Српски народ
<№П\
Последњи рат Енглеске против Европе Британци и европски континеит Написао штабслајтер Зиндерман, заменик шефа штампе владе Рајха
У Италији је ових дана у издању Ломбардиског новинарског савеза изишла једна велика публикација под насловом ПЕРФИДНА ЕНТЛЕСКА, која доноси прилоге водећих италијанских и немачких политичара и публицжта. Преносимо из те публикације следећи чланак заменика шефа штампе вла<де Рајха, штабслајтера Зиндермана. Будућим историчарима остављамо да испитају узроке и утицаје, који су 1939 годиве дали повода Енглеској да изазове нови велики светски рат. Да одржан>е версаљских граница Пољске, које је Велика Британија узела као повод да пошље Берлину објаву рата, није био прави узрок, ваћ тада је било познато. Не — не због Пољске, не због Француске, већ из сасвим других разлога Енглеска је поново бацила упаљену буктињу у европски дом. Ове разлоге је тешко схватити када вх посматрамо под светлошћу догађаја који су у међувремену наступили. и ако узмемо у обзир сву унутрању трулост Британске Империје: у једном светском. ратуј наших дана са свима војдо-психолошким захтевима које он поставља, ова велика имлериј.а,, чије су гшзиције растурене по целој земаљској кугли, чији се поморски путеви пружају преко свих сеДам светских океана и са наро,Ј (нма који већ вековима вапију за својом слободом, она је угрожена у највећој мери. Када узмемо у обзир ове околности, питање разлога због који су Черчил, Идн и другови сматрали да ће моћи да успеју,. добија свој нарочити значај. На њих се не може одговорити разлозима разума. Ако хоћема овде да нсшто разумемо, ми морамо ући у брвтаиски ментал.итет и: узети у обзир историске моменте под којим се он развијао. 4 Став Британаца као острвског народа према европском континенту, са кога су дошли и коме имају да захвале за> духовно богатство које им је он дао, био је већ вековима неиријатељски. Нису само борбе за колонијална бргаства биле те које су Енгле<8<у доводиле у сукоб са великим европским државама, од којих је она отела најбоље делове своје данашње империје, области које су нашој култури привелв најбољи синови евроиских народа: треба се само сетити некадање француске Канаде, португалских поседа> у Индији, бурске Јужне Африке. Ниеу само ове кодонијалне борбе доводиле Енглеску у непрестане борбе са европским- народима. У књизи европске иеторије крвљу су заиисани многобројни директни напади Енглеске против Европе, напади код којих се није радило само о кон-
курентској борби за богаства света, као што је то случај са Шпанијом, Холанди-јом или 1Гемачком 1914 године, већ је она ударала на европске народе да бџ им отела земљишта, која- припадају европском копну — од француских острва у Ла Маншу преко Гибралтара до Малте и Килр а. После свих тих енглеских пиратских нанада на поЈедине европске државе, којима је Енглеска, себи узеда све што јох је било потребао да би владала царством које је на тај начин створила и, тако оковала Европу и спречила ј.ој слободан развитак, — онз је имала довољно разлога да се боји Европе и та.| страх је био лајтмотив целокупне њене европске политике. Енглеска је умела, кроз два века, за које је време Европа имала неколико историских момената 1 да се уједвни, да народе овога континента под најразноврснијим паролама, али увек са истим намерама, држи у сталној; подвојености и једне против др-угих хушка. Она је тако успевала да спречи да се европски народи једном сложе и позову је на одговорност, као н да богаства овога света праведно поделе. Уз овај историски страх Британаца од превареиих и олљачкавих, који се као црвена: иш провлачи кроз бритаиску по.титику од 18 века до данас, долази још и страх јеврејско-плутократских слојева од фашистичких и националсоцијалистичких револуција, које народима дају прави и непосредни утицај у вођењу њихове судбине. Данашња рат,, који је горди Албион довео у зависност од Вашингтона и Москве, јесте драматски врхунац борбе Енглеске против европског континента,, једне борбе која је утолико била апсурдниј.