Српски народ

ж

ж

НОВЕ КЊИГ.Е И Ј1ИСТ0ВИ

ЈЛЈ \1У ж ж

Нов превод романа Ђованиа Берга Ђовани Верга: Мајстор дон Ђезуалдо, роман, превео А. Б. Херенда, погџвор написао ЕДгардо ЂоррИ-АлОертн, Кбрице израдио Ђука Јанковић. Издање „Југоистока" (Светски роман, 4), Београд 1943, отр. 347, дин. 200 ( Наша преводна књижевност обогаћена је једним значајним ремек-делом италијанске књижевности. Роман Мајстор- дон ЂеЗуалдо од Ђованиа Верге капиЈадно је Дело италијанске књиЖевности, поред Вереника од бесмртног Манцонија и другог

Никола Трајковиђ као денји романсијер Никола Трајковић: СИ- храбра деда на крају крајева РОЧЕ И БОГАТАШ, деч- морају да остану победиоци, јер ји роман. Издање „Југои- то правда и закон божји захтеисток", Београд, стр. 146, вају. дин. 60. Главни јунак овога романа је српско сељаче Живојин, који Као дечји писац Никола Трај- З б 0 г убогштине оставља кућу, ковић се већ неколико пута по- к р е ћ е у

Јављивао. Трајковић је до сада за омладину написао ове романе: Сироче и богаташ. Са чика-Гвозденом кроз Албанију. Седам извора. Како сам писац каже, сада ра-

великог ВергцнОг романа Поро- ди Ј° ш Ј е Д а н роман за младеж дица Малавоља, а преведено је

на све језике културнијих нарбда. ј Писац у овом делу износи јеДну крупну прекретницу истори-

и то из живота старог Београда. Сироче и богаташ објављен је први пут у библиотеци Златна књига, па је занимљиво нагласи-

свет, наилази на опаке али и на добре људе, с чијом помоћу у село се враћа као искусан и прекаљен младић — борац за правду. Трајковић је на идиличан наЧин умео да повеже однОсе села и града, на идиличан начин да развије фабулу романа, на идиличан начин да је спробеде до краја. Има пуно лепих места описа природе, цртања људи и, гледано очима идиле, све је на свом

месту. Главни је циљ Да се млаСко-социјалних догађаја, окарак- ти да је т0 тако Р ећи Ј едини п Р а " дежи скрене пажња на то да се терисану пропадањем феудалног ви наш °Р игинални Р оман У истрајношћу и исправношћу и у племства и рађањем нове буржо- л6ј зби Р ци Златне књиге, иако дечи ј ем царству најбоље решаазије. Ма да се целокупна радња је она имала преко сто књига ' вају животни проблеми. одиграва на Сицилији, у фолк- јер од домаћих ства Р и већином Роман се чита лако> пажња је ЛОрном амбијенту тог лепог и су у тој библиоте Ц и биле к Р а " стално напрегнута на то како ће живописног италијанског острва, ће приче ' а оне дуже пре су би " непредвиђени заплети оконписац у њој обухвата једну епо- ле деч Ј е новеле ' но дечЈи рома " чати. ху историјских збивања, а ти- нн * Радећи неуморно на дечјој пбви које је изнео и психолош- Сироче и богаташ је мали деч- књижевности, Никола Трајковић ки у танчине обрадио изл&зе из «Ји роман писан просто, разумљи- од прича и новела лепо стигао и Оквира локалног колорита, доби- в °> са занимљивим заплетом са јајући далеко шири, општечове- моралним расплетом, онако како би то захтевало идеалистичко васпитање младежи. У њему деца имају да виде дв је живот сурова борба, али поштена и

Л&нски значај. Главни јунак је мајстор-дон Гђезуалдо, бивши сиромашии зиДбр који неуморним радом и вештим махинацијама успева да стекне велико имање, да Постанб крупан фактор у целокупном привредном животу свога града. Он би хтео да помоћу новца ПОстане раван месном племству. Међутим, дубоки друштвени јаз иСпречио Се пред њим непремостиво и постао узроком читавог низа јада и несрећа у његобом јавном и породичном животу. Скоројевић је у Мајстор-дон Ђезуалду тако дубоко схваћен и приказан, да читалац у њему не види само тог дон "ђезуалда, сицијалинског обогаћеног паланчанина, већ безбројан низ таквих истих људи у свима врембнима и свима срединама. Поред те основне психолошке обраде главног јунака мајсторским пером описане су многобројне сцене и догађаји, као карбонарски покрет, појава колере, пожар у ноћи, свадба и Прва брачна ноћ Главног јунака, прва љубав и војводски брак његове кћери, и најзад његова смрт у зетовљевој кући, где умире 0кружен сопственим' богатстбОм које се расипа, душевнО потпуно усамљен, ни од кога несхваћен. Поговор, са зналачким приказом писца и целокупног развитка новије италијанске књижевности, написао је Ј1роф. Едгардо Ђорђи-Алберти, лиректар Инсти тута за италијанску културу у Београду. Преводилац је успешно савладао велике тешкоће при превОду дела и пренео га на наш језик задржавши сву оеобеноСт и необичност стила које карактеришу ово велико ремек-дело ита лијанског књижевног Стварања.

