Српски народ

Сргкки парод, 3 Јула 1943

ЧУДОВИШНИ САВЕЗИ Написао Камиј Моклер

Постоји једна оеобина која се мора , признати совјетским упра6.71>ачима: то ,је искреност у десринисан.у њихових циљева. На сваки начин, совјетски управљачи својим свирепосгима придружују и перфидност. али је та перфидност ипак у служби њизјове искрености, јер је то један сл начииа да она три.јумфује. Мбже се рећи да не постоји ни једгн, московски политичар, који није/искористио и нзјмзњу прилику да пасно изјави како је н>ихов циљ у томе не сзмо да баљшевизам наметну Европи, већ да га наметну целом свету и то са Фаиатиз.мом натик ономе којн сб састоји у обећањиМа библијСкбг Јехове деврејском народу. У том циљу Москва је и прирремила једну џиновску армију у циљу да опустоши стари континент у очекивању да загрози и новом. У том циљу МоСкВа је препоручила својим дип#1>матам,а да закључе пролазне савезе, вребајући моменат да их изневере како то буду прилике изискивале: јер част и поштовање речи као и потпис по схватању бољшевика са.чо су којегатарије којима се треба служити, како би се што боЉе извар&ло буржоаско друштво. У том циљу Москва је методски разгранала у свима земљама бољшевичке организације ћелија са коруптивном и атентаторском пропагандом, како би једнога дана Олакшала војничку инвазију, коју је немачка иницијатива одлучила да уништи. У историји се могу -наћи скице једног таквог. плана: Макијавели је такав план већ предодредио, али Макијавели, који је рћаво схваћбн, само ,је са једном прикривеном иронијом из? водио закључке таквих начела, начела здочиначког цивизма вели^их и §алих тирана ИтЗлије ње^ове епохе. Људи у Москви далеко су превазишли овог великог италијанског политичара. Они страховито мрзе све владе и. све народе и о томе слабо полажу рачуна. Они презиру шта више и оне којима ласкају, Све је то тако познато, толико признз^го и тоЛико потврђено чињеницама, да се човек са згражабањем пита како „демократије" буржоазије и англо-америЧке капиталисте не схватају да је оољшевизам, коликб за њих толико и за фашизам или национал-социјализам, смртни непријатељ. Свакако да су управљачи тих „демократија" такође хипократи и циници и да су под утицајбм« једног другбг непријатеља свих нација, — .јеврејина без отацбине. сЗни верују да врло мудро, раде пуштајући да бољшевици жртвују милионе људи, док бни' своје људе штеде, али они заборављзју да за људе у Моск^, који располажу огромним људским материјзлом, људски жнвот не знзчи ништа и да је без икакве вредности. Они добро знају каква је унутрашња опасност комунистичке пропаганде којо.ј отварзју врзтз, али они сматрају да ће тој пропаганди дејство, моћи да ограниче, те та нада ублажавз њихов потзјни страх. Може се замислити прави страх једног Лондонца егоисте, који много пола5ке на копфор и који. је у основи конзервативап. кад гЛеда на ТрафалГар-скверу црвене застзве, Стаљинове портрете и бољшевичке поаорке уз званично одобрење краљевске владе и уз бтагослов англиканских првосвештеника, док за то време пролетаријат кључа, а беда Хвајтчеплз у непосредном суседству је боГатству Ситиа. Тако исто стојии 'са Сједињеним Америчким Државама. Постоји игра лукавства ! код англо -саксонаца и код бољШевика, први који се смеше бољгаевизму да би га искористили, други стрпљиви и префињени, с крајњом рачуницом да ће на кра

