Српски народ

Ср&ски народ, 3 јула 1943

ТШ&џма ?5-и>у.иш.к>ш4,е шџмш. Кне&а

и СА ИЗЈЈОЖБЕ РУСКИХ СЛИКАРА »Св. Архангел Михајпо«, икона од Б. Шаповалова

ВРИСАК НА ПАШИНОВЦУ

(Наставак са 10-те стране) меве олуке на Табији вода је Уједначено и тужно шуморила. Али-паши РИзванбеговићу, дојучерашњем господару вилајета, заваљеном на миндерлуку крај разгорјеле мангале, чинило се, од тог муклог добовања кишних капи у олуку као да то самртнички бубњеви потмуло ударају у ноћи и језиво оглашују крај његов, смрт и ценазу на коју се слегао силан свијет, и влашки и турски. Његово тамно-блиједо лице, при врховима већ поднадуло од дуге несанице и самртничког страха, било је осуто плавичасто - руменим печатима; усне, модре.као ћивит, као у гро зници, тихо су подрхтавале. Пред упалим очима, уокруженим тамним колутовима низала се, у изненадном магновењу, слика за сликом: дуга акшамлучења, у ба штама крај Буне и Радобоље, у дубокој сјенци јабланова; јутарња јахања на бедевији „Влахињи" по винородним Мазољицама у друштву мутесарифа и иар ских конзула; страсна миловдња и пијане оргије у харему, за вријеме дугих зимских ноћи, када су под притиском алкохола и распаљене страсти чилила и ишчезавала сва сазнања о ништавнлу живота и све се сливзло и стапало у један сулуди сан о срећи. Сав тај ишчезли и прохујали живот оставио је сада само успомене, горке и убитачне. Све га тота сјећао се Али-паша с болом и горчином која је, кап по кап, потајно и крвнички тровала душу и разједала већ раскрвављено срце. I Па се сјети, затим, јучерашњег дана, мрачног и суморног, када су га везаног провели кроз ускомешану чаршију. Сјети се влашког терзије Ристе Налбанте, чи јем је сину лањске године корба чемг избио лијево око када је, на разиграном хату, као помам ни вилењак, у галопу пројурии низ стрму Суходоличу. Чаршија је била сва на ногама када су аскери ударили У бубњев«. Са бедема иза Пузића куле проломио се оштар глас борије. Када су наоружани Анадолци са везаним Али-пашом

стиТли на Велику тепу ударио је силан пљусак. Из црног, проваљеног бблака, који је изненада прекрилио град, киша. је ли.ла као из кабла. Види Али-паша јасно слику |у черашњег дана. Све, и најмању ситницу. И када изненада пљусну киша, и када терзија Ристо Налбанта слети са свога ћепенка и када му, на запрепашћење наоружаних пратилаца, натаче на Л'бђа црВеНу чохану кабаницу са кукуљом која се навлачи на главу. I Откуд код убогог Ристе Налбанте тојјико самилости и дубоког људског сажаљења које јуче, на Великој тепи, из срца овог ништавног терзије покуља као бујица када изнеиада појури низ стрменити бријег? Оно што је Ристу Налбанту, убОТОг хришћанског терзију са Велике тепе, чинило бескрајно великим, већим од многих паша и везира у чијем срцу није треперила искра топле људске самилости и сажаљења, недостајало је баш Али-паши Ризванбеговићу,' дојучерашњем везиру и управљачу цијелог једнбг пространог вилајета, господару пред чијим је шилтетом пбсјетилац падао на кољена у својој дубокој понизности оданог слуге. ' У том тренутку, немилосрдно сапет том мишљу, при свјетлости тог изМнадног сазнања које бљесну пред њИм као бакља у помрчини,. Али-паша страховито врисну, као, убоденик, заурла као звијер када је. изненада пбгоди смртоносно тане. А потом, онемоћао, малаксао под тежином свега онрга што га пбсљедњих дана немилосрдно притисну, испружи се Ло миндерлуку дужином цијелбг тијела, дубоко зарони главу међу свилене јастуке и горко зајеца. Пред његовим сузним очима прбпе се лик Ристе Налбанте високо као Хум, достигну највећу планину на овом пространом божијем „дуњалуку" и ишчезну у бескрајном плаветнилу неба на коме се стичу сви путеви свијета и стоје ' исписане све судбине људске. • :ч - ВЕЉКО СУШИЋ