до Дечјег романа, који лагано али сигурно продубљује. Застао је још на прелазу од идиле ка реализму, али су сви изгледи ту да ће и тај проблем решити сходно временим потребама.

Н А НОВОМ ПУ ТУ Заводски лист, уредници Ми- жалили труда и напора, нисмо, лутин ДоросЛовац, Војислав јер волимо наше њиве, нисмо Пајевић и Даница Ивановић, јер оне Су малени али драги КуПитомци Завода за принудно так наше Србије". васпитање ОмлаДине. Издаје Последњи број поСВећен је Ви-

Завод у Смедеревској Паланци. Бр. 4, 28 јуна 1943, Стр. 6, дин. 6. Изашла су већ четири броја Заводског листа, гласила питомаца Завода за принудно васпиТање омладине у Смедеревској Паланци. Уредници и сарадници листа су сами питомци. Из До сада штампана четири броја може већ да се Добије јасна слика •о живОм куЛтурнбм раду питомаца овог завода, о њиховим Схватањима И Стремљењима Која су изразили у топлим Песмама, приповеткама и радовима из разних научних Области. Радови су на лепој висини и одишу искреном љубављу према земљи и народу, као и младићском вером у његов бољи и срећнији живот. Треба нагласити ПоЗитиван утицај који су наставници овог завода, на челу са уПравником Г. Милованом Ђ. Поповићем, извршили на омладину раније заведену комунистичком пропагандом. Преваспитање се изводи с Планом и с успехом. То доказују радови питомаца штампани у овим бројевима. Интересантно је са коликом љубављу питомпи обрађују заводско иМање. Ево шта о томе пише један Питомац: „...Али заводска земља није била таква. Ми смо је створили нашим рукама, ми преврнули црне бразде, ми засејали, окопали, залили. Пуно је напора требало да се од црне утабане утрине ртворе плодна поља, Ми нисмо

довдану. Садржај листа огледа се у овом одлОмку чланка Историско наслеђе једног пораза од В. Пајевића: „У чему лежи управо историско наслеђе косовског пораза? Кадгод се опет наш народ Судари са стварношћу, кадгоД дође ■у положај сличан Кбсову мора, акб хоће да и даље опстане, да потражи етичке принципе који су га одржали и који ће га одржати. Њих моЖе наћи једино ако се удуби у сббе и нађе свој, доследан извор његове животне Снаге; а његова бит је: пораз не унижава, већ можда више него победа даје неизмерне потстицаје и буди нове снаге". ПбС.-°дња стрлм ица * зког\' " ^ ја посвећена је раду заводских дружина. Слободно време ПИтомци проводе у раду појединих дружина, почев од спОртСких па до научних. Играју се позоришни комади, приређују шаховСки Турнири, издају се Зидне иовине, Одржавају футбалска такмичења, а недавно су основани Одбор за улепшавање завода, као и Станица за научна испитивања о којој реферише у последњем броју А. Ђелинео. Циљ ове станице је да пробуди научни дух и да развије смисао за научни раД.

СВАКОДНЕВНЕ ЕМИСИЈЕ ВЕОГРАДС-КЕ РАДИО СТАНИЦЕ

5.00— 6.15 6.15— 7.00 7.00— 7.10 7.10— 9.00 9.00— 9.20 9.20—12.00 12.00—13.00 13.00—13.10 13.10—13.50 13.50-14.00 14.00—14.50 14.50—15.00 15.00—15.30 15.30—16.00 16.00—18.20 18.20—18.40 18.40—19.00 19.00—20.00

20.00-20.20 21.40—22.00 22.00—22.15 00.00—02.00

Другарски поздрави ЕмисиЈа за српСке сељаке и вести на српском језику Вести на немачком језику „Добро јутро, драги слушаоци!" Вести Пауза Подневни концерт Вести на српском језику Подневна музика Вести на немачком језику Нешто за тебе Извештај о водостгњу Извештај Врховне команде и кратке вести за војску Пауза Српске емисије Час немачке народне групе Музика за тебе „Из савремених догађаја" на немачком језику и вести на страним језицима — бугарски, мађарски, фрапцуски и румунски. Вечерње вести Поздрави младог београдског стражара Последње вести Поноћне мелодије.

