Српски народ
Српски народ, 77 јуда 1943
ОМЛАДННА СРБИЈЕ Резултати о постигнутом успеху на крају ове школске године у свима школама јасно показују да је омладина Србије озбиљно прегла на посао. Иако настава услед ратних прилика у многим слу чајевима није могла бити редовна, ипак су ученици, улажући вољу и труд, постигли оно што често н у нормалним приликама није постизано. Заслуга за то добрим делом припада наставницима, који нису жалили себе, иако сами често живе под врло тешким животним околностима. Примери њиховог самопожртвовања које се уздиже до потпуног самопрегора нису ретки. Такви наставници заслужују признање читаве нације. I И у васпитном погледу школска омладина Србије показује знатан напредак. Има више самодисциплине, више реда. Здрави национализам, који се састоји у поштовању светлих традиција вародних, све више узима маха. На српским поселима, која су у току године одржавана у свима школама, неговане су српска песма, српска музика, срп ска игра. Своје приредбе уче ници и ученице изводили су са задовољством и љубављу. Родитељи, који су њима при суствовали, нису екривали своју радост. Веза између дома и школе тешња је него икада раније. Одржавани су повремени родитељски састанци, на којима су претресана важна васшггна шггања. Имућнији ђачки родитељи обилно су помагали ђачке кухиње, у којима се хране еиромашни ученици. Они који су најоскуднкји нису само храњени, већ и облачени в обувани. Наша школска омладина није заборавила ии иаше заробљенике. Често је од уста откидано, само да се пошаљу пакети Ни од физичког рада омладииа није бежала. Са љубавд>у она је обрадила своје школске баште и прикупљала лековито биље, поносна, што и она може бити од општенародне користи. Као обвезници Националне службе, омладинци су подизали насипе прогив поплаве, градили путеве; Средњошколских омладинаца има и у редовима активних бораца за одржавање реда и мира у земљи. Не жалећи ни напоре ни своје младе животе, они се боре против сила мрака и рушења, а за лепшу будућност свога народа и своје земље. Народ који има овакву омладину, тај народ не може пропасти. На крају, морамо споменути и оне који су били заблудели и пошли негативним путем. Међу њима је све више оних који увиђају своју заблуду ,и који су спремни да се место рушења лате конструктивног рада и стваралаштва. Овима се морамо радовати, јер се таквима и Хри стос радовао. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ
„Место мртве Зугославије генерал Недић васкрсао је мисао живе Србије"
На великом народном збору у Крагујевцу министар правде г. Богољуб Кујунџић одржао је следећи велики говор: »Срби и Српкиње! Не тражим од вас да моје речи сматрате неким јеванђељем: »Никтоже без гријеха једин Бог«, али вас молим да ме пажљиво саслушате и да о мојим речима размислите, да их не сматрате обичним кортешким говором, него озбиљном опоменом упућеном српском народу из овог срца Шумадије. Нисам ја по други пут дошао међу вас без неке големе невоље. Последњи догађаји у Крушевцу и Аранђеловцу, изазвани од оних несрба, чији је циљ да у име демократије и слободе, чисте Србију од Срба, натерали су ме да вас поново посетим и да вас још једном упозорим на опомену коју сам вам пре годину и по дана упутио са нишког збора: »Да Србија мора да живи и да она не сме ни за чији рачун постати нова костурница Срба«. Те речи нису биле обична порука, или опомена српском народу, оне су значиле цео један политички и национални програм, програм који је морао значити
политичко и национално Вјерују целог српског народа. Напослетку, онв су истовремено биле и вапај једног човека, који је све страхоте рата осетио на себи и својој породици, човека који се је баш тих дана вратио из заробљеништва остављајући тамо хиљаде заробљених другова својих чији је повратак зависио од мира и реда у Србији, а затекао овде хиљаде несрећних Срба. С друге стране несрпски став југословенске емигрантске владе у Лондону, чија је прва реч после капитулациј.© и бекства морала бити мелем на љуту и непреболну рану превареног српског народа, слала је поруке српскоме народу преко њених емисара, разних Харисона, Јукића и Пепи),а: »Да трава што се више коси све боље расте«, дале су ми још јачег потстрека за тај вапај, који је значио једину могућност за опстанак српског народа и једину гаранцију за његову бољу сутрашњицу. Ти исти емисари гурају вас свесно и данас у јаз и несрећу, у моменту кад цела Европа претставља тврд орах. И сада огромна немачка ратна машина, која није поклекла војнички ни 1918 године, иако су против ње били, поред данашњиг савезника и три велике копнене и поморске силе Јапан, Италија и Француска, стоји спремна да брани сваку стопу и сваки педаљ те европске тврђавв и на послетку кад ни једна емигрантска влада не позива своје народа на устанак осим наше емигрнтске владе. Ти лажни пророци усуђују се да генерала Милана Недића називају издајицом само зато што је сав Србин и што нв тражи ништа друго од вас него ред, рад и слогу, свестан да ничије победе и никакве конференције мира неће из гробова васкрснути вас, ако лудо изгубите главе. Уосталом, довољно је да вам цитирам само последњи пасус из уводног чланка »Дас Рајх«, органа министра др Гебелса о генералу Милану Недићу, па да сваком буде јасно каква је била и каква је данас ситуација српскога народа: »Данас Министар Претседник Недић раепопаже могућностима да улутм свој народ на свесно враћање конструктивном раду, чиме ће Србима у заједници европских^
