Српски народ

Српски народ, 10 јула 1943

ХАУПТМАИ

5Е0ГРАД0Н0Ј П030РКИЦИ

«к Г. Божа Николић и гца Олга Спи ридоновиђ у »Колеги Крамптону« Снимак Државне пропаганде

Ове године се навршило'80 година од рођења једног од највећих немачких и европских драматичарз Герхарда Хауптмана. Цела европска штампа је тај датум обележила онако како то и одговара значају једног књижевника овога значаја. И Српски народ је у своје време претставио својим читаоцима овога великог и плодног писца. Али, не само штампа већ и позорница се достојно одужила своме великом сараднику. Читава овогодишња позоришна сезона у целој Европи је сва у знаку Хауптмана. Српско народно позориште, да би и оно учествовало у овом слављу спремило је једно од познатих Хауптманових дела „Колегу Крамптона", чија је премијера била јуче. Иако названа комедијом, „Колега Крамптон" је више драма

него комедија. Саздано на натуралистичкој линији, ово дело нам својом гипком и изразитом сценском архитектуром пружа дирљиву трагедију једног уметника, у чијем болном животу често има комичних момената, који нам натерују сузе, да би се други пут насмејали у трагичним сценама. То је читав сплет душевних страдања једнога човека, који нам је тако близак, својим општечовечанским цртама. „Колега Крамптон" је једно охрабрење, он нам пружа веру у људе и у бољи живот. Главну улогу, и готово цео комад, носи наш велики уметник г. Бошко Николић, док су остале улоге поверене нашим најбољим глумачким снагама. Редитељ је г. Јован Поповић, управник београдског Народног позоришта.

б&рапЖи кул1и,ур,ни жи&ош,

IX „Фчлмско друштво за источ не крајеве" сада у Естонској израђује филм Годину дана робовања бољшевицима у Естонској. Овај филм на пластичан начин, делом уз учешће очевидаца и жртава појединих узбудљивих догађаја приказује живот и прилике за време страшне црвене године у тој балтичкој земљи. Документарна вредност овог фил ма биће повећана још и тиме што ће се у њ укопчати и одломци из заплењених бољшевичких пропагандних филмова .рађених за Естонску у којима ће комунисти као сведоци против себе самих тумачити своје злочиначке тежње и зверсМе нагоне. Међу великим бро.јем дела изашлих у вези са недавном стогодишњицом немачког песника Фридриха Хелдерлина (чи.ји смо живот и рад и ми опширно приказали) нарочито се истиче посмрче књижевника и филолога Ханса Готшалка Митски елемент у Хелдерлиновим песмама. које

је ових дана изашло у чувеном издавачком предузећу Кота. Гот шалк (рођен 1910, награђен 1940 Књижевном наградом за Источну Немачку) погинуо је на Источном фронту неколико дана по одашиљању последњег дела рукописа књиге о Хелдерлину. Л Немачки архив за народне песме у Фрајбургу похвалио је у недавно објављеном саопштењу као једног од својих највреднијих и најспособнијих сарадника часовничара Алберта Броша који је до сад прикупио преко 900 (девет стотина) још необјављених немачких народних песама, у првом реду из свог родног краја, Судетске области (Брош живи у Егеру Хебу), а поред тога и песама прикупљених мећУ немачким досељеницима из Буковине. Галиције и Бесарабије. Истиче се да се ова) скромни али народносно и културно свесни занатли.ја по прецизности и критери.ју свога рада може мерити са многим ученим професорима.

