Српски народ

Сргкки парод, 3 јула 1943

Ко

ларчев универзитет остварује своју мисију

Ме1зу установама, које данас врло активно сарађују на делу националне обнове међу првима налази се Коларчев народни универзигет. Запавши после рата у велике тешкоће, изгубивши највећи део својих прихода, из којих се поглавито издржавао, Универзитет је био обуставио рад. Да би Универзитет могао да обнови рад, морао је створити ст ггриходе из којих би се подмиривали сви његови расходи, па чак попуњавао неизбежни дефицит бко издржавања саме Задужбине, који је настао рушењем комгмекса зграда код Кнежева споменика. Ако то не би било остварљиво, пребсталб је јединб, да Универзитет уопште не ради а да се Дефицит за одржавање Задужбине пбпуњава из готбвине Фонда. Нова управа Коларчеве за'дужбине, кбја је првог децембра 1941, преузела дужност, стала је на гледиште да се рад Коларчевог народног универзитета мора на сваки начин обезбедити, а једини пут за то био је да се организацијом и програмом Универзитета привуку широки народни слојеви којима је он пб замисли самога оснивача био пбглавито и намењен. Требалб је активирати Универзитет до најширих размера, запослити све његове просторије, дати најразноврсније програме, од великих уметничких до популарних, народних приредаба, створити разне практичне теча.јеве и школе, организбвати приказивање културних филмова с предавањима за ђаке и народ и свему томе дати изразито српски национални карактер, што одговара стварном духу самог Универзитета и вољи самог оснивача Задужбине. Само тако, сматрало се, да се временом могу постићи резултати, који би омогућили опстанак и- напредовање Коларчевог народног универзитета. Данас, после годину и по дана, можемо констатовати са задовољством, да је тај циљ потпуно остварен, и у материјалном, а нарочито у културном и националном погледу. У материјалном, Коларчев универзитет постављен је ла чврсте темеље и обезбеђен му опстанак и рад из властитих прихода, у духовном постао је важно средиште нашег културног живота и жариште чистог српског национализма. Прв« пут од свога оснивања Коларчев народни универзитет постао је општа народна кућа. Сви друштвени редови од радника и сељака до привредни ка и интелектуалаца постали су редовни посетиоци приредаба, предавања и теча.јева Коларчевог народног универзитета. У току године и по дана постигнути су значајни позитивии резултати који се могу сажети у следећем: 1) Коларчев народни универзитет добио је на.јзад чист српски национални карактер у смислу воље и намене његова оснивача; 2) Материјална кризј потпуно је преброђена и успешни рад Универзитета осигуран; 3) Изведени програм носи преимућствено српски национални каоактер. То се може најбоље видети из следећег сумарног прегледа рада у току годиие и по дана, који ћемо изложити по врстама и групама изведеног програма. Предавања и течајеви У погледу националне обнове, практичнога живота и општег образовања одржан је читав низ предавања за ћаке, за публику, као и специјална за сељаке, домаћице, занатли.је итд. За ученике средњих школа одржано је 25 предавања са темама из наше народне прошлости и уметности, као и велики број национално-пропагандних предавања. ГТредавања обухватају све гране наше народне прошлости: 0 народном песништву, Развитак срп

ске државе у средњем веку, Развитак српске књиге и г/росвете, РазВитак српске штампе, Развитак српског позоришта, Археологија Србије, О народиој уметности, развитак српске комедије, Наше друштво XIX века кроз епиграме итд. Предавачи су били наши најистакнутији научници и просветни радници. Одржано је такође преко 60 прсдавања са популарно-научним темама за широку публику. а у ве-

ганизовао је такође низ преда вања и неколико прослава у малој и великој дворани Коларчевог народног универзитета. Поред предавања на Коларчевом народном универзитету постоји редовна сликарска школа Младена Јосића која годинама ради са великим успехбм. Од априла прошле године организОвани су разни занатски теча.јеви сарадњОм Управе Универзитета и Министарства народнс привре-

На пољу обнове нашег фолклора прва иницијатива потекла је од стране Коларчевог народног универзитета. Чим је нОва управа »уведена у дужност посветила је одмах највећу пажњу обнбви нарбдних традиција а нарочито обнови српског фолклора. У заједници са Уметничким позориштем брганизбване су прве фолклорне приредбе још у фебруару прошле године. Трва приредба Велико прело на

Фолкпсрна група Коларчевог универзитета

Архив С. Н.

