Српски народ

Српски народ, 14 августа 1943

А ^Лара проговори: — Драго, болан, што си се скочањио? Да ти није криво што сам се у'ватила до ■гебе? — и милина њезина гласа разагна »Чуљин« страх. —- Није, Маро — рече и погледа је бо'ме, драго ми ј^, много ми је драго! И опет се распростеше звуци хармонике, и опет зациликаше трубе, а бубањ, као нека грмљавина, испуни зрак и коло поново поче... Од тога дана Драго је био сре&ан, безкрајно срећан. Проводио је часове у наизменичним срећним часовима: ако је Лето, то су сплавови, онда повратак у село где га је чекала Мара; а ако су били дани кад се није могло сплаварити, онда С У ту другови, који су знали за његову срећу и његову Мару. Често су се састајали. Одлазили би у порту и ту, под густим липама и кестеновима, сањарили су о свом будућем животу. И дани су неосетно одмицали... А онда је дошао прекид. Једнога дана Мара му је рекла како њен отац намерава да је пошаље у град. Та вест га је поразила. Мара ^е отићи и он &е опет бити усамљен. Њега неће нико имати да дочека кад се врати са пута, он неће имати коме да донесе дар. И Мара је, једног јесењег дана, пуног суморне измаглице, отишла. От+<шла је са својом тетком да у граду потражи срећу, тако је Желео њен отац, тако је морало бити. Мара га је оставила, а зимски дани су наилазили. И тих зимских дана било ми је несносно тешко. Његови снови су се распрштали и да није било другова са којима је проводио време он би, како је себи говорио, излудио од те ненадне несре^е која га је задесила. А било је још нешто што га је тешило — Марина топла и умирују^а писма. Писала му је о свом животу у великом граду, о својој тузи за њим, њеним слатким »Чуљком«. Говорила му да &е се вратити, мора се вратити, због њега, себе и тога је одржавало.

НА СПЛАБУ

Приповетка од ДУШАНА ЂУРИЋА

(Наставак из прошлог броја)

ко се развлачи у одвратну, зачикавајућу гримасу, и помисли: »Што ли Симо воли да ме дира, кој' ли му је враг?« Увек га је он задиркивао, никад лепе речи. Кад је Драго почео радити на сплавовима, Сима је већ био »думенар«, сши пошто беше напрасит и често нехатан на послу, сменили су га, и он је од тада радио само на утовару и истовару. А »Чуља« је напредовао. Није прошло много и већ су му поверили место »думенара«. То је Симу највише заболело. И од тога доба стално су се кошкали. Често пута је Симо био напит и онда би вређао »Чуљу«. Избегавао је Драго те свађе, а то је Сими давало још више пострека. »Ха, онај безухи се боји!« — говорио је често пута.

Сима га гледаше са страхом, а онда, видећи да се »Чуља« беше савладао, рече пркосно: — Гле'те безухог како се разђилито! — Ма, Симо, докле &еш ме задевати? — Док ми се свиди — гласио је одговор. Сви се насмејаше. Заболе то Драгу и он се љутну: —■ Немој ме Симо дирати, или... — А што да те не дирам? — закикота се пијано Сима, унесе му се у лице и ненадно тргну нож иза паса. — Да ме неби тук'о, а? Драго се хитро повуче и избеже удар, а Сима, тетурајући се, насрну на њега. — Симо, шта ти је, за име Божије! усплахирено »процеди кроз зубе »Чуља«. — Сад ћу ти ја показати шта ми је —

ЖЖР* I ј

V!

