Српски народ

ПЕМАЧКИ ФИЛОЗОФ О ЛОВУ КИТОВА И РИБОЈ10ВУ

[ Ово што ће свда бити наведећо може изгледати као нека ша.ла и наметати питање: шта ће то рвде? Али то је нешто тако необично И' тако мало познато, а у вези је са оним што се у овој књизи описује да се, и поред свих могућих замерака, нв могу одре♦>и задовољства да и то овде изнесем. Велики немачки фипозоф чија Је двестагодишњица роЈјења прогпављена пре неколико година,. Емануел Кант, није био заузет иекључиво проблемима које поставља трансцендентална метафизика. Поред многих дисертација о моралу, о проблемима психологије, космогоније, педагогије, етнологије, о трусовима, о атмосферским ! Кретњама, о људским расама, и т. д., Кант је размишљао н о китолову, лову и рибрлову у поларној области. Нека се не мисли да је то казано у шали и нека је допуштено једноме старом и страсном рибару да на овоме месту прикаже ту неочекивану, и ван врло уског круга неирзнату, етрану активност великога мислиоца. Хоће ли се веровати да се Кант, за кога се зна да се никада нијв кретао из свога Кенигсберга, по чијим еу се изласцима из куће регулисали часовници у томе граду, који целога свога дугог века сигурнб није упецао ни једну најмању кесегицу, а још мањв био ОЧевИдац великих китолова, лова М риболова које описује, могао Толико заинтересовати за те ствари да им посвећује читаве странв и одељкв у својим делима, и (го баш у време кад је имао да ствара основе за свој пространи * дубоки филозофски систем? Међутим, Кантови биографи изрично кажу да су његово омиљено друштво били капетани бродова, са којима јв проводио читаве часове у шетњи, и који су >лу у тим дужим шетњама описићали своја прекоморска путовања к своје доживљаје. Осим тога, зна се да је Кант предавао физичку географију (први пут летн.ега семестра 1757 год.). Та његова предавања, у којима је искористио материјал добијен од поМрраца, и дрпунио га оним што )е и сам читао у путописима које врло савесно цитира, објављена су у једнома његовом делу од некодико свезака, штампаном у Мајнцу и Хамбургу. Свеска у којој се описуЈу китолрви, лов и риболов у поларној области, садржи општи опис океана и појединих мора. Кант у њој не пропушта, кад год му се дала за то прилика, задржавати се на детаљним рписима лова свих врста у мору. Читав одељак од 100 страна описуЈе богатство лова у северном леденом мору, са мноштвбм података о врстама живоТИња у томе мору, мноштвом техничких и стручњачких обавештеН>а о справама за китолов, лов и риболов, статистичким подацима о тим лововима у оно време, и Т. -д. Од интереса Јв тврђењв Кантово да век у његово време, пре две стотине година, китолов нијв више бно што је био раније. Тако, крупан гренландски кит, који Је пр њему, раније, док није био истребљен, достизао дужину од 200 стопа и ширину од 70—80 стопа, у време Канта достигао Је највише 60—80 етопа дужине и до 100.000 фунти тежине; тако

су га бар обавестили они од којих је он тражио податке. Говоре&и о историји китолова, тврди да су Баски и Норвежани ловили кита још од 900. год. Кад су Енглези почели први пут да с® баве о томе послу 1575. год., узимали су за харћунере и ловце искључиво Баске, који су у то време имали глас највештијих и најодважнијих ловаца китова, '• 1 (Др Михајло Петровић: Кроз поларну област, С. К. 3., 1932)

'' ЕПИЗОДА ИЗ МОРСКОГ ПИРАТСТВА Женски гусари и пирати

...Гусар Џен Бони била је ванбрачна кћи ирског адвоката, ко.ји се иселио у Америку и тамо стекао велико имање. Али кћи је добила једнр чудно васпитање. Њу је отац .још од најранијег детижства облачио у- мушко одело и својој законитој супрузи, која је са.њиме прешла у Америку, представљао ју је као синчића деднога свог рођака који му га је поверио да. га поведе собом. Џен је од детињства била навикла да себе сматра за дечака. Како је и иначе по природи била разуздана, пре-