Рад Крагујевачког Народног позоришта Српско народно позориште за Округ крагујевачки завршило је своју еезону на Видовдан и чланови су отишли на одмор, како би у септембру месецу понова изашли пред публику, освежени и са новим репертоаром. Прошла сезона оила Је веома и дала веЈшле рсзулАахс У свом кулорно-просвстом и нациопалном дслању. 1ехнички рсаултати сез<Јне идгледаЈу овако: хшзоришге Је ирилазало укупно претставе са ч> позоришних дела. 1шзоришна дела коЈа су дата Оила су следспа: деноЈачка кметиа дата Је ху пута, ола жена 10, аидо 1/, ирви пут са оцем на Јутрење 16, инука 16, два нареднила 14, ^еогрид некад и сад од пушића 12, два дианцика 11, свет п, ^еоски лола 10, Лажа и паралажа 9, С камполо 9, Чаог 9, лир Јања «, Покондирена ликва У, Коштана 7, ивкова слава 5, I оспођа Икс 5 и С тари каплар 1. Претстава је било четири врсте: опшгих, на коЈИма имаЈу ириступа сви; ђачких само за ђаке, радничке само за раднике и народних само за народ. Сем општнх све остале су са Јако сниженим ценама, тако да су сиромашни грађани могли гледаги претставе и за три динара у данашње време, што је несумњиво јако мало и што често не исплати ни режију. Услед овакве позоришне политике позориште Је имало релативно добру посету. Из репертоара, који је наведен, може се видети да је позориште водило строго националну позоришну политику и да је у националним комадима бирало оне који су недвосмислено признати као комади од вредности по наше било национално било опште морално васпитање. Овде желимо да напоменемо да су два комада 11рви пут с оцем на јутрење и Унука од домаћег писца, угледала света на даскама овога позоришта и да су се до краја сезоне са пуним замахом одржала, а да су оба комада била приказивана и на другим позорницама са успехом, као и да се и данас приказују. Појава ових комада су несумњив успех самог позоришта, јер је оно дало потстрека домаћем писцу на рад. Позоришни ансамбл чини двадесет и седам чланова, под редитељством г. Илије Јовановића. Међу члановима испољило се неколико драмских талената, који су дали једну лепу драмску културу, а који обећавају, када дођу до пуног изражаја, да ће бити првокласни драмски уметници. Позориште располаже добрим оркестром, способним за ужа али врло добра музичка извођења. Оркестар је дао неколико музичких концерата, чак и са симфониским извођењима, који су били право музичко откровење за љубитеље музике. Позориште има свој "« техничко особље: сценаристу, руковаоца електриком, бинемајстора и друго, које са помоћним особљем успева да иде у корак са потребама позоришта, као и у корак са добрим квалитетом драмске уметности која се у позоришту негује. Позориште, сем помоћи од Општине крагујевачке од 10.000 динара месечно, не прима више ни са које стране помоћи, услед чега долази у претешке материјалне прилике. Но, захваљујући великој љубави чланова, кој"и често од својих уста одвајају, позориште успева да се одржи.

Поводом смрти Др. Михаила Петровића, проф. Универзитета ИЗЈАВА ЗАХВАЛНОСТИ ЖИВ. ПЕРИЋА, ПРОФ. УНИВЕРЗИТЕТА И ЊЕГОВЕ СУПРУГЕ