с лаганим понавл ; ашем

НЕДЕЉА, 11 ЈУЛИ 16.00—17.00 Српска емисија: 16.00—16.05 Извештај Врховне команде 16.05—17.00 „Београд поздравља Бор" суделују: нар. орк. Драгића Обреновића са Вуком Шехеровић, Златом Јевтић и дуом Титић и наша „Златна петорка" са сестрама Перић. ПОНЕДЕЉАК, 12 ЈУЛИ 16.00—18.20 Српске емисије: 16.00—16.30 Квартет Преворшек — Свира 16.30—16.35 Извештај Врховне команде 16.35—17.00 Радио хор под управом Богдана Цве.јића, пева. 17.00—17.02 Програм српске емисије за наредни дан 17.02—18.00 Народне песме и игре, изводе: Зорка и Богдан Буташ, Марија Маринковић-Бадули, Јован МилићевићМоСтарац и Миливоје Петровић са оркестрима народни — Жарка Милановића, и тамбурашки Александра Араницког. У Међувремену у 17.30 — Предавање 18.00—18.10 „Из савремених догађаја" 18.10—18.20 Заробљенички поздрави. УТОРАК, 13 ЈУЛИ 16.00—18.20. Српске емисије: 16.00—16.30 Филмски час — изводе: квартет Боривоја Симића и Војин Поповић 16.30—16.35 Извештај Врховне команде 16.35—17.00 Квинтет Николић — свира. 17.00—17.02 Програм српске емисије за наредни дан 17.02—17.30 Наши мали ансамбли: народни дует Савић—Милчић, * дует гитара Божидара Милосављевића и дует Ђу\ кић—Димитријевић 17.30—17.40— Предавање 17.40—18.00 Народни звуци изводе: Вера Пантелић, Момчило Рајић и нар. орк. Ж. Милановића 18.00—18.10 „Из савремених догађаја" 18.10—18.20 Заробљенички поздрави. СРЕДА, 14 ЈУЛИ 16.00—18.20 Српске емисије: 16.00—16.30 ЧувеНи вИоЛиниСти — плоче 16.30—16.35 Извештај Врховне команде 16.35—16.50 Клавирски концерт 16.50—17.00 „Из савремених догађаја" 17.00—17.02 Програм српске емисије за наредни даи 17.02—18.20 Пренос са терасе ресторана на Калеми дану ЧЕТВРТАК. 15 ЈУЛИ 16.00—18.20 Српске емисије: 16.00—16.30 Аудиција Радио Београда 16.30—16.35 Извештај Врховне команде 16.35—17.00 Салонски оркестар Седлачек — свира, солисти су; Неда Јуришић и & Маринковић Програм Српске емисије за наредни дан Звуци тамбурица, изводе Божидар Милосављевић, Катарина Лилић и Деса Јовановић и тамб. орк. А. Араницког 17.30—17.40 Предавање 17.40—18.00 Деч.ји чаС 18.00—18.10 „Из савремених догаћаја" 18.10—18.20 Заробљенички поздрави Г1ЕТАК, 16 ЈУЛИ 16.00—18.20 Српске емисије: 16.00—16.30 Симфонијски оркестар под управом Светолика Пашћана — свира 16.30—16.35 Извешта.ј Врховне команде 16.35—17.00 Народна музика. извоДе: Милица Бошњаковић, Теодора Арсеновић и народни радио-оркестар под управом проф. Петра Крстића 17.00—17 02 Програм српске емисије за наредни дан 17.02—17.30 ..Златна петорка" — свира 17.30—17.40 Предавање 17.40—18.00 Народни звуци, изводе: Бранко Гуцунски. дует В чмиоовић—Аврамовић и нар. орк. Жапка Милановића 18.00—18.10 ..Из савремених догађаја" 18.10—18.20 Заробљенички поздрави. СУБОТА. 17 ЈУЛИ 18.00—18.20 Српска емисија: гласови са позорнице, изводе чланови драме Народног позоришта и нар. орк. Драгића Обреновића.

17.0017.02- -17.02 -17.30