ке нарави и врло снажна, а при том се и сама кретала у друштву распуштених дечака, стекла је такве м&нире, да се јасно могло видети шта ће с њом бити. У најмањо.ј препирци потезала .је нож и секиру, и рђаво .је пролазио онај који би ее са њоме завадио. Кад је Џен доцније сазнала да је женско, напустила је мушко одело и облачила се увек у женско, али мз<нире није ни у чему изменила. Како јој је отац уживао велики углед и доста се био обогатио, имала је доста просилаца, синова околних фармера, који су се о њу отимали. Одбивши све њих, она одбегне са дедним од чувара пристаништа, Бонием, ко.ји је одведе на Острво Провиђења, тадашње чувено пират-ско гнездо. Ту се Џен нашла потпуно V своме елементу. По цео дан ,је проводила на морско.ј обали, у рааговору са пиратима који су јој причали своје авантуре, пљачкања, злочине, о скриве.ном благу, о својим намерама и пројектима. То јој је толико распадило машту. да се одлучи одати се гусарству. Али како? Ни један гусарски брод ни.је примао женске. Међутим се деси нешто непредвиђено. Пен се изближе упозна са једним бившим морским пира-

Пок. др Михаило Петровиђ стизао је увек да се са својих путовања јавља пријатељима. Доносимо једну поштанску карту из поларних крајева одакле св јавио г. Младену Ст. Ђуричиђу. Горе: Улрвљени кит на рбали крд Шпицбергена. Доле: Рукрпис великрг научника на другрј страни по.штанске карте.

р. М.Ч1Ј/. *љ. члЗ •Сгза,^ «^-«ч се тјл—. -(у-аЛ-~. ^ у*. . — "*** "*■ • ОО-^у - Р А

/уV* г*.

р.— ј\ * с Л јк » 3 ($ * (џ { I « С&*\ «

У шљмсн> АЛ&сп>

Нек стацу, з.а часак, и наука и књижевност, и музика и друштво коме је наш велики покојник припадао. У широком свету много је света. који није знао ни за једно, ни за друго, ни за треће; али дужином наших река, Саве и Дунава и деца су знала за име Мике Аласа... .1ер „чим настане лето, и наука. се закључа у Капетан-Мишинам зданију, ето нам га озго. Натукао шубару и чизме и жури, као да је боловао брез нас", .— причали су често стари рибари.

(Цртеж Н. Бешевића) ' Познато је да је наш величи научвик био ; И рибар, топло, предан . и томе занату, али се мало зна, да му је он дао и један виши, дубљи и човечнији смисао и савременији израз... Био је јединствен човек струке, ловио је и рибу и — људе; чини ми се више људе, јер му ншко није могао одолети. Његова појава на реци доносила је празничну свечаност, пуну гтмене простоте и топле пписности... Али је ичдп њих који знају. а још мање тих који памте — : уешку саблазан која је држала у бризи ви-

соки колегијум наше највише просиетне и научне установе, пред крај прошлог века,, кад се чуло да је један од мд-дих њенлх арзака постао — шегртом! Званичним рибарским шегртом!!... То је било 1896 године. Идуће године поотаје рибарским калфом, а убрзо и ма.јстором.. У његовој радној соби на Косанчићевом венцу, која је децечијама. пратила сваки покрет у пристаништу, није рисила ниједна од толиких диплома, доктората, почасних доктората и академија, ниједно од високих одликовања. и најређих признања Цивилизације. Али су, на истакнутом месту и лепо украшени видели се гломазни потписи тврде лађарске руке, који су свечано јг<мчили да је доктор Михаило ПетровиК, професор Велике школе у Београду, најИсправнијим путем постао рибарски ма,1стор! Да ли то није био, још крајем прошлог века, црви и прави путоказ за оцшту друштвену будућност?! А потом?..; Мнвго је наших • заелужних људи, у чгсовима одмора, осетило благодети тог необичног спајања струка. Бредност аласке чорбе и његовог специ.јалитета пи.јзног шарана, з.апамтио је многи, и велики и мали међу грађанима, као и његов чудни музички оркестар који је толико узбуђивао свет, да су анаменити странци тражили да г® пренееу на плоче, без његовог знања. Рат је и тб спречио... Данас више не треба крити: бивало је пуно прилика кад ,је-велики научник, а потом и књижевник, мајстор виолине и рибарења, с виеокбм и белом куварском капом на глави, а сав иза велике радне прегаче, лично спремљеНим јелом, лично и служио велике и мале пријатеље и поштова.оце, за дугим столовима. и нехотице указујући на п^т кош ,је прекинут са Христов-им одласком са Земље! То је — Мика Алас! С тим именом — нити је умро , нити ће лако умрети, — наш велики покошик. У име тих малих љули, рибара и бролаоа. V име тих које си највише вплео. велики Учитељу, клањем се твојој прелепо.ј успвмени. ко10.ј, на пелом свеТу, нити 1е било претече, нити ће задуго бити послеп"ика. Младен Ст. Ђуричић