Мара и Живојин Перић, професор Универзитета у пензши, најдубље дарнути пиететом указаним њиховом брату и шураку, Д-ру Михаилу Н. Нетровићу, ред. проф. беогр. Универзитета у иензији, приликом његовога опела и погреба, од стране свих редова грађанства из БеограДа и унутрашњости, сматрају као своју прву дужност да, и овим путем, изјаве свима најискренију захвалност на томе акту уважења и при.јатељства према нашему миломе покојнику, а наиме: 1Б. Високопреосвештенству господину митрополиту Јосифу на присуствовању ,опелу и изјави архијерејскога саучешћа у Саборној цркви; Њ. Преосвештенству господину епископу Арсенију и господи: проти проф. Стевану Димитријевићу, архимандриту Никону, старешини манастира Каленића, проти Кости Луковићу, беогр. архијерејском намеснику, проти Љубомиру Бабићу и проти Рад. Димитријевићу, на чинодејствовању из почасти при опелу, као и господи: проти Миливоју Петровићу, проти Душану ВааЛу, проти Мирку Максимовићу, проти Бранку Аврамовићу, свештенику Светозару Грујићу и протођакону Угљеши Јелићу, који су одржали заупокојену службу уз побожно појање рускога црквенога хора „Шчербаков". Претставницима српских власти, господи: Велибору Јонићу, министру просвете и вера, министру Драг. Јовановићу, претседнику Општине и управнику града Београда, шефу Српске државне безбедности, В. ВелмарЈанковићу, помоћнику министра лросвете и вера, Илији Параносу, потлретседнику Општине гра да Београда, који су присуствозали заупокојеној служби једноме од најзаслужнијих просветних радника српских, односно једноме од најугледнијих становника старога и новога Београда и изјавили нам саучешће; Господину епископу Арсенију на његово.ј пастирској беседи у цркви у којој је подвукао општу корисност и позитивно - стваралачку вредност научнога рада по којника, што је, како је г. епископ нарочито и умесно истакао, било могућно благодарећи религиозности покојника, оданога припадника хришћанске вере: само у рукама таквих људи, наука, па ма она била, као математика покојникова, најудаљенија од социалних наука, у стању је да служи добру човечанства. За разлику од оне науке чији носиоци због свога атеистичкога и антирелигиоЗнога, ма териалистичкога, схватања света, не могу, у области духовних појава и односа као што је, у суштини, људско друштво, дати других до негативних и разорних резултата; Господину проф. д-ру Милутину Миланковићу, који је,. растајући се од покојника од стране Српске академије наука и уметности, показао, као надлежни стручњак, све заслуге и успехе покојникове у свима доменима простране математичке науке; господину д-ру Николи Поаовићу, ректору београдског Универзитета, на његовом зналачком говору о великом и благотворном покојниковом утицају на развој наставе не само математичких наука него и на развој осталих егзактних и техничких наука како у ранијој Великој школи (1894—1905) тако и на Универзи-

тету (1905—1941 год.) у Београ* ду; Господину Младену Ђуричићу и његово.ј супрузи, госпођи Вишеслави Ђуричић, нашим познатим књижевницима, на дирљивом опису спортско-рибарскога живота поко.јника, једна, хумана, страна његове делатности која је потицала из верске ширине душе покојникове: следујући учењу и примеру нашега Божанскога учитеља и спаситеља, Исуса Христа, и тражећи нешто више од науке и изнад ње, покојник је, у часовима слободе које су му остављали његов научни и службени рад, одлазио рибарима, томе реду простосрдачНих људи који су, у својој овоземаљској незаинтересованости, мо лили Бога само за „насушни хлеб", свесрдно и у свему помажући их у њиховом друштвено корисноме послу; Господину д-ру Александру Буковали који је не само као признати специјалист-интернисг него и као покојников пријатељ (јер, зна се да лекар може бити добар лекар само ако је у исти мах и добар човек, што ми, у осталом, претпостављамо код сва ког лекара) био ставио своме драгоме пациенту на расположе* ње све своје медицинско знање и искуство да би нам га свима спасао. Али свевишњем и свемоћном Господу Богу бшго је угодно да I себи позове једног свог праведника. Исто тако смо дубоко захвални свима, од највиших државних функц-ионера до сиромашних рибара (са својом заставзм), који су, у цркви, у поворци, као и на гробљу, одали последњу почаст једном свом саграђанину што је он — нека нам је, као његовом сроднику, допуштено ово рећи — то од њих и заслуживао, између осталога, и својим скромним и узорним животом. Својим многобројним учешћем на погребу покојника, београдско грађанство је показало, у исто време, да и наш, српски народ, као хришћански и културни народ, уме да схвати и цени значај праве науке и њених правих претставника, као и родољубље и ратничку пожртвованост, где је покојник био, та кође, међу првима. Не мање смо благодарни Академији наука и уметности, београдском Универзитету, Философском факултету истога Универзитета, Београдском рибарском удружењу и задрузи као и Првој београдској рибарској задрузи на дивним венцима положеним на одар покојников; Господину Николи Бесарабићу, једном од најближих пријатеља покојникових, на усрдном заузимању око припремања сахране; Београдским листовима: „Новом времену" и „Обнови", и часописима: „Српском народу" и „Колу", на опису погреба покојниковога и некролозима тако пуним топлих симпатија за њега; Свима пријатељима и познаницима покојниковим који су нам, писмом или депешом, изразили своје саучешћс

- !