Српски народ

1'

"ртккв парод, 3 7943

ПРВА ЉУБАВ БОГОБОЈА АТАНАЦКОВИЋА

Г Као и његов школски друг. *и ћрисни пријатељ Бранко РадичеВић, тако је и Богобој Атанацковић, творац наше модерне новеле и један од најродољубиви■јих српских писаца, био и пбклоник жена. Није ни чудо, кад се има на уму да обојица припадаЈу реду носилаца кљижевног романтизма, који у темељу својих стваралачких мотива има, на првом месту, љубав. И то Љубав најизразитијих нијанса: врем-а отаџбини, прошлости и жени. Скерлић каже. за Богобоја да код овог до суза. разнеженог песника љубави, жена долази на прво место...", а приповетке Богобојеве да су „низ грббова у којима леже жртве несрећне љубави, промашени животи и прегажена срца". Он је друговао с двојицом ве'ликих људи нашег народа, са Бранком Радичевићем и Светозаром Милетићем. Његов темперамент нема готово никаквих додирних тачака са тврдим по'литичкиЈЈ реализмом трибуна Милетића. Али у упоређењу с Бранком, то су два близанца: обојица присталице Вукове, обојица воле весели, бурни живот који привлачи младе људе, обојица, слично Ђури Даничићу мењају својз крштена имена, посрбљују их. Тако се Алексије у књижевности назива Бранком, а ГГимотије Богобојем. И, најзад, ћбојицу је грудобоља однела са овог света. Рано, врлб рано. Богобој Атанацковић, рођен У Баји, проводио је вссели жи■вот младића имућније породице. У даадесет и другој години живога већ је то монден ондашњег вре.мена, који полази на дужи пуТ по Европи „да види света". Одлази, преко Немачке, у Париз, тадашњи Париз Мисеа, Ламартина, Констана, Игоа, Бодлера, Балзака, Готјеа и других величина који су баш тада имали своје блиставе успоне. Доцније је посетио Берлин, Лондон, Италију. Жудњом једног сентименталног, нежношћу одгојеног младића, Богобој је грабио од живота што више као да је „знао да неће дуго бити на овој .земљи. Сам каже у то време дечачком хв.алисавошћу: „Дан У послу, а вече, доста пута и ноћ, у весељу проводећи. Нема ниједне отменије Српкиње кбјој, нисам претстављен". Доцније, 1855, када се оженио и свио пристојно породично гнездо, писац „Буњевке" и романа „Два идола", тај „сентиментални и романтични поета, ишчаурио се у имућног и врло прозаи4ног грађанина". Престао. је да пише, водио разрађену адвокатску канцеларију- у Баји, просто: живео... да би, три годане касније, склопио очи за навек. Касније ћемо се на овом месту подробније упознати са ликом Богобоја Атанацковића какав се иалази на достојном месту у српској књижевној историји. Овом приликом доносимо први озбиљнији љубавни доживљај Богобојев који је он сам оставио у посмртним забелешкама. Без икаквих дотеривања износимо пред читаоце једну вертеровску патњу, писану спонтано, на брзину и недотеравано, за себе сама. Ове забелешке, нешто као дневник са. првих својих путо-

вања, нису биле познате Атанацковићевим биографима, Скерлићу и Мити Поповићу, јер су пронађене и објављене шездесет година по пишчевој смрти, 1918, када се ни. Шповић ни Скерлић нису више налазили међу живима. Из његовог дневника углавном доносимо само оно што се односи на ту прву љубав нашег даровитог романтичара, на Паулину Арадску,, из Суботице.

„24 фђбруара 1850. — У ходнику сам хотела вароши Суботице. Ту чекам свога пријатеља Прокопчањија, који ми је обећао да ће ме одвести к њојзи! — Али четири сата је прошло а њега још нема. Ако скоро не дође, нећу га даље чекати. 25 фебр. (француски). — Ја сам љубоморан, ја сам лудак. (Српски): Боже мој мили и драги, не довађај ме -у искушење, ал' (франц.): ако ме неће љубити, умрећу... Ах, Паулино! мој божји анђео, заправо божји!