том, Ракхамом, који се користио ранијом општом амнестијом и ба.р привремено се повукао у миран живот: Она се реши да напусти Бониа, па да се са Ракхамом упусти у пиратске авантуре. Ракхам пристане да. по њеиоЈ жед>и рпет почне гусарити, али му .је недостајао брод, пошто је приликом амнестије морао сво.ј гусарски брод предати држави. Да би сво.ј план остварили, морали су прибећи крађи једног, брода који се налазио у једномр. заливу острва, и на који су они већ раније били бацили око због његовог згодног облика. Ледне мрачне ноћи Џен, Ракхам и осам пирата, коЈе су на.говорили да са њимз гусаре, наоружани ножевима, секирама и пиштољима, упадну у брод изненада и вежу обадва чувара на њему, пресеку конопце ко.ји су везивали брод за обалу и отисну се на пучину. Упутили су. се право на Јамајку. Ту су пљачкали све што им је дошло под руку. Рибарски бродићи, чамци ловаца корњача, омањи бродови са плодовима острва, све им је то било добро за пљачкање, као и поједина осамљена мала насеља на острву. Наређења је при томе давао, не Ракхам, за кога су то биде ситнице, јер је, радећи раниде са старим гусаром пиратом Чарлсом Веном, био научио на пља.чке сасвим другог стила, већ сама Џен, која се у томе уском оквиру сналазила као прави пират. Са разбарушк« ном косом, са пиштољем у једној. а ножем или секиром у, дру гој руци, она је ускакала на бродиће поред обала оСтрва, убијајући све од реда на које наиђе. У таквим тренуцима и сам окорели пират Ракхам имао је од ње срах. На пиратском броду нала.зит* се тада један Брло млад пиоат, готово дгч*к. који се Џени до* падне и око кога она стане облетати. Кад је то осетио, пира? је почео избегавати, склањати се и скоивгти. Али кад га је Џен стала упорно тражити по броду и запретила му да ће га убити ако према њој не измени своје понашање, пират, видећи се у животној опасности, буде принуђен да јоЈ призна да .1е и он у ствари женско, молећи је на коленима да је никоме на броду не изда. И доиста, то де био чувени женски пират Мери Рид, чији је живот био испуњен романтичним ава.нтурама сличним онима у животу Џен Бони... (Др Михаило Петровић: У царству гусара, С.К.З., 1933).

Културне вести . Ханс Реберг завршио је но^ ву драму Карло V у којој је уметнички обрадио неке моменте из живота и владавине овог мбћног римско-немачког цара и шпанског краља. Премијера овог драмског дела биће у септембру о. г„ и то једновремено у Дармштату и у Бреслави. ♦Ј* .У минхенској Градскрј уметничкој галерији отворена јв сликарска изложба „Море у слцци", ћосвећена сликарским ' делима којима су предмет море и пе>морство. п У немачким филмским круговима свечано је прослављен 60-ти рођендан Теодора Лоса, једног од доајена немачких. филмских глумаца, који се подједнако истакао у класичним . и модерним улогама. ♦Ј» На Техничкој великој шкпли у Данцигу створена је нова катедра за колонизацију у источним крајевима и културно подизање села. Катедра ,је поверена Евалду Лидекеу ко.ји се до сад много пстакао на овим пољиМа и као практичар и као писац. ф Недалеко од Давоса уст»но.вљен (е Научни завод за проучавање пданинског снега и усова (лавина).