Дошла је зима. Сад сплавови нису клизили низ брзу воду, снег је закрилио каменито тле, а Дрина се ваљала са хуком носећи велике наносе снега. Сплавари су чекали да се река — њихова хранитељка — врати у своје корито. И тих тужних дана, седели су они код »Сплавара« то је било њихово свратиште, играли су »жандара«, по једну круну партија, пили и кратили дуге зимске дане и вечери... Тек се хватао први сумрак кад и »Чуља« уђе у кафану; тресао је снег, који га беше засуо, а хладна струја леденог ветра проструја кроз димљиву просторију. Сви га погледаше са извесном радош^у у очима; сад ће их он развеселити својом песмом. — Помага ви Бог, људи! — затрепери његов звонки глас. — Бо'ме зима! — Е, «Чуљо«, ђе си болан? — заграјаше са свију страна. А он закорачи према келнарају и пружи руке великој плеханој пећи која се беше усијала. — Де, »Чуљо«, вере ти, зап|евај нам штогодице, — молио је Марко', остављају&и карте на ниски сточић, Он је био добар друг Драгин. Вршњаци су, а поред тога, обојица сироти, једино им благо беше што »мађаху страховиту снагу. Како су се дивили њиховом* надМетању у бацању »камена с рамена«! Мало је било оних који су се могли мериги са њима. А како су били вешти у »рван»у«! Хе, како су пуцале кости оних који су се усуђивали да им се супротставе! Драго хукну и дах из његових снажних плућа разагна дувански дим над главама околних. — Није ми до пјесне — рече и зажмури на једно око. — А што болан? ' ' м ' — 'Нако. ' — Ваљаде, »Чуљо«, што није Мара ту? Драго се трже и погледа у правцу одакле допре то питање. Очи му севнуше претећи сјајем, гледајући Симино лице ка-

(Цртеж: К. Н.) А Чуља се није бојао, само никад није преваља преко одебљалог језика Сима и желео да своју снагу употреби на тако поново измахну ножем. шта. Зар он да дигне руку на свог ближ- Драго замахну снажно песницом. Одњег; он који није могао ни мрава да зга- јекну један туп ударац и Симо се без глази. Не, боље је избегавати зађевице са са свали на под. Гракнуше полупијани љуСимом. И он се клонио од овога. д И , Сагоше се и дигоше Симу: био је без Али те вечери га убоде Симино заједа- свести, а лева страна лица беше му сва ње посред срца. И он само севну очимз, МО дра од снажног удара. Неко донесе востискајући зубе, да му вилични мишики д 6| стадоше га поливати по лицу но све стадоше поигравати. И, да га Марко не би узалуд — Симо се не помаче — био зовну опет да им пева, би засигурно на- ј а М р Та в. пустио кафану. Он не могаде одбити сво- ^ и ^ покрета _ стајао је Драго гле . га ДРУга и мало после ве* заборави на ддју( . и нетремице у гомилу која се тиска . Симу и певао је: ла око с иминог мртвог тела. Нешто су го»Босно моја моје живовање, ворили само он није знао 0 цему су то Ајшо моја моје севдисање...« расп рављали, ништа није разумевао, сећао Слушали су га са пажњом. А његов глас се сзмо д а ј е Симо потегао нож на њега се тихано развлачио кроз плавичасти дим и д а ј е ОН( у са моодбрани, морао да укафане. У то своје певање уносио је он, потреби своју снагу. А сад, ето, људи се са сваком речју, по делић своје душе Ех, рур а ју око опруженог тела и нешто говозначила је песма много за њега! Кад је р е _ Хтео би он да зна шта то они раде. И певао заборављао је на животне тегобе полако, као бојећи се да га неко не викоје су га притискивале. А овог часа му д И; прикрада се гомили. Види он помоје било тешко као никад до тада. дрело лице Симино; неко му придржава Из другог краја кафане допре промукли гла ву, која се млитаво опустила и виси смех. То је Сима причао нешто својим слу- преко ивице стола. Шта ли му је? И »Чушаоцима, а ови се гласно смејали, често ља« гледа, гледа... погледају^и онамо где су седели »Чуља« Тргнуо га је нечији глас: и остали. , — Ти уби човека! — Зато, велим вам, пева тако без во- Он чује али не разу/^е, само осе^а како ље — рече Сима и значајно погледа око га неко снажно дрмуса. Види неко позиасебе својим мачјим очима. то лице, то је његов друг Марко, то га он Неколицина их се злурадо накашљаше. тресе за рамена и говори му: Но, на мах умукоше. Лупну столица сна- — Ти уби човека! жно о патос и »Чуља«, поцрвенелих обра- Сад му бива јасно. Он је убио Симу за, обре се међу њима. Добро, добро, али како, зашто? И Чуља — Слушај керу! — раздра се, да Сима се стресе Одједчом га издаје снага и он и нехотице, увуче врат у рамена. — Не- се, сав сломљен, спусти на столицу Глав/ мој да режиш Ја те не дирам и зато ме је ослонио и сто и сав се тресе. остави на миру. Тако су га за^екли и опипенски пакду

