Српски народ

С Р П С К И Д О Б Р ОВОЉА Ц

Само својим путем

Добровољци непоколебљиво иду својим путем. Тај пут није пут случаја, ни резултат политичких комбинација овога или онога момента. Тај пут је, пут судбине којим смо пошли, потстакнути највишим интересима нације. Не својим личним, или било чијим другим, интересима, него интересима опстанка и одржања народа Зато се наш пут не мења и не кривуда. Он се само шири, продубљује, постаје светлији и часнији. Њим идемо скоро две године. Када се окренемо иза себе, видимо само частан и светао подвиг несебичног служења Отаџбини; када погледамо испред себе видимо још много крупних, неостварених дужнос/ги. У овом историски судбоносном времену на дужности према Отаџбини треба једино мислити, Јер српски народ није потпуно ,спасен. Сабласти унишгења лебде још увек над њим. Србија још није постала оно што треба да буде. Њеном успону, процвату и величини дугујемо и мудрост и снагу и животе. Свако осећање и сваку помисао срца. Наш пут је пут српске судбине. Пут подвига и жртве. Ми се не надамо ни у кога. У будућности, која је још увек неизвесна, и као држава и као нација бићемо оно што будемо хтели, умели и могли да створимо. Сами сопстденом снагом. То ја наш историски пут и наш удес. Кроз целу своју историју, испуњену исполинским борбама, ми смо само сопственом снагом просецали свој животни пут. Тако је било у прошлости, тако је и данас, тако ће бити и сутра. Ко друкчије мисли и ко со чему другом нада или је безуман, или злонамеран или дефетиста и издајник из сржи покварене душе. А таквих има данас у нашој средини. Не у нашоЈ ужој добровољачкој средини, него у овом ојађеном и патњама изможденом народу. То су они, који погледају десно и лево, преко мора и иза брда, и који се јавно хвале у својим написима да све очекују од Енглеза, Америке или ма кога другог. Они као да немају вере ни у себе, ни у народ коме наносе тако тежак одлив крви. Они иду туђим путем, јер су за гуђина везани оним што се зове суд- ( бинска повезаност. Ми идемо своЈим путем, јер емо изникли из игрода. Његова је судбина и наша, срца су нам иста, мисао иста, осећања иста. Зато је између нас и реци-ло англомана велика разлика. Ми смо на жртвенику народног опстанка и његове боље будућности. Они су, и мислима и надама. везани за Енглеску. Ми служимо народу, освеиЛујемо га, подижемо га, указујемо му прави пут Они служе интересима туђина жртвујући му најбитније животне интересе свога народа Зато" смо ми два света и два пута. Путеве своје слободе сваки иарод носи у себи У својој мудрости и у својој животној снази Ово потврђује наша цела прошлост. И слободу и славу. и величину и углед. само смо увек морали изборити. Сретствима и на-

чинима какве су захтевале прилике времена. Тако је и данас. Друкчије неће бити ни сутра. То добровољци знају. Зато васкрсавају снагу и у себи и у народу, разбуђују му свест, шире видике, одгоне чамотињу и неверовање у себе, које је дошло због тога што су га они, који се данас зову »родољубима«, понижавали у сопственим очима и упућивали на друге. Добровољци су разбуђена искра у вековном кремену народне снаге. И то искра, која изазива пожар око себе, унутарње разбу^ује, крепи и повраћа веру у себе. Данас је добровољаштво не само сигурни гарант народне безбедности, него дубоко и свестрано мисионарство у народу. Није данас лако бити добровољац. Ускоро ће то бити лакше. У блиској будућности то ће бити славно. Јер пут добровољаштза пут је унутарње обнове и стварног успона српског народа. Они који њим иду смело, одлучно и часно, сеју благотворно семе у њиву народне душе. То семе већ доноси род. Иду дани када ве тај род бити стострук. По неминовности и по самој природи ствари то ће бити. Н. Б.

ДОБРОВОЈћЦИ ИЗВДН БОРБЕ

Од првог дана окупљања под заставом генерала Милана Ђ. Недића за борбу ради опстанка српског народа, делатност српских добровољаца није ограничена једино на оружану акциЈУ, истребљивање терористичких банди комуниста и дражиноваца и уништавање њихових шумских и позадинских организација. Са пушком и бомбом у руци добровсљац отклања видљиву, физичку опасност од израњављеног тела српског народа. Низом других акција, одређених према природи задатка и сопственим могућностима, он настоји да отстрани и други део опасности која се, укратко речено, састоји у тешким траговима смртоносних утицаја комунистичко-јеврејског и масонско-,,слободарског" духа на целокупни народни живот. Ако би се зауставила искључиво на ослобођењу села и градова од одметника, ако не би обухвагала ослобођење народног стабла од духовних опасности, борба добровољаца доживела би краткотрајни успех тако карактеристичан за половичне мере и палијативе. . У вези с тим, један од првих и ни у једном тренутку незане-

