Српски народ

& ж

ж

Н О В Е К Њ И Г Е И Л И С Т О В И

м/ ж

ж ж

АНШОГИЈА САВРЕМЕНОГ НЕМАЧКОГ ПЕСНИШТВА

Оа$ Рг/вгпа. Аи$ с!еи(всћег ОЈсМил& (1ег Севегтаг(. ЕЊЈићгип^ имј Аи&\\>аћ1 уоп Ог КЈсћагд №о11. Оеи1$сћез №1$$еп$сћа{Шсће$ 1п$Ши1. Ве1 &гаг], 1943. Ош. 60. У овом листу је већ више пу'га указивана пажња на плодоносну и значајну активност Неиачког научног института у Бео граду. Захвал>ујући на првом месту несебичним напорима директора Института др. Алојза Шмауса, за сразмерно кратко време од свега три и по године, откако је велики пријатељ нашега народа и чувени немачки слгвиста др Герхард Геземан основао Институт, урађено је изванредно много на међусобном упознавању духовних вредности оба народа и на њиховом обостраном културном зближењу. Што се српска књижевност, наука, уметвосг и остала подручја српског духовног стварања данас у Немачкој боље познају и внше цене, заслуга је првенстве но Немачког научног института, поименце др Геземанз и др. Шмауса, који су систематски организовали акцију међусобног упознавања. С друге стране, издавањем разних одабраних књиА из области германистичко-славистичких научних истраживања и приређивањем предавања, књижевних академија, уметничких изложби, концерата и других културних приредаба, Институт је стекао трајних заслуга што је у нашој средини порастао интерес за б.тажим упознавањем духовних вредности велике немачке нације. Овоме је знатно допринела и успешна сарадња Института са лекторатом Немачке академије на организовању курсева за учење немачког језика и студију немачке књижевности, уметности и културе за српску омладину на вишим, средњим и стручним школама и за грађанство, које жели да учи немачки језик. Желећи да упозна нашу образовану публику, која већ разуме немачки, са најзначајнијим претставницима савремене немач ке књижевности, Институт је пре неколико дана, као своје нај новије издање, објавио прву све ску једне широко згмишљене антологије савременог немачког песништва, под карактеристичним насловом па$ Рг1$та. Ову прву свеску антологије уредио је проф. др Рихард Волф, шеф Наставног отсека Немачког на^ учног института. У ову свеску др Волф је уврСтио десеторицу репрезентативних немачких савремених писаца, сваки је ааступљен са најкаг рактеристичнијим текстовима у стиху и прози, а пред самим текстовима налазе се језгровите скице о уврштеним писцима са шиховим фотографијама ч биографским и библиографским подацима; скице су написг«е концизно и сажето, али зналачки и довољно информативно. | Ова прва свеска антологије до носи текстове ове десеторице истакнутих савремених немачких писаца: Херман Штер, Паул Ернст, Вилхелм Шефер, Вилхелм фон Шолц, Ханс Грчм, Ханс Кароса, Ервин Гвидо КолЈЈдхајер, Ханс Фридрих Блуац

Ханс Јост, КарлХајнрих Вагерл, Од ових писаца самз су четч >рица позаати нашо .ј читалатко.; публици. ОI ових треба нз првом месту <гсменути најв.»ћег жибог немгчког песника К^>бенхајерз, иоји је превођен и на наш језик и о коме је написао једну р^.гко успелу књижеану студи^у др Милош Ђорђевић у Страном Прегледу. Затим, издавачко предузеће „Југоиеток" објавило је, прошле године, одличан роман из живота немачког села Хлеб од К. X. Вагерла и Одабране странице од Вилхелма Шефера. Најзад, Српски народ донео је — поред превода из дела других савремених немачких писаца — неколико одабраних одломака из стваралаштва X. Ф. Блунка. По себи се разуме, и остали немачки писци, које је др Волф уврстио у своју антологију, заслужују да буду познати и код наше читалачке публике, као што су већ одавно запажени у свима европским народима. Десеторица немачких писаца, чтсје одабране текстове доноси ова збирка, прожети су једним духом и једним књижевним менталитетом, иако сваки писац има своју посебну индивидуалност и свој особени израз и лични сгва ралачки тон. Али, оно што им је свима заједничко, она веза која их спаја и зближује међу собом, манифестује се у разви-

јеној свести о високој мисији песника у служби нације и родне земље. Ту свест о националној мисији песника нг.јприкладније је изразио песник Ханс Јост у овим Језгровитим мистима: „Песништво нора да служи народу, мора да постане својина једнога народа, као руде, као угаљ, као шуме и поља. Оно припада свима који носе у себи немир и чежњу за њим, и свима је оно утеха и помоћ, заштита и обогаћење, срећа, умирење и добитак". А другом једном приликом дао је исти песник ову значајну исповест: „Са свом страшћу свога бића стремим 'ка једној уметности, која треба да буде израз мога народа у оквиру матерњег језика, језика не виђеног као материју, већ као материнску основу и истовремено као небески свод. Само љубав према језику обухвата и отаџбину и за вичај, и надахнуће и окрепљење" Ова дубока и нераскидљива повезаност између песника и на ције, између песничког заноса и матерњег језика, чини основу, срж и темељ читаве савремене немачке књижевности, посматране кроз призму ове значајне антологије. Када буду изишле и остале свеске, осврнућемо се опширније, у посебном чланку, на главне претставнике и репрезентативна дела савремене немачке литературе.