ри. Није се опирао кад су га повели, пустио је да чине с њим и'та кове. Поаратио се тек кад је чуо како је брава шкљо.^нула. Њега су ухапсили, ои је убица... VII А тамо, у великом граду, живела је Мара. Морала је да оде, морала је да се растане од свога Драге, да напусти своје сиромашно, али њој драго село. О, како судбина немилосрдно поступа са јадним људима! И зар је баш тако морало бити? Зар она није била срећна? Зар срећу треба тражити? Не догађа ли се онако како виша сила одреди? И она је туговала, туговала... Није се могла сна+|И у тој великој вароши — том мравињаку — где нико никога не опажа, где људи немају сучешћа за туђе јаде. И она је тражила утехе у с^ојим мислима, у својим и Драгиним писмима. О, како је то пријало њеној рани — њеној превеликој тузи за остављеном срећом! И ако је она у граду, и томе ^е доћи крај, вратиће се она, мора се вратити. Па зар је њен Драго не чека? Ех, кад би само време брже пролазило. .. А онда нов ударац. Престадоше долазити писма од њеног драгог »Чуље«. Шта се десило? Да га није увредила? Чиме, како? Да је није заборавио? Не, мора да је нешто горе, нешто страшније. Да није страдао на Дрини? Сачувај Боже, само то не. Па шта би она, сиротица? Једнога дана дознаде све. О Господе, зашто препуни чашу? Ох, то је страшно! Њен Драго, њен »Чуљко«, па зар он да убије човека? Зар он да постане убица? Та вест је порази, изгуби се и, да би несрећа била већа, разболе се. Боловала је и туговала. Кривила себе, оца, своју злу судбу. Ех, да је она била тамо то се не би десило! И зар је то истина, није ли то само један ружан сан? Чињаше јој се као да јој се у грудима нешто оцепило — никаквог одјека на болне откуцаје срца — само празнина, мукла празнИна... Жудела је за повратком, а и није. И чему повратак? Па она је изгубила све. Њеног Драгог су одвели, њега ће осудИти, он је убица. Како то звучи застрашујуће. Не, њој нема повратка. И она се приклони судбини. Зар није тако боље. Своју сре^у је изгубила и зашто пркосити ^удима судбе? Онда се опет све окрену. У Мариној души је све поново оживело. О, како јој је срце радосно заиграло кад је чула да је Драго ослобођен! Опет ^е она бити срећна. Он се врава, па и она 1не одмах и*>и у село. Зар би и могло друкчије бити? Поново ће се видети, поново после толиког времена, после толиких претрпљених мука. И Мара се поново обре у свом селу. О, како су чудновати путеви људског живота. Чему се она радовала? Драго није био у селу. Он беше отишао низ Дрину. Дали је он њу заборавио? Не, то није могуће. Зар своју Мару. О, смилуј се, Боже! Не, Драго је није заборавио. Али зар није он осуђен да живи без радости, и да сноси тешку усамљеност. Па како је и могао да се нада? Он, »Чуља«, »безухи«. Она га је презрела, заборавила. Мислио је да није достојан њене љубави. Па он је убица. И зато је потражио утехе у свом послу, својој Дрини... Зато је отишао низ воду не јављајући јој се. А да је само знао, да је само знао. И Мзра је, са зебњом чекала повратак сплавара. .. VIII Сунце ве^ залази на обз зрју голеги. Плаветнило неба трепери под жарко-црвеним трептајима задњих зо^кова. Дрина као да се припрема за починак — тихо промиче — хита да што даље одмакне ка свом ушћу. На обали реке шарене се /1,'ерице малог насеља. Сплавари са пе:«ом на уснама поздрављају свој завича,. Ето их веН на домаку својих ку&а Још ове вечери биће они у топлим домовима.. код својих.