ју крајева прогутати АнГлб-саксонце иосле Европе, ззхваљујући мрављем рзду својих агената да би Москва успела да Немачка, што је парздокеално и чини услуге лемократијама, паралишући московске освајаче, јер она такоће и за њих ради и они то разумеју, сем ако , нису потпуно слепи. Али, у 1 једном смиблу, демократије су неверовзтне. Иако магловито предосећају да их бољшевиаи мр$е, оне ипак више Воле да негирају чињеиице. Оне иду дотле да стекну уверење, изјављујући како су људи у Москви еволуирали, како више не ерше покоље, како су поново успоставили вероисповести, гта према томе да са њимз могу правити добре послов«. Парола о све блажи.гој еволуицји зналачки је раширена: Та паролз ни наштз^ се не бСлања, али бе^ дне будале у свима буржоазијама су задовољне, нарочито у Француској. где је човек улице. рђаво обавештбн или заборавивши ужасе учињене у ШпаниЈи, готов ла уобрази да све то не може код њега постојати Чак ни страховита открића V Катинској шуми мало су га узбудили. се све то, према мишљењу Франпуза, десило тамо негде врдо далеко. Патње Укра.јин^ча, Финаца, балтичких народа, Пољака и Румуна, за једног пзрижанина или јелног Францус^тг поседника. ублажен® су геограФском раздаљином. Мећутим Англо-сакСонци, који много путују, чији су интереси рзсути _у свима деловима планете, ко'а 1 - е постала сада тако мала, морали би разумети ла опасност не може више бити заустављена ко^екаквим преградамз, када се Јасно зна да су све разч^љине сада уништене захвзљујући радиу и авиону. Мећутим они ипак више воле ту опасност. која би унигнтила њихово богатство, њихове обичаје, њихову културу, но социјалне реформе Осовине. која тежи за тим да врелност рада стави на место воепности злата и ла отстрани бппбу класа, пружа1ући ралнику благостање и достојанство. Просто је невероватно ла се мора констатовати како се У о воме рату, чије су прве побуде ишчезле, Немзчка непосредно бори како би спасла од покоља и срамног ропства баш своје непријатеље, Англо-саксонце, који желе да Европу предаду бесу дивљих и тупих азиата, отупелих у мржњи фашизмз и нзцизмз. У историји је било много бесмислених сзвеза, учињених путем међусобних лукзвстзвз, али ниједан од њих није толико апсурдан као савез бољшевикз и кзпиталиСте. Истинз и један и други у концима су .јеврејина, који немз нишТа да изгуби, већ само да добије, а који исто тако господари не само Русом већ и Енглезом и Јенкијем. Садашњи конфликт, када се дубље проучи, претставља ремек дело _семиТског реванша према аријевству. Највећи доказ политичке _и социјалне луцидности, који је дао Кзнцелар Хитлер,_ састоји се у томе што је на то,ј бази поставио трагичну ситуацију садашњега света. После две хиљаде година Израиљ, инспиратор бољшевизма и непријатељ свих отзџбина, одиграва своју последњу улогу: све или ништа ; И то је логично. Реч је о месијанској доминацији, или о ишчезавању семита. Међутим поверење које му указују његови савезници нема равнога по степену глупости, сем ако се не упореди са оном животињом из легенди, којз сама себи гризе удове а да то и не примећује, и која би требала дз замени лава на стегу Ње'говог Британског Величанства.

Постројења за обалску одбрану у Француској

Генерални опуномоћеник за што су етекли, већ и своју пљач

употребу радне снаге у Немач кој, гаулајтер Саукел> ггредузео је поље рада које ће се по свом значају у току временз све јзче да развија. Његов задатак није ништа мањи, него да за све веће потребе ратне продукиије пронађе и набави рздне снзге. То је задатак. који му је Фирер по^ерио. Али ни то не значи циљ, већ само средство. Било је, дзкле, потпуно логич но што је гаулајтер Саукбл искбристио свој екорашњи борзвак у Пзризу, где је распгављао сз претседникОм влзде Лавалом и са ебима шефовима немачких и Франиуских уредз, надлежних за унотрббу радне снаге, како би лично етекао исправну прстстзву 0 риоме што јс, на пример, до сада урзђено на, п.ољу рада утврђивања франчуске рбале и онрме што се још мора извршити. Гаулајтер СауКел је прегледао т.ва велика одбранбена пбстрбјења на француској обали, чиј^ је извођење стајало под воћством организације Тот, која је овим својим радом постигла звачајна остварењз. У центру ових постројењз стајзо је велики бункер за подморнипе сА потребним радионицзма, које Су смештене под ззштитом бетонског зида и неколико метара бетонске заштите. Гаулајтер ту није видео само птто је довршено, већ му је об^ јашњено, који се иови радови спремају на неколико м?!тара Од овог места, који ће значити стопроцентно усавршзвање већ постојећих постројења. Кад му је на његово питање које .је упутио обергаулајтеру оргзниззције Тот, колико ће радника бити потребно за извођење ових радова, одговорено са огромном цифром, опрезно се распитао да ли они располажу толиким бројем радника. Са великим задовољством примио је извештај да се организација Тот већ снабдела потребним бројем домаћих и страних радника, тзко да ће моћи да изврши поверени јрј задатак. На једном другбм месту фран цуске обале, које је бнлб предвиђено за утврђивање, наишао је штаб инжињерије на такб по вољне географске п^илике и предуслове ствбрене од градитеља древних времена, који су радећи средствима која су им тадз стајала на расположењу, ,а која потпуно одговарзју данашњим потребама, тсвшко сјајно решили свој задатак, тако да она стзра утврђења, куле и бункери на острвима још и данзс штрче у небо као доказ воље за одбраном. Тамо где сада стоје бункери организације Тот, артилериска постројења ,борбени положаји и чбличне куполе, тврдо утврђене и повезане са оним пределом да би Европу одбранили од могућности инвазионог покушаја са енглеског острва, већ су француски морепловци у средњем веку почели ~да себи изграђују своја скровишта. (Гамо су склонилн не само бно

