Српски народ

Српски народ, 31 јула 1943

НОВИМ ПУТЕМ..

СТВАРАЈУЋИ ЗДРАВУ ОМЛАДИНУ, УДАРАМО ЗДРАВЕ ТЕМЕЉЕ СРБИЗИ

Борба за омладину — борба је за будућност, то је било гесло свих паметних народа и свих родољубивих влада. Нарочито је то случај код народа који су изложени сталним ударцима са страве и приморани да своју егзистенцију заснивају на снази духа и миШица својих синова. Ти народи — приморани да живе спартански — ако и једног тренутка пренебрегну своју омладину мсфају доживеТИ слом. Довољна је само једна генерација слабића да упрбпасти плодове рада двадесет претходних покрлења. Наш српски случај је најбоља потврда овога правила. Ми, који смо још од 1804 годинц посвећивали огромну бригу подмлатку, били смо за последњих двадесет година ту бригу пренебрегли И то нам се љуто осветило. Доживели смо да су наша рођена деца, предвђђена белосветским олошем^ устала против Живота своје 'рбђене породице, отаџбине и свога народа. Проблем омладине код нас, непроменљив читавог века од Милоша др данас, састоји се -из ових компонената: 1) Проблем Сеоске омладине, 2) Проблем варошке младине и 3) Проблсм омладине која напушта село и одлази у град ради школовања и зџпослења у трговини и занагима. Први проблем би био најлакши. То је проблем доброг учитсљског и свештеничког кадра,

школе и СТвара кадар стручног пољопривредног особља. ЏЈто се тиче проблема чисто варошке омладине, везане за своје породично гнездо, он код нас није толико важан колико остала два, прво зато што је он обухваћен у следећем — проблему омладине што напушта село, а друго што је број те омладине у сравњењу са остале две групе далеко мањи и своди се више на проблем преваспитања варошке цородице, па нам обиМ овог чланка не допушта да се задржимо и'на њему опширније. Најболнији проблем Проблем омладине што ^напушта село код нас је био и јесте најболнији. СрпскО село је непресушан резервоар српске народне, како духовне тако и физичке, снаге. ЗаТо се код на.с, од распадања задруге утолико пре мора овоме проблему, проблему одлива са села у град, посветити пажња и брига целе нације. Тај проблем се да посматрати на два начина: као економски и национални. Као економски проблем он би се морао посматрати са гледишта наше народне привреде као проблем сузбијања или фаворизирања појаве бежања са села? • Постављајући решење овог проблема за другу прилику ми ћемо се задржати само на факту да бекство са села постоји и на посматрању шта бива са том омладином која долази у град —

ус.ко повезан са проблемом до- констатујући одмах факат да је

бре привредне и школске политике. Свештено-учитељи, ти српски народни вођи још од доба Растка Немањића, а нарочито у Србији од хатишерифа — били су ти који су спремили за живот све велике српске генерације до 1918 године. Они су били ти који су младо Српче научили и да чита и да пише и да се српски Богу моли; они му улили дух љубави за отаџбину и указали пут велике народне будућности. Од 1918 године, када се из рата врати највише пети део тих вођа-идеалиста и када нам луди партиско-котеријашки политичкИ Систем поче да набацује ма кога зз учитеље и свештенике и оно мало идеалиста би гурнуто у позадину, шиканирано премештајима, оптужбама и отпуштањима из службе, у зависности од посланика, ћата и среских писарница, није ни могло више да врши своју улогу. Улога учитеља, српског просветитеља, изменила се и свела на улогу партиског кортеша, који окупља сељаке око себе уз чокањ ракије у кафани да, би „друковао" за овог или о* ног. Што се тиче другог проблема — пољопривредно школскОг он се у бившој Југославији тако рећи није ни постављао. Деведесет оД сто становника бивше Југославије живело је од пољопривреде, а пољопривредних гакола смо имали толико мало, да је данас, после пропасти Ју-

та омладина, бар њен највећи део, лишена сваке потпоре и материјалне помоћи својих родитеља са села. Решењу проблема старања о тој омладини прилазило се код нас и може се прилазити на два начина: кроз акцију хуманих друштава и установа и акцију законодавца. У предратној Србији томе проблему, који тада још није био овако акутан, прилазило се углавном кроз напоре патријархалне српске породице и приватне иницијаТиве. Мала Србија и у хуманим друштвима, која су углавном водила рачуна о школској омладини, налазила је велике мецене и велике омладинске добротворе. Доцније наши највећи народни добротвори: Коларац, Ћеловић-Требињац, Спасић и други, који су цео век живели и радили за Српство били су питомци ових мецена. А легије ђака питомаца ндше патријархалне интелигеиције и великих просветних радника не могу се ни пребројати. Наши великани Веснић и многи други били су ти који су као сеоска деца прихваћени од плеМенитИх грађана Београда, школовани и направљени стубовима отаџбине. Сви они, који су придолазили Београду, цеитру културе и тргсвине, налазили су готово нов породични дом — боље рећи нове родитеље. Не једанпут понављало се и данас се понавља.-да национал-

