Српски народ

Српски народ, 3 јула 194?

ШЕТНзА ГЕТЕОВИМ ГРАДОМ Пладан рад Моравског народног позоришта

Франкфурт на Мајни, јуна Франкфурт на Мајни, један од најбогатијих трговачких градова Рајха, претставља истовремено прошлост и садашњост. Већ Фридрих Барбароса, савременик Стевана Немање — одређује га изборним краљевским градом, где су се од године 1562 па кроз столећа, крунисали цареви и кра љеви Немачког Рајха. Још стоји у својој величанствености Дом са изборном капелом, дворана царева у општин ској већници, где су се цареви саветовали са својим већима. Ту је и чувени двор на Ромербергу, на тргу где се сваке године одржава.ју ремербершке свечан.; сти, по угледу на оне у Салцбургу. Град је био потчињен сзмо цару, уживао је све привилегше слободе и заштите. Никада није био паљен или разаран, што има захвалити сталожености је.:не трговачке вароши, над чијом су судбином бдили занатлије и трговци. Старе трговачке куће са изванредном архитектуром, као што је кућа „златних терази.ја" или „златне светиљке" указују на богатство и укус, тако да није чудо што је Франкфурт рј Мајни у националсоцијалистмчкој Немачкој, постао „градам немачког занатства". Насељен већ две хиљаде година пре Христа, Франкфурт је данас пријатан немачки средњи век и савремена велика варош. Он се развијао брзо. За Гетеове младости није бројао више становника ,него што их данас може да прими огромна зграда за свечаности. Старо и ноВо није се никада сукобљавало. С тога је ,као непроце^БИво завештање, Очувана и кућа у ко.јој је Гете угледао света, 1794, и радио је доцније на својим делима. Побожно ступа свако у собу где је стајала његова колевка, или у просторију и којој је писао журно свој први састав „Геца фон Берлинхихгена", „Младог

Желећи да успостави што тешњи додир између позоришта и средњошколске омладине, управа Моравског народног позоришта у Нишу предузела је низ мера у том погледу. Као први корак, да би привукла сриску омладину позоришту, управа Моравског народног позоришта још пре једне и по године дана успоставила је специјалне ђачке претставе, које се редовно дају сваке среде и недеље пре подне. У даљем развоју присних односа између позоришта и средњошколске омладине, Управа је основала фолклорну Групу коју

је стране дала 10.000 динара за награде темата. За преглед радова и њих<Јву оцену била је одређена комисија, у којој су, поред управника Моравског народног позоришта Константина Атанасијевића била и три професора нишких средњих школа. На Видовдан 'Извршена је свечана предаја награда. Овој малој свечаности присуствовали су Окружни начелник Чедомир Младеновић, окружни школски надзорник Бранислав 3. Константиновић, затим сви директори нишких средњих школа, чланови Народног позоришта,

сачињавају ученици и ученице фолклорна група и велики број нишких средњих школа. Ова средњошколаца. Свечаност је огрупа је много учинила за бли- творио управник Моравског нажи додир између школе и позО- род н0г позоришта КОнстантиц ришта, она је успела да врати Дтанасијевић, који је у неколинашу омладину извору народне к0 рц ЧИ објаснио мотиве који су

уметности, према којој је створен читав један култ захваљујући баш фолклорној групи, која са великим пожртвовањем, љубављу и разумевањем иегује народне игре, песме и музику. Пре неколико месеци управа

руководили да се распише оваЈ конкурс, а затим је објавио резултат овог конкурса. Прву награду претседника Српске владе, армијског генерала Милана Недића од 10.000 ди-

Моравског народног позоришта нара добила је Слободанка Бра-

у Нишу расписала је међу школском омладином један конкурс за израду темата чији је циљ да развије смисао и љубав шкблске омладине за српску пбезију,

шић ученица VIII разреда гимназије. Другу награду од 5000 динара министра прбсвете Велибора

Кућа у којој је Гете рођен Го(о: (ЕигораЈбсће КогезропЈепгеп)

рих м ..ичких инструмената и ЛибаЈгов дом са безбрбј мајстор ских вајарских дела, такбђе су задужбине франкфуртских грађана. Не може се а не пооетити Вертера' и генијалне сцене свог Кинески музеј, јединствен по сво првобитног „Фауста". ј 0 ј врСти у Немачк.ој. При улазу За Гетеове младости Франк- нас поздрављају кинбска бОжан-

