Српски народ

Српски народ, 17 Јула 1943

ТИГДР И ЊЕГОВИ ПРОТИВНИЦИ

Берлин, јула 1943 Пред нама се налазе оклопна борна кола „Уједињених нација". Она стоје једна поред других: енглеска, америчка и совјетска. Једна интересантна збирка почев од најмањих извиђачких до најтежих оклопних борних кола, која су сва саграђена, са циљем да својим ланчаним гусеницама са треском пређу преко берлинских улица. Та су оклопна борна кола заиста прошла кроз Рајх, и преко берлинских улица, нашла своје уточиште у Војном заводу за научна испитивања. Тамо- су стручно прегледана, а резултати корисно примењени у техници овог на.јсавреМенијег рода војске. Није лако саградити добра оклопна борна кола, услови, под којима се изграђују, наилазе на много противречности.

ложењу: један топ од 7,5 сантиметара, један 12,65 милиметара противавионски митраљез, и два 6,65 милиметара митраљеза. Ова оклопна борна кола нешто су нижа од типа „Генерал Ли", носе 110 граната калибра 7,5, 8.000 митака за митраљезе, и 800 метака за противавионски митраљез. Кула са топом може се окретати за свих 360 степени, топовска цев .је системом чигре стабилизована и приликом кретања борних кола има сталан правац. Совјетска оклопна борна кола Совјети су почели са изградњом борних кола тек после првог светског рата. Они су се послужили истом методом, која је примењена и у целој осталој

једним топом од 4,5 сантиметра и два митраљеза, са брзином од 50 километра на сат на ланчаним гусеницама или 70 километара са точковима. Једна добра спвјетска оклопна борна кола претставља тип „Т 34". Са тежиксм од 26,3 тона, оклопом од 45 милиметара дебљине, постиже својим Дизел-мотором изванредку брзину од 53,5 километара ка сат. Посада од четири чланз има топ од 7,62 сантиметара и два митраљеза калибра 7,62 милиметра. Совјетска тешка оклопна борна кола немају велику брзину. Са истом посадом и наоружањем као код типа „Т 34", оклогша борна кола „КВ I" са тежином сд 43,5 тона и оклопом од 75 милиметара, има брзину од само 35 ки.чометара на сат. Позната теш-

Енглеска оклопна борна кола

Енглези су показали приликом изградње својих оклопних јединица један прилично систематски развој. Они су увели у првом светском рату „Тенк". и од почетка наменили га оперативним циљевима. То нам показује јачина посаде енглеских оклопних борних кола, ко.ја изузев извиђачких кола „Динго" и тешких извиђачких кола „Марк VI", имају бројну посаду. Као оклопна борна кола изграђивали су Енглези у почетку, такозване крстаричне типове. Од њих је „Марк I" изразито оперативна борна кола, са тежином од 12,7 тона, има једну хаубицу од 9,4 сантиметара, један митраљез, две куполе за митрал^езе, шест чланова посаде и брзину од 37 кцлометара на сат. „Марк II' има четири члана посаде, један топ од 4 сантиметра и један митраљез, који је и поред своје тежине од 14,5 тона врло покретлзив, ма да има само један мотор од 150 коњских снага. Пепшдиска пратећа оклопна борна кола „Марк III", са 15 тона тежине, четири члана посаде, једним топом од 4 сантиметра и једним митраљезом, има изванредну брзину од 58 километара на сат. Најбоља енглеска оклопна борна кола несумњиво су„Марк IV", звани „Черчил". Она имају тежину од 38 тона, оклоп дебљине 88 милиметара, и брзину од највише 26 (просечно 16 до 18) километара на сат. Наоружање је врло јако и састо.ји се од једног топа 5,7 сантиметара, два 7,92 милиметара лака митраљеза, јеДног 7,7 милиметара противавионског митраљеза, и једног оруђа за замагљивање. „Черчил" може да дејствује и у 2,5 метара дубокој води. носи спреда пуњење експлозива, и први пут је употребљен приликом неуспелог искрцавања код Диепа. Америчка оклопна борна кола Американци су се приликом израде сво.јих оклопних борних кола, држали углавном енглеског шаблона. Развој изградње почео је код лаких оклопних борних кола типа „Генерал Стјуарт" са тежином од 13 тона, једним топом од 3,7 сантиметара, пет митраљеза, посадом од четири члана и брзином од 56 километара на сат. Други по реду јесте тип „Генерал Ли" са 28 тона тежине, јаким мотором од 400 коњсхих снага. али са брзином од само 40 километара на сат. Најбоља америчка оклопна бор на кола несумњиво су типа „Генерал Ширман", ко.ји најбоље показује развитак непријатељског оклопног оруђа, од тактичког до стратегиског. Са тежином од 30 тона, оклопом од 65 милилетара, постиже „Генерал Ширман" — са својим мотором од 400 коњских снага — брзину од 40 километара на сат. Посади од пет чланова стоје на распо-

ЧељЈгсти

совјетско.ј индустрији. Куповином страних патената, градили су у почетку типове страних оклопних борних кола. На тај начин су купована од страних држава и добра и рђава искуства. Доцније су почели са изградњом сопствених типова, створили таква оклопна борна кола, која су опасан противник у погледу масовне израде, а код појединих типова и у погледу квалитета. У погледу изградње оклопног оруж.ја Сов.јети су уопште узевши, били врло рационални. Уместо да појачава.ју моторе оклопних борних кола, уграђивали су у извесним случајевима по два слабија мотора, један норед другог. Прва совјетска оклопна борна кола упозната су у шпанском грађанском рату. Тамо је био тип „Т 26", 9,2 тона тежак, са топом од 4,5 сантиметра, бацачем пламена и једним митраљезом калибра 7,62. који је постизавао бозину од 30 километара на сат. Други тип „Т 28". са авионским мотором, топом од 7,62 сантиметара и три митраљеза калибра 7,62 милиметара показивао је знатно јачу ватрену снагу. Сов.јети су изгоађивали и такозване „бауке". То је ,,Т 35", једно чудовиште дужине 9,7 метара, са наоружањем од једног топа од 7,62 сантиметра, пет топова од 4,5 сантиметра и са пет митраљеза. Боља од овог непокретног колоса јесу лака оклопна борна кола ,,БТ" са 13,7 тона тежине, посадом од три Члана,