ку, дакле и ПрбдукТе талашњб „црне берзе", и у миру потрошиЛи. НекбЛицини од бвих фран цуских морепловаца, који су ддиније ушли и у и^торију, изражено је у он« време признање тиме што. еу били именовани крзљ^вским адмиралима. А у познија времена су им на тим положајима подигли споменике који још и лзнас поСтоје. У овом амбијенту „живбтних ОПЗСНОСТН" у процмости граде сзда радници свију нзрода под воћством неколииине фуди у у ниформама организације Тот европска утар!,енз. Најсавршеније утврђење је свакако онв које се не примећу,1е из околине. Стога најзгодннја прилика за проглел обалских утврђгњз неће бити чзс кад ова буду довршеча, већ снда клд ее на њима ,1ош вршс радови. Сзмо тадз моћи ће се разумети оно привидно тако бесмиелено углзвљивање као прст дебелих гвоздених шипки које се нз много спратбва дубоко

склзпају у складној цедини и зз ривају у камено и земљЗсто тло, да би се после бетонирањга створило чврсто језгро отпорно против разаЈ>ањз. Пирамиде XX века не грааи оргзниЗзиијА Тот нз површини земље, већ и'х убацује дубокз.у земљииу кору. Будући да су иве пирамиде уграђене у клисуре, њиховз и малз, пушкарница уопште и не примећује. Гзе је предвиђсно место за пуцањг, провиру,(У оклопне куполе само п0неш то из земљ?.. У јвз утврђења уграђене су тајне, које се, вероватно, никјлз неће откчити. У многим пределима тоасва због изостајања инвазије вероватно неће доћи до изражаГа. Тако да ће ови самим сво 'ИМ постојзњем допринети сво.ј удео одбраии Еврбпе до могућих непријатељских упада. Али сва та утврћења и постројења садрле нзпор и радиност некблиКО стотинз хиљзда радника, који су Од месеца до месеца, односно од' године дб- године, градили и изграђивзли ова упоришта.

Баријере од стена и бетона Од ратног извештача А. X а з е а

Људи кбји су ГрадИЈЈИ аг,1знтски бедем налазили су се пре пола Године на француској обали Средоземног мора прсд . сгс.вим друГим Задацима пего на Каналу и на Бискаји. Од Деикерка све до подножја П '.1ринеја је ~балз рзвна, изузевши стеновиту Бретању и један дс.ј Нормгндије. У близини когтна је вода плчтка, а обала песковита. Мј -> гс бројна ушћа река претстчв.^мју отворена врата у француску позадину сз Пзризом и са густо насељеним индустриским обла стима. РззгранаТа и стеновита обала француског Србдоземног мора прекинута је само једном већом речном долином, делтом Роне. На италијанској граници се морске Алпе пружају све до мора. Кот д' Азир, француска ривијера, има незнатзн стратешки значај. Код Тулона и Марсеља досежу Провансзлске Алпе са стеновитим, разривеним кречним формацнјзма све до обзле. Стрме стене и истурена острва пружзју овде природну ззштиту. Број лука и пристаништ^ је овде ср&змернб мали. Западно од Марсеља је Рона из леденог доба глечера са западних Алпи наплзвила жућкасто-мрким каменчићима широке рзвнице. Овај крај је неплодан, није гостиљубив а и делимично је мочваран. Између мора и планинз про тежу се многобројнз већа и мања језери, која се протежу све до Пиринеја. Осим тога овде не почиње обала као у северној Француској са широком равницом, него уским простором планинског масива Севена. У близини шпанске границе се поново све до обале појављују ф )рмзције стрмих стена. Француски југ је индустрискн безначајзн, те стога инј« нв издадекз тако

■ разгранат за саобрзћај ка 3. северна Ф.ранцуска, За шест мс-сеци је на овим обалама изт -Јђен непробојан по ложа.ц Организзција Тот, радча служба, ргдне чете, артилерЈца ратне морнарице и војске и ваздухопл-овства, створили су овде моћан бедем од стенз, гвожђз и бетонз. Постојећз француска тврђавскз постројењз служилз су кзо база за даЉу планску изградњу, тако да је данас св^ки покушај искцрвањз унзпред пропао. Поред француских обал ских топова налазе се сада модерне немачке и италијанске батерије. Уласци у луке, ушћа река и долине директно су нзчичкани батернјзма. Муницијз је спремљенз у бункерима од стена, који су осигурани против бомби. НерЗзрушиве пољске бол цице и просторије за задржавање, ванредно камуфлирана и осигурзнз комзндна места, дају браниоцима приликом напада слободу кретања. Свугде тамо где би у ззливима могли бити иекрцзни тешки тенкови, подигнути су непосредно на обали зидови против тенкова. Путеви који пролазе кроз планИне забарикздирзни су огромним бзрикздама. Минска по ља и препреке за тенкове, мит^аљески пОложаји и противавионска артилерија, осигуравају од сваког изненађењз са мора и из ваздуха. Ови људи додуше мало знзју о Кот д' Азир, з мно го више о јужном сунцу које жеже и које ставља веће адме« ве у погледу отпорности. Утврђења која данзс бране јужну обзлу Француске, а тиме Европу, преживеће као Вобанова утврђења сва времена. Као сведоци француске политике на лазиће се она као гласници европског јединства и повезаности У годинама у којима пада ад* лукв, 1