фурт је имао зидине и торњеве, од којих су неки и данас очувани. У делу „Дихтунг унд Вархајт", Гете је тадашњем Франкфурту подигао трајан спо меник. И само име Хиршграбен, у коме .је сада Гетеова кућа про

ства, у Једно.1 савршено .1 средини грађанске кинеске куће са одабраним конфором Истока, са капелом Конфуција, и са једним кинеским позориштем. Високи степен франкфуртског

ливада Таунса, до светске индустрије ИГ Фарбен, највеће фабрике боја на свету. Један стари посетилац Франкфурта, још у XVII веку напиСао је: „Задржао сам се дуже него што је било потребно, био сам Очаран богатим забавама". I X. Г.

српску културу и уметност. Од- Ј 0Н ића, добио је Милан Дамњановић, ученик VIII разреда гимназије. Трећу награду од 5000 динара, окружнбг начелника Чедомира Младеновића добио Ј "е Александар Ђбрђевић, ученик VII рабреда I Мушке гимназије. Четврту награду од 2500 динара управе Моравског народног

зив ученика и ученица на овом конкурсу био је неочекиван, јер се јавило преко стотину ученика и учбница са свој'Им радовима. Схватајући значај овог кбнкурса, претседник Владе народног спаСа, генерал Милан Недић дао ј "е 10.000 динара да се награди на.јбољи рад на конкурсу. Министар просвете Велибор Јо-

нић дао је 5000 дин., а нишки позоришта добила је Божена За-

окружни начелник Чедомир Младеновић такође је дао 5000 дин., док је управа Моравског народног пбзоришта у Нишу са сво-

фан, ученица VII разреда Женске гимназиЈ'е и т. д. Укупан број подељбних награда износио је 16. VI

ширена у Гетеов музе.ј, морало грађанског сталежа Осведочен је га .је даномице потсећати на славно царско доба Франкфурта. У градским откопима општин ска управа гајила је јелене за свечаности приликом круниса-

Двестопедесетагодишњица Лајпцишке опере

ња. Касније је, у истој улици, млади Фридрих Хелдерлин прошао крбз сву беду приватног учитеља, тако да ни страсна и тајна љубав према жени његовог суровог послодавца, банкара Гонтарда овековечена у Хелдерлиновим стиховима — није му олакшала судбину. Године 1814,

оснивањем универзитета, пред само избиЈ 'ање светског рата 1914, који носи име Јохан Волф ганг Гетеовог универзитета. Велики број студената из свих европских земаља посећују њен познати факултет економских и социЈ"алних наука. Градска библиотека, позната у целом свету, броји око 600.000 свезака драгоцених рукописа, међу њима својеручних списа Гетеа, Шилера, Клопштока, Кер-

Гете је затекао радни и забавни нера> Шопенхауера, Лутера, МеФранкуфурт већ са око 40.000 ланхтона и фрндриха Великог. становника. Данас има 550.000 Није случаЈ"ност што Франкстановника. фурт има и један^музеј за куФранкфурт није никада био варску вештину. Тамо се увек резиденција свештенства — кле- добро живело. Чувене су франкра или властеле. Главну ^реч је фуртске кобасице. Има кућа у водио увек грађанин. чији је по- којима старе месарске породице

нос био да ствара културне установе. Градски институт за уметност носи име свога завештача. Неко приватно лице сакупило је ту дела Рембранта, Дирера, Холбајна, и многи су странци свратили у Франкфурт, само да би видели Ван Дајкову „Мадону од Луфе". Касније су придошли Коро, Мане. Трибнер. Франкфурт .је и незаборавимо обитавалиште великог немачког сликара Томе, који је у Франкфурту на.јбоље године провео, тако да постоји његов архив и богата збирка његових слика. Постоји и природоисториски музеј, за чи.1'е је оснивање дао пот стрека сам Гете. , Музеј за историју музике са

већ 400 година продају кобасице, које се по старом обичају од пролазника држе у рукама, и једу ј'ош док су топле. Чувена је „Црвена кућа" са кобасицама. Надалеко је заступљено и познато винарство. Један зелени венац хоморике показује на вратима, да се ту точи свежа шира. Странци и домородци заједнички седе угодно на дрвеним клупама, и наздрављају један другом вином, уз песму и шалу. Переци и свежи ораси, кој'и расту у околини Франкфур та, старају се да слатко вино не удари у главу. ! Франкфурт, велики град у јед ном од најлепших предела Не-