марених задатака претставља одлучна и свестрана акција на духовном и моралном препороду, односно на обнови свеукупног политичког, социјалног, културног па и економскБ-привредног живога Србије. И на овом сектору развија се активност са великим интезивитетом који долази услед разноврсности задатака и одушевљене жеље сваког до бровољца да се у свима правцима заложи за опоравак и спасење свога народа. Само се по себи разуме, да ни говора о овим гранама делатности није могло бити пре него што су створени услови за нормалан рад на српској територијн, тј. пре него што је успостављен ред и безбедност. Отада је почео да се развија снажним темпом и у свима крајевима где се налазе добровољачке јединице један изванредно садржајан контакт са јавношћу, са становниаима села и градова, са радницима, сељацима, интелектуалцима и свима другим друштвеним слојевима. Најшири обим обухвата национално-просветна акција. До пре кратког времена она је била сведена једино на непосредан рад

ВММјј Н ШШЖ-Ш јјЈЈ

Добровољци на војној вежби Рого: Ве1^гас1ег ВИдаееМиг

путем зборова, конференција, националних академија и прире« даба. На свима овим манифаста* цијама дошао је до изражаја један дух и један задатак: упутити српскц народ да одржава сво• ју животоносну линију, како у конкретној ситуацији одржањем реда и мира, исто тако и у ширеи смислу повратком на здрава основна иаиела и сопствене погледе на живот у друштву и заједници. Академије и остале националне приредбе српских добровољаца разликују се у многоме од 01Јих предратних које су по називу биле националне, а по програму углавном интернационалне и проткане јеврејским разорним духом. Српска прошлост, српска песма и народна музика обухватају главне тачке стотина и стотина приредаба ове врсте. Заборављени, презирани и исмејавани народни синови и народне песме које су раније замењиване рецитацијама Мајаковског, цитатима Толера и других интернационалних подвредности, проламају се широм целе Србије. На тај начин, осветљавајући садашњицу. прошлошћу, васкрсом оног што је избрисано ветром западњачких „школованих синова", у српски народ улази свест о сопственој вредности, свест о великој духовној снази која само лутаЊима очајника и плаћеника прети да прекине снажну животну нит. Од пре краћег времена, реч и песма српских добровољаца одјекују и кроз таласе етра. Београдска радиостаница двапут месечно емитује нарочити добровољачки час. Програм одабирају и увежбавање врше сами добровољци. Колико је у добровољачкој борби сагледана целокупна животна снага целог српског народа, сведочи и недавни приказ о српским добровољцима на свима немачким средње и краткоталасним радиостаницама. У оквиру емисије „Из савремених догађаја" коју свакодневно слуша читав европски континент, оцртан је постанак, борба и став српских добровољаца у данашној ситуацији. (Наставак на 8-мој страни)

Чујте, добровољци! Некијечовек велики рекао: све зависи од свих Тачно ово било или не како му драго. Али је жива истина да данас и сутра, данас и су т ра наше судбине, зависи од вас. Од вас. од вашег хероизма мишице и духа, зависе час т вепичина и хлеб овога народа Једном речи, — све Ето, то је тачно Вама ,/е претходило време кукавичлука, — јунаштвом имате пи да га испуните Претходилс вам је време глупости. ви имате мудрошћу да га ^ппчвлате. Пре вас, депенију две, распадала се наша заједнииа у благос^ању и уживању — вашим сопгтпрнчм пдрццањима имате да је откупите.

Речи добровољџима

Период лажи пре вас, истином својом морате објаснити. Рушење дуготрајно и упорно, ваш је претходник. Зидањем га морате победити. Морате победиги дух издаје духом верности, дух самоуништења духом спасења, дух порииања духом* самоодрицања дух пада духом успона... Све зависи од вас. јунаци. Ето. то вам је у националној књизи судбине написанп: примићете на своја плећа сва бремена и све грехе отаца Па и грехе сппременика. Ш г а акв поклекнете? Онда ,је н*>гп историски ход завршен Књиге се цароставне затварају.

Народна песма умукује Животни конац у рукама суђаја нашега народа, кида се за навек. Шта ако изневерите? Невера последња тек је право неверништво На вас онда вреба мит народа о Вуку издајици. Пуцање последње кочнице — то је страх и трепет овога народа А ви сте то, — та последња кочница Још једини непрекинути колан , на стрмени народне пропасти. Будите поносни, али се не погордите. Гордост \е мајка осионости а осионост — мајка неправде А ова мати свих зала Зз г о нека је она далеко од вас. Иначе нећете

засејати народну њиву искреном сетвоЛ. Усуд вам је досудио да мачем орете. Али не заборавите да у другој руци носите — опеку. Јер ви град народни поново градите Опека, то значи: буди пут заведеноме, вид слепоме, снага нејакоме, помоћ немоћноме, храна гладноме, извор жедноме, утеха намученоме, брат, мајка, отац — какогод и какогде устреба Не забораЕите никад на опеку којом град наш изнова зидате. Али не заборавите, поред опеке, на — оружје. Јунак није мекушац, није безрасудно болећив, није напразно плачљив. Добро срие није слабо срце. Др Димитрије НАЈДАНОВИЋ