а и то и сада јесте,, јер Енглеска не може да постоји без Евроае. То ће бити последња борба коју Британци воде против нашег континента. Сазнање до којега су у овоме рату дошли европски народи, да је будућност Европе дошла у опасност од комунизма, као и да се Енглеска није ни мало плашила савеза са овом светском кугом само да би уништила наш континент, затим намерно разарање европских културних вредности једним војно неефектним ваздушним ратом — све је то створило један јединствени антибритански европски фронт, који означава крај, британског мешања у европске ствари као и почетак једног новог и бољег живота свих вредних европских народа. Доћи ће дан, када ће Британци— овога пута сами опљачкани од оних којима су хтели да ее послуже да би нас уништили стајати пред вратима Европе и молити за пријем. То је један велики и горак обрачун, који ће тада бити изравнат,
74\ Ж
%
ДОГАЂАЈИ НА РАТИШТИМА
XI/. Ж Ж А\
ДИВЉАЦИ НАПАДАЗУ
Американци су бомоардовали Рим. За културног човека постоје вредиости коае су од такаог значаЈа да никаква практична. п«<иреба- не може оправдати уништење твх вредноати; И да претиоста*вимо да бомбардовање Рима и убИЈање извесног броЈа цивилног становништва може, рецимо, за један даги дза поена смањиги отцорност италиЈанског народа, (међутим може и да повећа!) ипак савест човечанства не дозвољава да се ради тих неколико поена војне добити руши оно Ц )та вма неунвредиву културну вредност. Град Рила не интересује нас, Србе, као ценшар католичке цркве, али и за нас он има огромну вредност као колевка. евродаске културе, као споменик времена када су се сгварали појмови етике, морала, права, уметности, науке који су темељ наших садашњих поЈмОва. ЗагчЈ вавад »а. Рим: који је мало значајан са гледишта. стратегвских цвљева Брвтаноамериканаца, треба да сматрамо најзначајниЈим догађајем последњих времена, јер он казује Еврони: д«вљацв нападају. , Нааад на Рим- је једна епвзода из борбе на Медитерану. Та се борба. састоји од три. операције. У ваздуху Британоамериканци немају надмоћности в зато се би-тке воде не само взнад територвје Итал.ије, већ и изнад. Малте, а нарочито изнад бриганоамеричке флоте за вскрцавање. На Копну десет британоамеричких дивизија не могу да савладају отпор италијанске армнје и ј.едвог немачког одреда. Већина тих дивизиј.а припада енглеској војсци, док Американци тамо секундирају. Ово значи да је Северна Америка поставила Бриганију на ступањ свог вазала и искоришћава њену војску као што је до сада БританИја искоришћавала војске свОјих вазала. ОперациЈе на Сицвлвјв нису добиле таквог замаха као што су се надали вашингтонски стратези. Борбе су ишлаве в Ајзенхауерове трупе не постизавају никакав успех изван зоне која се може назвати зоном искрцавања. Зон-а осовинск* одбране Сицилије остаје нетакнута Најзад на мору код Сицилије борба има трагичан карактер за Британоамериканце. Не само што нису у стању да одбране своју флоту за искрцавање од осовинских ваздушних снага, већ иису у стању да спрече акцију смелих италијанских брзих чамаца који потапају велике транспортере. Укупна тонажа британоамеричких бродова за транспортовање и искрцавање који су избачени из строја за в.рем,е операцв.ја код Сицилије прелази 900.000 тона. Од ових пароброда потопљено је преко 450.000 тона. Ово потапање огромног пловног парка код Сицилије треба узети у обзир приликом процене ситуације на морима у јулу. Немачке подморнице потопиле су већ преко 310.000 бр. рег. тона, а то значи да је губитак британоамеричког бродовља за прве три недеље јула достигао импозантну своту од 760.000 тона. Ни-
Је ни чудо што је у ЕнглескоЈ и Америци расположење оиет Јако покварено вестима са поморског рагишта. Треба имати- у виду да је сада поморски саобраћај добво нарочити знача,| за Британоамериканце, добио- је два з-адатка: прво, да прошири своје траиспортне могућност, Јер мора отсада не само да испоруком ратног материјала употпуњује совјетску рагну продукцију, већ мора отсада да носи такве количвне ратног материјала које би у знатној мери замениле продукцију совјет^ ске индустрије,. коЈа упада у хаос услед страшне глади у целој. Сбвјетској Унији. И друго, британоамерички пловни парк има сад још један џиновски задатак, а то је: да носи намирнице за црвену војску. Совјетска Уни : ја апсолутно није више у стању да исхрањује своју вој<;ку, јер су предратне залихе хране исцрпљене, а пољопривредне површине које су преостале Москви апсолутно су недовољне. Америчка акција на Пацифику је компромигована. Британоамеричка акција на Сицилији разви-