Навршило се три четврти столећа од трагичне смрти кнеза Михаила. Само осам година тра.јала је његова владавина — прву владавину, 1839-42, не узимамо у обзир, како због тадањих година младог кнеза, тако и због општих прилика — али је испуњена богатим тековинама задобијеним без рата и полагањем многих чврстих темеља за доцнија значајна остварења.' Данас, када се српски народ труди да се у сваком погледу опет врати самом себи, својој души, више него икад треба да се сетимо тога владара који је био сав Србин, човек у најлепшем смислу речи, државник — реалиста, одличан познавдЈЈац Европе, једном речи вођа какав је био потребан српском народу. У данима бола и невоља народи умеју дубље и благодарније да гледају у прошлост, па су стога, приликом ове 75-годишњице многе од нас обузеле мисли, у које се можда, нисмо довољно удубили приликом његове стогодишњице рођења, 16 септембра 1923. Сав Србмн Високо образован, темељно упбзнат са целом Европом, чије је најважније земље обишао не као петнаестодневни туриста, већ у Јоку вишегодишн>их бОравака, богат личним и родбинским везама. са многим значајним и ут-И" цајним личностима- у иностранству, кнез Михаило је сеитембра 1860 засео на ПреСТо полунатријарзЈалне државе.која му је пОверена, чврсто решен да јој буде вођа и отац какав треба само Србин и сав Србин. Лично за ондашње појмОве огромно бог(ат, он предњачи примером спартанског живота, прави син кнегиње Љубице, о којој је, баш у друшТву угледних странаца, са нарочИтим поносом говорио као о примерној сеоској домаћици: о њеном напорном ноћном раду, кад ваља спремити обед онима на далеким њивама, о њеној вештини у кухињским пословима, о њеној патријархалној скромности у којој све до 1833 године није хт.ела да седа за сто кад Кне5 има гостију, одбијајући дуго и ословљавање са „Светлбсти" све док.се није покорила изрично.ј жељи кнеза Милбша у том погледу. „Мени је дукат на дан дО.ста", рекао је кнез Михаило Милану Ђ. Милићевићу. .За помагање невољних или неправедно запостављених, за достојније претстављање свога народа, тај владар-Спартанац знао је напротив увек бити широке руке. Цео ње.гов, живот био је посвећен српској заветној мисли. Државнмк-реапиета Али он. је јасно гледао на етапе којим мора ићи остварење те мисли, строго у границама стварности и постојећих могућности. „Ко ми помене Душанове границе, тај ми је душманин, а не пријатељ!" , Баш у данашње време ове нам

речи морају више но иједне друге указати на сву државничку величину кнеза Михаила, којије малим сретствима, а без рата, толико постцгао, који је срећно провео између многе Сциле и Харибде, малу Србију, брод тек у изградњи. Није узалуд велики везир Али паша, у току прве фазе преговора око повлачења турских посада из српских тврђава рекао да „кнез Михаило сам за себе вреди колико војска од 200.000 људи". Осим Николе Пашића, др Милована Миловановића, Јована Ристића и Стојана Новаковића нисмо поред њега тако рећи имаЛи државника, који су у судбоносним часовима у толикој мери знали да воде рачуна о основном начелу да се политика води мозгом а не срцем. Довољно је указати на пример колико је смисла за геополИтичке реалности Србије сачувао у времену кад га је Наполеон III, тада поглавар најјаче силе на континенту, уз опасне сугестије, стао обасипати почастима, на чуђење многих „патентираних" патриота који су уображавали да ће се из Тиљерија ма шта до-, бити „на тањиру".