СВЕЦИ, ВЕЛИНОМУЧЕНИЦИ, АНЂЕЛИ Рудолф Г. Биндинг: Ле- ског живота. И пошто зна да генде нашег времена, пре- мора да дочека смрт на земљи, вела Вера Стојић, издање одаје се опасним пословима у „Југоисток" (Бисери, св. болницама не би ли умрла од 17), Београд 1943, стр. 80. заразе. И ту .једног дана наш анОдавно већ нисмо читали јед- ^ елчи ^ преста.је да буде поданик ну тако занимљиву и ведру књи- не ® а и заљубљује се у неког ингу као што је ова из серије „Би- жење Р а поданика земљиног. У сери" од немачког приповедача ДРУ Г °Ј причи (Заменик светог Рудолфа Г. Биндинга. Начин Ђо Р^ а > Ј' ош на интересантпричања Биндингов, као и мате- ни -' и начин описује Биндинг ријал који је обрадио заиста су све Ч е и небо. Он се тако сродио несвакодневни и оригинални. са жив отом на небу да га безБиндинг прича 'лако, духовито, мало третира као и живот на једним језиком који познаје све земљи ' Ту су безбројне комичтајне зачараног света, а лично- не сит У а Ције, ту су дивни смели сти Биндигове нису смргни љу- д иал °зи, све што у неку руку ди наше планете већ свеци, ан- персифлира наш земаљски жиђели и великомученици небесног вот - заиста, као што је чопростора. Ући у један такав свет, век ств орио Бога према свом наћи тамо оно што би било за- ЛИК У- и земаљски писац види ненимљиво за нас, изнети нам са п Р ема уређењу на зе.мљи: адпуно укуса — заиста је тешко. мчнистрацију, протекцију, етиА код Биндинга ни трунке ба- кеци.1у. ^ налности, рогобатности, неуко- ово.ј причи, или боље рећи сти. Све је тако хармонично, баш новом књижевном роду, Свети као и свет о коме он прича. Ђорђе хоће да иде на отсуство Прва прича права .је бајка. Го- и т Р ажи себи заменика. Не мовори се о небесном анђелчету же да га изђ 6 - а Бог отац не би ЦелестиНи. које, не пазећи до- желе ° Д а остави небргну коњи-

вољно на опаеност земљине теже, падне једног дана на земљу. Нађе га неког јутра у свом ку

цу без команданта. Најзад Смпт предлаже једног херојског капетана на земљи. који је јелини

пусишту сељак који је изашао т °лико поштен и безгпетвн да да види ни.је ли слана упропа- мпгао да замени Св. Ђорђа

стила поврће. И сада настаје зе- на не бу . маљски живот Целестине. Јадно И Смрт полази по капетана. анђелче остаје без крила. облаче Но, пред саму смрт калетана нага у сељачке хаљине и да.ју му говарају исповеднитти да пред да чува гуске. Не вреди му ни- одлазак на небо ппизна своте шта што чак и Мајка Божја по- грехе. И сиромах човек кош нек-утпава ла га понопо врати на ма грехе. не може да увери јенебо, где ће свирајући у харфе дног бискупа и једног капелана божанске или певајући V вели- ла те заиста брз гоеха. А ла то чанственим хоровима анћелским учини .огтаде Св. Ђопће без замоћи и даље да ужива у бесмрт- меника. У послелњем тренутку и ним круговима. ни Свети Петао сам Господ. видевши како га њене може да га „прошвешше" на гове слуге на земљи рћаво ппетнебо, јеп небесни спискови ка- стављату ,шаље наоочитог глажу да ,те Целестина нестала на сника да избави капетана из пу дуже време са неба. ку бискупа и капелана и да га Поптто је осуђена да проветте доврле бвчгпетпног на небо. Тапео свот живот на земљи. да би ко Св. Ђорђе добија достојног тек смоћг лоспела на небо, Пе- заменика. лестина жели смрт. Пелестина у преводу Веое С то!ић ппича1елина мећу тим људима на зе- ј . гмљи. коти се боте смоти, зна тпта ње РУД° л * а Биндинга лепо Је она доноси: вечне насладе небе- као и у оригиналу.

НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ Ђшљаџше, раџиљ станиир СВАКОДНЕВНЕ ЕМИСИЈЕ ОД ПОНЕДЕОНИКА 28 ЈУНА ДО ПЕТКА 2 ЈУЛА 5.00— 6.15 Другарски поздрави 6.15— 7.00 Емисија за српске сељаке и вести на српсквм језику 7.00— 7.10 Вести на немачком језику 7.10— 9.00 Добро јутро, драги слушаоци! 9.00— 9.20 Вести 9.20—12.00 Пауза 12.00—13.00 Подневни концерт 13.00—13.10 Вести на српском језику 13.10—13.50 Подневна музика 13.50—14.00 Вести на немачком језику 14.00—14.50 Нешто за тебе 14.50—15.00 Извештај о воДОСтању 15.00—15.30 Извештај Врховне команде с лаганим понављањем и кратке вести за војску 15.30—16.00 Пауза 16.00—18.20 Српске емисије 18.20—18.40 Час немачке народне групе 18.40—19.00 Музика за тебе 19.00—20.00 „Из савремених догвђаја' на немачком језику и ве-< сти на страним језицима — бугарски, мађарски, фран* цуски и румунски 20.00—20.20 Вечерње вести 21.40—22.00 Поздрави младог београдског стражара 22.00—22.15 Последње вести 00.00—02.00 Поноћне мелодије. НЕДЕЉА, 27 ЈУНИ 11.30—12.00 За вас, српски слушаоци! Свира дувачки оркестар под управом Фрање Седлачека. У међувремену у 11.40 редовни недељни политички преглед. ' 16.00—17.00 Српска емиси.ја: 16.00—16.05 Извештај Врховне команде 16.05—17.00 „Београд поздравља Бор", суделују: тамб. орк. А. Араницког, солисти — Божидар Милосављевић и Ната Павловић, и квартет Боривоја Симића, солисти — Војин Поповић и Момчило Зеремски. ПОНЕДЕЉАК, 28 ЈУНИ 16.00—18.20 Српске емисије: 16.00—16.30 Симфонијске варијанте од Црвчанина 16.30—16.35 Извештај Врховне команде 16.35—17.00 Дувачки оркестар под управом Ф. Седлачека — свира 17.00—17.02 Програм српске емисије за наредни даи 17.02—18.00 Народне песме и игре, изводе: Лела Лештарић, дует Аршинов—Ћирилов, Ружа Протић, Предраг Буташ, Радоје Павловић, М ита Божинрвић — хармони.ка и оркестри: народни Ж. Милановића, и тамб. — А. Араницког УТОРАК, 29 ЈУНИ 16.00—18.20 Српске емисије: 16.00—17.00 Народне песме и игре, изводе: Смиља Лазаревић, М. Станковић-Ресавкиња, Симеон Ћесаровић, Јован Милићевић -Мостарац и оркестри: народни — Ж, Милановића и тамб. — А.раницки. У међувремену у 16.30 — Извештај Врховне команде 17.00—17.02 Програм српске емисије за наредни дан 17.02—18.00 Филмски час У међувремену у 17.30 — предавање 18.00—18.10 „Из савремених догађаја" 18.10—18.20 Заробљенички поздрави СРЕДА, 30 ЈУНИ 16.00—18.20 Српска емисија: 16.00—16,05 Извештај Врховне команде 16.05—16.10 Програм српске емисије за наредни дан 16.10—18.10 „Весело шарено пос ле подне". Пренос са јавне приредбе из дворане Коларчеве задужбине У међувремену у 17.30 — „Из савремених догађаја" 18.10—18.20 Заробљенички позДрави. ЧЕТВРТАК, 1 ЈУЛИ 16.00—18.20 Српске емисше: 16.00—16 30 Гудачки квартет Нембчек—Слатин свира 16.30—16.35 Извештај Врховне команде 16.35—17.00 Радио хор под управом Богдана Цвејића — пева 17 00—17 02 Програм српске емисије' за наредни дан 17.02—17 30 Наподна музика изводе Нада Јовановић, Бранислава Ђорђевић Ритко и нар. радио-оркестар под управом проф. Петра Крстића. 17.30—17 40 Пречавање 17.40—18 00 Дечји час 18.00—18 10 . Нз савремених догађаЈа" 18.10—18.20 Заробљенички поздрави ПЕТАК, 2 ЈУЛИ 16 00—18.20 Сопске емисије: . . 16.00—16.30 Шлагере изводе: квартет Боривоја Симиђа са Војином Поповићем и хавајски квартет Ђорђевић са сестрама Перић 16.30—16 35 Извештај Врховне кбманде 16.35—17.00 НароЈтни звуци, изВпде: Вера Кокошевић, Божидар Грујиђ и нар. орк. Драгића Обреновића 17 00—17.02 Програм српске емисије за наредни дан 17.07—1770 Хорппи из пазних опера — плоче 17.20—18.00 Сим/ћ^нијски концерт, оркестар под управом Хер^ мана Шредера 18.00—18 10 ..Из савремених догаћаја" 18.10—18~>0 Зппобљенички поздрави 20.20—21.40 Музика из тонфилмова СУБОТА, 3 ЈУЛИ 18.00—18.20 Српска емисија: Гласови са позорнице — изводе чланови драме Народног позориштл н народни оркестар Драгића Обре* иовића.