Српски народ

Нонкурс „Српског народа" ЗА СРПСКУ СРЕДЊОШКОЛСКУ ОМЛАДИНУ У овим данима тешког искушења по српски народ и наде у обнову и препород, нови конструктивни дух и воља за радом и стварањем, који преовлађује кОд средњошколске омладине, јесу велика нада целога народа и залога за бољу будућност. У циљу да овај нови дух средњошколске омладине, да њена прегнућа и настојзња за оздрављењем и препородом српске Отаџбине дођу до што виднијег изражаја и буду забележена, СРПСКИ НАРОД, по жељи г1ретседника Српске владе генерала Недића, у сагласности са министром просвете В. Јонићем расписује конкурс, позивајући све ученике и ученице виших разреда гимназија, учитељских и средњих стручних школа у Србији да са својим радовима узму учешћа у њему. Конкурс СРПСКОГ НАРОДА предвиђа награде за две врсте радова: за радове са унапред одређеним темама и за радове са слободно изабраним темама из појединих области нашег духовног живота. I. Предвиђено је 10 награда за најбоље израђене темате о овим значајнмм питањима из српског националног живота: 1) Србија пре свега н нада све; 2) Само слога Србина спасава; 3) Мисија светосавског правоспавља у прошлости и будућности српсиог нарвда; 4) Споменици српске културе; 5) Улога српске задруге у прошлости и садашњости; 6) Дужности и одговорности интелигеиције према народу; 7) Улога српског сељака у националној историји; 8) Село у српској књижевности; 9) Значај и вредност рада и стварања за препород СрбиЈе; 10) Задаци српске средњошколске омладине у обнови Србије. II. Предвиђено је по 3 награде за најбоље израђене саставе о слс.6с-а з. из ових области: 1) за 3 најбоље песме; 2) за 3 најбоље приповетке; 3) за 3 најбоља путописа; 4) за 3 најбоље расправе о српским књижевницима или њиховим делима; 5) за 3 најбоље расправе о личностима или догађајима из српска историје. Скре1не се пажња учесницима конкурса за слободно изабране теме да имају у виду прилике и време у коме живимо и о положају у коме се данас налази српски народ. Према томе узимаће се првенствено у обзир песме родољубивог карактера, у којима ће бити изражена осећања према Отаџбини и родној груди, према своме народу и своме завичају, затим песме посвећене вечитим темама религиозним, филозофским, етичким и социјалним, које су одувек мучиле немирни људски дух у његовим стремљењима. Од приповедача тражи се да првенствено обрађују мотиве из омладинског живота, као и из савременог живота српског села и града, као и из старије или новије српске прошлости. Путописци ће описивати поглавито своја путовања кроз српске земље, описујући природне лепоте Србије, њене уметничке споменике, историске знаменитости и културне тековине, као и народне обичаје, националне и расне особине српског народа и његове градитељске тежње у изграђивању националног начина живота. Скрећемо такође пажњу учесницима конкурса да слободне теме из историје српске књижевности могу бити посве^ене и нашим савременим писцима, а да теме из историје могу бити изабране из културне историје српског народа. Радови ће се подносити анонимно у затвореном коверту, а у другом коверту бике означено тачно име и презиме, назив средње или стручне школе учесника, разред и одељење, као и место одак^е је учесник. Рукописи по могућству треба да буду агкуцани на машини или врло читко и разговетно написани, и то само на једној страни листа. Нечитки рукописи неће се узимати у обзир. Рок за подношење рукописа јесте 15 септембар. Према одлуци претседника Српске владе, генерала Неди &а, и министра просвете и вера Велибора Јонића, тај одбор састављен је овако: Сима Пандуровић, књижевник; Др Филип Медић, професор Универзитета, уредник »Просветног гласника«; Младен Ст. Буричић, књижевник; Никола ТрајковиЂ, професор и књижевник; Др Живомир Младеновић, професор и књижевник; Др Коста Милутиновић, професор и књижвеник; Др Борђе Живановић, доцент Универзитета. Одређене су награде у износу 100.000 динара.