зи с тим билб .је 143 приредаба културних филмова увек са предавањима за ђаке и публику. Теме пбпуларНо-научних предавања су из свих научних области а предавачи су већином професори Универзитета и научници. Теме су из гебграфије (О савременој Немачкој, о Јапану, о Јужној Америци, Африци, Чудо Дрине итд.), из филозофије (О Хеглу, о Шопенхауеру, Развитак филозофске мисли итд.), из медицине (Рентгеново откриће, Медицинска настава старог века, О бубрежним болестима, О заштити очију, Трбушии тифус, Маларија, Дифтерија као опасна народна морија итд,), из биологије (Како је постао слон, живот инсеката, Постанак органске материје, Пчелиња душа, Отровне змије и њихови отрови итд.), из пољопривреде (Пољопривреда и хемија, Нова улога пчела у савременој пољопривреди, О заснивању оранице итд.), затим предавања из историје, физике, хемије, права, хигијене и других научних области (на пр. Шта европска цивилизација дугује Византији, О витаминима, О пушењу, Шта знамо о спавању, Атомизам у наше доба, Разлози за плаћање пореза, О Дантеу, Соја-пасуљ, Енергетика локомотиве, О узроцима скупоће и мерама за њено сузбијање, Прогресивна парализа са кривичноправног гледишта, Како је замишљена васиона у току векова, Распадање стена и стварање земљишта, Електричне мере итд.). Из овог кратког извода тема види се да су све научне области, нарочито с обзиром на њихову улогу у природном и практичном животу заступљене у предавањима. Данас се оваква предавања држе редовно три пута недеЈино и број слушалаца расте из дана у дан. Поред ових популарно-научних, одржан је низ предавања о пољској привреди и повртарству, о конзервирању воћа и поврћа. Број посетилаца био је врло велики, нарочито из редова београдских домаћица и обрађивача башта. Одржано је такође 65 предавања за сељаке домаћине, госте претседника владе. Предавања су била националнога карактера. После предавања приказивани су филмови из пољопривредног живота. Немачки научни институт ор-

де, који се редовно обнављају. До сад су држани следећи течајеви: Корпарскб-плетарски. грађевински, основни припремни, оСновни за цртање, армирано-бетонске конструкције, за инсталацију и канализацију ВОдовода, за превођење мотора на домаће гориво, зидарско-тесачки и течај за мај.сторске кандидате. Поред тога стално ради теча.ј стенографи.је Комесаријата за избеглице. Одржано је такође неколико течајева за сељаке омладинце, који су отишли на пољопривредне студије и радове у Немачку. У дваранама Коларчевог народног универзитета (великој и малој), одржан је низ повремених културних и националних конференција, прослава а манифестаци.ја (Дани књиге, Прослава Св. Саве, Недеља православља, консћеренције просветне, прикредне, Српске заједнице рада и друге). Културни филмови Као што смо горе навели, научно-културну акцију допуњавали су културни филмови који су приказивани за ђаке, за ширу публику и за сељаке. Било је свега 148 филмских приредаба са предавањима. Од ових 34 приредбе имале су поред филмова и концертни део национално-васпитног карактера. Од филмова највише су приказивани: Борба за опстанак у америчкој пустињи, Живи свет Африке, Живот прашума па Борнеу, Индокина, Из живота на аустралијским острвима, Кроз прашуме и прерије Африке, Од Бе.јрута до Пекинга, Сијам, У земљи Бушмана, У малајско.ј Џунгли, У Персији, Под тропским сунцем Јаве, Из природе и уметности Јапана Обедска бара, Дивље воде Дрине, Живот на дну мора, Снага биљака, чулни живот биљака, Под микроскопом, Мистерије живота, Пливање, Гимнастика, Зимски спорт итд. Културни филмови приказивани су и у унутрашњости од стране Подружница Коларчевог народног универзитета и У другим местима (у Нишу, Крагујевцу, Краљеву, Ваљеву, Јагодини, Ћуприји, Свилајнцу, Параћину, Обреновцу, на Убу, у Смедеревској Паланци, у Заводу за васпитање омладине}. Успех ових филмова и у Београду и у унутрашњости, био је изванредан. ./ *•««-

