Српски народ

Поштарина ппаћена у готову

РПСКИ

НЕДЕ7БНИ ЛИСТ Беогрзд, 24 јупи 1943

Бр. 28.

Год. II.

ПРИМЕРАК 3.— ДИНАРА

Стварност Нове Србије

Скромно али истрајно, без помпе и таламбаса, али свакодневно, камен по камен подиже се зграда Норе Србије, хтели је или не, неки, радили противу ње или за њу, други. Многи је и не виде, јер још имају копрене на очима и не виде стварност. Али она у пркос тешкоћа времена и неразумевања других из дана у дан подиже се на својим чврстим и здравим темељима. Она није декретована, већ органски и смишљено подиже се неуморно и неодољиво. Неки мисле да ће Нова Србија постати преко ноћи, кад се објави указом, као што се раније у режимима парламентарне демократије све свршавало на речима, а народ, радни свет села и града остајао у беди и незнању. Међутим, она постоји већ данас, јер се родила у патњи и болу националне катастрофе, јер је потреба прочиш&ења националног живота неизбежна и неумитна, вко хо&емо да надживимо слом, да савладамо кужне клице прошлости и да са новом Снагом и са новим могућностима уђемо у нови живот. То је била једна од главних мана прошлих режима што је било много писаних закона, много изговорених речи, а мало дела, мало остваривања у корист раднога света. Оснивачи и градитељи Нове Србије иду другим путевима, служе се другим методама. Место речи и обе^ања које ветар носи, место хрпа закона, који се не примењују, они у своје снажне и одлучне руке узимају саму стварност и уобличују је за корист нације и бољу будућност радног света на селу и у граду. Генерал Недић рекао је да ће остварити сељачку државу, државу у којој ће најмногобројнији и најкориснији друштвени ред водити главну реч, како она не би сваке двадесете године пропадала услед неспособности и себичности клике управљача. И зато што још нису објављене уредбе или закони о оснивању сељачке државе стари наши грешници, окорели политиканери, шеретски се домигују, сматрајуви да је по среди демагогија обећања за коју они једино знају. Међутим за онога ко|и ни!е слеп код очију и коме предубеђења и злурадост не сметају да види ствари онакве какве су, тај јасно види и темеље и зидове зграде Нове Србије, као сељачке државе. Зар стално и присно општење претседника владе генерала Неди^а са најбољим сеоеким дома^инима из свих крајева земље, које се догађа из недеље V недељу- није у стваои спровођење у пракси сељачке

државе? Зар на тим састанцима између одговорног шефа власти и сељачких претставника нису у ствари претресани сви проблеми и потребе сељачког света и зар ту у том непосредном додиру нису се стварали услови за доношење одлука и предузимање мера државне и националне политике? Зар свака мера која се данас доноси, свака уредба која се проглашује не подлеже једном једином критеријуму опште корисности, која у првом реду обухвата интересе и потребе нашега села, извора наше физичке и моралне снаге? Исто тако зар не виде сви ови како се ствара Нова Србија, Отаџбина рада и стварања у поштењу и правди? Зар не виде како нови српски поредак не обезбеђује више привилегије и монопол једној мањини да се богати и живи у изобиљу на рачун огромне ве&ине оних који раде и стварају? Зар не виде како класе, које су једне својом експлоатацијом, а друге својом деструктивном борбом погађале виталне интересе нације, сада су у^уткане, лишене својих привилегија за експлоатацију или сретстава за рушење? Ново бескласно друштво, у коме је интерес националне заједнице врховни закон, исто тако из дана у дан постаје стварност. Опстанак српског народа као це-' лине, будућност српске Отаџбине, која не зна за класну подвојеност, јесте данас идеја водиља чувара Србије у њеним данашњим напорима да се сачува и дз обезбеди себи бољу будувност. Ма да су опште прилике тешке, зар може ко поре^и да данас у нашој средини не добија рад све више своје место части, своје право и своју заслужену награду? АЛесто обећања јудео-марксизма, која се завршавају у крви, српски поредак остварује максимум социјзлности без крвавих жртава. траже^и само службу свију поједичаца у корист целине, уздижући рад као на'већу вредност и једино мерило и спроводе^и што правичнију расподелу добара према раду и према потребама чланова заједнице место некадањег повлаш&ивања неколико хиљада породица. Ето, и прошле недеље, имали смо један видљив доказ овога новог стања ствари, имали смо један мали догађај ко|и оечитош&у дела говори о значагу Нове Србије Зар оснивање Дома радничке омладине у коме ^е шегрти и калфице, некадање парије нашега друштва, у пространим и светлим простори|ама моћи да лповопч своје слободно време. да се физички и духовно разви^

јају, не значи манифестацију новога српског социалног поретка, у коме држава и друштво посве^ују своју бригу и пажњу у првом реду будућим српским радницима, ствараоцима националнога богатства? Зар његово освевење, на коме су се окупили око генерала Недића, оснивача Нове Србије, претставници послодаваца и послопримаца, нема значај символа Нове Србије са обновљеним духом старе српске задружности? И зар није залога да ће Нова Србија бити сутра најпотпунија стварност, која ве потиснути демагошка обећања тобожњих »ослободилаца« и њихових експонената у земљи, који су знали код нас као и у Америци и у Енглеској само жандармском палицом да регулишу односе између оних који раде и оних који живе од туђег рада? И тако сваког дана могли бисмо нашим неверним Томама да укажемо на по један знак, на пр једну манифестацију Нове Србије, коју доследно, неуморно и без колебања остварује генерал Недић, позивајући нова српска покољења да га помогну да оваплоти вековни идеал српскога народа за својом сељачком државом, која 116 бити велика српска задруга у којој ве се рад ценити као најве^а вредност и у којој неће бити места ни хлеба за оне који не раде, како то генерал Недић упорно понавља, дајући своју витешку реч да неће посустати ни поклекнути на путу ка новој величини српског народа у раду и стварању. »С.-Н.«

