континент про тив континента, штавише данас се мора говорити о савезима. кон тинената. Средства која су потребна за тај и такав рат толико су огромна да изражена у иифрама не дају више неку реалну претставу о својој величини, већ потсећају на цифре из астрономије где је све изражено у математичким јединицима које своје пројекције имају у вечности. Али и поред те своје замашности, та средства се морају намакнути на било који начин. А тај начин је рад и опет рад. Ме ђутим, када се изговара реч рад, свако уво морз приметити и при звук — штедња. Јер, рад бев штедње није целисходан, он је без штедње непотпун. Иако је штедња једна засебна манифестација човекове вере у будућност, она је истовремено толико уско везана за рад, да се једно без другога не да замислити, уколико се очекује плод од једног и другог. Рад и штедња су основа наше обнове. Ако баците поглед по Србији видећете да је рад у пуном јеку. На све стране радне руке стварају нове вредности, које треба да нам омогуће да пребродимо ове тешке дане. Али истовремено видећете да се не штеди у оној мери као што би То требало. Оно штеди се, али се не штеди свесно, плански, већ више случајно ,јер нема друге могућности з» „рентабилан" пласман, и што појединац не жели да обузда своје жеље и прохтеве. Штедња у двнашње време не значи само остављање вишкова на страну, него значи истовремено обуздавати жељу, смањивати прохтеве, да би и онај дру ги нешто имао, да би заједница имала што више. Разуме се да је за ту врсту штедње потребна високо развијена свест о заједници, ко.ја код нас још није пробуђена, па према томе не можемо ни очекивати да се ма-

нифестује у оно.1 мери, кода би Оила илребна. Али полако, па ћемо и до тога доћи. Ако човек не штеди и у црне дане, излаже се опзиКсГи да кикада више не доживи б-ме, Јер ће материјално бити и,."ико исцрпљен, да ће привредно . порављење за појединца а^ћи исувише доцкан, а за народ тек у децениЈама после несреве, та ко да ће успоривши обНову довести у спасност опстаНак самога народа. У време великих искушењг и недаћа које преживљу.је по |единац и цео народ, важно је да се не изгуби вера у себе и у будућнбст. Јер, доклбгод та вера посто.ји, ништа није изгубљено иако су претрпљене жртзс ка'1када огромне, иако згдобшече ране изгледа.ју смртоносне. ПРИМЕРАН РАД И ГВОЗДЕНА ШТЕДЊА Из свега тога произилази само један императив садашњице, а то је: прилежан рад и гвоздена штедња. Штедети у свему и на сваком кораку, трошити само оно најпотребни је, без чега се не може. Све остало ускратити себи као сувишно у садашње време. Та.ј вишак ко.ји појединци могу остварити предати заједници на коришћење. Она ће прикупљеним средствима помагати тамо где је најпотребитије, и на та.ј начин уоблажити тешкоће у којима се нглазимо. Наше излагање које смо упутили сваком појединцу и нашем народу крајем марта ове године, имало је успеха код великог броја свесних синова нашега народа. Прилив штедних улога који је од онда забележен позамашан је и показује да наш н&род разуме отворену реч у правом часу и да прима савет, ако му се »скрено укаже на опасности којима се излаже као и на путеве којима треба да пође да би те опасности избегао. Али то .још није довољно за данашње време. Није довољно да само појединци упињу сву снагу како би одржгли точак у покрету, већ је потребно да сваки од нас учини све што је у његовој моћи. Сваки од нас треба да да и оно последње од себе да би сачувао све оно што нам је свето — наш народ и Србију. Капитал се ствара радом и штедњом. А тај тако створен и неутрошен капитал не сме да остане неискоришћен код појединца, односно не сме као прикривена куповна моћ појединца у данашње време да угрожава тржиште потрошних добара, које је сужено с обзиром на појачану производњу ратне индустрије. Појединци морају да се помире с чињеницом да у моменту када топови грувају животни стандард не може да буде онакав као што је пре тога био. И зато још једном укззујемо на потребу свесрдне штедње и предавања свих уштеђених износа новчаним заводима, како би се на једноставнији начин извршило привредно опорављење и омогућило несметано финансирање свих задатака које држава у данашње време има да испуни. А ако овај наш поновни апел неће наићи на пуно равумевање и код оних коЈ 'има .је упућен, а који увек задоцњава.ју када Ј 'е V питању залагање за народ, онда ће се морати приступити драконским мерама које ће за појединца претстављати много већи губитак него што је корист, ко1У \е имао од свог садашњег себичног ста.ва и потпуног неразумевања државних потреба као и пренебрегавање својих дужности према заједници. Нека се после нико не тужи и не ,јада, јер како ради, себи ради. Зато штедите што више а уштеде поверите новчаним заводима. 'Др и. л.