СРЕДЊОШ .ОЛСКА СМОТРА У ВАЉ2ВУ Једна од најлепшвх овогодвшњих ваљевсквх свечаности била је смотра средњошколске омладине града Ваљева. У присуству претставника немачких власти, окружног начелнвка пуковника Лукића, дивно сврстаии омладинци на самом тргу давали су слику здраве и лепше будућности. По отпеваној песми Ој, Србијо одржао је говор професор Миодраг Божић, веома јасно оцртавши развој српске школске омљаднне: њену улогу и и-деализам..у.некадашњај,.Србији, њено пожртвовање и одлучност, затим разоачраност омладине у бившој југословенској држави, јер су просветну политику водили туђи, непозвани људи — и најзад реално буђење омладине у овим данима, конкретни резултати за ове две последње годин'е као последица мудро и стручно вођење просветне политике. Говорио је такође и окружни начелнвк цуковник Драгомир Лукић, изјавивши да је задовољан радом школске омладине, да је узерен да је и она прожета духом ваљевске нахије у којој су Србију стварали и ( остварилн Невадоввћв, Бирчанини и други, и чијим родољубивим и мудрим стопама данас иде п-рви Србин Отаџбине генерал Милан Недић, коме је отаџбина дала своју љубав и веру да ће без колебања ићи српским историским путем. Омладина ,је в.ећ доказала да је не само национални већ и социјални борац, да ради како у школи. тако на дому. и на пољу, да је радна и поштена, да несебично користи Отаџбини, па јој генерал Недић упућује и поздрав и захвалност. Са ове лепе прославе упућени су поздравни телеграми претседнику владе и министру про»свете. '
Ја се прилично конфузно. Једино где се воде праве борбе то Је Источни фронт. Совјети су већ у маргу месецу припреми/1и велику офанзиву, али су са почетком акција чекали док буду видеди шта ће на,|зад урадити Рузвелт и Черчил који су обећали стварање другог фронта. Немци нису хтели да дозволе Совјетима да бирају моменат за напад. И зато су код Бјелгорода потпалили ватру битке и тиме СУ натерали Москву да да сигнал за офанзиву, не чекајући развоЈ' догађаја на Средоземном мору. Совјети су ставили у борбу све шта имају. Све своје људство, сав свој материјал. У борбене линије послати су сви мушкарци који могу да носе оружје, а њима су придодате и жене у великом броју. Војсци је дата лозинка: „Победа или смрт!", али то је само лозинка. Међутим, избор између те две могућности врши не совјетска војска, него немачка, која затвара Сов.јетима пут ка победи и отвара пут у смрт. Већ ,је много пута у току летње борбе прошле године, као и за време две совјетске зимске офанзиве, пис^ано: „Совјетски губици су фантастично огромни, совјетски губици су већи но икад до сада". Међутим. баш у садашњо.ј борби губици СовЈ'ета су толики да се не може ствоРити појам о њима, ако човек процењу.је битку упоређујући је са ранијвм борбама. Немачки фронт се састо.јв од стотина хиљада ватрених машина. и зато није ни чудо што читави еовјетски пукови претварају се у групице од 30 до 50 људи после неколико сати .јуриша. Стара тактика Совјета — наваг ла хордама — и овога пута им.а резултат ко.ји се могао предвидети: ужасно крварење црвене војске без икакве сразмере између губитака те во.јчгке и њених локалних успеха који се уосталом брзо ликвидира.ју вештим противнападима немачких „Титрова". Совјетска војска улаже све напоре како би продрла у плодне области Украјине. Немачка вој'ска брани фронт непоколебиво и одлучно. јер зна да ће овом одбраном више ослабити непријатеља него што би то могла учинити путем најјаче офанзиве. СовЈ'ети тврде да Немци пр ч ебаДУЈУ поједине дивизије из" загадне Европе на Исток. Као што се то и раније дешавало. ова тврђења немају никаквот основа, јер је Источни фронт тако снабдевен трупама Да не тражи појачања ни у најгежим борбама. Али ово тврђење |е веома симптоматично. Тиме Москва хоће да докаже да сицилијанско искрцавање није ни најмање помогло Совјетској Унији, већ напротив Сов.јетска Унија помаже Британоамериканце тиме што тобож одвлачи немачке снаге са запада и тиме омогућује коалицији операције искрцавања. Ова тенденција омаловзжења коалиције доказује да Сов.јети нису задовољни са својим пријатељима. М. ВоЈновић