селу из/ дЈна је 27 фебруара 1942 године, затим Комишање. А бдмах потом у циљу развијања и неговања фолклора организована је фолклорна група Коларчевог народнОг универзитета под управом госпође Маге Магазиновић. Чланови групе су скоро искључивО ученици и ученице београдских средњих школа. До сада је изведено преко 30 фолклОрних приредаба ко ; је су израз чисте српске народне уметности у песми, игри и музици. Нарочито су успеле: Косидба, Јелисавка — Обилића мајка, Моје село и Коштана, ко.је су обухватиле сав сплет народних српских игара и песама. Ова група гостовала је у месецу марту о. г. у Шапцу где је са четири приредбе постигла незапамћен успех код ђака и грађанства. Национално-васпитни знача.ј ових приредаба је огроман, нарочито с обзиром на одушевљени одзив публике свих редова. Због краја школске гбдине за сада се фолклорне приредбе не дају, јер се ученици спремају за испите. Група ће потом наставити рад са већим еланом и новим програмом. Уметнички програм Коларчевог иародног универзитета Иницијативом управе Задужбине и позоришне и концертне приредбе добиле су преимућствено национални карактер. Срп ски национални комади, српске песме, српске игре, српска музика били су заетупљени у највећем броју приредаба не само Коларчевог народног универзитета већ и приватних организатора. Из следећег прегледа то се наЈбоље види. ПОЗОРИШТЕ. — У дворани Коларчевог народног универзитета давали.су претставе неколико позоришних група, стручних и аматерских и то: Уметничко позориште са својим академским студиом, Позориште удружених глумаца, Омладинско позориште и Омладински студио, Позориште младих, Академско и Савремено позориште, Позориште Србозара, и од хумористичних: Сатирично (Бодљикаво прасе) и Централа за хумор. Последња два имали су у сали Коларчеве задужбине свега 33 приредбе. Горе поменута позоришта при^ редила су у дворани Коларчеве задужбине укупно 120 претстава, од којих 80 домаћих, а 40 страних. Приказано је 35 домаћих комада према 13 страних. Скоро трећина домаћих комада биле су премијере, а то највише из сеоског живота (Први пут с оцбм иа јутрење од Л. Лазаревића, Деоба и Кумова клетва од Ј. Веселиновића, Бегунци од Пеције Петровића итд.). Од страних комада нарочито су успеле пбзнате немачке драме Част и Завичај. Као што се види преовлађивао је нацибнални репертоар. КОНЦЕРТИ и РЕВИЈЕ. - У, дворани Коларчеве задужбине одржано јб за годину и по дЗна 210 кбнцерата и ревија. Највећи број ко)Чце {)ата био де високог, уметничког ранга. Ту су били пре сВега симфонијски концерти великог Радиб оркестра, гостовање Берлинске Филхармоније, вечери оперских арија, извођених од наших најбољих оперских певача, солистички концер-; ти признатих уметника. Концерч ти Музичке академије, Музичке школе, Академског октета итд. Организоване су специјалне врло успеле приредбе Вердијеве, Моцартове, Вагнерове, Брамсове музике, шпанских, француских композитора итд. Готово сви концерти били су са предавањима о музици. Био је и знатан број немачких концерата, Међутим, и на програму кон< церата преовлађивали су мотиви наше националне музике. Не са-. мо у свим фолклорним приредббма, већ и код знатнијег дела концерата, нарочито вокалних, долазила је до израза српска народна песма, игра и музика. Концентирали су наши популарни певачи и свирачи, из позоришта, са Радиа, или из самога друштва — аматери. И ови концерти били су, иако широко пон пуларни, на потребној висини, Било је такође 32 врло успеле балетске приредбе, у којима су, учествовали прваци нашег балета Наташа Бошковић, Милош Ристић и други. Извођен је и национални балет (Софкин сан, Јо• во Ружу кроз свиралу зове). 0< држан ,је такође читав низ деч* јих ревија и ђачких посела. Све ове концертне приредбе праћене су нарочитим стручним преда^ вањима и тумачењима, тако да су имале и педагошко-васпитни значај. У погледу концерата, и по разноврсности програма, и по интересовању публике, остварени су несравњено већи резултати него што је раније био случај. Сви друштвени редови налазили су у разноврсности концерата оно што њима најбоље одговара, Тако су концерти постали најпосећеније приредбе у Београду и показивали су високо развије< но осећање нашега народа за му< зику, песму и игру. ПОДРУЖНИЦЕ КОЛАРЧЕШ, НАРОДНОГ УНИВЕРЗИТЕТА. — Ова делатност Коларчевов народног ' универзитета постепено се преносила и на унутрашњост где су у неким већим местима основане и подружнице и то: у Ваљеву, Краљеву, Крагујевцу, Нишу, Обреновцу. На< родни универзитет у Шапцу о< држава везу са Коларчевим уии' верзитетом. Активност подруж^ ница, с обзиром на прилике, бич ла је доста велика. Одржавају се редовно национална предава* ња и приказују културни филмо< ви, који се шаљу из београдске централе. Рад свих подружница креће се строго у националном духу и у оквиру обнове и препорода Србије и српскога наро< да. У програму је и постепено организовање подружница и у »• сталим центрима Србил /