ЗАДРУЖНА БАНКА

У вези са рефбрмом нашег задругарства, коју је предузела влада Народног спаса, пуштамо као једно мишљење, овај чланак. Влада Народног спаса у енергичном спровбђењу сбога програ ма учинила је одлучан потез у деполитизацији Српског земљбрадничког задругарства. Концертрација широких народних маса у српском задружнсм духу, да ће изванредан поле? земл,_>радничком задругарству, којб ћг утицати не само на модерн.у и рзционалну обраду земље већ и на културно подизање нашег запуштеног села на онај ниво, на коме се већ бдавно налазе кбд свију народа просвећеног Бвроп ског запада. Ово је била одлична инјекција анемичном и запар ложеном досадањем земљорадничком задругарсгву, које је свему другом пре слуЖило само не горе поменутим циљевима земљорадНичког задругарства, који условљгвају право народно благостање. То је само општи п61ам крајњег циља Српског земљорадничког задругарства. Међутим његови су задаци многоброЈни и разноврсни. На првом месту добрс- вођено оно мора да оваплоти наше старо породично задругарство, које се распало баш услед погрешног новачења и непоштовања старешинства у домаћинству. Право задругарство вратиће нам социјални мир у земљи, кога смо сви жељни већ деценијама. Оно постаЈ 'е брана незајажљивом капитализму и чува земљорадничке интересе од њсгових злоупотреба. У рукама стручњака, добрих и поштених домаћи' на и српских родољуба, заштићених од сваког партијског и котеријашког утицаја, задругарство ће подићи животни стандард нашег земљорадника у свима правцима његове делатности и на таЈ' начин чвршће, боље и народскије везати наше село са градом. То је једини пут којим се долази до истинског народног благостања. Ако је основа државног уређења задруга, она мора битц здрава, чврста и морално јака. Овим се постиже солидност у изграђивању државе и новог друштвеног поретка. Познати шпекулативан дух распојасаног задругарства у ранијој Југославиј"и , мора да нестане једном за увек. Он се не сме више повампирити ни у конкурентној форми у трговини са честитим трговцима и занатлијама. Сваки на свој'е место у обележеним и дозвољеним границама свога посла и занимања. Изграђивана на солидном задругарству, држава постаје сигурна творевина а народ духовно здрав и просвећен. Српско задругарство мора да претставља морални стожер око кога ће струјати здрав народни живот. Отуда, оно мора деловати у свим правцима. Не само у рационалном обрађивању земље и корисном вођењу домаћинства, него и у моралном, културном и здравственом погледу. Задругарство је највиша морална контрола целокупне делатности нашег села. И као што задругарство чува земљорадника од зеленашлука, сензалства и зависности од града, оно га мора сачувати и

од евентуалних злоупотреба рђа вих задругара, како би задругарство остало чисто и светло у очима народа. Многоструки су задаци задругарства. Да би корисно утицало на решење свију тих задаћа, Српско задругарство мора На првом месту да буде финансијски јако, како би се његов утицај могао осетити у најзабаченијем селу и у најсироМашнијој задрузи. Оно мора да стиже свуда и да пбмогне свуда, али и да строго и савбснб контролише. Савези разних видова задругарства имају водећу улогу у бвом послу. Али и њихов рад подлеже највишој контрбли у Главном савезу српских земљорадничких задруга, који мора будно и непристрасно да прати цео рад пазећи, да не скрене на странпутицу како је то нажалост био чест случај у нАшој недавној прошлости. Према свему изложеном, намеће се прва брига Влади народног спаса и Главном савезу: бснивање Задружне банке као централне кредитне установе За финансирање земЉораАничких задруга у свима њиховим подузећима, која доводе до правилног решења задружних циљева, који су му постављени од стране државб последњом гтреоријен тацијбм целбкупног задругарства. Тек тада, када Задруљна банка буде основана, Влада народног спаса заоблиће и употпунити своје дело и моћи забележити у свој биланс рада да је срећно свршила један одиста крупан народни посао. Ми не говоримо о детаљима у овом оснивању Задружне бан ке. Зато треба више студија, рада и времена, него чинимо сугестије нашој нароДној влади, да би корисно продужила започети посао коме је крајњи циљ опште народно благостање. Нашем земљораднику треба дати не као до сада олакшице у задужењу његовог имања, него у позитивном стварању, које ће га одвести природном раздужењу а самим тим и краЈ'њем циљу: економској независности. Тако смо ми са стране схватили потхват Владе народног спаса придиком извршења реорганизације земљорадНичког задругарства. Задружна банка чуваће земљорадника од непотребног и рђавог задуживања. Она неће непосредно финансирати јединку, али ће пружити материјална средства његовој задрузи, која ће га упућивати у раду и животу. Брига задруге биће да се постара о увођењу једног практичног