Износило се колико се пута гласовити трговци београдске чаршије од својих . шегрта, стварали кадар који ће их какр у Трговини тако и у чаршији заменити. а када су народни послови захтевали из ових редова се црпло национално срце и национална рлзница. Колико је патријархална породица и приватна инициЈавита, која углавном припада српској мајци, жени и сестри, задужила српску државу и народ — посебно је поглавље наше прошлости. Оно је показало да српска породица и срлска приватна иницијатива иде само срнским националним путем. Српска омладина са села, ми то данас знамо, била Је у предратној Србији прИмана отворена срца и џепа, зато је и дала националнћ веЛикане на свима пољима. НезбринуТа омладина Југославија, ЗеМља пометених појмова помела је и омела и овај високо национални хумани рад. Хумана друштва су се почела изопачаваТи у др^штва за лиферовање титула и ордена својим председатељкама и преДседатељима а хумани људи су се изопачили у хумане рекламере. О деци са српског села престала је брига. Она су долазила у варош и падала у шаке полуписмених и некултурних мајстора највише странаца — од којих су се учила псовци и пијанству, док су се од И>ихових жена —странкиња — углавном бивших куварица, учила сваком неморалу и трпела од њих ужасну тортуру, служећи свему само не намеНи због које су дошла код тих мајстора. Тип предратног југословенског шегрта не да се друкче замислити него као бледуњав, болешљив и закржљан адраПовац у ритама и са пикавцем у устима. Специјалитети су му били псовка и

подвала а омиљена забава коцка и шорање лопте по улицама и филмови накарадне слике и садржине. Школска, пак, омладина пролазила је ј"ош горе. Потуцајући се од немила до недрага, станујући по влажним избама и мансардама које проканају и кроз које бије јануарска студен, подучавајући друге и гл^дујући, најчешће је са свршетком школовања завршавала и свој млађани живот, док је други њен део, остајући случајно у животу, огорчен патњама падао у канџе јеврејско-комунистичке и х ОДрађао се оД свога народа и државе и заједно са једним делом шегртске омладине, малтретиране и понижаване до роба од бивших куварица, постајао Богом ■* дано тле за комунистичку акциЈУ-. Част, једном делу београдске чаршије и малом броју појединаца који су српски схваТили свој задатак послодавца и васнитача и своје васпитанике одгајали као своје рођене. Њихове васпитанике видимо данас с пушком у руци где бране земљу сдо.ју или , својим вредним рукама зидају темеље нове, Србије. Генерал Недић — отац радне и школске омладине Али нека срам и проклетство хиљада несрећника, који у црно завијају Србију предвођени " Од комуИистичких гадова са свих страна света и гоњеци као зве-_ ри од своје Мајке и браће своје, осганљају жпвшс п.о шума.ма ове . напаћгеНе' земље а за рачун белос&етске чивутарије —- нека Срам и проклетстно , крви њихове падне на политичко-партиске теревенке> потребене Југославије и њених „великана", који се не постараше 0 тој' омладини, Идемо новим путем... Сахрањујући Југославију, сахранили смо и заблуде прошлости. Отац све српске деце, гене-

рал Недић, предузео је на себе и ту тешку улогу збрињавања српске омладине. Поред српских избеглих сирочића без оца и мајке, он је отац и 'свој радној и школској омладипи. Школска омладина, са реформисаном наставОм и пробраним наставнИцима, налази свој пут... Стварањем Националне службе и Српске заједнице рада ударен је камен темељац обнови Србије. Српска заједница рада окупида је у један братски савез рада и стварања национално радништво, које кроз н>у и дух који у њој провејава види најбољу гаранцију будућности своје земље и основ здравог и праведног социјалног пореТка у њој. Нарочита пак, пажња у Српској Заједници рада је посвећена шегртској омладини и радничкој деци. Свуда се отварају домови генерала Недића, који деци и омладини пружају дивно јединство лепог физичког одгој.а и духовног — моралног и националног васпитања. Овим. радом су ударени теме.љи будуће. здраве Србије, кроз здраз дух и мишице српске омладине и потврђене речи генерала Недића да ће будућа Србија бити земља братства и социјалне правде. Најновија акција Владе. народног спаса на оснивању Националног фонда за школовање даровите деце' сиромашних родитеља, решиће крупан пробЛеЈЈ-сиромаиЈних ђака и огарантовати отаџбИнКчНФЈбсЖи' 1Јрс)цват'ПреШ> №$ боже тгародне инт^ЛдгевШје, која ће М псг рођењу "И по васпитању бити прави иародни синови. Недићева омладина. умеће да оцени напоре свога Претседника и знаће се одужити мајци Србији и умом и мишицама"попут својих славних предакд. Војин М. Дрвенџнја

гославије, увидевши тај ужасни ни људи постају путем кој'им ј *е недостЗтак, српска влада народ- постао велики српски државник, ног спаса, узела на себе да у Ср- и дипломата Веснић: љубављу бији у овим најтежим времени- српске патријархалне породице ма отвара нове пољолривреднеи својим личнИм прегалаштвом.

ОСНОВАНА ■« ЗАДРУГА А.Д. БЕОГРАД Друштвеко седиште у сопственој палати Карађорђева улица 48 Телефони бро! 22-340 И 22-341 ❖ ж* Капитал и резерве преко Дин. 100,000.000.Прима улоге на штедњу по књижицама и текућимрачунима. По књижицама рачуна 2% год. камате (дневни отказ), 2 1 А% (отказ 30 дана;, 2 1 /г% (отказ 90 дана;, 3% (отказ 6 месеци) и 3 1 /г% (отказ година дана). По текућим рачунима рачуна 1% год. камате (дневни отказ), 1 1 /г% (30 дана), 2% (90 дана), 2 1 /з% (6 месеци) и 3% (година дана). Извршује налоге своуих комитената за упис 4 1 /г%државног зајма. Обавља све остале банкарске и осигуравајуће послове, под најповољнијим условима. 536 1—1