лила ,што путујем у иностранство и молила ме да останем. Ја сам то одбио. Цело по подне смо се разговарали; имао сам задовољство да је видим смућену. Дала ми је цвет, примио сам га хладно. (После ове неуспеле прошње. Богобој Атанацковић, уцвељен, тражи лека у новом путовању по Европи. На броду за Пешту он, „24 јулија по под." опет мисли на несуђену му Паулину). А како се човек лепо може у мисли своје задубити. кад је опкољен оним димом (цигаре „Хавана"). Онда му падну на ум сви јади и сва весеља, која је кад гед преживео или уживао — од прошлости и садашњости, чим му се само она тачка од плавога дима деси а у сваком прстенчићу од њега види једну слику од своје прошлости. Успомено! Успомено! Ма да си како пуна веља јада, ти си опет слатка. Равно данас је два месеца дана како сам тахо исто у Пешту путовао као и данас. Онда и сад! Онда препуна је била лађа путницима, зрак загушљив, ал' ја сам се сасвим другојачије о-

Љуби ме а ја ћу се венчати с тобом и онда би ми срећа била потпуна... јер сам ја тек сенатор у Баји — то је истина, чиста истина. Али да сам чисте крви принц. не бих тражио другу, њу бих узео за жену. То јв разлика између моје и њене љубави. Ја је љубим ње ради, а она би ме љубила ради мога положаја. 2 јуиа, 21 маја (франц.): Дан

сећао. Павко, ти бија до мене, целу драгу ноћ! Е, онда још нисам 'био ни устрељен, нити ми је будућност мо.ја отрована била као сад. Онда ми је цело срце било и пуно туге, али и лепе жеље. Сад? Сад .је раскомадано ф изломљено а и оетатци од њега пуни ђаволске туге. Но.јца је, с Богом свете! 25. — ...Одсекао сам дугачку

дан пре 3 године у Суботици био такО! срећан! Казао сам јој све а она се чинила изненађена. Одговори ми, да ,је то ствар наших родитеља. Ја се тога поново таче, али она одговори увек то исто. Истог дана сам послао писмо мом оцу и у њему умолио дозволу, да се с њом венчам. 14/2. јуна (српски):., Наопако зло расположен бијах; чинило ми се, небо се на мене срушило. Сутрашњим даном беше одређено ићи просити Павдину за љубовцу а . мени се, чинило, да се приправљам умирати а н^е женити. Између мене и мојих родитеља заподену.ле се дебате. Они су хтеди .знати, колико она има имања а ја нисам пристао, јер нисам хтео да тргујем са својом љубавл^у. 15/3..— Приспесмо у Суботицу, био. сам одмах код Арадскових; ту је било и више дружбине ((франц.): Она је била дражесна од среће. Чинила ми се кокетиија, био сам погружен у души. (Српски): У вече сам ишао у театер, др. Стојковић био је у њиховој дружбини. (Француски): Ја нисам љубоморан, али то вече сам био најнесрећни,ји чбвек. Небо и земља — нисам био ни на једном ни на другој, јер. нисам био ни жив ни мртав. Понео сам собом свој велики бол пред крад" претставе. 16/4, (Франц.): Добио сам кошар — то Је све^ Ручао сам, разгов.арао се, затим сам отишао кући па сам .легао. Ништа више. 23/9. јуније. (Франц.): По други пут. у, Суботици. Она је жа-

...У Беч уђосмо и одсео сам код Златног Пауна- Милетић (Светозар) ме ухватио и однео у Шенбрун. Сирома! Он ће тако проћи са својом љубављу као и ја са мојом. Лепих имађасмо ми мисли и сувише поштења; али отров сујете, који ,је подгризао девојачка дотична срца и наше ће лепе снове, јер смо се надали у озбиљност претворити... 29-ог У пола 8 кренуо сам се из Беча к Прагу. Бранко (Рздичевић и (Светозар) Милетић су врсни пријатељи. Кад смо се растали и кад је трен (воз) се кренуо, врло је тешко било моме срцу... 26. септембар, чегвртак. Данас десет недеља како сам био у Суботици код њих. — Увек, кад сам у самоћи, опомињем се мојих дама. А сзд сам у самоћи, ма да је око мене до 100 људи; ал' ја сам седим за једним асталом у башти од Фелдшелсхен и слушам валцер који свира банда. која концерт држи. Валцер! С тог валцера се опомињем оиих арија и звукова, које је оиа на свом фортепијану извијала: „Сећаш ли се оног сата?.." Мени је ова песма и сад мила и остаће ми мила нз веки. Та моје је срце сад тихо, мирно и спокојно Изгинула је из њега она необуздана. прекомерна љубав, која је још пре неколико недеља у њему беснила. Али песма ми је и сад мила, знак да ће бити на веки.