типа сељачке куће са свима потребним стајама. Снабдеваће земљорадника пољопривредним алат кама и прибором за обраду земље, док ће веће справе, машине и алатке, држати на расположењу свакбм задругару у заједничкој својини. Тако исто заДруга ће му набавити из прве руке стоку за приплод и вучу, каб што ће образовати задружне магацине за снабдевање задругара кућевним потребама и осталим намирницама. Подизаће силбсе и складишта, старајући се да земљораднику пружи предујам за пољопривредне радове, па потом прибирати пољопривредне производе за колективну продају, кад им је време и када су за њих Цене најбоље. Тако исто, задруге које ће финансирати Задружна банка бриНуће се о здрављу и напретку сваког задругара и њихових укућдна као што ће водити строго рачуна о владању свију својих задругара у задрузи и ван ње. Многоструке користи оваког удруживања код нашег земљорадника учиниће да он у задругарству гледа свој Ј'едини спас и положи сву наду у бољи живот. Тада му неће бити више потребни паланачки новчани заводи, нити ће имати посреднике у трговању и искоришћавању његових производа — успеха његовог зноја и замуке. Отуда наш земљорадник са највећим интересовањем прати рад Владе народног спаса у даљим стремљењима у овом послу и очекује нај моћнију подрту у обнови задругарства — финансиека средства. Та средства треба му створити једино преко чисто земљорадничке новчане установе Задружне банке у чијем оснивачком капиталу ваља и држава да учествуЈ"е са високим процентом, ади не искључујући ни њега као суделоваЈа и удеоничара. Овакав рад Владе народног спаса задаће смртни ударац бољшевичко-јеврејском изуму —- комунизму, са кој'им наш српски земљорадник ничег заЈ "едничког нема, нити је имао, нити жели да има. Кад наш земљорадник постане независан господар свога добра, угледан и поштован домаћин на свом огњишту, онда ће његова држава, његова отаџбина у истини бити сељачка, и српски ће народ имати стварне користи од његовог труда и рада и уживати у истинском благостању, о коме је до сада децениЈ'ама безнадежно сневао. Б. Н.

Лрибрерне &е>шш сужџсш&а

Прошле године, производња дуванских прерађевина у Румунији прешла је 10 милиона килограма и тиме је достигла највећу количину забележену од 1938 наовамо. * Према извештају румунске Поштанске штедионице, стање улога на штедњу код те установе износило је крајем првог тромесечја о. г. округло 9 милијарди леЈ 'а, док ј 'е стање чековских рачуна износило 9,1 милијарди леја. * Маџарски министар исхране и снабдевања издао је нове прописе о расподели горива за домаћинства, пословне просторије и велике зграде са парним грејањек« * •

индексу, легалне цене у Бугарској скочиле су у току 1942 године просечно за 30%. На надлежном месту проучавају те резултате у вези са полициским извештајима о забележеним појавама на „црној берзи". против коЈ 'е је акцлја у Бугарској знатно појачана у последње време. * Према службено објављеном Бугарско министарство трговине, по саслушању нарочите здравствене комисије, издало је нове прописе о садтаву једнообразног хлеба. * Почетком нове финансиске године у Румунији, пореза на приватне аутомобиле повећава сс за 120*/«,