СВЕТЛОСТ ИЗ ЈЕНЕ

(Наагавак са ЈО-те стране) но је истицао величину историске будућности човечанства. Око себе је више имао верне следбенике но обичне студенте. Сем једне озбиљне болести, Шилер је у овом малом месту проживео 10 срећних година, ту се оженио, ту је добио своја два сина, а код њега су долазили чувени мистични песник и мислилац Новалис и велики немачки песник Хелдерлин. Велики научник фон Хумбллт нашао је великог песника Лесинга како се побаучке, баш као оно Хенрих IV, игра са својом децом. Фон Хумболт се настанио у Јени како би „протрљао свој мозак са Шилеровим мозгом". Два пријатеља често су излазИли у шетњу, Хумболт је под Лесинговим прозорима пљескао и давао му знак да треба да изађе, како би за1'едно некуда пошли. Као што 1'е познато Шилер је у Јени написао своје чувено де-

ло Јованка Орлеанка. Велики Гете исто тако често је долазио у овај град, у коме је месецима остајао како би у његовој тишини довршио своја дела, међу којима спадају Херман и Доратеја, Метаморфоза биљки итј . Код великог војводе, са којим га је упознао његов пријатељ Кнебел, Гете је често одлазио, али су код Кнебела одржаване седељке на које су дсзлазили песници Виланд, Матисон и други и на којима је Гете читао своја дела. У доба романтизма Јена је опет доживела сјајну епоху. На њеном универзитету предају оба Шлегела. Борбе које су 1806 године вођене на висовима око Јене нису много узбудиле житеље. Сам Наполеон задржао се у граду, о коме је понео симпатичну успомену. Иако је један француски поручник био убијен на дуелу са једним студентом, Наполеон је

Мистерија микро-ћелије Написао Ханс Маркарт Данас цео свет зна колико се начин пружају специјалистима за мсдицлна служи л-зрацима у наслеђе сретство врло ефикасно оиуои иротиа извесних оолссти, и врло погодно како би се изили да ои извршила иромене у вршиле промене у наследним каизазсаим ор< <шима, или иак да рактерима, док се међутим до ои ге органе учииила видљивим. 1927 године веровало да никаква Али оно што се маше ана то де спољна акција не може на ших да су ови зраци велико помоано утицати. срегство у оиолошким истражи-

вањима. Они заузимају видно ме сто у радио -оиологиЈИ. Као што Је поаиаш, сва жива бипа састављена су од органа, а ови од микроскоиских иелИЈа,

Промене у наследним карактерима Стално се покушавало да се коЈе су оист сасЈављене од про- наследне измене изврше у Једтоалазме са Језгром. 1о Јсз^ро н °м одређеном виду, али су се иоНиЈотле реа.ги/Ја и оишти са наследни елементи показали дол-зрацима, на коЈе јс врло осет- ст а упорни. Истина, у извесним љиво. дејсгву л-зрака на то Јез- специЈалним случаЈЕвима, према гро ирииисуае се смрт ћелија, јачини зрачења, може се добити или њене илмене ириликом ра- Једна одређена врста промене, диоакгиииих оиерициЈа. коЈа се дешава чешће но остале. Научник при свем том мора чеТри методе кати на случаЈ како би се оства* рило оно на чему је он вршио Када се пристуии зрачењу жи припреме. Дуго се веровало да всиињсаих или оиљиих иелиЈа, те вештачки изазване мутације 1ФИмспуЈе се да оис различито имају мање животне отпорности Рсаипр^ју на акциЈу л-зрака, и но форме наслеђа које нису мето према стеиену ссоје младости њане као и то да те мутације и.ш схарости. Једне су сиосооне одговарају извесним наследним да одмах ооразуЈу нове иелиЈе „болестима". И то је тачно у ве путем дељења, друге показуЈу ћини случајева, али ипак није одрсџене својсхВсности , али су потребно да се у животињском сиорИЈе у погледу множсња. ау- и биљном царству врше нека ветем радио-оиологиЈе могу се про лика истраживања како би се доучава 1 и начини реагирања живих биле наследне промене које одћелиЈа, њихов степен осетљивости, а та осетљивост нарочито је драгоцена у искоришиавању за медикалне сврхе. 1хроучавање ре акцИЈа ор!ана под акциЈОм Xзрака претставља јсдно друго наука о наслеђу не ограничава поље исхраживаша, Јер, иако су се рамо на то да су Х-зраци у органи сКуп много О ојних ћелија, могућности да изврше извесне иако се може контролисати ак- измене у наследним формама, већ циЈа зрака на њих, резултанта она тежи и томе да објасни сутих подвојених акциЈа не одго- штину посматраних феномена. вара простом сабирању поједи- Одавно је утврђено да мутациначних резултата добиЈених по- је не долазе само од једног водом сваки ћелије. Један орга- процеса већ да се промене одиуствари је једна целина коЈа има гравају на три различита начина. своје особене реакције које под-