ЕТнез Михаило Архив С. Н. И велики Бисмарк, код кога је за време кризе 1866 сјајно положио испит, одао ,је признање његовој трезвеносТи и далековидностљ Трећи Обреновић спада у најлепше ликове наше исто^ије и по својим општељудским својствима. Једна од најдивнијих одлика, која је честб недоста-јала и неким од најзаслужнијих наших људи, била је његова управо класична правичност и . об^ективност. Сваки византинизам био му је одвратан. Изванредно углађен, свега је једном јаче подигао глас у службеној прилици, и то због тога што је нека депутација из унутрашњрсти сматрала за умесно да се пред њим лоше изражава о кнезу Александру Карађорђевићу. Чланове породице кнегиње Персиде редовно је и остентативно позивао на своје дворске пријеме, дајући Ненадовићима том приликбм почасна места. А шта да Кажемо за' прави спор који је повео са Саветом око висине пеНзије Стевана Филиповића, некадањег. личног секретара Карађорђевог? Кад је

Савет у својој тесногрудости, а заклањајући се иза слова закона о „годннама доиста ироведеним ,у. државној, служби", бстао при трме да Филиповићу с^ање пензију за 200,. тзлира, кнез Михаило није п.рема Савету применио праксу апсолутног владара, није хтео да омаловажи тај високи форум чак и кад чини неправду, него, је, Филиповићу до судио ону разлику од 200 та.дира — из својих личних сретстава. У својој личној душевној трагедији, разлазом са кнегињом Јулијом, кнез Михаило се; од првог до последњег часа показао витез од главе до пете, достојан и великодушан, прави господин у најлепшем смислу речи. Велики поштовалац Немаца Већ смо подвукли да је кнез Михаило, ваљда као ниједан други наш владар ,из основа по знавао све веће европске народе и њихове земље, провевши дугб времена у свакој од њих (три дужа путовања по Европи од па две године). Често су у последње време цитиране његбве карактеристичне неповољне речи о Енглезима, њиховом карактеру и њиховој колитици. Утолико се похвалније изражаВао о Немцима, хвалећи њихову тач ност, исправност и савесност. У свакој прилици је показивао сво је симпатије према Немцима који су као стручњаци, занатлије, трговци и др. живели у његовој престоници. Иако је подједнако добро говорио и немачки и француски, нарочито се радо служио немач ким језиком. На министарским •седницама и разним конферисањима у двору, кад би хтео неку своју мисао нарочито да подвуче, имао би обичај да поенту онога што је рекао на. српскОм, понови и на немачком (пише Ми ,лан Ђ. ■ Милићевић). За времб дугих годин.а нроведених у иностранству,. најмилије му је боравиште, увек било немачки Беч. У много прилика, јавно је истицао своје симпатије за ствар не мачког уједињења, каб уосталом за италијански „Ризорђименто". Ако прошлост народа може бити учитељ и пу.токаз садашњице и будућности,. из живо.та, владавине и схватања кнеза Ми хаила у данашњим озбиљним временима може и треба још много да, научимо. Хз шорншг света ♦> Ускоро ће у Берлину (Издавачко предузеће „Пропилеји") изаћи Историја немачког позоришта од проф. др Хајнца Киндермана. Ј& Међу п.ремијерама у Немачкој последњиХ дана НарочИтО су залажени комедија Далеки пут берлинског књижевника Пера Швенцена (Норвежанина. пореклом), приказана у Бреслави, и Да спасем срећу, комад од Јозефа Марије Франкса, приказан у Ла .јпцигу. ♦I* Позната бечка драмска умвтница Хед.вига Блајтброј прославила" је педесетогодишњицу сво1 "а ступања у стално чланСТВо бечког • Бургтеатра. Приликом тог ретког и зна^ајног јубиле,ја, уметници су указане велике пбчасти.