»Тигра« Ро(о: Ве1§гас1ег ВИс1а§еп(иг ка оклопна борна кола од 52 тоне, „КВ II", са својом хаубицом од 15 сантиметара уствари није борна кола, већ оклопљена артиљерија. Немачки „Тнгар" падмашује све Када се виде оком ова оклопна борна.кола „Уједињених нација", долази се до закључка, да се није жалило ни напора. ни жртава у издацима, као и обил>е материјала. У америчким оклопним борним колима типа „Генерал Ширманх", створена су несумњиво оклопна борна кола. ко.ја су индустрији наоружања сила Осовине поставиле тешке задатке. „Тигар", најнсвији тип немачких ожлопних борних кола надмашио је и најопаснија непријатељска оклопна борна кола. Када „Тигар" стоји поред једког „Генерала Ширмана" или једног бољшевичког „Т 34", види се очигледно његова надмоћност. Ниједна оклопна борна кола ње гових противника, немају његову изваиредну покретљивост и та кав о'клоп. Изнад свега „Тигрова" артилери.ја, дсмет и пробојна сиага његовот топа счигледна је у надмоћности и ватреној снази. Један овакав пресек типова склопних борних кола „Сједињеиих нација", најјасније показује, да Немачка у развитку свога оклопног оружја далеко премашу је своје противнике.

Једнодушност српског народа против комуни стичке опасности

Отварајући атикомунистичку изложбу у Крагујевцу, шеф Државне пропаганде г. 'Б. Перић одржао је говор, у коме је између осталог рекао: „ ...И многи други народи борили су се прогиву комунистичке заразе у својим властитим народним редовима, али не под тако тешким околностима као што је то био случај са нама Србима. Изгубљени рат, општа пометеност и очајање, све је то ишло на руку комунисгима, којчма је успех изгледао унапред обезбеђен. Међутим, у тешкој борби са комунистичком опасности наш народ није поклекнуо. Он се није дао ни обманути, ни застрашити. Још једном је дошла до изражаја већ пословична трезвеност нашег народа, његова смисао ■ за отварност и његова безгранична љубав према својој родној груди. У тешким часовима грађанског рата нашло се на хиљаде добрих синова Отаџбине, који су на њен глас похитали да својим животима одбране душу свога народа, његову веру и његове идеале. Многи од њих часно су пали у тој борби. Нека им је слава! Нека им је слава, јер су пали за она иста наша света народна знамења за која су гинули и наши претци на толиким славним бојним пољима. Тако је, господо, комунизам, као уну\трашња опасност, био нашим властитим снагама савладан. Што још овде онде по која разбијена комунистичка-партизанска банда крстари по нашим шумама и своје трагове обележава крвљу и друтим неделима, није пикакав доказ да у нашем народу постоје ма каква прикривена прокомунистичка расположења. Напротив, српски народ коначно је раскрстио са комунистима, који у нашем народу не могу више нигде наћи било какво упориште за своју разорну делатност. Али, ако смо у пама самима савладали комунистичку неман, од нашег народа, као и од читаве Европе, није још коначно отклоњеиа спољна опасност од комуниста, која нашем народу прети у миого већој мери него осталим европским народима. Тога морамо бити свесни, ако хоћемо да правилно пресудимо

наш данашњи положај. Тежње Совјета у погледу Балкана нису непознате, а нарочито њихове тежње у погледу наше Отаџбше. Међутим, као што је српски народ онако једнодушно одбио да се потчини комуниотичко-партизанском утицају у својој рођеној кући, тако исто он неће ннкада пристати да буде ма у каквој утицајној сфери црвене Москве, нити ће се он икада одрећи свог права на самосталан живат. Има једно питање на коме смо и сви ми Срби уједињени, на које сви једнако гледамо, без обзира на сталешке, партијске и бпло какве друге разлике, — то је питање комунистичке опасности. Сви се слажемо у томе, да ни по коју цену нећемо комунизам у својој кући, а још мање да паднемо у ропство Совјета".

РАД ОДЕЉЕЊА ЗА ВВСОКС ОБРД308АЊЕ Н НАРОДНУ КШУРУ Министарство просвете и вера у намери да се наш културнопросветни живот среди и нормализује у колико то прилике дозвољавају, донело је Уредбу о уређењу Министарства просвете и вера од 9 фебруара 1943 године. По овој Уредби створено је Одељење за високо образовање и народну културу, које је према природи послова подељено на четири отсека: Отсек за високе школе, Отсек за духовну културу, Отсек за телесно васпитање и спортове и Отсек за васпитање народа. Овако реорганизовано одељење је наставило жив рад на свим пољима своје делатности. Из прегледа досадашњег рада види се да је одељење забележило позитивне резултате. Министарство просвете и вера поред настојања да се нормализују прилике београдског Универзитета водило је под.једна.ко бригу и о осталим високим школама. Благодарећи заузимању по менутог Отсека, као и наставног особља самих школа, настава се редовно обавља у Академији ликовних уметника, Средњој музичкој школи и у Музичкој академији. Шеф Државне пропаганде г. Корђе Перић отвара изложбу Снимак Државне пропаганде