говарају порасту виталних снага Новине у науци о наслеђу Међутим нова експериментална

лежу нзрочигим законима. Кад је реч о целим организмима онда ствар постаје још сложенија, јер ти организми исто тако не реагирају у виду математич-

Прва група промена (метаморфоза) наслеђа састоји се у факту да број хромозома расте сразмерно почетној цифри. Друга група, после примене Х^зрака,

ког распоређивања органа којц задржава почетни број хромо-

у њих спадају. Они такође имају свој сопствени начин реаговања, различит од реаговања органа, различит од реаговања ћелија. Наука о наслеђу

Да би се ова многобројна посматрања живога бића и његових појединачних делова могла ; р Р ™е д," ен° р" 2-пр»ен«,.ен» , л огу у „роуча.ан, Г буде достављена живом бићу и апсорбована. И- насл едних елем

зома, али они мењаЈу структуру. Трећа група не даје никакве промене у језгру. Раније се нарочита важност придавала трећој групи, али се сада све више обраћа пажња другој групи приликом чијих се метаморфоза врши промена хромозома. На основу свега овога јасно се види да су Х-зраци одиграли

одобрио граду 300.000 франака помоћи. Али 1813 године Јена је као и сви остали градови у Немдчкој осетила дубоко патриотско узбуђење у жељи за ослобођењем земље. Научни глас града Јене такође је увек био знатан. Филозофи и историчари као што су Дројзен и Куно Фишер предавали су на његовом универзитету. Почетком XX века ту су се нзлазили мислиоци сасвим различитих праваца, као на пример дарвиниста Хекел и идеалиста Ојкен. Проналазач антипррина Кнор предавао је хемију. Генијални професор Абе својим оптичким радовимз успео је да од Цајеових фабрика створи једну од најчувенијих светских техничких радионица. На основу свега тога, с правом се може рећи да светлост која се на све стране шири из Јене траје већ око четири стотина година, с пуном вером да ће и даље трајатн.

мајући у виду физичку природу тих зракова, јасно је да се то апсорбовање енергије мора десити у унутрашњости самих ћелија. Треба приметити да се то дешава у врло малим јединицама коже, које се могу само микроскопом посматрати. Сва та истраживања подведена су под теориЈе, којима се често додају нови проналасци, измене и проширења, па отуда често због те многострукости долази и до забуне.

Наслеђе код биљака Што се тиче ћелија извесних биљака, оне су врло често обавијене једним врло јаким омотом. Техника је искористила то, па је у многим случајевима те јаке омоте искористила у индустриске сврхе (целулоза памук итд.). Дакле, у томе нису заинтересовани само ботаничари, већ и техничари и специјалисте у по-

Имајући у виду истраживања гле ДУ кончаних ствари. и да би о наслеђу код животиња и код ове У с авршили они мораЈУ добро биљака, зна се да када наступи поз^авати структуру омота ћелипроцес сексуалног множења, де- Ј а ' П У тем микроскопа, а нарочилови партнера се уједињују и то "У тем Ултра-микроскопа, ти од њихове фузије, тих микро- омоти се М °ГУ ^епо проучавати, скопских ћелија, рађа се једно али чим Је ,Р" 0 малим телима ново живо биће, наравно после с Р аз мере 1 /10.000 мм., данашња дуге серије преображавања. Сва- техника постаЈе немоћна, те Је како да пре плођења мушке и приморана да у помоћ позове Xженске „споре" могу бити изло- 3 Р аке - И само захваљујући X* жене Рентгеновим зрацима као и зР а ч има дознаЈу се подаци о све друге ћелије. Тада с е деша- с Уб-микроскопској структури о-. вају промене индентичне онима > мота ћелиЈе. које се констату.ју од обичних Када Ј 'е физичар Рентген кра ћелија, но при свем том дешдва јем XIX века пронашао зраке косе и нешто ново, а то је да те ји носе његово име, тај пронасексуалне ћелије садрЖЈвајУ све лазак испрва Ј'е интересовао санаследне елементе које су роди- мо Ј 'едан део природних наука, тељи пренели на дете, а Рентге- али су убрзо затим Рентгенови нови зраци имају то својство да зраци прешли границе физике и у тим елементима изврше проме- ушли у поље медицине, где су не такве врсте које у потпуно- уродили,многим плодовима, тако сти могу изменити наследне ка- да њихово дејство даје наду «а рактере. Рентгенови зраци на тај још веће научне могућно «та