Безумници од др М. Спала.јковића Сумрак цивилизације од Б. Н. Последњи рат Енглеске против Европе од штабс ла.јтера Зиндермана Стари и нови попедак од Велибора Јонића Српски консерватизам од др Живо.јина Перића Из мојих успомена на немачке филозофе од др 'Бранислава Петронијевића СТАЛНИ ПРЕГЛЕДИ: Војпих догађаја од Војновића Културне вести, Преглед нових књига И т. д.

Сумрак циви

м.

л.Обе/јлња која је Енглеска кад је била у нужди, дарежљиво дала Арабљанима, сад је требало испунити и зато се она осећа збуњена". (Пуковник Лоренс) Винстон Леонард Спенсер Черчил у свом великом делу „Светски рат" згражава се на варварства почињена у првом светском рату. То је врло лепо од њега, да је у том правцу искрено продужио заиста би његово име блистало као највећег хуманисте свих времена. Међутим, у истом делу, он признаје, да је блокада Немачке његова идеја, ма да је та блокада била разлог за затегнутост односа између Енглеске и Северо-америчких држава, које су тада блокаду сматрале варварским средством јер је била уперена противу редовне исхране неборачког дела немачког народа. И кад му је први немачки подморнички напад прискочио у помоћ, јер је револтирао Американце, он Патетички узвикује: „Строгост наших мера против Немачке, блокада, могла је да се појача без опасности да ће се пореметити осетљива равнотежа наших односа са великом републиком (Америком)". 'Гако је тадањи помоћник првога лорда адмиралитета Винстоц Черчил блокадом и противу исхране неборачког елемента на Европском континенту инаугурисао један нов систем ратовања изван оквира међународног ратног права, који ће се продубљивати са отровним гасовима, експлозивпим зрнима, бомбардовањем вароши и невојничких објеката, па све до потапања болничких бродова, митраљирања школске деце и других триста разних начина за уништавање жена, нејачи, стараца и болесника по болницама. Тако је двадесети век кулминација цивилизације и културе постао носилац највећег варваризма од постанка света. Човеку стаје памет између ових ан^ипода, јер не може да разуме, не може да схвати да најкултурнији човек у исто време спроводи и најгрознији ратни систем уништавања чов^чанства и свих његових хиљадугодишњих тековина. Ето Винстон Леонард Спенсер Черчил из 1914 године појавио с.е у далеко суровијој форми у овоме ра т у. У години 1914 Черчил је био само један од важнијих функционера у служби енглеског народа и као такав усчео је својом енергијом и истрајношћу да наметне своју вогву коле.бљивој средини у стварању блокаде, те и спречавању

исхране цивилног становништва у зараћеним земљама. Али творац блокаде из 1914 године, данас је претседник енглеске владе и вођа енглеског народа и кад он у том својству пред протестом још слободних људи, узвикује: Не, нећете ме омети, наредио сам још строжија бомбардовања, нека се противник уништи у позадини где је најосетљивији, јер ћу ту завршити рат. И цео културни свет запањен пита се, да иије то смак света, последња агониЈа људског разума, јер у енглеској није више Винстон Черчил, већ је иза њега цео енглески народ. У том циничном усклику човек запажа једнУ систематски изграђену сурову природу, назире једно сатанско лице, које није постало преко ноћи, него се спремало усавршавало и изграђивало ,док није добило последњи данашњи облик демона. За оне који ближе познају Черчила и његов рад у прошлости није ништа необично што је данас такав али је чудно за енглески народ да га је као таквог избацио на чело, сврстао се позади њега и поделио одговорност заједно са њим. Гце ће и докле ће тај метод вођења рата довести човечанство У то данас нико не сумња, али да се несрећа на време спречи недостаје разборитости и јунаштва. Јер, ван сваке је сумње, да овај систем ратовања изазива у супротном табору одлучност ,да се равном мером одговори и кад се дође до таквог судара човечанству је одзвонило. Тада ће бољшевичко уништавање избледети пред страхотама у коме се може наћи човечанство једног дана. Али да би .слика овог човека била потпунија не сме се прећутати и његово учешће у раду и успеху бољшевичке акције 1918 и 1919 године. Улога Сидни Рели највештијег шпијуна Интелиџенс сервиса у контра револуционарним руским покретима вођена је чврстом руком Черчила из Лондона. Тој политици следовало је укрцавање савезничких трупа у Владивостоку и враћање натраг у Енглеску у најкритичнијем тренутку по белоруске руп?' <гпје су се јуначки бориле са бољшевичким сатрапима на руској родној груди. Други, тако исто важни сарадник 'у том послу шпијун Кент убијен је на граници Финске, али тек онда када је много у• радио за ствар која му је била поверена и за коју је много знао. У низу подвига овог име(Наставак на 3 ћлј стрзни).