народа бити обезбеђено место, које је било скоро изгубљено«. Те речи ми смо исувише добро разумели, оне су значиле живот или нову деобу и смрт Србије. Разумео их је нарочито генерал Милан Недић, који је без оклевања прихватио џентлменски пружену руку Великог немачког Рајха, не ради себе, него Срба ради, ради вас и ради ваше деце. Суд историје и суд нових нараштаја цениће свачија дела и што је чије дати њ%му. Српски је народ то разумео послушао је генерала Милана Недића, али после догађаја у Крушевцу и Аранђеловцу показало се да још има »губе у торини«, којој је сасвим свеједно да ли ће у престоници честитога Кнеза живети Јанковићи, Станковићи, Дејановићи и Јовановићи, или ће тамо на угашеним српским огњиштимд у случају њихове победе у име демократије и слободе бити насељени Татари и црнци. О овоме треба да добро размисли и југословенска-пролетерска влада у Лондону и Дража Михајловић и српски народ у Србији. Генерал Милан Недић већ је о томе добро размислио. Срби и Српкиње, Дошла ми је до руку декларација нове југословенско-партизанске владе у Лондону. Та деклара-
ција, уколико је тачна и уколико није само средство за камуфлирање правих бољшевичких намера на Балкану а нарочито у Србији, све је пре друго, само није југословенска. По тој декларацији, коју су потписали између осталих и Крњевић као потпретседник нове југословенске емигрантске владе у Лондону и Шутеј члан те владе, које, међутим, трећи партнер др Шубашић назива великосрпским слугама, српски народ улази у нову федеративну југословенску државу само по пристанку хрватског сабора. Али, без обзира на то она ја за нас утолико интересантна, што је она најбољи доказ да ту Југославију данас неће ни њени творци ни њени народи, па чак ни њени тутори, а са друге стране да је генерал Милан НедиК имао потпуно право када је на место мртве Југославије васкрсао мисао живе Србије. Мислим, да овоме не треба коментара. Ратни вихор захватио је све делове света, а није ни нас поштедео. Али, и тај ратни вихор мора једнога дана прохујати и мир кога тако жељно сви очекујемо, завладаће једним новим свакако бољим светом. Тај велики моменат ми морамо дочекати спремни, а бићемо спремни само ако будемо паметни и сложни.
Незахвални (Наставак са прве стране) у својим недрима одниха и по- други ко се понуди. Његов зао
дигне. Њих није коснула народна несрећа што горе српска села, што страдају најбољи српски домаћини; до њих није допирао јаук српске нејачи и унесрећених мајки, шта се све то њих тиче, јер они и преко многобројних српских гробова теку каријеру и постају претседници владе, генерали, војводе и ко зна где мисле још да се зауставе. Тако раде кад стасају рђави синови, прво оца по глави... Али и српски народ се трезнио. Почео је да назире истину и потхват Драже Михајловића не успева, остаје усамљен, недостају му присталице, народ му не даје потпора. Ни то не обесхрабљује Дражу Михајловића кад нема Срба добро дошао је и сваки
&
Микистар правде г. Б. Кујувџић говори народу у Крагујевцу Снимци Државне пропаганде
дух Драгиша Васић бивши адвокат саввтује га ш Дража прави савез са комунистима. Српски народ је запањен! Зар они, који су му пробили уши дерњавом да се боре за његову слободу удружују се са бољшевичким олошем кога српски народ смртно мрзи још од погибије његовог расног великана Милорада Драшковића. { Српски народ разочаран реагира свом жестином против бандитских злочина и „ослободилачка" акција у самом почетку осуђена је на пропаст. Ни та народна осуда не збуњује тврдоглавог Дражу. Са ге* рилског ратовања прелази н а злочиначка обрачунавања. Српски народ страховито пати, нови гробови ее нижу, пустош се проширује. Ни бол, ни патње, ни сузе не могу да омекшају окорело срце незахвалних синова. Та њима су пречи Тито, Пијаде, Пепић, Хендерзон, Јукић и други, од судбине самог народа. Наредбе из иностранства једино су мерило за њихов рад и акцију. Пропаганда кроз етер угушује сваки осећај према родној груди, док одговорност осећају само у непосредној близини енглеских агената којима су подређени. Таква ситуација у једној окупираној земљи није могла дуго да се трпи и контра акција убрзо је отпочела. И ми ето данас присуствујемо неславном свршетку у разбијању остатака шумских герилаца и бекству њиховог вође Драже Михајловића. Ето тако пролазе незахвални синови свог народа, а како ће завршити, и то ће се ускоро видети .