„За нздекн" је мила остаиа и прва љубав овом нашем књижевнику. Да ли је та љубав младог Богобода о-ставила оштријег трага и у осећањима кокетне Паулине Арадске? Непознато Је. ШтО се зна то је, да се је она убрзо зенчала са једним племићем: поетала је „љубовца" Ђуре пл. Емануела, цар. и краљ. претстојника. Као што се види, њен супруг није био „тек" сенатор општине У Баји.... ВЕСЕЛИН ФИЧИПП^тт,

св. Константина и Јелене, исти косу и браду. цео сам се човек

енглезирао и тако рећи преобразио. Бар да,се преобразим и у срцу и у нзрзви. Због тишине и поштеХа мога много се направи и иепоштених поступака претрпио (сам). Био сам са Зором. Срце ми је окрвављено, где морадох слушати да кору оно створење, које ја обожзвам и које је мом срцу врло драго. Шта ћу! Све је истина! О Павко! Зашто, кад те је Бог створио тако красном и кад ти је даровао таке изванредне душевне даре и благо срце —■ зашто? Не ћу да искажем још пресуду против ње; не ћу ии да посумњам о њој. Бог нека суди оном, који је томе крив, ал' ја сам неисказано несрећан. Не себе ради. Мене душа боли, јер ми је жао за њу. Боже, сзчува.ј је од пропасти, па ћу срећан бити! Та ја не желим користи, ја не желим делити њеиу срећу, ја је љубим бескорисно! (Немачки): Њу ће збунити и преварити. (Српски): Ове су ми речи лед бациле на врело срце. Кад их Је Зора мом оцу писао. Ја сам сЗм одмах као кроз копрену упознао значзј, који тим речима хоће да д9. Нисам се варао. Страховито! Ја ћу полудети у страви за њом. ...леп предео од Пеште до Острогона. Човек види још једзнпут Орлов брег, где је Симз Милутиновић ловориком увен-

« Већ сад се чине велике при преме за прослзву педесетогодишњице оснивања минхенске Филхармоније. Програм прославе предвиђа између осталог низ гала-концерата којима ће дириговати, поред Освалда Кабасте, главног диригента ФилхармониЈе, још и неки од најугледнијих немзчких музичара. међу њима Петар Рабе, Вилхелм Фуртвенглер и Ханс Пфицнер.

Може ли се ваздух * поправити (ЕОС) Последњих година стал* но се покушавало да се омогући побољшање у ветрењу просторија. Невидљив_и делићи прљавштине, који се налазе у ваздуху, примају у себе воду и падају доле, оптерећени од мајушвих капљица. Из свих праваца ветра узимају ови мајушни делови воду. Они имају некада моћ да стварају облаке и отуда им име комдецзационог зрна. Покушало се да се учине видљивим сједи' њења у вз.здуху. У томе се и успело. Једна водена проба, која се заситила са воденом паром, толико се раепространила, да су зрнцз која су се Ту налазила, као мале водене кзпљице падале на стаклену плочу. Плоча је имала милиметарску поделу и ,на таЈ се начин могао читати број ових зрнаца. На висинама било их је 3000 до 4000 зрнаца, мерено на квадратном сантиметру, у низији 10.000 до 50,000 а у једној соби за становзње у граду било је ових зрнаца преко сто хиљада на кубном сантиметру. На Морској обали главни саставни део ових зрнаца Је со. на дру-: гим местима су дим и гасови машина. Наук« је констатовалз и прља-< ње ваздуха, што може да буде; од ведике кррист,и. Ту и тамо от« кривене су извесне радиум суп< станице које се стварају у земљиној кори. Приликом изласка из аемљине површине однесенв су од ветра. Осим тога нађени су у ваздуху и делови еманаци-* је хориума а радиума. Ту се ради о ^аспадању торијума или радиума. Најновија мерења утврдила су веће количине на јун гу него ли на северу. Размера се овде цење између 1:5. Ствар-' Н'0 леже на.јпознатије бање на југу, Европе. » ..

*1* Немачки приморски универ зитетски град Росток одао је посмртну почаст младом и заслужном композитору и дири^ генту Хорсту Гинтеру Шнелу. који је недавно у 32 години жи-< вота јуначки погинуо на Источном фронту тиме што је умет-< нику палом на пољу части досудио своју годишњу градску музичку награду, ♦*» У Диселдорфу Је основан Завод за социјална питања жена. Т& Сређени су подаци о резул-' Татима IV немачке иародне акци' је за скупљање књига за војску. Принос ове акције знатно надмашује одличне резултате досадашње три акције ове врсте. На име, у току овог четвртог скупљања књига за немачке ратнике прикупљено је свега 10.413.481 књига. Од ових књига образовано је 48.775 цових војних књижница.

УМЕТНИЧКИ ЖИВОТ У УНУТРАШЊОСТИ »СА СЕЛА«, СЛИКА РИСТЕ СТОЈИЋА »РУЗМАРИНА« КОЈА ЈЕ ИЗЛАГАНА НА КОЛЕКТИВНОЈ ИЗЛОЖБИ МЛАДОГ УМЕТНИКА У КРАГУ ЈЕВЦУ