Лајпцишка опера слави ових дана два и по столећа свога постојања. Мислимо да и нас треба да занима јубилеј тога великог немачког културног центра, за који су везане толике успомене немачког културног центра, за који су везане толике успомене из времена културног, просветног и националног препорода српског народа, а н® чијем су старославном универзитету студирали толики наши угледни и заслужни људи. Крајем седамнаестог и у току скоро целог осамнаестог века, центри оперске уметности у Немачко.ј били су немачки владарски дворови, односно њихове дворске позорнице. Лајпцишка опера претставља један од ретких изуветака од тог правила. Она је творевина искључиво усталаштва и култур не свести лајпцишког Градског већа. У тој иницијативи, пре Лајпцига се јавио само град Хамбург, који је још 1678 био подигао оперску зграду, чувену стару „Оперу на Гушчијем тргу". Међутим, треба имати на уму да је Хзмбург био суверена градска република, немачка држава за себе са великом светском трговином. ЛаЈ'пциг, напротив, који је 1693 године следовао примеру Хамбурга и подигао градску оперску зграду на Брилу, не само што ниј'е био самосталан град, него није био ни престоница.

богати саксонски двор ( чиј'и је ца. Привлачна снага нове опере сјај био увећан добијањем и на уметнички подмладак била је пољске круне) развијао обилан толика да се управник Томасове и пЛодан уметнички живот. Баш музичке школе, Кунау (прет у тежњи да незаостане ни на ходник Јохана Себастијана Ба том поЉу за Дрездом, треба и ха) на том положају горко жа тражити главни разлог лајпци- лио да му „опера одузима нај шког Градског већа да сагради боље младе снаге", тОјест скре оперску зграду и образује оПер- ће их с пута концертне и цркве

ску трупу. И поред тога што ј 'е и дотле у Лајпцигу, славном , универзитетском и издавачком граду, граду сајмова, било врло развијен музички живот, Лајпциг је 03 прве кораке своје новостворене опере морао да тражи помоћ из Дрезде. За првог управника нове градске опере анга-

не мувике за коју Је он спре мао своје ученике. У прво време, главне сезоне Лајпцишке опере поклапале су се углавном са временом чувених лајпцишких сајмова. Сајамски циклуси те опере убрзо се прославише широм Немачке. У времену после Седмогодишњег рата (1756—63), Лајпцишка

жован де дотадањи дрезденски 0Н ера доживела је доба извесног дворски капелник^ Николаус А- опадања, изазваног између одам Штрунк кбји је дао правац сталог и оштром, не увек оправрада у првом раздобљу рада даном критиком славног ГотшеЈ. д а ко ј и ј е у оно време играо

нове опере, у коме је фаворисан класично - херојски рбпертоар. Нов® опера наишла ј 'е од самог почетка на сјајан одзив код лајпцишке публике. Већ смо нагласили да .је Лајпциг и дотле имао врло развијен музички живот. Једно од дотадањих средишта тог музичког живота била је чувена Томасова музичка шко ла, са које се на.јвећим делом и регрутовао од самог почетка одлични оркестар лаЈ 'пцишке опере који је брзо увежбан за

доминирајућу улогу у интелектуалном животу Лајпцига. Раздобље новог полета, у чијем ,је знаку Лајпцишка опера 1793 прославила своју прву стогодишњицу, везано је за име композитора Јохана Адама Хилера, чију је традицију наставио славни Лорциг својим народним операма. Неколико Лорцингових дела доживело је своју премијеру у Лајпцигу. Уопште се Лајпцишка опера може похвалити славом премијера неколико нај'знамени-

својим скупоценим збиркамаста мачке, простире се од шума и Био је потчињен Дрезди, где је

своЈе нове задатке под зналачком управом маестра Штрунка. тијих немачких оперских дела. У, И у самом оперском ансамблу њеним аналима наћи ћемо нгкс било ј 'е од самог почетка доста лико премиЈера Маршкера и пр« лајпцишких уметника н уметни- мијеру Шуманове Геновџве,

I